Pređi na sadržaj

Suhoj

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
OAO Suhoj (rus. Сухой)
Projektovanje i proizvodnja
DelatnostAeronautika, vojna industrija, vazduhoplovstvo
Osnovano29. jul 1939. godine
Moskva, Rusija
OsnivačiPavel Osipovič Suhoj
SedišteMoskva
Rukovodioci
Fedorov Aleksej Inokentjevič
ProizvodiVojne i civilne avione
Uslugeprojektuje vojne i civilne avione
Broj zaposlenih
26.177 (2011)
Veb-sajtwww.sukhoi.org
Sukhoi Superjet 100 (Campeche, Mexico) 2015

Suhoj (rus. Сухой) je veliki ruski proizvođač aviona. Kompanija je najpoznatija po svojim vojnim avionima, ali se odnedavno polako orijentiše i ka civilnom, komercijalnom tržištu.

Istorijat[uredi | uredi izvor]

Zgrada OAO „OKB Suhoj“ u Moskvi

Dana 29. jula 1939. Pavel O. Suhoj[1] je imenovan za glavnog projektanta Fabrike aviona No135 u Harkovu, sa zadatkom da uspostavi masovnu proizvodnju BB-1/Su-2 bombardera. Istovremeno, projektni biro Suhoj dobio je zvanične sudske registracije i od 1940. godine se locira na aerodromu u Podmoskovlju. U ratnom periodu biro se premešta iz Moskve do kraja rata, kada se ponovo vraća u Moskvu. U periodu od 1940. do 1949. godine u birou se radi na projektima nekoliko aviona: Su-6 i Su-8 oklopnih jurišnih aviona, i dva prototipa lovaca Su-1 i Su-3 za borbu pri visokim brzinama i velikim visinama. Lovac Su-7 je bio opremljen raketnim akceleratorom koji je mogao da se uključuje i isključuje u toku leta. Prvi avion na mlazni pogon u ovom birou (ujedno i prvi u Sovjetskom Savezu) je projektovan 1946, imao je oznaku Su-9, poleteo sa dva RD-10 mlazna motora, a kasnije i njegove modifikacije Su-11, sa motorima TR-Liulka 1 - prvi ruski mlazni motor.

Do 1948. godine bila su završena dva aviona Su-15 i Su-17, bili su to, u to vreme najsavremeniji avioni koji su mogli da dostignu brzinu zvuka (Mah 1). Avion Su-17 je bio prvi sovjetski supersonični avion. Oba ova aviona su kao prvi u svetu bili opremljeni sedištima za katapultiranje pilota u slučaju nužne potrebe.

Bez obzira na ove uspehe, Vlada je 1948-49. donela odluku da smanji sredstva za razvoj vojnog vazduhoplovstva, pa je shodno tome projektantski biro Suhoj zatvoren u novembru 1949. Međutim, posle smrti Staljina, 14. maja 1953, obnovljen je projektni biro Suhoja kao OKB-1 (eksperimentalni konstruktorski biro-1). Novembra 1953. biro dobija svoju proizvodnu osnovu, da bi u februaru 1954, bio preimenovan u OKB-51. U septembru 1953. su prijavljena dva projekta novih aviona sa strelastim (kosim) krilima i delta (trouglastim) krilima sa supersoničnim brzinama od 1800 km/h. U proleće 1956. avion Su-7 sa AL-7F motorom kojim je pilotirao V. N. Mahalin postignuta je brzina od 2070 km/h preko 2 Maha.[2] Eksperimentalni avioni T-431 i T-405 (Su-9) postavili su nekoliko svetskih rekorda, a Su-9 je postao lovac-presretač Su-11. Posle zatvaranja projekta „3 Maha“ T-37 (T-3M), sa motorom na mlazni pogon P-15B, novi lovac-presretač T-58 (Su-15), je stvaran pod maskom modernizacije aviona Su-11.

Eksperimentalni bombarder T-4 projektovan za brzinu preko 3 Maha, građen je od titanijuma i nerđajućeg čelika visoke čvrstoće, takođe se po prvi put u Sovjetskom Savezu na ovom avionu primenjuje daljinski sistem upravljanja zasnovan na elektromehanici i elektronici. Verzija bombardera T-4 sa promenljivom geometrijom krila T-4M, je 1970. godine pobedila na konkursu za strateški bombarder, a T-4MS je izašao pobednik na takmičenju za supersonični izviđački avion dugog dometa, ali je u serijsku proizvodnju otišao Tupoljev Tu-160.

Serijski avioni kao što su lovci-bombarderi Su-7B i Su-17, taktički bombarder Su-24 i jurišni bombarder Su-25 doneli su veliku slavu sovjetskoj vazduhoplovnoj industriji, ovi avioni pored toga što su korišćeni u VVS bili su i značajan izvozni posao Sovjetskog Saveza. Kao kruna ove etape razvoja OKB Suhoja je svakako, svetski poznat lovac Su-27. Njegovo projektovanje je započeto pod upravom P. O. Suhoja, ali su ga završili njegovi naslednici.

Posle smrti P. O. Suhoja, OKB-51 dobija i zvanično ime prema svom osnivaču i naziva se „OKB Suhoj“. Firmu nastavlja da vodi dugogodišnji bliski saradnik P. O. Suhoja, Jevgenij A. Ivanov.[1] koji je i za života P. O. Suhoja obavljao gotovo sve menadžerske poslove. Na čelu firme je bio od 1975. do 1983. godine kada ga nasleđuje Mihail P. Simonov[1] takođe dugogodišnji projektant firme Suhoj. On vodi firmu do 1999. godine kada rukovođenje preuzima Mihail A. Pogosjan[1] takođe stasao u firmi Suhoj[3]

Ovaj period je bio veoma težak za firmu „Suhoj“ s obzirom da se raspao Sovjetski Savez, prestalo je državno subvencioniranje projekata, a to je najznačajniji deo aktivnosti avio-industrijskog kompleksa kakav je „Suhoj“, u zemlji je došlo do tranzicije a zbog opšteg siromašenja zemlje izostale su i porudžbine vojnih aviona, tako da su se morali tražiti i alternativni proizvodi. No i pored toga AHK „Suhoj“ je izbacio seriju veoma dobrih vojnih aviona Su-30; Su-32; Su-33; Su-34; Su-35; Su-37; Su-39; zatim akrobatske avione Su-26; Su-29; Su-31; poljoprivredni avion Su-38; školsko-trenažni avion Su-49; putničke avione Su-80; Suhoj Superdžet 100; i na kraju projekt supersoničnog poslovnog aviona Su-21.

Organizaciono „Suhoj“ je postala holding kompanija kao otvoreno akcionarsko društvo koje se sastoji iz više organizacionih delova tj. fabrika.

Struktura holding kompanije Suhoj[uredi | uredi izvor]

Avijaciona holding kompanija „Suhoj“ (rus. Авиационня холдинговая компания Сухой) ima sledeću strukturu:[4]

  • OAO „OKB Suhoj“
  • ZAO „Civilni avioni Suhoj“
  • OAO KnAAPO „Jurij Gagarin“
  • OAO NAPO „Čkalov“
  • OAO NPK „Irkut“
  • OAO TANTK „Beriev“

Po odluci ruske vlade Avijaciona holding kompanija „Suhoj“ je 2006. godine integrisana u novu „Ujedinjenu avio-proizvodnu korporaciju“.

Galerija slika[uredi | uredi izvor]

  • Laki bombarder Su-2 (1937)
    Laki bombarder Su-2 (1937)
  • Avioni Su-7 i Su-17 (1955) i (1966)
    Avioni Su-7 i Su-17 (1955) i (1966)
  • Avion Su-24 sa promenljivom geometrijom krila (1970)
    Avion Su-24 sa promenljivom geometrijom krila (1970)
  • Lovac Su-27 (1977)
    Lovac Su-27 (1977)
  • Lovac presretač Su-30 (1989)
    Lovac presretač Su-30 (1989)
  • Višenamenski borbeni avion Su-35 (1988)
    Višenamenski borbeni avion Su-35 (1988)
  • Eksperimentalni avion Su-47 (1997)
    Eksperimentalni avion Su-47 (1997)
  • Akrobatski avion Su-26 (1991)
    Akrobatski avion Su-26 (1991)
  • Putnički avion SUPERJET 100 (2008)
    Putnički avion SUPERJET 100 (2008)
  • Supersonični poslovni avion Su-21 (projekt)
    Supersonični poslovni avion Su-21 (projekt)
  • Su-57 avion slabe radarske uočljivosti ("nevidljivi") (2011)
    Su-57 avion slabe radarske uočljivosti ("nevidljivi") (2011)

Popis Suhojevljevih aviona[uredi | uredi izvor]

U dugogodišnjoj istoriji koja je trajala više decenija, OKB Suhoj je stvorio oko 100 tipova aviona i njihovih modifikacija, od kojih je više od 60 tipova serijski proizvođeno, a ukupan broj proizvedenih aviona je prešao brojku od 10.000 primeraka. Više od 2.000 aviona isporučeno je u 30 zemalja širom sveta. Avionima sa oznakom Su je postavljeno više od 50 svetskih rekorda. Popis aviona koji su projektovani i izrađeni u OKB Suhoj prikazani su nadalje.

Vojni avioni[uredi | uredi izvor]

Civilni avioni[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g „Kto estь kto”. Airforce.ru. Pristupljeno 14. 05. 2012. 
  2. ^ Pike, John. „Sukhoi Design Bureau - Russian Defense Industry”. Globalsecurity.org. Pristupljeno 14. 05. 2012. 
  3. ^ „Sukhoi Design Bureau history” (na jeziku: (jezik: ruski)). Testpilot.ru. Pristupljeno 14. 05. 2012. 
  4. ^ „OAO «Kompaniя «Suhoй» - Glavnaя stranica”. Sukhoi.org. 14. 05. 1953. Arhivirano iz originala 17. 09. 2020. g. Pristupljeno 14. 05. 2012. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Kramer, Andrew E. (2006). Russian Aircraft Industry Seeks Revival Through Merger (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: The New York Times. 
  • Angelucci, Enco; Paolo, Matricardi. Combat Aircraft of World War II (na jeziku: (jezik: engleski)). ISBN 978-0-517-56843-9. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Enciklopedia of Russian Aircraft from 1875—1955. (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Osprey Aerospace. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Donald, David (2000). The Encyclopedia of Military Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. 
  • Guston, Bill (1995). The Encyclopedia of Modern Warplanes (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. 
  • Rendall, David (1999). Jane's Aircraft Recognition Guide (na jeziku: (jezik: engleski)) (2nd izd.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Taylor, Michael (1996). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Brassey's. 
  • Taylor, Michael (1999). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1999/2000 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Brassey's. 
  • Shavrov, V.B. History of the aircraft construction in the USSR (na jeziku: (jezik: engleski)). ISBN 978-5-217-02528-2. 
  • Rzheshevsky, O.A. Who was who in the Great Patriotic War (na jeziku: (jezik: ruski)). ISBN 5-250-02435. 
  • Kuzьmina, Lidija M. (1985). Generalьnый konstruktor Pavel Suhoй (na jeziku: (jezik: ruski)). Minsk, Belorusija: Voennaя literatura. 
  • Antonov, Vladimir; Gordon, Yefim & others (1996). OKB Sukhoi (na jeziku: (jezik: engleski)). Midland: Leicester. ISBN 978-1-85780-012-8. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Suhoj na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сухој&oldid=27549805”