Srpski rok

Srpski rok je rok scena Srbije. Tokom 1960-ih, 1970-ih i 1980-ih, dok je Srbija bila konstitutivna republika SFRJ, srpska rok scena je bila deo jugoslovenske rok scene.

Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija nije bila država istočnog bloka, već članica Pokreta nesvrstanih i kao takva je bila daleko otvorenija za zapadnu kulturu u odnosu na druge socijalističke zemlje. Rokenrol je u Jugoslaviju stigao preko stranih radio stanica, među kojima se izdvaja Radio Luxemburg, i rokenrol ploča, donetih sa Zapada. Uticaji rokenrola doprli su do šlagerskih pevača, među kojima se izdvajao Đorđe Marjanović, koji je 1959. godine objavio prvi solo album popularne muzike u Srbiji. Krajem 1950-ih pojavili su se prvi rokenrol bendovi, a 1960-ih su se pojavili mnogi bit bendovi, kao što su Siluete i Elipse, koji su postali enormno popularni među mlađim generacijama. Rok bendovi su skrenuli pažnju javnosti na sebe, što je praćeno pojavom prvih rok muzičkih časopisa, radio i TV emisija.

Do početka 1970-ih, srpski rok bendovi su izdavali samo singl i EP ploče. Korni grupa je bila prva srpska rok grupa koja je objavila LP album, 1971. godine, i jedan od prvih bendova koji je krenuo ka progresivnom roku. Progresivni rok je dominirao srpskom rok scenom tokom 1970-ih, a deo bendova je u svoj zvuk uneo elemente tradicionalne muzike. U ovom periodu, bendovi kao što su JU Grupa, Pop mašina i Smak su ostvarili veliku mejnstrim popularnost i veliku prodaju albuma. Krajem 1970-ih pojavio se istaknuti hard rok bend Riblja čorba i pojavile su se blisko povezani pank rok i novi talas. Pekinška patka je bila prva srpska pank rok grupa koja je objavila album 1980. godine. Novotalasne grupe Šarlo akrobata, Električni orgazam i Idoli, koje su se pojavile na uticajnom kompilacijskom albumu Paket aranžman 1981. godine, pratile su mnoge novotalasne grupe. Oko 1982. godine, scena novog talasa je opala i mnoge grupe su se pomerile ka komercijalnijem zvuku. Tokom 1980-ih, pop rok muzičari, poput Đorđa Balaševića i Bajage i instruktora, dominirali su mejnstrim scenom, ali su se pojavili i razni drugi žanrovi, kao i alternativna rok scena, sa grupama kao što su EKV, Disciplina kičme, i Rambo Amadeus, je počeo da se razvija i stiče mejnstrim popularnost.

Logo Džuboksa

Izbijanjem ratova početkom 1990-ih, bivša jugoslovenska rok scena je prestala da postoji. Tokom 1990-ih, većina, kako mejnstrim, tako i andergraund, rok grupa izražavala je svoje protivljenje vladi Slobodana Miloševića, što je dovelo do njihovog odsustva iz većine medija pod kontrolom vlade. Iako je nekoliko velikih mejnstrim bendova uspelo da održi svoju popularnost (neki od njih, poput Partibrejkersa i Van Goga), razvila se velika andergraund i indi muzička scena. Nakon NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine i dolaska političkih promena tokom 2000-ih, počela je da se razvija nova nezavisna scena. Tokom 2000-ih godina došlo je i do uspostavljanja novih veza između scena bivših jugoslovenskih republika.

Istorija

Rok pioniri (kraj 1950-tih – kraj 1960-tih)

Prvi rok nastupi su se pojavili kasnih 1950-ih. Pod uticajem rokenrola i rokabilija, mnogi mladi ljudi počeli su da izvode takozvanu „električnu muziku“, nazivajući se „električari“. Jedan od prvih srpskih rokenrol muzičara koji se proslavio bio je gitarista Mile Lojpur iz Beograda, često smatran prvim srpskim ili čak jugoslovenskim rokenrol muzičarem. Proslavio se na igrama koje su on i njegov bend Septet M organizovali na košarkaškim terenima Crvene zvezde na Kalemegdanu. Iako Lojpur nije napravio nikakve snimke, imao je veliki uticaj na kasniji razvoj scene. Drugi zapaženi rokenrol umetnik bio je Perica Stojančić iz Niša, čiji je debitantski singl objavljen 1961. godine.

Pevač Đorđe Marjanović postao je prva jugoslovenska superzvezda. Iako je u suštini šlager pevač, Marjanović je izvodio i rokenrol pesme. Zapažen je i kao prvi jugoslovenski pevač popularne muzike koji je energično nastupao na sceni. Bio je prvi pop pevač koji je izašao sa bine u publiku i izvodio pesme u teatralnom maniru. Njegova popularnost dovela je do objavljivanja njegovog albuma Muzika za igru 1959. godine, prvi solo album popularne muzike u izdanju PGP-RTB, najveće srpske izdavačke kuće. Godine 1963. Marjanović je otišao na svoju prvu turneju po SSSR-u, gde je ubrzo postao veoma popularan, i od tada je bio na više od trideset turneja. Nastavio je da nastupa do 1990. godine, kada je na koncertu u Melburnu doživeo moždani udar, nakon čega je odlučio da se povuče.

Početkom 1960-ih pojavili su se brojni bit i ritam i bluz bendovi, od kojih je većina prvobitno bila inspirisana tada popularnim Klifom Ričardom: Iskre i Siluete, oba osnovana 1961; Zlatni dečaci i Bele višnje, oba osnovana 1962. godine; Crni biseri, Daltoni, Elipse i Samonikli, svi formirani 1963. godine; Tomi Sovilj i njegove sluge i Sanjalice, oba osnovana 1964. godine; Plamenih 5, formiran 1965. godine, Džentlmeni, formiran 1966. godine. Siluete su bile poznate po šokantnom izgledu i nastupu, a frontmen benda Zoran Miščević postao je jedna od prvih jugoslovenskih rok zvezda i seks simbol. Mediji su često promovisali rivalstvo između Siluete i Elipse. Prvobitno formiran kao beat bend, Elipse je prešao na soul muziku i dodao duvačku sekciju kada im se pridružio vokal Edi Dekeng, afrički student iz Konga, 1967. U Crnim Biserima je nastupio istaknuti muzičar Vlada Janković "Džet", koji je kasnije osnovao bend Tunel i postao poznati voditelj Radio Beograda. Sanjalice su bile jedna od prvih bivših jugoslovenskih ženskih rok bendova. Članovi Džemtlmena, braća Žika i Dragi Jelić, kasnije su formirali veoma uspešan progresivni/hard rok bend JU grupu. Iako su svi ovi bendovi objavili samo singl i EP ploče – sa izuzetkom Crnih bisera, koji je snimio jedini studijski album Motorok 1976. godine, i Bele višnje, koji je su snimile svoje stare pesme i objavio ih na albumu Pesme naše mladosti 1994. – imali su veliki uticaj na dalji razvoj scene.

Mejnstrim i pop rok (kraj 1960-ih – danas)

Korni grupa je bila jedan od prvih srpskih rok bendova koji je postigao veliku mejnstrim popularnost. Osnovan 1968. godine od strane bivšeg klavijaturiste Indeksa Kornelija Kovača, bend je snimio mnoge komercijalne pop pesme objavljene na singl pločama, sa kojima su postigli ogromnu popularnost i pojavljivali se na festivalima pop muzike širom Jugoslavije. Već pod uticajem progresivnog roka, bend je krenuo ka progresivnom zvuku dolaskom vokala Dade Topića, nastavljajući, međutim, da objavljuje komercijalne singlove. Debi album Korni grupa iz 1971. godine bio je prvi LP album jedne rok grupe iz Srbije i četvrti LP album jugoslovenske rok grupe. Drugi, simfonijski rok orijentisan album grupe, Not an Ordinary Life, objavljen 1974. godine, bio je jedan od prvih jugoslovenskih albuma objavljenih preko strane izdavačke kuće. Uprkos uspehu sa singlovima koje su objavili u Jugoslaviji, bend se raspao zbog malog uspeha Not an Ordinary Life i pesme „Moja generacija”, sa kojom je bend predstavljao Jugoslaviju na Pesmi Evrovizije 1974. godine.

Radomir Mihajlović Točak, jedan od najboljih gitarista srpske i jugoslovenske rok scene

U vreme kada se Korni grupa raspala, drugi srpski progresivni rok bendovi, poput JU grupe i Smaka, već su postigli ogromnu mejnstrim popularnost. Ju grupa, koju su 1970. godine osnovali bivši članovi Džentlmena, braća Dragi i Žika Jelić, često se smatra najdugovečnijim srpskim rok bendom. Nakon nekoliko uspešnih singlova koji su predstavljali fuziju progresivnog/hard roka i balkanske tradicionalne muzike, grupa je objavila svoj prvi album, JU grupa (1973), koji je postao jedan od najprodavanijih jugoslovenskih rok albuma 1970-ih. Bend je nastavio da izdaje uspešne albume, ali sa popularnošću novog talasa, bend se raspao 1981. Međutim, bend se ponovo okupio 1987. godine i od tada je izdao niz dobro prihvaćenih hard rok albuma. Smak iz Kragujevca, koji je 1971. godine osnovao virtuoz na gitari Radomir Mihailović "Točak", u drugoj polovini 1970-ih bio je konkurentan bendu Bijelo dugme iz Sarajeva. Smak je objavio nekoliko hit singlova pre nego što je objavio svoj istoimeni debi 1975. godine, koji se smatra jednim od najuspešnijih debi albuma u bivšoj Jugoslaviji. Kasnija izdanja benda, Satelit (1976), Crna dama (1977) i Stranice našeg vremena (1978), doživela su sličan uspeh, ali se bend 1981. raspao iz sličnih razloga kao i JU grupa. Bend se ponovo okupljao i raspuštao još nekoliko puta tokom 1980-ih i 1990-ih, objavljujući albume koji su imali malo komercijalnog uspeha, iako je ponovno okupljanje benda 2012. izazvalo veliko interesovanje publike i medijsko pokrivanje.

Bora Đorđević 2009. godine

Krajem 1970-ih pojavio se pop rok bend Rani mraz. Rani mraz je 1978. godine formirao Đorđe Balašević, a tokom početnog perioda prošao je kroz nekoliko promena sastava. U najpoznatijoj postavi su bili Balašević, Verica Todorović, Bora Đorđević i Biljana Krstić, a ove poslednje su se pridružile Rani mraz nakon što su napustili akustični rok bend Suncokret. Ova postava benda objavila je veoma popularan singl „Računajte na nas“, pesmu koja je hvalila nasleđe jugoslovenskih partizana iz malo drugačije perspektive od uobičajenog socijalističkog realizma, a ubrzo je postala i himna jugoslovenske omladine. Đorđević je, međutim, ubrzo napustio bend i osnovao Riblju čorbu. Rani mraz je objavio dva dobro prihvaćena albuma Mojoj mami umesto maturske slike u izlogu (1979) i Odlazi cirkus (1980), pre nego što se raspao 1981. Izdavanjem albuma Pub (1982), Balašević je započeo veoma uspešnu solo karijeru, afirmisajući se kao najpopularniji srpski kantautor.

Hard rok bend Riblja čorba, osnovan 1978. godine, postigao je veliki uspeh debitantskim singlom "Lutka sa naslovne strane" (1978) i debi albumom Kost u grlu (1979). Njihovi sledeći albumi, Pokvarena mašta i prljave strasti i Mrtva priroda, oba objavljeni 1981. godine, lansirali su ih na vrh srpske i bivše jugoslovenske rok scene uprkos njihovom hard rok zvuku sa elementima bluza i hevi metala i zahvaljujući njihovom provokativni društveni i, od objavljivanja Mrtva priroda, politički tekstovi koje je napisao vođa benda Bora Đorđević. Nakon albuma Istina (1985) bend, iako se još uvek uglavnom uklapa u hard rok, počinje postepeno da se okreće mekšem zvuku, uspevajući da održi svoju popularnost tokom čitave decenije. Međutim, devedesetih godina 20. veka popularnost Riblje čorbe u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini naglo opada tokom jugoslovenskih ratova, kada je Đorđević postao aktivni pristalica srpskih trupa u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini, što je demonstrirao snimanjem kontroverznih pesama „E moj druže zagrebački” (koji je snimljen kao odgovor na pesmu Jure Stublića „E moj druže beogradski”) i „Ljetovanje” sa grupom Minđušari iz Knina. Međutim, Đorđević je bio i oštro protiv predsednika Slobodana Miloševića i svoj stav je pokazao pisanjem niza antivladinih pesama objavljenih na albumima Zbogom, Srbijo (1993), Ostalo je ćutanje (1996) i Nojeva barka (1999), i na njegovom solo albumu Njihovi dani (1996).

Nakon zapadanja novotalasne scene u Srbiji, deo bendova je prešao na komercijalniji rok i pop rok zvuk. Električni orgazam, nakon objavljivanja Kako bubanj kaže 1984. godine, izdaju svoje komercijalno najuspešnije albume Distorzija (1986) i Letim, sanjam, dišem (1988), na kome se nalazi hit himna „Igra rokenrol cela Jugoslavija”. Električni orgazam nastavio je sa istim muzičkim pravcima i devedesetih godina 20. veka sa Zašto da ne! (1994) i A um bum (1999). Električni orgazam je 2007. godine nastupio kao predgrupa Stounsima na koncertu održanom u beogradskom parku Ušće. Idoli su, nakon što su objavili prvenac Odbrana i poslednji dani (1982), snimili drugi studijski album Čokolada (1983), koji je predstavljao kombinaciju pop roka, fanka i elektronske muzike. Album se pokazao kao najveći komercijalni uspeh benda. Nakon snimanja muzike Šest dana juna (1985) u pop rok maniru 1960-ih, grupa se razilazi i Vlada Divljan objavljuje svoj debi album Tajni život AP Šandorova (1988), stilski sličan prethodnim izdanjima Idola. Bend Zana, predvođen Zanom Nimani, nakon svojih ranih novotalasnih radova krenuo je ka sintipopu i pop roku, objavljujući uspešne albume Dodirni mi kolena (1982) i Natrag na voz (1983). Nakon odlaska Zane Nimani 1984. godine, bend je promenio nekoliko vokala, postepeno se udaljavajući od rok scene ka pop muzici. Reformisani Piloti su 1987. izdali veoma uspešan album Kao ptica na mom dlanu. Narednim albumima Osmeh letnje noći (1988) i Neka te bog čuva za mene (1990), bend je zadržao popularnost, koja je i porasla tokom 1990-ih sa albumom Zaboravljeni (1993). Međutim, bend se raspao 1997. i u međuvremenu je frontmen Piloti Zoran „Kiki“ Lesendrić objavio album Nedelja na Duhove (1995) sa bivšim članovima Idola Srđanom Šaperom i Nebojšom Krstićem pod imenom Dobrovoljno pevačko društvo. Tokom kasnih 1990-ih i 2000-ih Lesendrić je radio kao tekstopisac pre nego što je 2008. objavio svoj prvi, veoma uspešan solo album Mesec na vratima, nakon čega je reformisao Pilote. Ostale novotalasne grupe koje su napravile pomak ka komercijalnijem zvuku nakon opadanja scene su Bezobrazno zeleno (koja je prešla ka pop roku), U škripcu (koja je prešla ka sintipopu i pop rok) i Laki pingvini (koja je prešla ka sintipopu i novim romantizmom).

Bajaga i instruktori 2009.

Pop rok bend Bajaga i instruktori, koji je 1984. godine formirao bivši član Riblje Čorbe Momčilo Bajagić „Bajaga“, nakon što je 1983. godine objavio debitantski, veoma uspešan solo album Pozitivna geografija (prvobitno objavljen kao Bajagićev solo album, ali, kako se na njemu pojavljuju muzičari koji kasnije su postali članovi Bajage i instruktori, uvršteni u zvaničnu diskografiju benda), počeli da objavljuju uspešne albume Sa druge strane jastuka (1985), Jahači magle (1986) i Prodavnica tajni (1988), koji postaju mega hitovi. Bajaga i instruktori su u devedesete ušli kao jedna od najpopularnijih srpskih rok grupa, uspevši da održe stečenu popularnost tokom 1990-ih.

Pop rok bendovi iz sredine 1980-ih Amajlija, Poslednja igra leptira, Divlji anđeli, Slomljena stakla, Ruž, Alisa, Banana, Jugosloveni, Bel Tempo i Vampiri imali su veliki broj prodatih albuma, međutim, većina njih se raspala pre nego što su stigli do 1990-ih., ili na samom početku decenije. Poslednja igra Leptira, osnovana 1980. godine i koju vodi harizmatični frontmen Nenad Radulović, poznat i kao Neša Leptir, postigla je uspeh sa svojim pop rok pesmama sa duhovitim tekstovima, ali se raspala 1989. godine. Radulović je 1989. objavio solo album Niko nema što piton imade, koji je parodirao „novokomponovanu muziku“, pre nego što je 1990. umro od tumora. Bel Tempo, koji su 1986. godine osnovali brat i sestra Vlada i Suzana Petričević, objavio je dva pop rok albuma sa elementima džeza pre nego što se raspao 1992. godine. Na zvuk Vampira uticali su du-vup i rokabili 1950-ih. Međutim, sa izbijanjem jugoslovenskih ratova, njihov zvuk je postao pogrešan i bend se raspao 1993. Ponovo su se okupili 1995. i objavili album Plavi grad, a 1997. i Monkey Food, eksperimentišući sa različitim muzičkim žanrovima na ovom drugom. Međutim, bend se ponovo raspao 1998.

Galija 2016. godine

Popularne rok grupe kasnih 1980-ih i 1990-ih bili su Galija, Partibrejkers i Dejan Cukić. Galija je, uprkos tome što je formirana krajem sedamdesetih godina 20. veka i u početku izvodila progresivni rok, vrhunac popularnosti dostigla krajem osamdesetih i početkom devedesetih sa trilogijom albuma koju čine Daleko je sunce (1988), Korak do slobode (1989) i Istorija, ti i ja (1991), ulazeći u devedesete kao jedan od najpopularnijih srpskih rok bendova. Devedesetih godina 20. veka Galija je promovisala Socijalističku partiju Srbije, što je izazvalo deo kritičara i navijača da Galiju proglase „državnim bendom“. Ipak, albumi Karavan (1994), Trinaest (1996) i Voleti voleti (1997) naišli su na dobar prijem kod većine fanova. Garažni/pank rok bend Partibrejkers je stekao veliku popularnost albumima Partibrejkers I (1985), Partibrejkers II (1988), Partibrejkers III (1989) i Kiselo i slatko (1994). Nekadašnji vokal Bulevara Dejan Cukić svoju solo karijeru započeo je krajem osamdesetih godina 20. veka, a formiranjem svog Spori Ritam benda počeo je da izdaje niz uspešnih albuma Spori ritam (1987), Zajedno (1989), 1991 (1991) i Ja bih da pevam (1996).

Popularne grupe iz 1990-ih su Del Arno bend, Van Gog, Babe, Prljavi inspektor Blaža i Kljunovi, Familija i beogradska frakcija benda Zabranjeno pušenje. Pioniri srpske i bivše jugoslovenske rege scene, Del Arno bend, osnovan 1986. godine, uvek su bili blisko povezani sa rok scenom. Iako su za dvadeset pet godina karijere objavili samo tri studijska albuma, Del Arno bend je uspeo da ostane na vrhu srpske rege scene.

Van Gogh na EXIT-u 2007.

Bend Van Gog započeo je svoju karijeru izdavanjem svog debitantskog istoimenog albuma 1986. godine, ali se raspao godinu dana kasnije. Bend se ponovo okupio 1990. godine, a tokom 1990-ih izdaje albume Svet je moj (1990), Strast (1993), Hodi (1996) i Opasan ples (1999), što ih čini jednim od najpopularnijih izvođača na srpskoj rok sceni. Babe, počevši od 1992. godine kao prateći projekat Žike Milenkovića, Gorana Čavajde i Zorana Ilića, objavom debi albuma Slike iz života jednog idota (1993) stekli su popularnost šaljivim pesmama. Nakon odlaska Čavajde, izdavanjem Slike sna i jave (1999), Babe su prekinule svoju delatnost. Još jedan popularni komičarski rok bend, Prljavi inspektor Blaža i Kljunovi, koji je 1993. osnovao harizmatični frontmen Igor Blažević, brzo je stekao mejnstrim popularnost tekstovima inspirisanim muzičkim, filmskim i sportskim zvezdama. Grupu Familija su 1994. godine osnovali bivši članovi Vampira, U škripcu i Košave, a veliku popularnost su zabeležili albumi Narodno pozorište (1994) i Seljačka buna (1997), na kojima su se nalazile ska/pop rok pesme sa duhovitim tekstovima. Izbijanjem bosanskog rata bend Zabranjeno pušenje iz Sarajeva se podelio na dve frakcije, obe pod nazivom Zabranjeno pušenje: sarajevsku, koju predvodi originalni gitarista Zabranjenog pušenja Sejo Sekson, i beogradsku, koju predvodi originalni vokal Zabranjeno pušenje Nele Karajlić. Beogradska frakcija je 1997. godine objavila album Ja nisam odavle, a nakon snimanja muzike za film Crna mačka, beli mačor reditelja Emira Kusturice, krenula je ka svetskoj muzici, počevši da nastupa sa Kusturicom pod imenom The No Smocking Orchestra. Bend je stekao veliku popularnost i van Srbije, ali je njihov novi zvuk bolje prihvaćen u inostranstvu nego u matičnoj zemlji.

Neverne bebe maja 2007.

U 2000-im su bili popularni bendovi Negativ, Neverne bebe i Night Shift. Pover pop bend Negativ, sa bivšom pevačicom Tap 011 Ivanom Peters, osnovan 1999. godine, objavio je nekoliko uspešnih albuma i imao uspešne nastupe na nekoliko muzičkih festivala. Neverne bebe, koje je 1993. godine oformio klavijaturist Milan Đurđević, nakon tri studijska albuma i nekoliko promena sastava, izdaju veoma uspešan album Dvoje – The best of, sa dve pevačice i ponovo snimljenim verzijama starih pesama benda, nakon čega postali su jedan od vrhunskih mejnstrim izvođača srpske scene. Post-grandž/hard rok bend Night Shift, iako je osnovan 1991. godine, objavio je svoj debi, uspešan naslovni album Undercovers 2002. godine. 2009. bend je objavio Bez zaklona na kojem su se nalazile sopstvene pesme. Pored navedenih bendova, veterani srpske rok scene, JU grupa, sa povratkom Dugo znamo se (2005), Đorđe Balašević, sa albumima Dnevnik starog momka (2001) i Rani mraz (2004), Riblja čorba, sa Pišanjem uz vetar (2001), Ovde (2003), Trilogija (2007) i Minut sa njom (2009), Bajaga i instruktori, sa Zmajem od Noćaja (2001), Šou počinje u ponoć (2005) i Daljina, dim i prašina (2012), Električni orgazam sa Harmonajzerom (2002) i To što vidiš to i jeste (2010), Galija sa Dobro jutro, to sam ja (2005) i Mesto pored prozora (2010), Partibrejkers, Gramzivost i pohlepa (2002) i Sloboda ili ništa (2007), a Van Gog, sa DrUnder (2002), Kolo (2006) i Lavirint (2009), zadržali su svoju popularnost tokom 2000-ih i ranih 2010-ih.

Nova srpska scena

Termin Nova srpska scena skovao je u drugoj polovini 2000-ih veb magazin Popboks, koji je u početku bio jedan od glavnih promotera scene. Iako se termin uglavnom koristio za označavanje bendova koji su promovisani u Popboksu i izdavali svoje albume preko izdavačke kuće Odličan Hrčak, Ovaj termin se takođe često koristio za označavanje mnogih mladih srpskih bendova nastalih posle 2000. godine. Takođe, neki od bendova aktivnih 1990-ih, pre svega alternativni rok bend Goribor, bili usko povezani sa scenom. Bendovi su se razlikovali po žanru: iako je deo bendova bio pod uticajem jugoslovenskog novog talasa i savremenog indi i pop roka, nisu svi bendovi koji se smatraju delom scene bili. Najzapaženiji bendovi koji su asocirali na scenu su Klopka za pionira, Multietnička atrakcija, Nežni Dalibor, Repetitor, Petrol, S.A.R.S., Svi na pod!, Zemlja gruva, Kralj Čačka i drugi.

Na prelazu decenija, scena je počela da se raspada, kako je bend krenuo ka svojim individualnim karijerama, a neki od njih, poput S.A.R.S. i Zemlja gruva, postižući veliku mejnstrim popularnost, a ostali su ostali popularni samo u alternativnim rok krugovima. Popboks je 2013. godine objavio kraj svoje delatnosti, 25. avgusta 2013. godine.

Žanrovi

Akustični rok

Srpska akustična scena nastala je krajem šezdesetih godina 20. veka pojavom hipi subkulture u Srbiji, ali je svoj vrhunac dostigla početkom sedamdesetih sa bendovima Porodična manufaktura crnog hleba, Vlada i Bajka, Lutajuća srca, S vremena na vreme, DAG i Suncokret, većina njih je deo beogradske akustične rok scene, nazvavši sebe „akustičarima“.

Novi talas

Električni orgazam 2008. godine

Poreklo nove talasne scene u Srbiji može se naći u beogradskim grupama Zvuk Ulice 1970-ih, Limunovo drvo i Hipnotisano pile. U tri benda nastupili su budući članovi srpskih novotalasnih bendova Idoli, Šarlo akrobata i Električni orgazam. Vlada Divljan je sa dva prijatelja Nebojšom Krstićem i Srđanom Šaperom 1979. godine osnovao konceptualni bend VIS Dečaci, čije su fotografije osvanule u omladinskom časopisu Vidici i privukle pažnju medija. Ubrzo su u sastav benda bili i basista Zdenko Kolar, takođe iz Zvuk ulice, i bubnjar Boža Jovanović, a 1980. godine preimenovan je u Idoli. Limunovo drvo, sa gitaristima Milanom Mladenovićem i Dragomirom Mihajlovićem, dve godine je izvodio hard rok, pre nego što je usvojio novi talas i pank rok muzički stil po dolasku basiste Dušana Kojića i bubnjara Ivana Vdovića. Nakon odlaska Mihajlovića, bend je preimenovan u Šarlo akrobata. Električni orgazam je nastao kao ad hok bend melodičnog hard rok benda Hipnotisano pile. Bend je osnovan za nastup na kulturnoj olimpijadi u Paliluli 1980. kao predgrupa Hipnotisanom piletu. Bubnjeve je trebalo da svira gitarista Ljubomir Jovanović „Jovec“, a gitarista Srđan Gojković „Gile“ i glavni vokal. Bend je privukao pažnju javnosti na nastupima i ubrzo nakon toga bend je završio svoju delatnost kao Hipnotisano pile i nastavio kao Električni orgazam.

Idoli, Šarlo akrobata i Električni orgazam objavili su prve snimke na kompilaciji Paket aranžman, koja se danas smatra jednim od najistaknutijih srpskih i jugoslovenskih rok izdanja, a do izlaska kompilacije bendovi su već počeli da rade na svojim debi albumima. Promotivni spot za pesmu Idola „Maljčiki” koji je usledio nakon objavljivanja kompilacije predstavljao je parodiju na soc-realističku ikonografiju. Prvi put je emitovana u novogodišnjoj noći u tada popularnoj emisiji Rokenroler na nacionalnoj televiziji, a sovjetska ambasada je poslala protestnu notu TV i radio stanicama koje su emitovale pesmu i neke od njih su je zabranile. U istoj emisiji prvi put su emitovani promotivni spotovi Električnog orgazama „Krokodili dolaze“ i Šarla akrobate „Niko kao ja“, a sva tri se pojavljuju na kompilaciji. Idoli su objavili svoj istoimeni EP 1981. i Odbrana i poslednji dani 1982. godine, koji je 1998. godine proglašen za najveći jugoslovenski album popularne muzike, Električni orgazam izdaju svoj istoimeni debi 1981. i post-pank orijentisan Lišće prekriva Lisabon 1982. Šarlo Akrobata izdaje svoj jedini album Bistriji ili tuplji čovek biva kad.... Do 1983. Idoli i Električni orgazam su se pomerili ka mejnstrim popu i roku, a Šarlo akrobata se raspao.

Alternativni rok

Kanda, Kodža i Nebojša 2010. godine

Alternativna rok scena se razvija početkom osamdesetih godina 20. veka sa opadanjem nove talasne scene, kada je deo nove talasne scene postao baza buduće srpske alternativne rok scene. Pionire alternativnog roka nalaze se novosadski bendovi Laboratorija zvuka, sa svojim ekscentričnim stilom, erotskim tekstovima, neobičnim sastavima i scenskim nastupima inspirisani bizarnim cirkusom; La strada, sa Slobodanom Tišmom na gitari i vokalu; Obojeni program, sa Branislavom Babićem i devojačkim bendom Boye čiji je debi album Dosta! Dosta! Dosta! (1988) je prvo srpsko žensko izdanje od 1960-ih.

Koja u SKC-u 2000. godine-

U Beogradu su Dušan Kojić i Milan Mladenović osnovali dva najzapaženija benda alternativne rok scene u Srbiji, Disciplina kičme i EKV. Dušan Kojić Koja, osnovao je bend Disciplina kičme 1982. Bend, koji su u početnom periodu činili samo Kojić i bubnjar Srđan "Žika" Todorović, kombinujući uticaje pank roka, fanka, džez fuzije i dela Džimija Hendriksa. Tokom ranih 1990-ih, bend se preselio u London, da bi se sredinom 2000-ih vratio u Srbiju. Ekatarina Velika, koja je prvo zvala Katarina II, nastupili Milan Mladenović i Dragomir Mihajlović. Nakon što su objavili svoje ploče pod uticajem post-panka, bend je prešao na alternativni rok više orijentisan na gitaru, koji se nalazi na njihovim izdanjima Ljubav (1987), Samo par godina za nas (1989) i Dum dum (1991). Još jedna istaknuta ličnost srpske alternativne rok scene, Mitar Subotić, kompozitor, producent i jedan od pionira elektronske muzike u Srbiji, bio je blisko povezan sa delima Ekatarine Velike. Subotić, Mladenović i Goran Vejvoda su 1985. pokrenuli kratkotrajni projekat Angel's Breath. Otprilike u isto vreme, Subotić je bio blisko povezan sa radom art rok grupe Heorina, u kojoj je vokal bio strip crtač Zoran Janjetov. Subotić se 1990. preselio u Sao Paulo u Brazilu, gde je radio kao muzičar i producent. Godine 1994. Subotić i Mladenović, sa grupom brazilskih muzičara, ponovo aktiviraju projekat kao Angel's Breath, izdavši album Angel's Breath 1994. godine.

Rambo Amadeus 2010. godine

Druga polovina 1980-ih donela je formiranje istaknutih alternativnih rok grupa koje su stekle popularnost mejnstrim svojim delima tokom 1990-ih, Van Gogh i Rambo Amadeus. Uprkos činjenici da je Van Gogh, koji je formirao gitarista Zvonimir Đukić „Đule”, izdao svoj debitantski istoimeni album 1986. godine, koja je ujedno bila i godina njihovog formiranja, početkom 1990-ih bend koji se raspao i reformisan 1990. godine, uspešan albumima Svet je moj (1991), Strast (1993), Hodi (1996) i Opasan ples (1999). Tokom 2000-ih bend je krenuo ka komercijalnijem zvuku i etablirao se kao jedan od najboljih mejnstrim bendova na srpskoj rok sceni. Crnogorski kantautor iz Beograda Antonije Pušić, koji radi pod pseudonimom Rambo Amadeus, svojim debi albumom O tugo jesenja (1988) stvorio je jedinstvenu kombinaciju različitih muzičkih stilova, uključujući džez, rok i narodnu muziku, koju je pod nazivom "turbo folk". Termin je kasnije korišćen za podvrstu narodne muzike sa Balkana. Pušić je na isti način nastavio i sa svojim kasnijim izdanjima, koji je takođe uticao na srpsku hip hop scenu albumima Hoćemo gusle (1989) i Psihološko propagandni komplet M-91 (1991).

Početkom 1990-ih nastupili su istaknuti alternativni rok bendovi: Dža ili Bu, Darkwood Dub, Presing, Kanda, Kodža i Nebojša i Block Out iz Beograda, Obojeni program iz Novog Sada i Bjesovi iz Gornjeg Milanovca. Dža ili Bu, nastali 1987. godine, u kombinaciji hard-roka i pank roka, sa svojim albumom Hej mornari iz 1992. godine predstavili su političku situaciju u zemlji ironičnim lirskim stilom. Darkwood Dub, formiran 1988. godine, izveo je kombinaciju elektronske muzike i roka. Presing, osnovan 1990. godine, kombinovao je post rok, soul, džez... Kanda, Kodža i Nebojša, nastali 1991. godine, izveli su kombinaciju roka, džeza i regea. Block Out, nastao 1991. godine, prvobitno inspirisan raznim bendovima i grandž/hard rok orijentisanim, nakon izdavanja Crnog, belo i srebrno (1994) krenuo je ka mračnijoj, težoj atmosferi i zvuku pod tekstom Nikole Vranjkovića, kombinujući elementi doom metala, psihodeličnog roka, hard roka i pank roka sa tekstovima vezanim za društvene sadržaje. Obojeni program, iako osnovan 1980. godine, izdaje debi album Najvažnije je biti zdrav 1990. Bjesovi, nastali 1989. kombinujući grandž, hard rok, psihodelik rok i doom metal, izdaju debi U osvit zadnjeg dana 1991. godine, ali su postigli uspeh. sa izdavanjem njihovog drugog, istoimenog albuma, objavljenog 1992. godine.

Hard rok

Iako su neki od šezdesetih bendova izvodili obrade pesama pionira hard roka kao što su Cream i Džimi Hendriks, hard rok je stekao veliku popularnost ranih 1970-ih sa delima progresivnih rok bendova Pop mašina, JU grupa i Smak. Pop mašina, nastala 1971. godine, bila je jedan od prvih srpskih i jugoslovenskih bendova koji su se udaljili od ritam i bluza ka tvrđem zvuku. Njihov zvuk je sadržao progresivne, hard, psihodelične i esid rok elemente. Pop mašina se raspala 1977. godine. JU grupa, nastala 1970. godine, izvodila je progresivni/hard rok, a u njihovim pesmama su se često nalazili elementi tradicionalne muzike. Bend se raspao 1981, da bi se ponovo okupio 1987. Od povratničkog albuma Od zlata jabuka (1987), njihov rad je uglavnom bio orijentisan na hard rok. Smak, osnovan 1971. godine, izvodio je progresivni rok pod uticajem džeza, ali je njihov zvuk često sadržavao hard rok, bluz i folk elemente. Bend je krenuo ka komercijalnijem hard roku početkom 1980-ih sa albumom Rok cirkus, ali album nije doživeo mali uspeh i bend se ubrzo nakon toga raspao, imajući stalna raspuštanja okupljanja tokom 1980-ih i 1990-ih.

Krajem 1970-ih pojavili su se hard rok bendovi Generacija 5 i Riblja čorba, koji su postali jedan od najzapaženijih izvođača srpske i bivše jugoslovenske rok scene. Generacija 5, osnovana 1977. godine, uspela je da stekne bazu vernih fanova svojim albumima Generacija 5 (1980) i Dubler (1982), ali se raspala 1982. Godine 1985. muziku za pesmu napisao je bivši vođa benda, klavijaturista Dragan Ilić. „Za milion godina“, koju je snimila grupa jugoslovenskih muzičara (uključujući bivše članove Generacije 5) kao prilog za Live Aid. Generacija 5 se ponovo ujedinila 1992. godine, ali je od tada objavila samo dva studijska albuma. Njihov album Energija iz 2006. predstavljao je frontmena Smaka Dejana Najdanovića kao gostujućeg vokala na celom albumu. Godine 1978. bivši član Suncokreta i Rani mraz Bora Đorđević i SOS-ovci Miša Aleksić, Rajko Kojić i Vicko Milatović osnovali su hard rok bend Riblja Čorba. Nakon snimanja debitantskog hit singla "Lutka sa naslovne strane", pridružio im se gitarista Momčilo Bajagić (koji je, napuštajući Riblju čorbu 1984. godine, osnovao veoma uspešan pop rok bend Bajaga i instruktori). Debi album Kost u grlu (1979) doživeo je ogroman uspeh, a bend je za nekoliko meseci postao veoma popularan. Albumi Pokvarena mašta i prljave strasti (1981), Mrtva priroda (1981) i Buvlja pijaca (1982), potonji sa mekšim zvukom od prva tri izdanja benda, takođe su naišli na dobar prijem među fanovima i kritikama, a Đorđevićeva provokativna političko- i društveni tekstovi, doveli su do toga da postane jedan od najkontroverznijih muzičara u Jugoslaviji. Album Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju (1984) bio je loše prihvaćen, a nakon njegovog objavljivanja Kojić i Bajagić su isključeni iz benda. Ipak, bend je trijumfovao sledećim albumom Istina (1985), snimljenim sa gitaristima Vidojem Božinovićem i Nikolom Čuturilom. Iako više orijentisan na hevi metal od bilo kog od prethodnih radova benda i često smatran remek delom, Istina je takođe bio album nakon kojeg je bend, iako se još uvek uglavnom uklapao u hard rok, počeo da se okreće mekšem zvuku. Ipak, bend je uspeo da održi svoju popularnost i do danas ostao jedan od najpopularnijih izvođača srpske rok scene.

Bluz-rok

Ana Popović 2010.

Uprkos činjenici da su mnogi rok bendovi iz 1960-ih, kao što su Crni biseri, Daltoni, Elipse i drugi izvodili ritam i bluz, i mnogi progresivni i hard rok bendovi iz 1970-ih, poput Pop mašine, JU grupe, Smaka i Riblje čorbe, ugradili su elemente bluza u njihovu muziku, prvi srpski bluz bend, Bluz kvintet, formiran je 1979. godine. Svoj prvi koncert održali su u klubu Mašinac u Beogradu u proleće 1981. godine, što se smatra prvim bluz koncertom srpskog benda.

Tokom 1980-ih formirani su mnogi značajni bluz/bluz-rok bendovi: Sirova koža (poznata i kao Raw Hide), formirana 1982. godine; Point Blank i Blues Trio, oba osnovana 1983; Zona B, formirana 1987. godine; Di Luna Blues Band, osnovan 1989. Bend Hush, predvođen Anom Popović, objavio je svoj debi i jedini album Hometown 1998. Godine 1999. Ana Popović se preselila u Holandiju i započela uspešnu međunarodnu karijeru. 2000-te su donele novu generaciju bluz rok bendova: Šinobusi (formirani 2001.), Texas Flood (formirani 2004.), Cotton Pickers (formirani 2004.) i drugi

Pank rok, post-pank i gotik rok

Razvoj pank roka u Srbiji počeo je u Novom Sadu sa bendovima Pekinška patka i Gomila g, obe osnovane 1978. Pekinška patka, koju je formirao vokal Nebojša Čonkić, proglasile su se „prvim pravoslavnim pank rok bendom“, što je bilo protivno stavu Saveza komunista Jugoslavije koji je promovisao ateizam. Još jedan pionir pank roka u Srbiji bio je bend Gomila g (ovo ime je cenzurisana verzija Gomila govana), takođe iz Novog Sada. Bend je u početku izvodio obrade pesama Ramones-a i Sex Pistols-a, ali je ubrzo počeo da piše sopstvene pesme. Njihov nastup na Proslavi oslobođenja Stepanovićeva u Drugom svetskom ratu 1979. godine, gde je bend izveo pesmu „Bože čuvaj Martina Bormana“, a Čonkić iz Pekinške patke je na bini duvao kondome. Gomila g se raspala 1980. godine kada su članovi benda, gitarista Žolt Horvat i bubnjar Robert Radić osnovali prvi srpski ska bend Kontraritam.

U međuvremenu, Pekinška patka je stekla mejnstrim popularnost i snimila svoja prva izdanja. Na subotičkom festivalu Omladina osvojili su nagradu publike i ceo nastup je prenošen na nacionalnoj televiziji, što je bio prvi TV nastup nekog pank rok benda u Jugoslaviji. Popularnost benda tada im je pružila priliku da izdaju dva singla, a potom i studijski album, Plitka poezija, prvi pank rok album srpskog benda, koji je 1980. godine objavio Jugoton. Nakon izlaska albuma, postava se promenila, a dolazak mladog Zorana Bulatovića na gitari doneo je stilske promene, prelazak najpre ka novom talasu, a na kraju i post-panku. Drugi album grupe Strah od monotonije smatra se prvim post-pank izdanjem u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji. Nakon objavljivanja albuma, bend se raspao.

Partibrejkersi 2003.

Pojava prvog post-pank albuma na srpskoj sceni uticala je na pojavu post-pank i gotik rok bendova i izdanja. Zoran "Bale" Bulatović (gitara) i Marko "Mare" Vukomanović (bas gitara), obojica iz Pekinške patke, sa članovima La Strade Slobodanom Tišmom (vokal) i Ivanom Feceom Firčijem (bubnjevi) formirali su prvi gotik rok bend u Srbiji, Luna, izdavši samo jedan album Nestvarne stvari (1984). Pored Lune, zapaženi gotik rok bend bio je i niški Trivalija, nastao u drugoj polovini osamdesetih godina. Gotik rok, međutim, nije bio popularan u Srbiji. Još jedan niški bend, post-pank/darkvejv bend Dobri Isak, izdao je svoj jedini album Mi plačemo iza tamnih naočara 1983. Doživeo je slab uspeh, ali je doživeo priznanje kritike kada je ponovo objavljen 2009.

Drugu generaciju pank rok grupa u Srbiji činili su Partibrejkers, Kazna za uši i Toni Montano iz Beograda. Srpski garažni pank bend Partibrejkers, osnovan 1982. godine, svojim živim nastupima i muzičkim stilom, čak i kao demo nastup, skrenuo je pažnju javnosti na sebe. Bend su formirali bivši frontmen Urbane gerile i Radničke kontrole Zoran Kostić „Cane“ i gitarista Nebojša Antonijević „Anton“, koji su bili glavni članovi benda. U vreme kada je bend objavio svoj debi, istoimeni album, 1985. godine, već su stekli veliku popularnost, zadržavši se kroz svoja kasnija uspešna izdanja Partibrejkers II (1988), Partibrejkers III (1989), Kiselo i slatko (1994) i Ledeno doba (1997), ulazeći u 2000-te kao jedan od vrhunskih mejnstrim izvođača srpske rok scene. Godine 1986. nastaje još jedan istaknuti garaž pank bend, Kazna za uši, ali bend postaje istaknut 1990-ih, osvojivši prvo mesto na festivalu Gitarijada 1992. i izdajući prvenac Ispod zemlje iste godine. Sredinom 1980-ih, bivši vokal pank rok grupe Radost Evrope, Velibor Miljković nastupao je kao solo pod pseudonimom Toni Montano, a na njegovim albumima je bila kombinacija pank roka i rokabilija, koja se nalazi i na njegovim budućim izdanjima.

Goblini na Egzitu 2012.

Pank rok je nastavio da bude popularan i 90-ih godina prošlog veka pojavom bendova Atheist Rap i Zbogom Brus Li iz Novog Sada, Goblini iz Šapca, Džukele iz Subotice i Novembar iz Niša. Zvuk Atheist Rap-a, kombinaciju pank roka sa duhovitim tekstovima koji se nalaze na njihovim studijskim albumima Maori i Crni Gonzales (1992), Ja eventualno bih ako njega eliminišete (1996) i II liga zapad (1998), sam bend je okarakterisao kao " srećan pank". Zbogom Brus Li spojio je pank rok i vojvođansku narodnu muziku u stil koji bend opisuje kao „tamburaški pank“. Grupa Goblini nastala je 1992. godine, a izdavanjem prva dva studijska albuma, Goblini (1994) i Istinite priče I deo (1994), bend je postao živa atrakcija, nastupajući u Srbiji i inostranstvu. Na trećem studijskom albumu U magnovenju (1996), bendu se pridružio Leonid Pilipović iz grupe Džukele. Nakon objavljivanja albuma, Pilipović se vraća svom bendu, koji se nakon izdavanja prvenca Gledajući u mrak 1994. i drugog albuma Zubato Sunce 1998. raspada. Pank rok bend Novembar objavio je tri studijska albuma, Deguelo (1994), Bluz južne pruge (1997) i Licem prema zemlji (2000) sa kombinacijom američkog gitarskog rok zvuka benda u kombinaciji sa pank rokom, pop pank i uticajima novog talasa.

Keltski rok

Orthodox Celts u Banja Luci

Irska folk i keltska rok scena pojavila se u Srbiji sa delima Orthodox Celts-a iz Beograda. Sredinom 1980-ih, Dušan Živanović, bubnjar pab rok benda Roze poze, želeo je da osnuje bend koji bi izvodio obrade irskih narodnih pesama, a uticaj ideje delimično je ostvaren kroz dela Roze poze. Međutim, 1992. godine Živanović je sa vokalistom Aleksandrom „Aca Seltikom“ Petrović i violinistkinjom Anom Đokić osnovao prvi srpski irski folk bend pod nazivom Orthodox Celts. Bend je, nakon što je objavio svoja prva dva albuma, Orthodox Celts (1994) i The Celts Strike Again (1997), koji su uglavnom sadržavali obrade irskih narodnih pesama, počeo da piše sopstveni materijal. Od izdavanja Green Roses-a 1999. godine, bend se fokusirao na pisanje i snimanje sopstvenih pesama. Tradicionalni nastupi za Dan Svetog Patrika i na Bir festu učinili su da bend postane živa atrakcija, sa posećenim nastupima u Srbiji i inostranstvu.

Grandž i post grandž

Bjesovi 2009. godine

Bendovi Block Out iz Beograda i Bjesovi iz Gornjeg Milanovca bili su predstavnici grandža na srpskoj rok sceni. Nakon njihovog debi albuma Crno, belo i srebrno (1994), rani hard rok koncept Block Out-a počeo je da se kreće ka mračnijoj, otežanoj atmosferi i zvuku pod tekstom Nikole Vranjkovića. U nastavku Godina sirotinjske zabave (1996) predstavljen je materijal napisan tokom šest godina postojanja benda, a lirske teme su uglavnom bile orijentisane na kraj socijalizma u Srbiji. Objavom sledećeg albuma, San koji srećan sanjaš sam (1998), bend je prešao sa grandž zvuka na art rok i alternativni rok. Bjesovi su svoj prvenac U osvit zadnjeg dana objavili 1991. godine, ali su uspeh postigli izdavanjem drugog istoimenog albuma (1994). Postigavši uspeh sa albumom, bend se okrenuo ka religiozno orijentisanim tekstovima i muzici na sledećem albumu Sve što vidim i sve što znam (1997). Nakon objavljivanja albuma Bjesovi se raspadaju, nakon čega član benda Goran Marić postaje jedan od začetnika hrišćanskog rok projekta Pesme iznad istoka i zapada (2001). Bend se reformisao sa novom postavom 2000. i objavio Bolje ti 2009. godine.

Oi, ska, hardkor i pop pank

Kraj 1980-ih donele su razne pank rok bendove i žanrove na srpsku scenu i oi, ska, hardkor pank i pop pank bendovi su se pojavili sa lokalnih demo scena do velikih izdavačkih kuća i popularnosti širom zemlje.

Ritam nereda 2010.

Oi scena, sa Ritmom nereda i Direktorima, brzo je pronašla put do fanova sa svojim političkim tekstovima, agresivnom muzikom i efektnim nastupima uživo. Direktori su, za razliku od Ritma nereda, bili okrenuti i ska muzici, koja je postala veoma popularna na srpskoj sceni. Iako se ska pojavio početkom osamdesetih sa bendom Kontraritam, formiranim 1980. godine, koji je izdao samo jedan album pre nego što se raspao 1983. godine, tek sa bendovima poput Plejboja i Familije stekao je veliki broj fanova. Plejboj, nastao 1992. godine, popularnost je stekao kombinacijom pank roka, ska, soula, fanka, džez fjužn-a i pop roka, koji se nalaze na njihovim albumima Sviraj dečko (1994) i Overdrive (1997). Familija, nastala 1994. godine, popularnost je stekla svojim ska/pop rok pesmama sa šaljivim tekstovima koji se nalaze na njihovim albumima Narodno pozorište (1994) i Seljačka buna (1998). Ipak, i pored uspeha izdanja, raspali su se 1998. Godine 2003. bivši vokal benda Dejan Pejović osnovao je bend The Dibidus, čiji su albumi The Dibidus (2003) i Trenerka i sako (2011) stilski bili slični delima Familija.

Sintpop

Jedan od prvih srpskih sintipop bendova bio je sastav Beograd, koji je bio i jedan od pionira elektronske muzičke scene bivše Jugoslavije. Bend je osnovan 1981. godine, a 1983. izdao je svoj jedini album Remek depo, koji je predstavljao kombinaciju sintipopa i soula orijentisanog na duvačke instrumente.

Sa padom nove talasne scene oko 1982. godine, neki novotalasni bendovi, poput U škripcu i Zane, prešli su na sintpop. U škripcu, počevši kao konceptualni novotalasni bend 1980. godine, prešao je na sintpop muziku. Debi album grupe Godine ljubavi (1982), sa nekoliko hit pesama, pratio je još uspešniji O je! (1983) i EP Nove godine (1983). Međutim, na kasnijim izdanjima bend se okrenuo elektropop zvuku, što ih je, pošto se pokazalo neuspešnim, dovelo do raspada. Uprkos dva povratnička albuma (1987. i 1990.), bend nije mogao da ponovi rani uspeh. Devedesetih godina 20. veka, vokal benda Milan Delčić "Delča" formirao je elektronski rok bend Delča & Sklekovi. Zana, nazvana po vokalisti benda Zani Nimani, nakon što je objavila svoj debi album Loše vesti uz rege za pivsku flašu (1981), napravila je zaokret ka pop rok i sintpop zvuku izdavanjem drugog albuma Dodirni mi kolena (1982). Uprkos uspehu, vokal Nimani je napustila bend. Ostatak benda je nastavio da nastupa kao Zana, menjajući nekoliko vokala i postepeno se okrenuvši ka pop muzici.

Druge zapažene sintipop grupe uključuju bendove Laki pingvini, D'Boys i Džakarta. Laki pingvini, uprkos tome što je radio povremeno i sa nestabilnom postavom od 1979. godine, stekao je mejnstrim popularnost 1983. sa debitantskim EP-om Šizika. Uspešan je bio i njihov debi album Muzika za mlade (1984), ali njihova kasnija izdanja nisu ponovila prethodni uspeh. Bend se raspao 1989. godine, ali je imao kratka okupljanja 1994., 1995. i 2006. godine.

Britpop

Eva Braun 2008.

Britpop se u Srbiji pojavio sa bendom Eva Braun iz Bečeja. Evu Braun su 1990. godine formirali Goran Vasović, Petar Dolinka i Milan Glavaški. Pod uticajem Bitlsa i benda Idoli, bend je 1992. godine izdao svoj debi album Prisluškivanja. Album je imao manje hitove, ali se singl „Sasvim običan dan“ našao na drugom albumu benda Pop muzika, objavljen 1995. godine, skrenuo je pažnju javnosti na rad benda. Rolling Stone opisao je album kao "najbolji brit-pop album koji nikada nije izašao iz Velike Britanije".

Kantautori

Đorđe Balašević u Zagrebu 2010.

Na srpskoj rok sceni nastupilo je nekoliko zapaženih kantautora. Jedan od najznačajnijih autora bio je Đorđe Balašević. Karijeru je započeo sedamdesetih godina 20. veka kao član grupe Žetva i vođa benda Rani mraz, pre nego što je započeo, izdavanjem albuma Pub (1982), veoma uspešne solo karijere. Uprkos tome što je njegov rad u Žetvi i Ranom mrazu bio uglavnom pop rok orijentisan, u kasnijoj karijeri često je koristio elemente roka, šansone i narodne muzike, uz neka od svojih dela, poput albuma Naposletku (1996) i Rani mraz (2004) je u potpunosti orijentisan na folk rok. Balaševićeva lirika se često bavila humorističkim ili političkim i društvenim temama.

Drugi zapaženi kantautori su Srđan Marjanović i Nikola Čuturilo. U početku deo beogradske akustične rok scene, Srđan Marjanović je svoj debi album Srđan Marjanović i prijatelji, koji je snimio sa članovima JU grupe, objavio 1974. godine. Tokom svoje karijere objavio je dvanaest studijskih albuma. Nikola Čuturilo se proslavio kao gitarista Riblje čorbe. Prvi solo album 9 lakih komada (1988) objavio je još kao član Riblje čorbe. Bend je napustio 1989. godine, nastavljajući solo karijeru koja se proteže do današnjih dana.

Vidi još

• Srpska muzika
• Popularna muzika u SFRJ
• Jugoslovenski novi talas
• Pank rok u Jugoslaviji
• JU rok misija
• Rokovnik

Литература

• EX YU ROCK enciklopedija 1960–2006, Janjatović Petar; ISBN 978-86-905317-1-4
• Fatalni ringišpil: hronika beogradskog rokenrola 1959—1979, Žikić Alkesandar, 1999
• Siniša Škarica, Kada je rock bio mlad: Priča s istočne strane (1956.-1970.), V.B.Z. d.o.o., Zagreb, 2005. godine. ISBN 953-201-517-5
• Punk u Jugoslaviji, 1990
• Moj život je novi val, Branko Kostelnik, knjiga intervjua, 2004
• Od Čivija do Goblina: šabačka rock enciklopedija, Ivković Živko, 1999; OCLC 163351502
• NS Rockopedija, novosadska rock scena 1963–2003, Bogomir Mijatović, 2005
• Enciklopedija niškog Rock 'n' Rolla 1962 – 2000, Stanojević Vladan; ISBN 86-902517-1-5
• Neka druga scena, Davor Bogdanović; 2009
• Riblja čorba, Jakovljević Mirko; ISBN 86-83525-39-2
• Nevidljive terazije Slobodana Stojanovića Kepe, Jakovljević Mirko; ISBN 86-83525-67-8
• Ljuba Ninković: S vremena na vreme, Kajlovic Vladimir; ISBN 86-7784-033-8