Pređi na sadržaj

Sprudnici i šljuke

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Šljuke i sprudnici[1]
Vremenski raspon: oligocen − današnjost
Mešovito jato na zimovanju u Australiji
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Red: Charadriiformes
Podred: Scolopaci
Porodica: Scolopacidae
Rafinesque, 1815
Rodovi

Sprudnici i šljuke (lat. Scolopacidae) predstavlja naziv velike porodice, uglavnom barskih ptica. Većina vrsta hrani se sitnim beskičmenjacima koje nalaze u blatu ili zemlji. Različite dužine kljuna, samim tim i različita vrsta hrane, kod različitih vrsta omogućavaju da se više vrsta hrani na istom području bez konkurencije i borbe za hranu. Latinski naziv familije je nastao od reči Scolopax, koja označava rod šumskih šljuka, i od sufiksa idae.

Opis[uredi | uredi izvor]

Kljun kritično ugrožene vrste Calidris pygmaea

Dužina tela je od 12 do 66 centimetara. U zavisnosti od ekološke niše koju naseljavaju, kljun i noge mogu biti različite dužine. Većina vrsta ima uske kljunove. Kod nekih vrsta može biti zakrivljen nadole ili nagore, dok je kod nekih ravan. Na vrhu se nalaze taktilna čula pomoću kojih pronalaze plen. Krila su uska i zašiljena. Perje je obično braon ili sive boje, sa različitim šarama. Stomak i grudi su uglavnom, svetli. Vrste roda Limnodromus imaju riđe grudi i gornji deo stomaka. Kod nekih vrsta obojenost perja zavisi od godišnjeg doba (npr. crni sprudnik i većina vrsta roda Calidris). Oglašavanje je glasno i bučno, često kratko i isprekidano, praćeno zvižducima i kricima. Crnokrili sprudnik, za razliku od ostalih vrsta ima lepu i melodičnu pesmu. Barske šljuke svoju teritoriju obeležavaju tako šte uzlete do određene visine i onda naglo poniru ka zemlji. Kruta pera u krilima tada počnu da vibriraju i proizvode karakterističan zvuk. Neke vrste se intenzivno oglašavaju pred seobu i tokom same seobe.[2][3][4]

Rasprostranjenje i stanište[uredi | uredi izvor]

Crnotrbe i male sprutke se hrane u Španiji tokom seobe

Rasprostranjeni su u svim regionima izuzev Antarktika. Većina vrsta se gnezdi na severnoj hemisferi, odakle migrira na jug. Nekoliko vrsta se gnezdi u umerenim područjima. Tropske vrste žive u šumama na ostrvima u Pacifiku. Vrste roda Coenocorypha su endemi Novog Zelanda i Čatamskih ostrva, dok je Prosobonia parvirostris endem Tuamotu arhipelaga. Naseljavaju različita vlažna staništa, kao što su vlažne livade u tajgama i tundrama, muljevite i vegetacijom obrasle obale reka, jezera i mora, ali i slatine i solane. Zimuju na vlažnim staništima u tropima, na deltama reka, i na obalama morskih zaliva i laguna. Takođe se mogu sresti i na poljima pirinča, ali i na barama nastalim posle velikih kiša. Sprudnicima i polojkama najviše odgovaraju vlažna staništa unutar kontinenta, dok se sprutke češće hrane na obalama mora. Većina vrsta živi na otvorenim područjima, ali neke vrste naseljavaju i šume.[4][3]

Biologija[uredi | uredi izvor]

Ishrana[uredi | uredi izvor]

Ishrana se sastoji od insekata i njihovih larvi, račića, puževa, crva i školjki koje pronalaze u blatu, mulju ili zemlji. Neretko jedu manje ribe i punoglavce. U nedostatku hrane životinjskog porekla, jedu semenje, plodove, ali i mladice biljaka. Liskonoge se hrane tako što nogama podignu mulj sa dna i onda sakupe plen sa površine vode. Šljuke kamenjarke svojim jakim, kratkim kljunom prevrću kamenje u potrazi za hranom. Svaka vrsta se hrani na različitoj dubini, što zavisi od dužine nogu. Neke vrste mogu i da plivaju.

Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]

Leglo muljače

Polni dimorfizam obično nije izražen, ali se kod nekih vrsta može primetiti razlika između mužjaka i ženke (npr.sprudnik ubojica i trobojna liskonoga). Ponašanje tokom sezone parenja je različito. Neke vrste su monogamne, dok je za neke vrste, kao što su bela sprutka i pegava polojka, karakteristrična poliandrija. Za razliku od većine drugih ptica, ženka liskonoge je jarko obojena, udvara se i brani teritiriju. Kod sprudnika ubojice je sasvim suprotno. Tokom sezone parenja, mužjaci se okupljaju na tzv. „bojišta”, gde se nadmeću, šire krila, lebde u vazduhu, bore se i pokazuju svoje šareno perje, skrećući pažnju ženkama. Nakon parenja ženka polaže jaja, sama leži na njima i odgaja mladunce bez pomoći mužjaka. Ženka riđe sprutke je u drugačijoj situaciji. Naime, ona tokom sezone parenja biva proganjana od strane nekoliko mužjaka. Sam čin parenja je takođe različit od vrste do vrste. Neki parovi se pare nekoliko puta dnevno i tako nekoliko dana, dok se parovi drugih vrsta pare samo jednom ila dvaput u sezoni. Gnezdo je obično smešteno u udubljenje na zemlji, obloženo travom ili bez nje. Nekoliko vrsta gradi gnezdo u busenu biljaka, ali nije neuobičajeno da polažu jaja i u napuštena gnezda drugih ptica (npr.sprudnik migavac i sprudnik pijukavac). Ženke obično legu tri do četiri kruškolika, kamuflažno obojena jaja. Kod monogamnih parova na jajima leže oba roditelja. Kada na jajima leži jedan roditelj, on jaja napušta u podne, kada su temperature najviše, kako bi mogao bezbrižno da se hrani. Dužina inkubacije zavisi od vrste do vrste. Ukoliko se grabljivica približi gnezdu, neke vrste će čekati poslednji trenutak i onda naglo izleteti u nadi da će iznenaditi i uplašiti neprijatelja, dok druge vrste prave buku, kostreše perje i šire krila. Hrabriji roditelji glume povredu nadajući se da će skrenuti pažnju na sebe i tako odvući neprijatelja dalje od legla i u poslednjem trenutku odleteti. Krupnije vrste napadaju sve što smatraju da je pretnja po jaja i mlade. Kada se ptići izlegu, sposobni su da se sami hrane i prate roditelje već nekoliko sati nakon izleganja. Nakon potrage za hranom, umorni mladunci se vraćaju u gnezdo gde će ih majka grejati tokom svežih noći. Kako vreme prolazi, ptići iz nekoliko legala se udružuju u „jaslice”. Čim operjaju, roditelji ih napuštaju i odlaze na seobu, dok mladi ostaju još neko vreme kako bi prikupili dovoljno masnih naslaga pre putovanja. Manje od polovine mladunaca preživi prvu godinu.

Polni dimorfizam
Mužjak (levo) i ženka (desno) trobojne liskonoge.
Mužjak sprudnika ubojice
Ženka sprudnika ubojice

Seoba[uredi | uredi izvor]

Jato sibirskih crnogrudih sprutki tokom zimovanja

Van gnezdeće sezone se okupljaju u veća ili manja jata koja broje desetine, stotine i hiljade jedinki u zavisnosti od vrste i perioda godine. U jatima su sigurnije od grabljivica, a i uspešnije su u hvatanju bržeg plena. Imaju jake grudne mišiće kako bi lakše preletele i izdržale naporna putovanja na jug. Seoba u najvećoj meri zavisi od dostupnosti hrane i od vremenskih uslova. Neke vrste prelaze velike razdaljine tokom seobe, a mnoge jedinke ne prežive ovo opasno putovanje. Vrste koje se gnezde na severu, zbog kratkog leta imaju malo vremena za razmnožavanje i odgajanje mladih. Zato se na svoja vekovna gnezdilišta vraćaju nešto ranije od ostalih selica.[4][3]

Ugroženost[uredi | uredi izvor]

Ptice iz ove familije najviše ugrožava: uništavanje staništa, isušivanje bara i močvara u kojima se gnezde i hrane, uznemiravanje u sezoni gnežđenja, sakupljanje jaja od strane kolekcionara, zagađivanje mora, reka i jezera, uništavanje plaža i muljevitih obala, ali i lov tokom seobe i zimovanja. Loše vreme može ugroziti mladunce. Prirodni neprijatelji su im pomornici, vrane, lisice i ptice grabljivice.[4]

Sistematika[uredi | uredi izvor]

CR* - Postoji mogućnost da je ova vrsta izumrla, jer nije zabeležena nigde od 1963.[5][6][7][8]

Galerija[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva - Prilog VII Strogo zaštićene divlje vrste na teritoriji Republike Srbije”. pravno-informacioni-sistem.rs. 
  2. ^ Harrison, Colin J.O. (1991). Forshaw, Joseph, ed. "Encyclopaedia of Animals: Birds". pp. 103–105
  3. ^ a b v iucnredlist.org
  4. ^ a b v g Scolopacidae - oiseaux-birds.com
  5. ^ „Srpska nomenklatura Ptica”. Arhivirano iz originala 11. 10. 2018. g. Pristupljeno 11. 10. 2018. 
  6. ^ Family Sandpipers, Snipes, Phalaropes (Scolopacidae) - the Internet Bird Collection
  7. ^ Numenius borealis (Eskimo Curlew) - iucnredlist.org
  8. ^ Family Scolopacidae (Sandpipers, Snipes, Phalaropes) - hbw.com

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Harrison, Colin J.O. (1991). Forshaw, Joseph, ur. Encyclopaedia of Animals: Birds. London: Merehurst Press. ISBN 1-85391-186-0. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

  • Mediji vezani za članak Sprudnici i šljuke na Vikimedijinoj ostavi
  • Подаци везани за чланак Scolopacidae на Викиврстама
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Спрудници_и_шљуке&oldid=27672829”