Stojan Koruba

Stojan Simonović
Nadimak	Koruba, Lisica
Datum rođenja	(1872{{month}}{{{day}}})1872.
Mesto rođenja	Šaprance, Osmansko carstvo
Datum smrti	1937.(1937-Nedostaje neophodni parametar 1, mesec!-00) (64/65 god.)
Mesto smrti	Vranjska Banja, Kraljevina Jugoslavija
Zanimanje	vojnik, putovođa

Stojan Simonović (Šaprance, 1872 - Vranjska Banja, 1937), znan po ratnom imenu Koruba, bio je srpski četnik i vojni putovođa na početku dvadesetog veka u Trgovištu i Pčinjskom okrugu.

Biografija

Rođen je u siromašnoj porodici u selu Šaprance, tadašnjem Osmanskom carstvu, živeo u pograničnoj Preševskoj kazi, i nije išao u školu, već čuvao ovce. Kako je odrastao u kraju je počeo da se razvija pokret otpora za borbu protiv Osmanlija, u vidu četničkih gerila boraca. Noću je prelazio granicu i nosio poverljiva pisma u u Manastir Svetog Pantelejmona u Lepčincu. U svojim putopisima njegovu hrabrost opisao je Stanislav Krakov. Njegovo poznavanje kraja činilo ga je bitnim članom četničke organizacije, i bio je poštovan putovođa. Učestvovao je Bici na Tabanovcu, a jednom su uspeli da ga uhvate u zasedu, pretuku i odvedu u zatvor u Skoplje. Progutao je pismo, i uspeo da sakrije zlatne dukate, podmiti stražare i pobegne iz zatvora. Sa porodicom je prešao u Vranjsku Banju, gde se opet pridružio četnicima, koji su mu dali nadimak Lisica. Od 1911. živeo je u Banji, a učestvovao u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu, gde se istakao u Kumanovskoj bici. Prešao je Albansku golgotu do Solunskog fronta. Umro je 1937. godine i sahranjen je u Vranjskoj banji. Imao je sina Vladu, koji je bio učitelj, i dve unuke, koje su se kasnije iselile iz pčinjskog kraja. Milosav Jelić je napisao pesmu o njemu 1919. godine objavljenu u Srbijanskom vencu. Pesmu je muzički opevao Milan Mića Petrović.