Stobaeus
Joanes Stobaeus (Grčki: Ἰωάννης ὁ Στοβαῖος; fl. 5. vek nove ere), iz Stobija u Makedoniji, bio je sastavljač vredne serije kompilacija dela grčkih autora. Delo je prvobitno bilo podeljeno u dva toma koji sadrže po dve knjige. Dva toma su se razdvojila u rukopisnoj tradiciji, a prvi tom je postao poznat kao Extracts (takođe Eclogues)), a drugi tom je postao poznat kao Anthology (takođe Florilegium). Moderna izdanja sada oba toma nazivaju Antologija. Antologija sadrži odlomke iz dela nekoliko stotina pisaca, posebno pesnika, istoričara, besednika, filozofa i lekara. Teme u delima se kreću od prirodne filozofije, dijalektike i etike, do politike, ekonomije i maksima praktične mudrosti. U delu su sačuvani fragmenti mnogih autora i dela koja bi inače danas bila nepoznata.
Život[uredi | uredi izvor]
Ništa o njegovom životu nije poznato. Doba u kome je živeo ne može se tačno utvrditi.[1] On ne citira nijednog pisca kasnije od ranog 5. veka, a verovatno je živeo otprilike u to vreme.[1] Njegovo prezime očigledno ukazuje da je bio rodom iz Stobija u Makedoniji,[1] dok bi njegovo ime Jovan verovatno ukazivalo na to da je bio hrišćanin, ili bar sin hrišćanskih roditelja.[1] Međutim, na osnovu njegovog ćutanja o radu hrišćanskih autora, takođe se naslućuje da on nije bio hrišćanin.[2]
Rad[uredi | uredi izvor]
Njegova antologija je zbirka izvoda ranijih grčkih pisaca, koje je sakupio i složio, po redosledu tema, kao repertoar vrednih i poučnih izreka.[1] Izvode je namenio svom sinu Septimiju, a prethodilo im je pismo u kojem se ukratko objašnjava svrha dela i daje rezime sadržaja. Pun naslov, prema Fotiju, bio je Četiri knjige izvoda, izreka i uputstava (Εκλογων, αποφθεγματων, υποθηκων βιβλια βιβλια βιβλια βιβλια βιβλια βιβλια βιβλια τασκλογων, αποφθεγματων, υποθηκων βιβλια βιβλια ).[2] On je citirao više od pet stotina pisaca, uglavnom počevši od pesnika, a zatim prešao na istoričare, besednike, filozofe i lekare.[2] Radovi većeg dela ovih autora su propali.[1] Njemu dugujemo mnoge od naših najvažnijih fragmenata dramatičara.[2] On je citirao preko 500 odlomaka iz Euripida, 150 iz Sofokla i preko 200 iz Menandra.[1] Iz ovog sažetka, sačuvanog u Fotijevoj Biblioteci [3] (9. vek), vidi se da je delo prvobitno bilo podeljeno na četiri knjige i dva toma,[2] a da se sačuvani rukopisi treće knjige sastoje od dve knjige koje su spojeni.[1]
Eclogues[uredi | uredi izvor]
Prve dve knjige se najvećim delom sastoje od izvoda koji prenose stavove ranijih pesnika i prozaista o tačkama fizike, dijalektike i etike.[1] Prva knjiga je bila podeljena na šezdeset poglavlja, druga na četrdeset šest, od kojih su rukopisi sačuvali samo prvih devet.[1] Neki od delova druge knjige koji nedostaju (poglavlja 15, 31, 33 i 46) su, međutim, pronađeni iz gnomologije iz 14. veka.[4]
Njegovo poznavanje fizike - u širem smislu koji su Grci pridavali ovom terminu - često je male pouzdano. On odaje tendenciju da pomeša dogme ranih jonskih filozofa i povremeno meša platonizam sa pitagorejstvom.[2] Za deo prve knjige i veći deo druge, jasno je da je zavisio od (izgubljenih) dela peripatetičkog filozofa Aecija i filozofa stoika Arija Didima.[2]
Florilegium[uredi | uredi izvor]
Treća i četvrta knjiga su antologija posvećena temama moralne, političke i ekonomske vrste i maksimama praktične mudrosti.[1] Treća knjiga se prvobitno sastojala od četrdeset dva poglavlja, a četvrta od pedeset osam.[1] Ove dve knjige, kao i veći deo druge, obrađuju etiku; treća se bavi temama od vrlina i poroka, uporedo; četvrta tretira opšte etičke i političke teme.[2]
Izdanja i prevodi[uredi | uredi izvor]
Prvo izdanje knjige 1 i 2 bilo je izdanje |Vilhelma Kantera (Antverp, 1575).[1]
Celo delo nije prevedeno ni na jedan savremeni jezik.[traži se izvor] Međutim, mnogi pojedinačni autori su prikupljeni i prevedeni odvojeno kao deo zbirki fragmenata tih autora.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d đ e ž z i j k l Mason 1870, pp. 914–5
- ^ a b v g d đ e ž Ovaj članak uključuje tekst iz publikacije koja je sada u javnom vlasništvu: Chisholm, Hugh, ur. (1911). Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski) (11 izd.). Cambridge University Press. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ Photius, Cod. 167
- ^ Scott & Ferguson 1936, str. 82–85.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Photius. „167. John Stobaeus, Anthology”. Bibliotheca. Pristupljeno 3. 3. 2023 — preko Tertullian Project.
- Charles Peter Mason, "Stobaeus" entry, in William Smith (1870), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology. Volume 3, pp. 914–5.
- Walter Scott, Alexander Stewart Ferguson (1936), Hermetica, Volume 1. Clarendon press.
- Peck, Harry Thurston. Harpers Dictionary of Classical Antiquities: "Stobaeus". New York. Harper and Brothers. 1898.
Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]
- Pichugina*, Victoria K.; Bezrogov, Vitaly G.; Volkova, Yana A. (30. 9. 2019). „Quotation As Basis For Education: Experience Of “Anthology” By Ioannes Stobaeus”. European Proceedings of Social and Behavioural Sciences. 69: 630—638. doi:10.15405/epsbs.2019.09.02.72. Pristupljeno 22. 3. 2023.
- Reydams-Schils, Gretchen J. (2011). Thinking Through Excerpts: Studies on Stobaeus (na jeziku: engleski). Brepols. ISBN 978-2-503-52976-9. Pristupljeno 3. 3. 2023.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Akademske | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
