Tačka (znak)

Znaci interpunkcije

Glavni interpunkcijski znaci
tačka	.
upitnik	?
uzvičnik	!
zapeta	,
tačka-zarez	;
dvotačka	:
crta	—
crtica	‐
navodnici	„ ”
zagrade	( )   [ ]
Ostali pravopisni i pomoćni interpunkcijski znaci
trotačka	…
polunavodnici	’ ’
apostrof	’
kosa crta	/
zvezdica	*
sitna brojka	1
postakcenatska dužina	̄
genitivna dužina	̂
znakovi za naglaske	̏    ̀   ̑    ́
znakovi porekla	<   >
jednakost	=
plus	+
minus	−
znak množenja	×
znak deljenja	÷
vitičaste zagrade	{ }
znak ponavljanja	”
sekcija	§
stepen	°
Ostali interpunkcijski znaci
dva upitnika	⁇
dva uzvičnika	‼
upitnik‐uzvičnik	⁈
uzvičnik‐upitnik	⁉
obrnuti upitnik	¿
obrnuti uzvičnik	¡
crtica‐minus	-
obrnuta kosa crta	\
ampersand	&
et‐znak	@
paragrafski znak	¶
bulet	•
kareta	^
krstić	†   ‡
taraba	#
numero	№
procenat	%
promil	‰
bazna tačka	‱
prim	′   ″   ‴
tilda	~
donja crta	_
uspravna crta	|   ‖   ¦
zaštita autorskog prava	©
zaštita autorskog prava na tonski zapis	℗
Žig — registrovana robna marka	®
Žig — zaštićena servisna marka	℠
Žig — zaštićena robna marka	™
asterizam	⁂
fleuron	❧
indikator	☞
interobeng	‽
dijamant	◊
znak reference	※
poveznica	⁀
razmak
interpunkt	·
znak valuta	¤

Tačka [.] je interpunkcijski znak. Stavlja se na kraju potvrdnih i odričnih rečenica, te označava njihov kraj.

Upotreba

Rečenice

Tačkom se označava kraj proste, potvrdne ili odrične rečenice:

• Avion leti.
• Danas je padala kiša.
• On nije zaposlen.

Tačka se ne stavlja na kraj upitne ili uzvične rečenice, kao niti na kraj rečenice prekinute trotačkom (izuzetak je navođenje primera‐rečenica unutar jedne rečenice kao i nizanje jedinica nabrajanja jedne ispod druge tako da nisu odvojene zarezom ili tačkom‐zarezom):

• Kada ćeš doći?
• Napiši mu pismo!
• Želeli su tu pobedu, nadali se, ali…
• Primeri izjavne, upitne i uzvične rečenice kojih razlikuje samo interpunkcijski znak su: Ti čitaš., Ti čitaš?, Ti čitaš!.
• Posle izjavne rečenice se stavlja tačka, posle upitne upitnik, a posle uzvične uzvičnik: „Ona dolazi.”; „Ona dolazi?”; „Ona dolazi!”.
• Četiri osnovne grane biologije su:

a) botanika

b) zoologija

c) antropologija

d) mikrobiologija

Skraćenice

Tačka (tzv. skraćenička tačka) se piše iza nekih skraćenica:

• g. (godina, gospodin)
• p. n. e. (pre nove ere)
• npr. (na primer)
• tj. (to jest)
• i dr. (i drugo)
• inž. (inženjer)
• itd. (i tako dalje)
• neuob. (neuobičajeno)
• grč. (grčki)

Iza nekih skraćenica se tačka ne piše (naročito iza svih verzalnih):

• dr (doktor)
• mr (magistar)
• gđa (gospođa)
• A (amper)
• MS (Matica srpska)
• UN (Ujedinjene nacije)
• TV (televizija)
• SAD (Sjedinjene Američke Države)
• NS (Novi Sad)
• ZND (Zajednica nezavisnih država)
• SCG (Srbija i Crna Gora)
• BG (Beograd)
• PG (Podgorica)

Naslovi

Tačka se ne piše iza naslova (podnaslova, potpisa pod slikom i sl.), makar naslov bio potpuna rečenica:

• Ivo Andrić
• „Bašta sljezove boje”
• „Uzdanje nije u nepravdi ni u bilo kakvom svetovnom gospodstvu”
• Sakupio i izdao

Brojevi

Tačka se piše iza rednih brojeva:

• 15. mart 1991. godine
• 2. čas

Tačka se ne piše iza rednih brojeva napisanih arapskim brojkama kada se iza njih nađe drugi pravopisni znak (zarez, zagrada, crta ili koji drugi):

• O tome ćete naći informacije na 119, 120, 121. i 122. strani.
• Na nekim spratovima (2, 4. i 5) su pokvarene električne instalacije.
• Na 10—15. kilometru ćeš ugledati planinarski znak.
• Drugi svetski rat (1939—1945)
• Skup je održan 15—18. juna 2001, ali je javnost o tome obaveštena tek 18. juna 2002.
• knjige objavljene 1959, 1962, 1965. i 1966. god.

Tačka se ne piše iza arapskog broja koji se može čitati i kao osnovni, a ne samo kao redni broj (najčešće kad se navode brojke iz nabrajanja i to iza imenice koja označava jedinicu tog nabrajanja):

• u tački 18 i 21a priručnika
• ispraviti greške u fusnotama 3, 6 i 7a i na str. 29 i 32
• termin u čl. 59, 120, 150 i 151 Zakonika
• u sveskama 3 i 4—5 časopisa

Tačka se ne piše iza brojeva napisanih rimskim brojkama (jer one redovno označavaju redni broj):

• 15. III 1991. godine
• XVI vek

Tačka se ne piše u četvorocifrenim oznakama godina (iza cifre koja označava hiljade):

• 1978. g.
• Ivo Andrić (1892—1975)

Bibliografske jedinice

Kada se više članova bibliografske jedinice (referenci na Vikipediji, takođe) piše jedan posle drugog, iza pojedinih delova se stavlja tačka i svi se delovi pišu velikim početnim slovom (za ovu namenu se takođe može koristiti i zarez):

• Atif Purivatra. „Jugoslovenska muslimanska organizacija u političkom životu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca”. Drugo izdanje. Sarajevo. Svjetlost. 1997.

Slobodan izbor pisanja ili nepisanja tačke

Pisanje ili nepisanje tačke (up. i uvodnu napomenu) ponekad zavisi od vrste odnosno namene teksta, međunarodnih uzusa, u pojedinim strukama i delatnostima posebno (npr. u prirodno-matematičkim i tehničkim naukama, u računarstvu, u leksikografiji, statistici i sl.), potom od naše ortografske tradicije i prakse u drugim evropskim jezicima.

Tako se mogu pisati bez tačke i sa tačkom skraćenice pisane malim slovima („kurentne skraćenice”) za nazive mernih jedinica u tekstovima najšire opšte namene (znači — ne i u stručnim tekstovima), zatim skraćenice za rod u rečenicama, ponekad i gramatički broj (radi uštede prostora), u dva‐tri primera i iza slova u verzalnim skraćenicama:

• m ili m. (metar), km ili km. (kilometar), cm ili cm. (centimetar), g ili g. (gram), kg ili kg. (kilogram), dag ili dag. (dekagram), L ili L. (litar), dL ili dL. (decilitar), h ili h. (čas), kWh ili kWh. (kilovatčas), min ili min. (minut), t ili t. (tona), ha ili ha. (hektar)
• P. S. / P. S. ili PS / PS (postskriptum / post scriptum), M. P. ili MP (mesto pečata)

Tačka se može pisati da bi se naznačio trocifarski period arapskih brojeva koji imaju četiri ili više cifara (za ovu namenu se takođe može koristiti i jedan razmak, tj. belina):

• 4.589 ili 4 589 (ili 4589)
• 78.986.051 ili 78 986 051 (ili 78986051)