Srpske zemlje

Srpske zemlje u 9. veku

Srpske oblasti i gradovi u 9. i 10. veku

Srpske zemlje u 10. veku

Srpske zemlje je pojam koji se odnosi na srpske srednjovekovne države koje su postojale do osmanskog osvajanja Balkana, kao i na države i teritorije iz kasnijih perioda koje su većinski bile nastanjene Srbima ili bile značajne za političku istoriju srpskog naroda. Srpski srednjevekovni vladari su svoje oblasti predominantno nazivali srpske zemlje, pre nego Srbija.

Srpske zemlje u pradomovini

• Bojka (Bela Srbija) u području reke Labe (posle 531—629/32)
• Plemenski savez Lužičkih Srba u području današnje istočne Nemačke (629/32—oko 990)

Srpske zemlje u ranom srednjem veku

Glavni članci: Srpske zemlje u ranom srednjem veku i Istorija Srba u ranom srednjem veku

• Kneževina Srbija (629/32—969)
• Duklja (629/32—1186)
• Travunija (629/32—1042)
• Zahumlje (629/32—1042)
• Paganija (629/32—1170)
• Konavli (629/32—posle 868)
• Raška (oko 1083—1217)

Srpske zemlje u poznom srednjem veku

Srpske države krajem 14. veka

Glavni članci: Istorija Srbije u srednjem veku i Istorija Bosne u srednjem veku

• Kraljevina Srbija (1217—1346)
• Zeta u doba Nemanjića (od kraja 12. do sredine 14. veka)
• Sremska kraljevina (1282—1325)
• Srpsko carstvo (1346—1371)
• Carstvo Simeona Uroša (1359—1393)
• Zemlja Vojinovića (1355—1373)
• Zeta u doba Balšića (1360—1421)
• Zemlja Mrnjavčevića (1371—1395)
• Zemlja Dejanovića (1371—1395)
• Zemlja Brankovića (1371—1396)
• Moravska Srbija (1365—1402)
• Srpska despotovina (1402—1459)
• Zeta u doba Crnojevića (1451—1496)
• kneževina Pavla Radenovića (1392—1463)
• Srpsko carstvo Jovana Nenada (1526—1527)
• Sremsko vojvodstvo Radoslava Čelnika (1527—1530)

Srpske zemlje početkom 15. veka

Od 16. veka do 1918.

• Habsburška Vojna krajina (1579—1882)
• područje Banatskog ustanka (1594)
• Crna Gora (1697—1852)
• Habsburška Kraljevina Srbija (1718—1739)
• Habsburška Kraljevina Slavonija (1745—1868)
• Nova Srbija (1752—1764)
• Slavenosrbija (1753—1764)
• Kočina krajina (1788—1791)
• Karađorđeva Srbija (1804—1813)
• Kneževina Srbija (1817—1882)
• Srpska Vojvodina (1848—1849)
• Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat (1849—1860)
• Knjaževina Crna Gora (1852—1910)
• Bosna i Hercegovina pod austrougarskom upravom (1878—1918)
• Kraljevina Srbija (1882—1918)
• Kraljevina Crna Gora (1910—1918)

Od 1918. do 1944.

• Država Slovenaca, Hrvata i Srba (1918)
• Banatska republika (1918)
• Banat, Bačka i Baranja (1918—1919)
• Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca (1918—1929), Kraljevina Jugoslavija (1929—1941)
• Srpsko-mađarska republika Baranja-Baja (1921)
• Nedićeva Srbija (1941—1944)
  • Banat (1941—1944)
• Crna Gora (1941—1944)
• Užička republika (1941)
• Bihaćka republika (1942—1943)

Od 1944. do raspada Jugoslavije

• Demokratska Federativna Jugoslavija (1945), Federativna Narodna Republika Jugoslavija (1945—1963), Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija (1963—1992)
  • Federalna Država Srbija (1944—1945), Narodna Republika Srbija (1945—1963), Socijalistička Republika Srbija (1963—1990), Republika Srbija (1990—1992)
    • Autonomna Pokrajina Vojvodina (1944—1963), Socijalistička Autonomna Pokrajina Vojvodina (1963—1990), Autonomna Pokrajina Vojvodina (1990—1992)
    • Autonomna Oblast Kosovo i Metohija (1945—1963), Autonomna Pokrajina Kosovo i Metohija (1963—1968), Socijalistička Autonomna Pokrajina Kosovo i Metohija (1968—1990), Autonomna Pokrajina Kosovo i Metohija (1990—1992)
  • Narodna Republika Crna Gora (1944—1963), Socijalistička Republika Crna Gora (1963—1992)
  • Narodna Republika Bosna i Hercegovina (1945—1963), Socijalistička Republika Bosna i Hercegovina (1963—1990), Republika Bosna i Hercegovina (1990—1992)
  • Narodna Republika Hrvatska (1945—1963), Socijalistička Republika Hrvatska (1963—1990)

Raspad Jugoslavije

Srpske države, 1991–1995.

• Republika Srpska Krajina (1991—1995)
  • SAO Kninska Krajina (1990), SAO Krajina (1990—1991)
  • SAO Zapadna Slavonija (1991-1992)
  • SO Slavonija, Baranja i Zapadni Srem (1991-1992), Sremsko-baranjska oblast (1995—1998)
• Republika srpskog naroda Bosne i Hercegovine (1992), Republika Srpska Bosna i Hercegovina (1992), Republika Srpska (1992—1995)
  • Autonomna Oblast Krajina (1991), SAO Bosanska Krajina (1991—1992)
  • SAO Severoistočna Bosna (1991—1992)
  • SAO Romanija (1991—1992)
  • SAO Istočna Hercegovina (1991—1992)
  • SAO Severna Bosna (1991—1992)
• Savezna Republika Jugoslavija (1992—2003), Srbija i Crna Gora (2003—2006)
  • Republika Srbija (1992—2006)
    • Autonomna Pokrajina Vojvodina (1992—2006)
    • Autonomna Pokrajina Kosovo i Metohija (1992—2006), pod upravom UN-a od 1999.
      • Severno Kosovo (od 1999)
  • Republika Crna Gora (1992—2006)

Moderne srpske zemlje

SRJ i BiH 1998. godine

• Republika Srbija (Srbi većinski narod)
  • Autonomna pokrajina Vojvodina (Srbi većinski narod)
  • Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
• Bosna i Hercegovina (Srbi konstitutivan narod)
  • Republika Srpska (Srbi većinski narod)
  • Federacija Bosne i Hercegovine (Srbi konstitutivan narod)
  • Brčko distrikt
• Crna Gora (Srpski jezik glavni govorni jezik; najbrojniji narod države, Crnogorci su srpskog porekla)

Spisak srpskih kraljevina

Srbi su u toku svoje istorije stvorili nekoliko kraljevina na temeljima različitih tradicija.

Kraljevina Duklja (1077—1142)

Prva srpska kraljevina stvorena je u Duklji za vreme Mihaila Vojislavljevića 1077. godine.

Nestala je kada se poslednji kralj iz loze Vojislavljevića odrekao kraljevskog venca, mada je ponovo zaživela za vreme Vukana Nemanjića i njegovih sinova Đorđa i Stefana, ali samo titularno, u okviru države Nemanjića. Vukan i njegovi sinovi su nosili zvanje „kralja u Zeti“.

Kraljevina Raška / Kraljevina Srbija (1217—1345)

Druga srpska kraljevina stvorena je u Raškoj za vreme Stefana Prvovenčanog 1217. godine.

Prestala je da postoji 1345. godine kada se Stefan Dušan proglasio za cara.

Sremska kraljevina (1282—1325)

Sremska kraljevina je bila kratkotrajna srpska država sa centrom u Donjem Sremu (Mačvi). Osnovao ju je kralj Stefan Dragutin, koga je nasledio njegov sin Stefan Vladislav II, nakon čije vladavine je ova država prestala da postoji.

Država kralja Marka (1371—1395)

Država kralja Marka je nastala raspadom Srpskog carstva na području zapadne Makedonije. Ovom državom je vladao srpski kralj Marko Mrnjavčević, od 1371. do 1395. godine.

Kraljevina Bosna (1377—1463)

Poslednja srednjovekovna srpska kraljevina nastala je 1377. godine kada se u manastiru Mileševa nad moštima svetog Save za kralja ovenčao Stefan Tvrtko I Kotromanić.

Prestala je da postoji 1463. godine pod naletima Turaka koji su pogubili poslednjeg bosanskog kralja Stefana Tomaševića.

Kraljevina Srbija (1882—1918)

Prva srpska kraljevina u novom veku stvorena je u Srbiji 1882. godine kada se za kralja proglasio Milan Obrenović.

Prestala je da postoji stvaranjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (kasnija Kraljevina Jugoslavija) 1918. godine.

Kraljevina Crna Gora (1910—1918)

Druga srpska kraljevina u novom veku proglašena je 1910. godine, na pedesetogodišnjicu vladavine Nikole I Petrovića.

Ušla je u sastav Kraljevine Srbije 1918. godine odlukom Podgoričke skupštine, a iste godine se stvara i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca (kasnija Kraljevina Jugoslavija) 1918. godine.

Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca / Kraljevina Jugoslavija (1918—1941)

Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca stvorena je 1918. godine, a preimenovana je u Kraljevinu Jugoslaviju 1929. godine. Bila je zajednička kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, a njeni kraljevi su bili iz srpske vladarske dinastije Karađorđević.

Formalne kraljevine

Tokom habzburške uprave u srpskim zemljama postojale su tri habzburške teritorije pretežno nastanjene Srbima koje su formalno nosile naziv kraljevine, ali su imale status habzburških pokrajina, a ne posebnih ili autonomnih država. Prva je bila Kraljevina Slavonija, koja je postojala od 1699. do 1868. godine, druga Kraljevina Srbija, koja je postojala od 1718. do 1739. godine, a treća Kraljevina Bosna, koja je postojala od 1718. do 1739. godine.

Vidi još

• Srpski vladari
• Srpsko primorje
• Stara Srbija
• Prestonice Srbije
• Istorija Srbije
• Istorija Srba
• Dubrovačka republika (1991)

Literatura

• Atanasovski, Veljan (1979). Pad Hercegovine. Beograd: Istorijski institut. 
• Blagojević, Miloš (1983). „Pregled istorijske geografije srednjovekovne Srbije”. Zbornik Istorijskog muzeja Srbije. 20: 45—126. 
• Blagojević, Miloš (1989). Srbija u doba Nemanjića: Od kneževine do carstva 1168-1371. Beograd: Vajat. 
• Blagojević, Miloš (1997). Državna uprava u srpskim srednjovekovnim zemljama. Beograd: Službeni list SRJ. 
• Blagojević, Miloš (2004). Nemanjići i Lazarevići i srpska srednjovekovna državnost. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 
• Blagojević, Miloš (2011). Srpska državnost u srednjem veku. Beograd: Srpska književna zadruga. 
• Blagojević, Miloš; Medaković, Dejan (2000). Istorija srpske državnosti. 1. Novi Sad: Ogranak SANU. 
• Božić, Ivan (1979). Nemirno Pomorje XV veka. Beograd: Srpska književna zadruga. 
• Mišić, Siniša (1996). Humska zemlja u srednjem veku. Beograd: DBR International Publishing. 
• Mišić, Siniša (2014). Istorijska geografija srpskih zemalja od 6. do polovine 16. veka. Beograd: Magelan Pres. 
• Ćirković, Sima (1964a). Istorija srednjovekovne bosanske države. Beograd: Srpska književna zadruga. 
• Ćirković, Sima (1964b). „Sugubi venac: Prilog istoriji kraljevstva u Bosni”. Zbornik Filozofskog fakulteta u Beogradu. 8 (1): 343—370. 
• Ćirković, Sima (1964v). Herceg Stefan Vukčić-Kosača i njegovo doba. Beograd: Naučno delo. 
• Ćirković, Sima (1995). Srbi u srednjem veku. Beograd: Idea. 
• Ćirković, Sima (2004). Srbi među evropskim narodima. Beograd: Equilibrium. 
• Ćorović, Vladimir (1933). Istorija Jugoslavije. Beograd: Narodno delo. 
• Ćorović, Vladimir (1940). Historija Bosne. Beograd: Srpska kraljevska akademija. 
• Mrgić, Jelena (2002). Donji Kraji: Krajina srednjovekovne Bosne. Beograd: Filozofski fakultet. 
• Mrgić, Jelena (2008). Severna Bosna: 13-16. vek. Beograd: Istorijski institut. 
• Veselinović, Andrija (1995). Država srpskih despota (1. izd.). Beograd: Vojska. 
• Ostrogorski, Georgije (1965). Serska oblast posle Dušanove smrti. Beograd: Naučno delo. 
• Ostrogorski, Georgije (1969). Istorija Vizantije. Beograd: Prosveta.