Sultanija Fatma (ćerka Selima I)
| Sultanija Fatma | |
|---|---|
 Grobnica Kara Ahmet-paše u kojoj je sahranjena Fatma-sultanija | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1500. |
| Mesto rođenja | Trabzon, Osmansko carstvo |
| Datum smrti | 1573 (starost 72–73) |
| Mesto smrti | Bursa, Osmansko carstvo |
| Grob | Grobnica Kara Ahmet-paše |
| Porodica | |
| Supružnik |
|
| Roditelji | Selim I Ajše Hafsa |
| Dinastija | Osmanska dinastija |
| sultanija Osmanskog carstva | |
Fatma sultanija (tur. Fatma Sultan; 1500, Trabzon — 1573, Istanbul) bila je sultanija Osmanskog carstva i ćerka sultana Selima I i njegove supruge Hafse Hatun. Njen brat je bio sultan Sulejman.
Mladost i prvi brak[uredi | uredi izvor]
Bila je poznata pod nadimkom sultanija sreće i zabave (tur. neşenin ve eğlencenin sultanı), jer kako se pričalo nije skidala osmeh sa lica, a volela je i često da priređuje zabave. Udata je 1516. godine za Mustafa-pašu, namesnika Antakije, gde je Fatma i živela. Kroz četiri godine je Fatma tajno poslala svome ocu sultanu pismo koje je tajno dopremljeno u palatu:
Удата сам за такву особу која ме сматра псом! Није било ни часа да сам се смејала откако сам стигла у Антакију, никад нисам обукла кафтан, живим као удовица. Султане мој, тата, спремна сам да се уместо танких огртача обучем грубе, да једем јечмени хлеб, али само дозволи да живим у твојој сенци.[1]
Pored toga, Fatma je istakla da je Mustafa-paša homoseksualac i da nije zainteresovan za nju. Nakon toga, njen otac je razrešio brak.[2][3]
Drugi brak[uredi | uredi izvor]
Fatma je sklopila sledeći brak 1524. godine sa kapičibaši Kara Ahmed-agom[1], koji će 1534. godine postati janjičar[4]. Tokom narednog perioda učestvuje u pohodima na Krf i Bogdan, a 1540. godine imenovan je za namesnika Rumelije. Kako je Ahmed-paša imao velike zasluge u zauzimanju Estergona i Istočnog Beograda, već 1545. godine dolazi u prestonicu zajedno sa Fatmom-sultanijom, jer dobija čin vezira u divanu. Tokom 1548-1549 godine učestvovao je u persijskom pohodu. Već 1552. godine je postavljen za drugog vezira[5].
Nakon pogubljenja princa Mustafe, Ahmed-paša postaje Veliki vezir u oktobru 1553. godine. Dve godine kasnije, 30. septembra 1555. godine, Kara Ahmed-paša je zadavljen tokom divana koji je vodio Sulejman. Priča se da je razlog pogubljenja bio politički manevar; Sulejmanova zakonita supruga Hurem-sultanija[6], koja je želela da njen zet Rustem ponovo postane veliki vezir, smestila je Ahmed-paši zaveru, gde je Rustem-paša ubedio sultana da je primio mito[7][8]. Fatma-sultanija je bila ozbiljno potrešena i povređena zbog pašinog smaknuća.
Treći brak[uredi | uredi izvor]
Kao udovica, ostala je u Topkapiju narednih pola godine.
Nakon pogubljenja svog supruga, tokom marta ili aprila 1556. godine, Fatma je ušla u svađu sa sultanijom Mihrimah. Mihrimah je htela da na putu ka njenoj džamiji u Uskudaru izradi novu džamiju, a Fatma se osetila uvređeno, jer je ona naredila da se tu započne izgradnja džamije u sećanje na njenog pokojnog supruga. Slučaj je završio kod sultana, koji nije hteo da dozvoli izgradnju džamije paše kojeg je on pogubio, već je dozvolio Mihrimah da nastavi svoju zamisao. Rečeno je da je Fatma zbog toga ušla u direktan verbalni konflikt sa samim sultanom Sulejmanom, zbog čega ju je sultan proterao iz Topkapija i iz Istanbula. U međuvremenu, Hurem-sultanija je istupila pred sultana i ispričala o intrigama Fatme-sultanije koje vodi u haremu. Nakon toga, Sulejman je odlučio da Fatmu uda za evnuha, Hadim Ibrahim-pašu, koji je pogubio princa Mehmeta, sina princa Mustafe[3][9]. Rečeno je da je Fatmu-sultaniju brat prisilno udao za njega 1556. godine kao kaznu zbog njenih intriga. Prema izvorima, ostalo je upamćeno da u vreme kada se izgradila džamija brata Rustem-paše Sinana (1556), sultanija Fatma se tada udala za Hadim Ibrahima. Brak je trajao do 30. januara 1563. godine, kada je Ibrahim-paša preminuo.
Ostatak života i smrt[uredi | uredi izvor]
Govorilo se da se Fatma nakon 1563. godine nastanila u paviljonu stare Burse sa svojom pratnjom, gde je i umrla 1573. godine (prema nekim izvorima i 1570. godine[3]). Sahranjena je pored supruga u grobnici Kara Ahmed-paše, koja je i izgrađena po njenom naređenju i otvorena za bogosluženje 1560. godine.[10]
Po naređenju Murata III, koji je jednoj od svojih kćeri dao ime u sećanje na nju, sagrađena je džamija u Fatminu čast 1575. godine. Džamija je godinama kasnije tokom zemljotresa, da bi bila obnovljena 1971. godine.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Sakaoğlu 2008, str. 156.
- ^ Peirce 1993, str. 304.
- ^ a b v Sakaoğlu 2015.
- ^ Hocazâde Mehmed Efendi, İbtihacü’t-tevârîh (haz. Ahmet Akgün, doktora tezi, 1995), İÜ Sosyal Bilimler Enstitüsü, str. 223, 241, 247-248, 262, 270
- ^ Lutfî Paşa, Târih (nşr. Âlî Bey), İstanbul 1341, s. 414, 449, 453
- ^ Peirce 1993, str. 84.
- ^ Woodhead 1954, str. 640.
- ^ Necipoğlu 2005, str. 314.
- ^ Alderson 1956, table XXIX.
- ^ Uluçay 1992, str. 56
