Tain
 Replika taina iz 2018. | |
| Vrsta jela | hleb |
|---|---|
| Regije ili država | Kraljevina Srbija |
| Deo nacionalne kuhinje | srpska kuhinja |
| Temperatura serviranja | toplo i hladno |
| Glavni sastojci | 70% ražano i 30% belo brašno |
 Mediji: Tain | |
Tain je vrsta vojnog hleba načinjenog od specifične mešavine raženog i belog brašna, koja je mogla je da traje dugo i daje snagu i gipkost srpskim vojnicima u borbi. Reč tain je turskog porekla i znači sledovanje, a svakom srpskom vojniku sledovalo je jedna vekna od 800 grama hleba dnevno. Činjenica da je obavezni deo uniforme srpskog vojnika bila torbica za hleb, svedoči o tome da je tain zaista bio svetinja za vojnika, koju je on mora sve vreme rata da konzumira kako bi preživeo sve nedaće i oskudice u ishrani.[1]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Proizvodnja taina — vojnog hleba u Srpskoj vojsci počela je odmah posle tursko-srpskih ratova. Po svom sastavu i načinu pripreme on je bio zdrav i hranljiv sastojak dnevnog obroka svakog vojnika. Na početku rata Srbija je morala da prehrani i civile i vojsku, koja je imala određeno sledovanje. Sledovanje vojnika je bilo 800 grama hleba, što je npr. u Prvom svetskom ratu, obezbeđivalo dovoljnu energetsku vrednost da vojnik može izvršavati osnovne borbene zadatke.
Naravno kad god su to mogućnosti dozvoljavale, tain se kombinovao sa jačim, slanijim sirom (punim belančevina koje doprinose pokretljivosti), uz luk, papriku i pasulj (koji obiluju belančevinama i vitaminima). Na početku Prvog svetskog rata uz tain su vojnicima deljene i suve šljive, pošto je u Gornjem Milanovcu ostala velika količina šljiva, čiji su izvoz sprečili Austrougari. Energetska vrednost suvog voća je visoka, a hleb sa suvim šljivama se i danas nalazi na meniju suvog obroka vojske u vanrednim uslovima.[2]
Sastav, način izrade i nutritivne vrednosti[uredi | uredi izvor]
Njegovi sastojci: 70% raženog brašna, 30% belog brašna, so i voda. Ova smesa mešana je ne sa kvascem već starim i očvrslim, suvim – već kvasnim testom—komin. Nakon toga dobro zamešeno testo odstoji više sati da naraste, sve dok se na njegovoj površini ne pojave mehurići (oko 12 časova). Potom se tain peče na temperaturi od 250 0S, sve dok mu korica ne dobije tamniju boju.
Nutritivne vrednosti u 100 grama taina
| Prosečne nutritivne vrednosti | za 100 g tina |
|---|---|
| Energetska vrednost | 1.049 kJ / 250 kcal |
| Masti | |
| Zasićene masne kiseline | |
| Ugljeni hidrati | |
| Šećer | |
| Protein | |
| Vlakna | |
| So |
Takođe treba imati u vidu da tain pored proteina, sadrži i 26% tiamina (vitamin B1), 24% niacina (vitamin B3), 14% riboflavina (vitamin B2), 34% gvožđa i 17% kalcijuma – po čemu on svakako predstavlja izuzetnu prehrambenu supstancu, za ratne uslove.
Legende o tainu[uredi | uredi izvor]
Postoji veliki broj priča koje govore o tome da je tain srpskim vojnicima bio i amajlija.
U beznađu, očaju, kada sve umire, a život postaje ništavan, kada se čuje samo govor pušaka i topova, oko struka u torbicama, nosili su hrabri srpski vojnici tain, verujući da će preživeti i da će ih on spasiti od kuršuma. Reči majki, koje su ih ispratile u rat, da čuvaju tain (napomena - prvi koji su dobili po mobilizaciji), urezivale su se u njihove misli. Posle svake bitke, preživeli su se rukama hvatali za svoju torbicu sa tainom, ljubeći parče, već ubuđalog hleba, zahvaljujući Bogu što još dišu i tako do nove bitke. Tako je tain postao simbol snage, vere i hrabrosti celog srpskog naroda.[3]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Obradović B, Paunović P, Milivojević M, Pavlica M, Rađen S, Krstić D. Ishrana vojnika - stanje pre 70 godina. Zbornik radova. Naučnog skupa o prirodnim vrednostima i zaštiti životne sredine "Naša ekološka istina", Kladovo, 29.05-01.06. 1996. Urednik Magdalinović N. Izdaje: Zavod za zaštitu zdravlja "Timok", Zaječar i Tehnički fakultet, Bor, 1996.
- ^ Ivanić SZ. Ishrana za vreme rata. U: Stanojević V. Istorija srpskog saniteta naše ratno iskustvo. Beograd, Vojnoizdavački i novinski centar, 1992; 558–76.
- ^ Dr Sreten Milenković, dr Milorad Dimić, 125 godina Vojne bolnice u Nišu, Niš:Vojna bolnica;Zrenjanin Jugoremedija; Bečej:Proleter, 2004 (Bečej Proleter). 116 str. ISBN 978-86-84819-01-9.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Jestiva istorija: Hleb na sajtu YouTube
