Странпутице (film)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Stranputice
Plakat filma
Izvorni naslovSideways
Žanrdrama, komedija
RežijaAleksander Pejn
ScenarioAleksander Pejn
Džim Tejlor
ProducentMajkl London
Temelji se naSideways Reksa Piketa
Glavne ulogeKristian Fridel
Ulrih Tukur
Jozef Birbihler
MuzikaRolfi Kent
ScenografDžejn En Stjuart
MontažaLevom Temt
Producentska
kuća		Michael London Productions
Godina2004.
Trajanje127 minuta
Zemlja SAD
Jezikengleski
Budžet16 miliona dolara
Zarada1109 miliona dolara
NagradeNagrada zlatni globus za najbolji film - komedija ili mjuzikl
Oskar za najbolji adaptirani scenario
Prethodni
Sledeći
IMDb veza

Stranputice (engl.Sideways) je američka komedija-drama iz 2004. godine u režiji Aleksandra Pejna, po scenariju Džima Tejlora i Pejna. Film je adaptacija istoimenog romana Reksa Piketa iz 2004. Sideways i prati dva muškarca u četrdesetim godinama, Majlsa Rejmonda (Pol Džijamati), depresivnog učitelja i neuspešnog pisca, i Džeka Kola (Tomas Hejden Čerč), glumca čiji je karijerni zenit prošao, koji kreći na jednonedeljno putovanje u vinogorje okruga Santa Barbara da bi proslavili Džekovo predstojeće venčanje. Sandra Ou i Virdžinija Madsen glume žene koje susreću tokom svog putovanja. Film je premijerno prikazan na Međunarodnom filmskom festivalu u Torontu 13. septembra 2004, a u SAD je izašao 22. oktobra 2004. godine. Stranputice je dobio široko priznanje kritičara i smatra se jednim od najvećih filmova 2000-ih. Nominovan je za najbolji film, najbolju režiju, najboljeg sporednog glumca (Haden Čerč) i najbolju sporednu glumicu (Medsen), osvojivši nagradu za najbolji adaptirani scenario na 77. dodeli Oskara.

Zaplet[uredi | uredi izvor]

Majls Rejmond je neobjavljeni pisac, ljubitelj vina i depresivni, sredovečni nastavnik engleskog koji živi u San Dijegu. On vodi Džeka Kola, svog prijatelja glumca koji će se uskoro oženiti i bivšeg cimera sa fakulteta, na putovanje kroz vinogorje doline Santa Inez. Džek sada radi komercijalne glasovne uloge i planira da se pridruži uspešnom poslu svog budućeg svekra sa nekretninama. Ubrzo nakon što putovanje počne, Majls insistira da stane da vidi svoju majku u Oknardu, jer je tada dan pre njenog rođendana. Te noći je ukrao hiljadu dolara iz njene sobe. Njih dvoje se iskradaju sledećeg jutra kako bi izbegli rođendansko okupljanje.

Majls želi da provede nedelju opuštajući se, igrajući golf i uživajući u dobroj hrani i vinu. Međutim, na veliko Majlsovo zaprepašćenje, Džek želi još jednu seksualnu vezu pre nego što otpočne porodični život. U zemlji vina, par večera u The Hitching Post II. Džek vidi da je Maja, konobarica sa kojom se Majls slučajno upoznao, zainteresovana za Majlsa; Majls misli da je samo poslovično prijateljski nastrojena. Džek laže Maju da je Majlsov rukopis prihvaćen za objavljivanje, iako se tek razmatra. Na degustaciji vina sledećeg dana, Džek dogovara dvostruki sastanak sa poslužiteljkom vina po imenu Stefani, koja se takođe upoznala sa Majom.

Tokom sastanka, Majls se napije i telefonira Viktoriji, svojoj bivšoj ženi, nakon što je saznao od Džeka da se ponovo udala i da će dovesti svog novog muža na Džekovo venčanje. Dva para odlaze u Stefanin dom, gde ona i Džek odlaze u njenu spavaću sobu da bi imali seks. Majls i Maja se povezuju kroz zajedničko interesovanje za vino, a Majls je nespretno ljubi. Dok odlaze odvojeno, Majls joj daje kopiju svog rukopisa, za koji je Maja ranije izrazila interesovanje da pročita.

Džek tvrdi da se zaljubio u Stefani i kaže Majlsu da želi da se preseli u dolinu Santa Inez kako bi joj bio bliže. Nakon što su proveli vreme sa Džekom i Stefani u vinarijama i na pikniku, Majls i Maja se vraćaju u njen stan i imaju seks. Sledećeg dana, Majls slučajno spomene da se Džek ženi. Zgrožena nepoštenjem muškaraca, Maja ostavlja Majlsa.

Džek i Majls odlaze u vinariju koju Majls smatra lošijom. Nakon što je od svog književnog agenta čuo da je njegov rukopis odbijen, uznemireni Majls dosađuje točiocu da mu do kraja puni vino. Kada server odbije, Majls ima ispad. Džek interveniše i vozi Majlsa nazad u motel. Po dolasku, Stefani prilazi Džeku znajući za njegovu veridbu i razbija Džeku nos svojom motociklističkom kacigom, vrišteći da su je lagali. Majls vodi Džeka u hitnu i ostavlja Maji govornu poruku sa izvinjenjenjem i priznaje da njegova knjiga neće biti objavljena. Te noći, Džek se druži sa konobaricom po imenu Kami, uprkos Majlsovim protestima. Kasnije se Džek vraća u motel nag, pošto ga je njen muž uhvatio u seksu sa Kami. Džek moli Majlsa da mu pomogne da povrati novčanik koji sadrži burme urađene po meri. Majls se ušunja u kuću, gde otkriva da Kami i njen muž imaju seks. Majls uzima novčanik i beži, jedva bežeći od golog i besnog muža.

Džek namerno zabija Majlsov auto u drvo tako da izgleda kao da je slomio nos u nesreći. Par se vraća u vereničin dom, gde je Džeka srdačno primljena od strane porodice.

Nakon ceremonije venčanja, Majls nailazi na svoju bivšu ženu Viktoriju i upoznaje njenog novog muža Kena. Viktorija kaže Majlsu da je trudna. Majls beži pre prijema, vozeći se nazad u svoj stan u San Dijegu. Sam, pije svoje cenjeno vino, Šato Ševal Blan iz 1961. godine, iz šolje za jednokratnu upotrebu od stiropora u restoranu brze hrane. Majls se vraća rutini nastave u školi. Jednog dana dobija govornu poštu od Maje, koja kaže da joj se dopao njegov rukopis i poziva ga da poseti. Majls se vraća u zemlju vina i kuca na Majina vrata.

Odabrane uloge[uredi | uredi izvor]

  • Meriluiz Berk kao gđa. Rejmond, Majlsova majka
  • Džesika Heht kao Viktorija Kortland
  • Li Bruks kao Ken Kortland

Uticaj na industriju vina[uredi | uredi izvor]

Restoran Hajčin Poust 2 u Bjultonu gde Majls i Džek prvi put susreću Maju.

Film je privukao pažnju na i povećao turizam u vinorodnom regionu doline Santa Inez na centralnoj obali Kalifornije. Tokom filma, Majls s ljubavlju govori o crnom vinu, sorti pino noar, dok ocrnjuje merlo.[1][2] Nakon što je film objavljen u SAD u oktobru 2004. godine, prodaja merloa je opala za 2%, dok je prodaja crnog pinoa porasla za 16% u zapadnom delu SAD. Sličan trend se desio u britanskim vinskim prodajnim mestima.[2][3][4][5][6][7]

Studija iz 2009. koju je sproveo Univerzitet Sonoma State otkrila je da je film usporio rast obima prodaje merloa i prouzrokovao pad njegove cene, ali glavni efekat filma na američku vinsku industriju bio je porast obima prodaje i cene pino crnog i ukupnog vina. potrošnja. [8]

Studija iz 2022. u Journal of Wine Economics otkrila je da je Stranputice uzrokovao smanjenje potražnje za merloom i povećanje potražnje za pinoom, što je navelo velike vinare da uzgajaju pino noar na zemlji lošeg kvaliteta i mešaju tu vrstu sa drugim vrstama uzgojenim u visokokvalitetnim oblastima, samo da bi se zadovoljila potražnja, što na kraju dovodi do lošijih pinotnoar vina.[9][10]

Sideways Pino Noar[uredi | uredi izvor]

Godine 2013, Rek Piket, autor romana na kojem je baziran film, objavio je svoj pino noar pod nazivom Le Plus Ultra.[11] Godine 2020. izdao je pino noar pod nazivom Sideways.[12]

Stranputice
Sideways
Žanrost
ProducentRolf Kent

Originalni album sa muzikom iz filma sadrži 15 džez instrumentala koje je komponovao i producirao Rolf Kent, a orkestrirao i aranžirao je Toni Blondal. Album je bio nominovan za nagradu Zlatni globus za najbolju originalnu muziku, a muzika se pokazala toliko popularnom da je bila potražnja za nacionalnom turnejom. Na kraju je nekoliko gradova izabrano za nastup jer je kompozitor bio previše zauzet da bi se obavezao na više. Romantični lajtmotiv koji dele Majls i Maja je izvod iz Simbioze Klausa Ogermana i Bila Evansa.

  1. "Asphalt Groovin'" – 4:00
  2. "Constantine Snaps His Fingers" – 3:03
  3. "Drive!" – 3:56
  4. "Picnic" – 2:15
  5. "Lonely Day" – 1:40
  6. "Wine Safari" – 2:13
  7. "Miles' Theme" – 2:59
  8. "Los Olivos" – 2:43
  9. "Chasing the Golfers" – 3:03
  10. "Walk to Hitching Post" – 2:32
  11. "Abandoning the Wedding" – 3:25
  12. "Slipping Away As Mum Sleeps" – 1:00
  13. "Bowling Tango" – 0:49
  14. "I'm Not Drinking Any #@%!$ Merlot!" – 1:13
  15. "Miles And Maya" – 2:26

Prijem[uredi | uredi izvor]

Na agregatoru recenzija Rotten Tomatoes, Stramšitoce ima pozitivnu ocenu od 97% na osnovu 233 recenzije i prosečnu ocenu 8,5/10. Kritički konsenzus veb-sajta glasi: „Šarmantan, promišljen i često smešan, Stranputice je definitivno zrela komedija puna odličnih izvedbi.[13] Na Metakritik-u, film ima prosečnu ocenu od 94 od 100, na osnovu 42 kritike, što ukazuje na „univerzalno priznanje“.[14] Publika koju je anketirao CinemaScore dala je filmu prosečnu ocenu „B“ na skali od A+ do F.[15] Tajm aut je opisao film kao „inteligentan, zabavan i dirljiv“,[16] a Rodžer Ibert iz Chicago Sun-Times dao mu je četiri od četiri zvezdice, napisavši da „ono što se desi tokom sedam dana predstavlja najbolja humana komedija godine – komedija, jer je smešna, a ljudska, jer je iznenađujuće dirljiva.“[17]

Sa izuzetkom Džijamatija, koji je već glumio u hvaljenom filmu Američki sjaj (2003), film je za druge glumce bio iskorak u karijeri. Čerč i Medsen su bili nominovani za nagradu Udruženja filmskih glumaca, Zlatni globus i Oskara za svoje uloge, osvojivši nagradu Udruženja filmskih kritičara emitovanja i nagradu Spirit za svoje kategorije. Magazin Tajm je opisao Džijamatija kao "najboljeg glumca na svetu".[18] Godine 2005. Sandra Oh je nastavila da glumi u medicinskoj drami ABC Uvod u anatomiji, za koju je osvojila dve nagrade Udruženja filmskih glumaca i jednu nagradu Zlatni globus.

Sidevais je zauzeo 494. mesto na Empireovoj ' 500 najboljih filmova svih vremena 2008.[19] Total Film stavio je Stranputice na svoju listu 100 najboljih filmova svih vremena.[20] U 2013, Udruženje pisaca Amerike je takođe svrstalo svoj scenario kao 90. najveći ikada napisan.[21]

Pozorišne i muzičke adaptacije[uredi | uredi izvor]

U 2019. je objavljeno da je planirano da Sidevais bude adaptiran za scenski mjuzikl.[22] Očekuje se da će Ketlin Maršal biti reditelj i koreograf za mjuzikl, koji je imao za cilj da proba na proleće ili leto 2020. na regionalnom mestu pre Brodveja . Mjuzikl će imati knjigu Reksa Piketa i muziku Entonija Lija Adamsa.[23]

Predstava koju je autor Rek Piket adaptirao iz romana Sideways je postavljena u više pozorišta u SAD i Ujedinjenom Kraljevstvu.[22]

Pored mjuzikla, objavljeno je da je Piket napisao scenarije zasnovane na svoja dva nastavka Sideways koji su već štampani, Vertical i Sideways 3 Chile.[22]

Priznanja[uredi | uredi izvor]

Od 2022. godine, Pejn i Tejlor su jedina dvoje scenarista koji su ikada osvojili najređa dostignuća poznata kao nagrade kritičara „Velika četvorka“ (LAFCA, NBR, NIFCC, NSFC),[24] pored osvajanja Oskara, Globusa, BAFTA, VGA i druge nagrade za film.

Japanski rimejk[uredi | uredi izvor]

Fok International Productions i Fuji TV objavili su rimejk filma na japanskom jeziku u oktobru 2009,[25] サイトウェイス, koji se na Romadžiju često prikazuje kao Saidoweizu. Režiju filma potpisuje Cellin Gluck, a glavne uloge tumače Kacuhisa Namase, Fumijo Kohinata, Kjoka Suzuki i Rinko Kikuči, a muziku je komponovao i izvodio virtuoz ukulele rodom sa Havaja Džejk Šimabukuro.

Rimejk pomera radnju filma u dolinu Napa. Iako je naveden kao izvršni producent, Pejn nije bio uključen u rimejk, iako mu je dao svoj blagoslov.[26] Đamati je odbio poziv da se pojavi u neodređenoj kameo u filmu.[27]

Mogući nastavak[uredi | uredi izvor]

Piket je napisao nastavak svog romana Vertikala 2011. godine, prateći Majlsa i Džeka na putovanju u Oregon sa Majlsovom majkom. Pejn je odbio da razmotri nastavak filma. Searchlight Pictures poseduje prava na likove, ali Pejnova nezainteresovanost čini film nezanimljivim za realizaciju za Foks.[28]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Reynolds, Julia (2006-08-13). „Going Ape For Grape: Annual event celebrates all things wine”. Monterey County Herald. 
  2. ^ a b Harlow, John (2006-03-06). „Oscar winner knocks sales of merlot wine sideways”. The Times. Pristupljeno 9. 2. 2023. 
  3. ^ Simon, Joanna (2006-06-04). „Sauce”. The Sunday Times. str. 47. 
  4. ^ Valdespino, Anne (2007-07-07). „Don't forgo Merlot”. The Orange County Register. Pristupljeno 2023-02-09. 
  5. ^ Asimov, Eric (2006-12-13). „Panned on Screen, Merlot Shrugs And Moves On”. The New York Times. str. F10. Pristupljeno 2007-10-30. 
  6. ^ Murphy, Patsey (2005-08-13). „California dream”. Irish Times. Pristupljeno 2023-02-09. 
  7. ^ Stimmell, Gordon (2007-03-17). „More to merlot, you know”. Toronto Star. str. H07. 
  8. ^ Cuellar, Steven S. (januar 2009). „The 'Sideways' Effect A test for changes in the demand for Merlot and Pinot Noir wines”. Wines & Vines. 
  9. ^ Consoli, Sarah; Fraysse, Elizabeth A.; Slipchenko, Natalya; Wang, Yi; Amirebrahimi, Jahon; Qin, Zhiran; Yazma, Neil; Lybbert, Travis J. (2022). „A "Sideways" Supply Response in California Winegrapes”. Journal of Wine Economics (na jeziku: engleski). 17: 42—63. ISSN 1931-4361. doi:10.1017/jwe.2021.26. 
  10. ^ Irwin, Neil (23. 1. 2022). „How the movie "Sideways" may have made pinot noir worse”. Axios. 
  11. ^ Shaw, Lucy (17. 5. 2013). „Sideways Author Releases Pinot Noir”. The Drinks Business. Arhivirano iz originala 2013-11-16. g. Pristupljeno 2023-02-09. 
  12. ^ „Review & Interview with Rex Pickett about his Sideways Pinot Noir”. The Wine Diplomats (na jeziku: engleski). 2020-06-26. Pristupljeno 2023-02-10. 
  13. ^ „Sideways (2004)”. Rotten Tomatoes. Pristupljeno 2020-06-02. 
  14. ^ "Sideways" at Metacritic.
  15. ^ „SIDEWAYS (2004) B”. CinemaScore. Arhivirano iz originala 2018-12-20. g. 
  16. ^ „Time Out London”. Timeout.com. Pristupljeno 2010-10-11. 
  17. ^ Ebert, Roger (28. 10. 2004). „'Sideways' brilliant any way you look at it”. Chicago Sun-Times. 
  18. ^ „The World's Best Character Actor”. Time. 2005-05-31. Arhivirano iz originala 4. 6. 2005. g. Pristupljeno 2010-05-23. 
  19. ^ „Empire Features”. Empireonline.com. Arhivirano iz originala 19. 10. 2011. g. Pristupljeno 2010-10-11. 
  20. ^ „100 Greatest Movies Of All Time | TotalFilm.com”. 2013-12-22. Arhivirano iz originala 22. 12. 2013. g. Pristupljeno 2020-11-23. 
  21. ^ „101 Greatest Screenplays”. Writers Guild of America, West. 2013. Pristupljeno 15. 9. 2016. 
  22. ^ a b v Rooney, David (2. 5. 2019). „'Sideways' in Development as Broadway Musical”. The Hollywood Reporter. 
  23. ^ Meyer, Dan. "Kathleen Marshall to Direct and Choreograph Sideways: The Musical" Playbill, October 7, 2019
  24. ^ Noah Baumbach swept the Big Four awards the following year with his film The Squid and the Whale, but did not win awards from the major associations.
  25. ^ „'Sideways' gets Japanese remake”. Variety.com. 2008-11-06. Pristupljeno 2020-10-11. 
  26. ^ „'Sideways' Returns, Uncorked for Japan”. The New York Times. 2009. 
  27. ^ Martin, Peter (2009-03-30). „Paul Giamatti Kinda Trashes Japanese Remake of 'Sideways'”. Cinematical.com. Pristupljeno 2010-10-11. 
  28. ^ Mercer, Chris (17. 7. 2012). „Sideways 2 film unlikely, says author”. Decanter.com. Decanter.com. Pristupljeno 1. 6. 2014. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Странпутице_(филм)&oldid=27824488”