Тарпан
| Tarpan | |
|---|---|
| |
| Hersonski tarpan | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | |
| Podvrsta: | E. f. ferus
|
| Trinomijalno ime | |
| Equus ferus ferus Boddaert, 1785
| |
| Sinonimi | |
| |
Tarpan (lat. Equus ferus ferus) je izumrla podvrsta divljeg konja (lat. Equus ferus). Poslednji tarpan u zarobljeništvu je uginuo 1909. u zoološkom vrtu u Rusiji.[1]
Ovu podvrstu prvi put je opisao Johan Fridrih Gmelin 1774. godine, kada je posetio Bobrovski okrug u današnjoj Rusiji. Piter Bodart je 1784. godine imenovao ovog konja kao Equus ferus. Pretpostavlja se da svi odomaćeni konji (Equus ferus caballus) potiču od ove divlje podvrste.
Tarpan na kirgiskom i kazaškom jeziku znači konj.
Izumiranje[uredi | uredi izvor]
Izumiranje tarpana u Južnoj Evropi počelo je još u antičko doba, kao posledica ljudskih aktivnosti.[2] Tarpani su najduže opstali u južnim delovima ruske stepe. Do 1880. većina tarpana su u stvari bili hibridi tarpana i podivljalih domaćih konja, a čistokrvni tarpani su postali veoma retki. Poslednja jedinka tarpana za koju je naučno dokazano da je pravi tarpan, ubijena je 1879. Nakon ove godine bilo je nekoliko spornih dokumentovanja jedinki za koje se verovalo da su možda tarpani.[2] Tarpan je u divljini izumro između 1875. i 1890, a poslednji tarpan u zarobljeništvu uginuo je 1909. u zoološkom vrtu u Rusiji.[1]
Prema nekim istraživačima, tarpani koji su živeli u poslednja dva veka pre zvaničnog izumiranja, bili su u stvari hibridi tarpana i domaćih konja ili samo podivljali domaći konji. Mali broj istraživača veruje da su oni bili čistokrvni tarpani.[2]
Jedini primerak koji je fotografisan je takozvani hersonski tarpan, koji je uhvaćen kao ždrebe u blizini Novovoroncovska 1866. Uginuo je 1887. u moskovskom zoološkom vrtu. Ovaj konj nije imao osobine koje su prema istorijskim izvorima odlikovale tarpana.[3] Danas se veruje da je ova jedinka bila ili hibrid ili podivljali domaći konj.[2]
Pokušaji spašavanja[uredi | uredi izvor]
Poljske vlasti su pokušale da spasu tarpana od izumiranja stvaranjem rezervata prirode u Bjalovješkoj šumi, namenjenog konjima koji potiču od tarpana.[4] Rezervat prirode je stvoren 1780. i pružao je utočište tarpanima do 1806. kada je ukinut. Poslednji tarpani su dati lokalnim seljacima i veruje se da su ostavili potomke mešajući se sa domaćim konjima.[3][5] Prema nekim izvorima, rasa konik potiče od hibrida koji su nastali ukrštanjem ovih tarpana i domaćih konja.[4] Međutim, nema dokaza da se konik genetski razlikuje u značajnoj meri od ostalih domaćih rasa konja,[5] pa prema tome teorija da potiče od tarpana ne može biti potvrđena.
Pokušaji oživljavanja[uredi | uredi izvor]
Bilo je najmanje tri pokušaja da se ova podvrsta oživi, selektivnim uzgojem konja sličnih fenotipskih svojstava izvornog tarpana.
Poljski univerzitetski profesor Tadeuš Vetulani je 1936, je odabrao jedan broj poljskih seoskih konja, za koje je verovao da podsećaju na istorijskog tarpana i započeo selektivni uzgoj. Stvorena je nova rasa konja, konik, koja fenotipski podseća na tarpana, ali se genetski ne razlikuje od ostalih rasa domaćeg konja.[6]
Početkom 1930-ih direktori berlinskog zoološkog vrta Ludvig Hek i minhenskog zoološkog vrta Hajnc Hek započeli su ukrštanje konika sa divljim konjem Prževalskog, gotlandskim ponijem i islandskim konjem. Do 1960 stvorili su rasu konja koju su nazvali Hekov konj.[7]
Sredinom 1960-ih Hari Hegard je započeo sličan program u SAD, on je u selektivnom uzgoju koristio mustanga i lokalne rančerske radne konje, čime je stvorena rasa Hegardov konj.[8]
Rase konja koje su navodno preživeli tarpani[uredi | uredi izvor]
Neke od rasa za koje se navodi da predstavljaju preživele tarpane su eksmurski poni i dulmenski poni. Ipak genetska istraživanja nisu potvrdila postojanje razlike ovih rasa od ostalih rasa domaćeg konja.[6][9] Sa druge strane, još uvek nije urađena studija koja bi uporedila rase domaćih konja sa evropskim divljim konjem.[10]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Dohner, Janet Vorwald (2001). „Equines: Natural History”. Ur.: Dohner, Janet Vorwald. Historic and Endangered Livestock and Poultry Breeds. Topeka, KS: Yale University Press. str. 300. ISBN 978-0-300-08880-9.
- ^ a b v g Tadeusz Jezierski, Zbigniew Jaworski: Das Polnische Konik. Die Neue Brehm-Bücherei Bd. 658, Westarp Wissenschaften, Hohenwarsleben 2008
- ^ a b Bunzel-Drüke, Finck, Kämmer, Luick, Reisinger, Riecken, Riedl, Scharf & Zimball: "Wilde Weiden: Praxisleitfaden für Ganzjahresbeweidung in Naturschutz und Landschaftsentwicklung
- ^ a b "Tarpan" Breeds of Livestock. Oklahoma State University. Retrieved 10. 7. 2008.
- ^ a b Thomas Jansen: Untersuchungen zur Phylogenie und Domestikation des Hauspferdes (Equus ferus f. caballus) Stammesentwicklung und geografische Verteilung. 2002 (PDF Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. mart 2016))
- ^ a b Jansen et al. 2002: Mitochondrial DNA and the origins of the domestic horse
- ^ Heck, H. (1952). „The Breeding-Back of the Tarpan”. Oryx. 1 (7): 338. doi:10.1017/S0030605300037662.
- ^ The Extinction Website. „Equus ferus ferus”. Recently Extinct Animals. The Extinction Website. Arhivirano iz originala 13. 1. 2009. g. Pristupljeno 9. 7. 2008.
- ^ Cieslak et al. 2010: Origin and History of Mitochondrial DNA lineages in domestic horses
- ^ Jordana & Sanchez, 1995: Analysis of genetic relationships in horse breeds
