Stefka Kostadinova

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Stefka Kostadinova
Stefka Georgieva Kostadinova[1]
Lični podaci
Datum rođenja(1965-03-25)25. mart 1965. (59 god.)
Mesto rođenjaPlovdiv, NR Bugarska
Visina1,80 m (5 ft 11 in)[1]
Masa60 kg (132 lb)[1]
Sportske informacije
SportSkok uvis
Dostignuća i titule
Lični rekordi2,09 (1987) na otvorenom
2,05 (1987) u dvorani
Nagrade i medalje
Osvojene medalje
Atletika
Predstavljajući Bugarska Bugarsku
Skok uvis
Olimpijske igre
Srebrna medalja — drugo mesto 1988. Seul 2,01
Zlatna medalja — prvo mesto 1996. Atlanta 2,05 OR
Svetska prvenstva na otvorenom
Zlatna medalja — prvo mesto 1987. Rim 2,09 SR
Zlatna medalja — prvo mesto 1995. Geteborg 2,01
Svetska prvenstva u dvorani
Zlatna medalja — prvo mesto 1985. Pariz 1,94
Zlatna medalja — prvo mesto 1987. Indijanapolis 2,05 SR
Zlatna medalja — prvo mesto 1989. Budimpešta 2,02
Zlatna medalja — prvo mesto 1993. Toronto 2,02
Zlatna medalja — prvo mesto 1997. Pariz 2,02
Evropska prvenstva
Zlatna medalja — prvo mesto 1986. Štutgart 2,00
Evropska prvenstva u dvorani[2][3]
Zlatna medalja — prvo mesto 1985. Pirej 1,97
Zlatna medalja — prvo mesto 1987. Lijeven 1,97
Zlatna medalja — prvo mesto 1988. Budimpešta 2,04
Srebrna medalja — drugo mesto 1992. Đenova 2,02
Zlatna medalja — prvo mesto 1994. Pariz 1,98

Stefka Kostadinova (bug. Стефка Костадинова; Plovdiv, 25. marta 1965, Plovdiv, Bugarska − )[4] bivša je bugarska atletičarka specijalista za skok uvis i trenutna predsednica Bugarskog olimpijskog komiteta.[5] Bila je olimpijska šampionka 1996. godine, dva puta svetska šampionka i pet puta svetska šampionka u dvorani. Ona je bila je predsednica Bugarskog olimpijskog komiteta od 2005. godine.[6]

Sportski uspesi[uredi | uredi izvor]

Stefka Kostadinova osvojila je zlatnu olimpijsku medalju na Olimpijskim igrama u Atlanti 1996,[7] pritom postavivši olimpijski rekord za žene koji je iznosio 2,05 m. Osvojila je i srebrnu medalju na Olimpijskim igrama u Seulu 1988.[8][9] Dvostruka je svetska prvakinja u dvorani, prvi put na Svetskom prvenstvu u atletici 1987. u Rimu, a drugi put na Svetskom prvenstvu u atletici u Geteborgu 1995.

Takmičila se na pet IAAF-ovih svetskih prvenstava u atletici u dvorani: Pariz 1985, Indijanapolis 1987,[10][11] Budimpešta 1989, Toronto 1993. i Pariz 1997. Osvojila je zlatnu medalju na svih pet takmičenja. Takođe je osvojila zlatne medalje na svim Evropskim atletskim prvenstvima na kojima je nastupila. Evropska je prvakinja na otvorenom iz Štutgarta 1986. i četvorostruka evropska dvoranska prvakinja iz Atine 1985, Levenu 1987, Budimpešte 1988. i Pariza 1994.

Kostadinova i dalje drži svetski rekord u skoku uvis s preskočenih 2,09 m koje je preskočila na Svetskom prvenstvu 1987. u Rimu. Njen svetski rekord je jedan od najstarijih u savremenoj atletici. Ukupno je postavila sedam svetskih rekorda - tri na otvorenom i četiri u dvorani. Preskočila je 2 metra više od stotinu puta, što je još neponovljeni uspeh u ženskom skoku uvis. Ovaj uspeh dobija na težini još više znajući da većina skakačica nikad ne preskoči dva metra.

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

Kostadinova je proglašena bugarskom sportistkinjom godine četiri puta (1985, 1987, 1995. i 1996). Uvrštena je u najboljih deset atletičarki 20. veka, prema IAAF (Međunarodna asocijacija atletskih federacija).

Rodila je sina Nikolaja 1995, samo nekoliko meseci pre osvajanja zlatne medalje na Svetskom atletskom prvenstvu 1995. Četiri godine kasnije, 1999, razvela se od dugogodišnjeg supruga, Nikolaja Petrova. Iste godine odlučila je i službeno prekinuti profesionalnu karijeru, iako nije nastupila ni na jednom važnijem sportskom takmičenju od Svetskog prvenstva u dvorani 1997.

Nakon sportskog penzionisanja počela se baviti sportskom administracijom. Od 1999. bila je na raznim mestima u bugarskom sportu, kao npr. potpredsednica Bugarskog atletskog saveza ili zamenica ministra sporta u Bugarskoj od 2003. do 2005. godine.

Dana 11. novembra 2005. izabrana je za predsednicu Bugarskog olimpijskog komiteta zamenivši Ivana Slavkova koga je otpustio MOK zbog nepoštovanja nekih etičkih normi.[12]

Godine 2012. primljena je u Kuću slavnih međunarodne atletske federacije.[13]

Lični život[uredi | uredi izvor]

Godine 1995, Kostadinova je rodila sina Nikolaja, samo nekoliko meseci pre nego što je osvojila zlato na Svetskom prvenstvu u atletici 1995. godine.[14][15] Godine 1999, razvela se od svog dugogodišnjeg supruga i trenera Nikolaja Petrova. Iste godine je i zvanično prekinula svoju atletsku karijeru, iako zapravo nije učestvovala ni na jednom većem sportskom takmičenju od Svetskog prvenstva u dvorani 1997. Kostadinova se 2007. udala za biznismena Nikolaja Popvasileva.[16]

Sportsko administraciona karijera[uredi | uredi izvor]

Nakon penzionisanja Kostadinova je započela karijeru u sportskoj administraciji. Ona je bila potpredsednica Bugarske atletske federacije, potpredsednica Bugarskog olimpijskog komiteta i bila je zamenica ministra sporta Bugarske od 2003. do 2005. godine.

Kostadinova je 11. novembra 2005. izabrana za predsednicu Bugarskog olimpijskog komiteta. Zamenila je Ivana Slavkova, kojeg je Međunarodni olimpijski komitet[17] smenio zbog kršenja njegovih etičkih standarda.

Rezultati i medalje[uredi | uredi izvor]

Vrsta takmičenja Mesto i godina rezultat medalja rekord Datum
Olimpijske igre Seul 1988. 2,01 srebro
Atlanta 1996. 2,05 zlato OR (olimipijski rekord)
Svetsko prvenstvo Rim 1987 2,09 zlato SR (svetski rekord) 30. avgust 1987.
Geteborg 1995. 2,01 zlato
Evropsko prvenstvo Štutgart 1986. 2,00 zlato
Svetsko prvenstvo u dvorani Pariz 1985 1,97 zlato
Indijanapolis 1987. 2,05 zlato SR u dvorani 8. mart 1987.
Budimpešta 1989. 2,02 zlato
Toronto 1993. 2,02 zlato
Pariz 1997 2,02 zlato
Evropsko prvenstvo u dvorani Pirej 1985. 1,97 zlato 2. mart 1985.
Lijeven 1987. 1,97 zlato
Budimpešta 1988. 2,04 zlato 5. mart 1988.
Đenova 1992. 2,02 srebro 28. februar 1992.
Pariz 1994. 1,98 zlato 11. mart 1994.
Ostala takmičenja Sofija 1986. 2,07 izjednačen SR 25. maj 1986.
Sofija 1986. 2,08 SR 31. maj 1986.
Ostala takmičenja u dvorani Đenova 1987. 2,04 - SR u dvorani 31. januar 1987.
Pirej 1988. 2,06 SR u dvorani 20. februar 1988.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „Stefka Kostadinova”. Olympedia.org. OlyMADmen. Pristupljeno 4. 2. 2023. 
  2. ^ „Handbook Torun 2021”. european-athletics.com. Arhivirano iz originala 06. 03. 2021. g. Pristupljeno 26. 4. 2021. 
  3. ^ European Indoor Championships Senior Women. European Athletics. Retrieved on 2012-07-10.
  4. ^ „Profilъt na Stefka Kostadinova”. slava.bg. 2014-02-24. 
  5. ^ „Stefka Kostadinova - Biography”. SR/Olimpic sports. Arhivirano iz originala 06. 07. 2017. g. Pristupljeno 29. 1. 2019. (jezik: engleski)
  6. ^ „Radostin Kishishev opened a new soccer field in kindergarten "Andersen"”. 
  7. ^ „Athletics at the 1996 Atlanta Summer Games: Women's High Jump”. sports-reference.com. Arhivirano iz originala 17. 4. 2020. g. Pristupljeno 2. 1. 2018. 
  8. ^ „Factsheet – Opening Ceremony of the Games of the Olympiad” (PDF) (Saopštenje). International Olympic Committee. 9. 10. 2014. Arhivirano (PDF) iz originala 14. 8. 2016. g. Pristupljeno 22. 12. 2018. 
  9. ^ John E. Findling; Kimberly D. Pelle (1996). Historical Dictionary of the Modern Olympic Movement. Greenwood Publishing Group. str. 182—. ISBN 978-0-313-28477-9. 
  10. ^ Bilans medalja na SP 1987. iaaf.org. Pristupljeno 19. 1. 2016.
  11. ^ „Tabela uspešnosdti na SP 1987”. iaaf.org. Pristupljeno 19. 1. 2016.
  12. ^ „Kostadinova ponovo na čelu Bugarskog olimpijskog komiteta”. Blic. Pristupljeno 29. 1. 2019. 
  13. ^ „Kostadinova i Balaš u atletskoj Kući slavnih”. Blic. Pristupljeno 29. 1. 2019. 
  14. ^ „iaaf.org - Osaka 2007 - History”. Arhivirano iz originala 10. 05. 2009. g. Pristupljeno 3. 4. 2009. 
  15. ^ Pregled učesnika na svetskim prvenstvima na otvorenom
  16. ^ „Na tazi data predi 29 g. Stefka Kostadinova postavя svetoven rekord”. 
  17. ^ „Olympic Charter” (PDF). Olympics.com. International Olympic Committee. Pristupljeno 11. 1. 2023. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Stefka Kostadinova na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стефка_Костадинова&oldid=27450772”