Struktura magmatskih stena

Strukturu neke stene određuju oblik (pravilnost i krupnoća) i način srastanja pojedinih sastojaka, koji su posledica toka kristalizacije magme.

Prema krupnoći sastojaka u steni razlikujemo fenokristalne (makrokristalne), gde se sastojci stene mogu odrediti golim okom, i afanatične (mikro i kriptokristalne), gde se sastojci stene mogu odrediti samo pod mikroskopom.

Magmatska stena može biti izgrađena od iskristalisanih minerala, od stakla i iskristalisanih minerala, ili samo od stakla. Stepen iskristalisanosti stenske mase i krupnoća zrna definišu pojam kristaliniteta stene. Oblik kristala veoma je važan za definisanje strukture. On može biti pravilan, delimično pravilan ili nepravilan.

Ako je stena izgrađena samo od kristala, kaže se da je holokristalasta. Ako je izgrađena od stakla i kristala, tada je hipokristalasta, a ako je izgrađena samo od stakla, onda je vitrofirska ili staklasta.

Na osnovu pravilnosti kristala, razlikuju se sledeći slučajevi:

• ako su minerali pravilnog oblika, kažemo da su idiomorfni;
• ako su minerali delimično pravilnog oblika, kažemo da su hipidiomorfni;
• ako su minerali nepravilnog oblika, kažemo da su alotriomorfni ili ksenomorfni.

Kod magmatskih stena razlikujemo dve osnovne vrste struktura. Svaka od njih odraz je specifičnog toka hlađenja magmatske mase.

Zrnasta struktura

Zrnasta struktura javlja se kod dubinskih stena, konsolidovanih u donjem i gornjem plutonskom nivou. Kristalizacija je, tom prilikom, tekla polagano, tako da su svi minerali mogli da iskristališu u zrnima približno iste veličine.

Prema dimanzijama zrna, delimo je na:

• krupnozrne (preko 5 mm);
• srednjozrne (od 1 - 5 mm);
• sitnozrne (ispod 1 mm).

Na osnovu pravilnosti minerala koji ih izgrađuju, zrnaste strukture delimo na:

• panidiomorfno zrnaste, kada su svi sastojci stene pravilnog oblika;
• hipidiomorfno zrnaste, kada su neki sastojci pravilnog, a neki nepravilnog oblika;
• alotriomorfno zrnaste, kada su svi sastojci nepravilnog oblika.

Porfirska struktura

Ako su minerali u steni iskristalisali u dve faze, od kojih je prva tekla sporo (u dubini), pri čemu su kristalisali minerali pravilnih formi, a druga faza u uslovima naglog pada temperature (pri izlivanju), kada su kristalisali minerali nepravilnog oblika, ili su stvoreni samo kristalizacioni zameci, dobija se struktura kod koje krupni kristali, stvoreni u prvoj fazi, leže u osnovi izgrađenoj od sitnozrnih kristala (ili stakla), koji su nastali u drugoj fazi.

Porfirska struktura javlja se kod stena koje su iskristalisale u subvulkanskom i vulkanskom nivou. Krupne, obično idiomorfne, kristale, stvorene u prvoj fazi, nazivamo fenokristalima. Osnovna masa, u kojoj leže fenokristali, može biti mikrokristalasta, kriptokristalasta ili staklasta.

S obzirom na stepen kristaliniteta osnovne mase, porfirske strukture mogu se podeliti na:

• holokristalasto porfirske strukture, kod kojih fenokristali leže u kristalnoj osnovnoj masi;
• hipokristalasto porfirske strukture, kod kojih fenokristali leže u delimično kristalnoj, a delimično staklastoj masi;
• hijalinske ili vitrofirske strukture, kod kojih fenokristali leže u staklastoj osnovi.

Sitne kristale osnovne mase kod porfirske strukture, nazivamo mikrolitima.

Ostale strukture

Osim navedenih struktura, bitno je pomenuti još nekoliko, koje su česte i značajne za determinaciju pojedinih vrsta magmatskih stena.

• Porfiroidna struktura je jedna od vrsta zrnaste strukture i karakteriše se prisustvom nešto krupnijih, obično idiomorfnih, zrna (najčešće feldspata), koja leže u zrnastoj masi stene. Ova struktura česta je kod žičnih stena.

• Mirmekitska struktura karakteriše se prorastanjem crvolikog kvarca i feldspata. Struktura je specifična za kisele stene, granite i pegmatite.

• Sferolitska struktura zapaža se često u lavama koje kristališu veoma brzo. Pri tome se stvaraju radijalni agregati plagioklasa i bojenih minerala – sferoliti.

• Ofitska struktura je struktura kod koje pritke plagioklasa grade rešetku (međusobno su izukrštane), dok su međuprostori ispunjeni zrnima piroksena. Ova struktura je veoma karakteristična za dijabaze i dolerite. Ako prostore između plagioklasa ispunjava staklo ili delimično iskristalisana masa, struktura se naziva intersetalna.

• Polifirska struktura je opšti naziv za sve porfirske strukture sa velikim brojem fenokristala, a oligofirska struktura za one sa malim brojem kristala u osnovnoj masi.

• Pojkilitska struktura predstavlja strukturu u kojoj krupnija zrna nekog minerala uklapaju sitnija zrna nekog drugog minerala.

Literatura

1. Đorđević V., Đorđević P., Milovanović D. 1991. Osnovi petrologije. Beograd: Nauka