Pređi na sadržaj

Tatjana Ustinova

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tatjana Ustinova
Tatjana Ustinova
Lični podaci
Puno imeTatьяna Vitalьevna Ustinova
Datum rođenja(1968-04-21)21. april 1968. (56 god.)
Mesto rođenjaSovjetski Savez
Zvanični veb-sajt
www.ustinova.ru

Tatjana Ustinova (rus. Татьяна Витальевна Устинова; Moskva, 21. aprila 1968) ruski je prozni pisac, autor detektivskih romana, scenarista, prevodilac, TV voditelj.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Tatjana Ustinova je rođena 1968. godine u selu Kratovo, Ramenski okrug, Moskovska oblast. Završila je englesku srednju školu, a godine 1991. diplomirala je na Fakultetu aeromehanike i letenja Moskovskog instituta za fiziku i tehnologiju. Pole fakulteta radila je na televiziji i radiju, u Sveruskoj državnoj televizijskoj i radio-difuznoj kompaniji.[2]

Godine 1997. bila je urednica programa "Moskva-Kremlj" i "Iz prve ruke" TV kanala ORT. Radila je u emisijama "Čovek i zakon i zdravlje". Od 2004. do 2009. godine, bila je kovoditelj Pavela Astahova u emisiji "Čas suđenja" na TV kanalu REN, vodila je program "Detektiv uživo" na Radiju Rusija i "Glavna tema" na radiju Šansona.[2]

Od 1993. do 1996. radila je u pres-službi administracije predsednika Rusije Borisa Jeljcina.[1] Godine 1998. radila je neko vreme kao PR menadžer u Ruskoj privrednoj i industrijskoj komori. Zbog smanjenja broja zaposlenih biva otpuštena i tada počinje njena književna karijera.[2]

Godine 1999. napisala je svoj prvi detektivski roman Oluja nad morem (drugo ime je Lični anđeo).[2]

Spada u najčitanije autore kriminilastičkog žanra u Rusiji.[2]

2014-2015. član je velikog žirija nacionalne književne nagrade "Pisac godine". Na kanalu TV Centar od 2015. godine vodi program "Moj heroj".[1]

Lični život[uredi | uredi izvor]

Vrlo mlada udala se za svog dugogodišnjeg prijatelja Jevgenija Ustinova. Par ima dvoje dece - Mihaila i Timofeja. Porodica trenutno živi u predgrađu Žukovskog.[3]

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

Do sada je napisala preko četrdeset knjiga od kojih je većina napisana u detektivskom žanru.[3]

  • Personalьnый angel, 1999.
  • Moй general, 2002.
  • Mif ob idealьnom mužčine, 2002.
  • Hronika gnusnыh vremёn, 2002.
  • Razvod i devičья familiя, 2002.
  • Podruga osobogo naznačeniя, 2002.
  • Poroki i ih poklonniki, 2002.
  • Pervoe pravilo korolevы, 2003.
  • Zapasnoй instinkt, 2003.
  • Moй ličnый vrag, 2003.
  • Blizkie lюdi, 2003.
  • Boginя praйm-taйma, 2003.
  • Bolьšoe zlo i melkie pakosti, 2003.
  • Odna tenь na dvoih, 2003.
  • Sedьmoe nebo, 2003.
  • Oligarh s Bolьšoй Medvedicы, 2004.
  • Zakon obratnogo volšebstva, 2004.
  • Sakvoяž so svetlыm buduщim, 2005.
  • Dom-fantom v pridanoe, 2005.
  • Groza nad morem, 2005.
  • Pяtь šagov po oblakam, 2005.
  • Geniй pustogo mesta, 2006.
  • Angel proletel. Sbornik rasskazov, 2006-2008.
  • Otelь posledneй nadeždы, 2006.
  • Ot pervogo do poslednego slova, 2007.
  • Kolodec zabыtыh želaniй, 2007.
  • Žiznь, po sluham, odna!, 2008.
  • Na odnom dыhanii!, 2009.
  • Tam, gde nas net, 2009.
  • Tverskaя, 8, 2009.
  • Tretiй četverg noяbrя, 2010.
  • Vsegda govori «vsegda», 2010-2012
  • Я - sudья. Božiй dar, 2010.
  • Nerazrezannыe stranicы, 2011.
  • S nebes na Zemlю, 2011.
  • Odin denь, odna nočь, 2012.
  • Gde-to na kraю sveta, 2013.
  • Srazu posle sotvoreniя mira, 2013.
  • Я - sudья. Kredit doverčivosti, 2013.
  • Sto let puti, 2014.
  • Kovčeg Marka, 2014.
  • Šekspir mne drug, no istina dorože, 2015.
  • Čudnы dela tvoi, Gospodi, 2015.
  • Vselenskiй zagovor, prodolženie: Večnoe svidanie, 2016.
  • Ždite neožidannogo, 2016.
  • Selfi s sudьboй, 2017.
  • Zemnoe pritяženie, 2017.
  • Prizrak Kanta, 2018.
  • Zvezdы i Lisы, 2018.

Ekranizovana dela[uredi | uredi izvor]

Tatjana Ustinova radi i kao scenarista i pisac dela koja su ekranizovana.[1]

  • Vsegda govori «vsegda» (seѕona 1-3; autor scenarija), 2003-2004
  • Parallelьno lюbvi, 2004.
  • Blizkie lюdi, 2005.
  • Sedьmoe nebo, 2005.
  • Razvod i devičья familiя, 2005.
  • Boginя praйm-taйma, 2005.
  • Bolьšoe zlo i melkie pakosti, 2005.
  • Moй ličnый vrag, 2005.
  • Mif ob idealьnom mužčine, 2005.
  • Odna tenь na dvoih, 2005.
  • Podruga osobogo naznačeniя, 2005.
  • Dom-fantom v pridanoe, 2006.
  • Zapasnoй instinkt, 2006.
  • Moй general, 2006.
  • Pervoe pravilo korolevы, 2006.
  • Pod Bolьšoй Medvediceй, 2006.
  • Poroki i ih poklonniki, 2006.
  • Sakvoяž so svetlыm buduщim, 2006.
  • Geniй pustogo mesta, 2008.
  • Pяtь šagov po oblakam, 2008.
  • Zakon obratnogo volšebstva, 2009.
  • Srazu posle sotvoreniя mira, 2013.
  • Na odnom dыhanii, 2014.
  • Hronika gnusnыh vremёn, 2014.
  • S nebes na zemlю, 2014.
  • Nerazrezannыe stranicы, 2015.
  • Odin denь, odna nočь, 2015.
  • Kovčeg Marka, 2015.
  • Čudnы dela tvoi, Gospodi!, 2015.
  • Prizrak uezdnogo teatra, 2016.
  • Otelь posledneй nadeždы, 2016.
  • Ot pervogo do poslednego slova, 2016.
  • Vselenskiй zagovor, 2016.
  • Večnoe svidanie, 2016.
  • Kolodec zabыtыh želaniй, 2016.
  • Žiznь po sluham odna, 2017.
  • Gde-to na kraю sveta, 2017.
  • Ždite neožidannogo, 2017.

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Godine 2004. Tatjana Ustinova je osvojila nagradu ruske nacionalne televizije "TEFI" u nominaciji "Scenarista televizijskog igranog filma/serije“"za scenario za televizijsku seriju Uvek reci uvek.[2]

Godine 2010. nagrađena je književnom nagradom Elektronsko pismo u oblasti e-knjiga u Rusiji u nominaciji "Detektiv godine" za roman U jednom dahu!.[1]

Godine 2012. nagrađena je nagradom Elektronsko pismo za 2011. u Rusiji u nominaciji "Najuzbudljivija ljubavna priča" za roman Nerazrezannыe stranicы.[1]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ „Tatьяna Ustinova - biografiя, novosti, ličnaя žiznь”. stuki-druki.com. Pristupljeno 14. 3. 2022. 
  2. ^ a b v g d đ „Tatjana Ustinova: Kraljičino prvo pravilo”. rts.rs. Pristupljeno 14. 3. 2022. 
  3. ^ a b „Tatjana Ustinova biografija pisca”. sr.topinfoweb.com. Pristupljeno 14. 3. 2022. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Татјана_Устинова&oldid=27678002”