Stadion Bislet

Stadion Bislet
Stadion Bislet
Lekegrinda
	Stadion Bilset
Mesto	Bislet 0168, Oslo, Norveška
Koordinate	59° 29′ 46″ N 10° 44′ 00″ E / 59.49611° S; 10.73333° I
Gradnja počela	1917.
Otvoren	1922.
Renoviran	1935—1939, 1952, 2004—2005.
Kapacitet	15.400 (atletika i fudbal)
Podloga	trava
Dimenzije	105 x 68 m
Korisnici
	FK Valerenga (1994–1999) ; Evropsko prvenstvo u atletici 1946. ; Zimske olimpijske igre 1952. ; Bislet igre (1965—danas) ; FK Skejd (2007—danas) ; FK Lin (2010, 2014—danas)

Bislet je višenamenski sportski stadion u Oslu. To je najpoznatija norveška sportska arena, s 15 svetskih rekorda u brzom klizanju i više od 50 atletskih svetskih rekorda. Stadion je srušen 2004, a gradnja novog na istom mestu završena je u leto 2005.

Američki sportski časopis „Sports Illustrated“ proglasio je 1999. stari stadion Bislet jednim od 20 najboljih sportskih stadiona u 20. veku.^[1].

Istorija[uredi | uredi izvor]

Bislet se nalazi na mestu nekadašnje ciglane iz 19. veka, koju je 1898. kupila opština Kristijana (Oslo) i pretvorila je u sportski teren 1908. Trgovac, brzi klizač, gimnastičar i sportski organizator Martinus Lerdal imao je značajnu ulogu u izgradnji prve tribine, koja je počela 1917, a završila 1922. U njegovu čast jedan od trgova izvan stadiona zove se Trg Martinusa Lerdala. Bislet je postao glavna norveška arena za brzo klizanje i atletiku 1940. kada je arhitekta Frode Rinan završio novi funkcionalniji stadion kapaciteta 20.000 gledalaca. Rinan je takođe odgovoran za obnovu stadiona za Zimske olimpijske igre 1952. u Oslu. Na tim igrama stadion je ugostio neka takmičenja u umetničkom i brzom klizanju. Bislet je od 1965. domaćin Bislet igara, godišnjeg atletskog mitinga u sklopu Zlatne lige (od 2010: Dijamantske lige). Domaćin norveškog atletskog prvenstva bio je 18 puta: 1926—1929, 1931—1936, 1938—1939, 1947, 1949, 1951—1952, 1955 i 2006.

Novi stadion[uredi | uredi izvor]

Takmičenja u brzom lizanju na Bisletu obustavljena su 1988, kada je odlučeno da se prekine proizvodnja leda mada stadion u to vreme nije zadovoljavao međunarodne zahteve za bilo koji drugi sport. Stadion je ubrzo pokrenuo niz rasprava i oštrih prepirki pred gradskim većem o odluci da li treba biti srušen i obnovljen. Posebno je pitanje hoće li Bislett nastaviti biti domaćin takmičenja u brzom klizanju dovelo do napetosti između različitih strana gradskog veća, ostavljajući nostalgičare razočaranima kada se ispostavilo da neće biti tako. Brzo klizanje postalo je sve više zatvoreni sportski događaj te ga više ne bi bilo moguće organizovati na stadionu ako on bude optimiziran za atletiku i fudbal. Stari Bislet bio je cenjen po arhitekturi i atmosferi, ali i po slavnoj istoriji. Zato je novi stadion izgrađen u rekordnom vremenu, za samo 10 meseci. Projektovala ga je danska firma C. F. Møller Architects. Otvoren je za Bilset igre 29. jula 2005.

Novi Bislet ispunjava međunarodne zahteve za atletska takmičenja. Staza za trčanje sada ima 8 traka s radijusom krivine od 37,5 m (prethodni stadion imao je 6 traka). Staza je dobila sertifikat prve klase od IAAF koji deli samo nekoliko drugih stadiona u severnoj Evropi. Osim toga, postoje i zatvoreni trereni za zagrijavanje ispod tribine i za unutrašnji trening tokom zime, a izgradnja podzemne sportske dvorane je u razmatranju. Novi radijus krivine omogućio je da dimenzijefudbalskog terena budu 105 x 68 m, što ispunjava nacionalne zahteve za organizovanje fudbalskih utakmica u Premijer ligi Norveške, poznatoj kao Tipeliga.

Brzo klizanje[uredi | uredi izvor]

Svjetsko prvenstvo u brzom klizanju na Bisletu prvi put je održano 1925, pa 1940. Bislet je postao glavno mesto za brzo klizanje u Oslu. Jedno nezvanično svjetsko prvenstvo neposredno pre početka Drugog svetskog rata i 11 zvaničnih svjetskih prvenstava održano je ovde, između 1947. i 1983. Bislet je takođe bio domaćin 10 evropskih prvenstava.

Najveće takmičenje u brzom klizanju na Bisletu bilo je ono u sklopu Zimskih olimpijskih igara 1952, gde je Hjalmar Andersen osvojio 3 zlatne medalje.

Uprkos maloj nadmorskoj visini, Bislet je u više navrata pružio led visokog kvaliteta, što je rezultiralo postavljanjem 10 pojedinačnih i 5 svjetskih rekorda.

Godine 1963. Knut Johanesen oborio je 8 godina star svetski rekord Borisa Šilova na 5.000 m s vremenom 7:37,8. Jony Nilson poboljšao je rekord za oko 4 sekunde za vreme Svetskog prvenstva 1965. Fred Anton Majer postavio je svetski rekord na 10.000 m, 1966. i 1968. Sten Stensen je klizao u vremenu 14:50,31 na Evropskom prvenstvu 1976, a Tomas Gustafson s vremenom 14:23,59 postavo je svetski rekord 1982.

Evropsko prvenstvo 1986. bilo je posljednje veliko takmičenje u brzom klizanju na Bisletu a proizvodnja leda zaustavljena je 2 godine kasnije.

Fudbal[uredi | uredi izvor]

Fudbal se igrao na Bisletu od prvih dana, a prva međunarodna utakmica odigrana je 1913. između Norveške i Švedske. U to vreme nije bilo tribina, a utakmica je ipak privukla oko 10.000. gledalaca. Susret je završen rezultatom 1:1.