Pređi na sadržaj

Тајна Боскомске долине

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tajna Boskomske doline
Ilustracija iz 1891.
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovThe Boscombe Valley Mystery
AutorArtur Konan Dojl
ZemljaUjedinjeno Kraljevstvo
Jezikengleski
Izdavanje
Datum1891.
Hronologija
PrethodnikSlučaj identiteta
NaslednikPet semenki narandže

„Tajna Boskomske doline” (engl. The Boscombe Valley Mystery) je jedna od 56 pripovedaka o Šerloku Holmsu koje je napisao Artur Konan Dojl i četvrta je priča u Avanturama Šerloka Holmsa. Objavljena je u časopisu The Strand Magazine 1891. godine.[1]

Radnja[uredi | uredi izvor]

Inspektor Lestrad poziva Šerloka Holmsa u zajednicu u Herefordširu, gde je lokalni zemljoposednik ubijen na otvorenom. Pokojnikov otuđeni sin je osumnjičen za ubistvo. Holms brzo utvrđuje da bi misteriozni treći čovek mogao biti odgovoran za zločin, razotkrivajući nit koja uključuje tajnu kriminalnu prošlost, osujećenu ljubav i ucene.

Holms i doktor Votson idu vozom do Boskomske doline, u Herefordširu. Na putu, Holms čita vesti i obaveštava Votsona o njihovom novom slučaju.

Džon Tarner, udovac i veliki zemljoposednik, koji ima ćerku po imenu Alis, živi tamo sa prijateljom iseljenikom iz Australije, Čarlsom Makartijem, udovcem koji ima sina po imenu Džejms. Čarls je pronađen mrtav u blizini Boskomske bare; objavljeno je da je bio tu kako bi se sastao sa nekim. Dva svedoka svedoče da su videla Čarlsa kako oldazi u šumu, a Džejms ga je pratio, noseći pištolj. Pejšens Moran, ćerka čuvara imanja, kaže da je videla Čarlsa i Džejmsa kako se svađaju i da je, kada je Džejms podigao ruku da udari oca, otrčala do majke, a dok je pričala majci šta je videla, Džejms je dotrčao do njihove kuće tražeći pomoć. Njih dve su pratile Džejmsa nazad do bare, gde su našli njegovog oca mrtvog. Džejms je uhapšen i optužen za ubistvo. Alis Tarner veruje da je Džejms nevin i kontaktirala je Lestrada, detektiva Skotland Jarda, koji je zauzvrat tražio Holmsovu pomoć.

Džejms potvrđuje iskaze svedoka, ali objašnjava da je išao u šumu u lov, a ne da bi pratio oca. Kasnije je čuo svog oca kako zove „Kuuii” i našao ga kako stoji pored bare, iznenađenog što ga je video. Oštro su se svađali, a Džejms je odlučio da se vrati na farmu Heterli. Ubrzo nakon toga čuo je oca kako viče, pa se vratio i zatekao ga kako leži na zemlji. Džejms tvrdi da je pokušao da mu pomogne, ali mu je otac umro na rukama. Džejms odbija da navede razlog njihove rasprave, uprkos upozorenju islednika da bi moglo biti štetno za njegov slučaj ako ga ne otkrije. Džejms se takođe seća da su poslednje reči njegovog oca bile „arat”, ali on nije siguran u njihovo značenje. Takođe misli da je video ogrtač na zemlji, koji je nestao dok je pomagao ocu.

Alis upoznaje Holmsa, Votsona i Lestrada u hotelu i nada se da je Holms pronašao način da dokaže Džejmsovu nevinost. Alis takođe veruje da je upravo ona bila predmet rasprave između Makartijevih − Čarls je želeo da se njegov sin oženi njome, ali je Džejms odbio. Alis je stala na Džejmsovu stranu iz poštovanja prema njemu, a njen otac je takođe bio protiv njihove veze. Holms pita Alis da li bi mogao da upozna njenog oca, ali ona kaže da mu se zdravlje pogoršalo nakon smrti Čarlsa, koga je poznavao od kada su bili u Viktoriji. Holms odlučuje da poseti Džejmsa.

Holms pogrešno pretpostavlja da Džejms zna ko je ubio njegovog oca i da nekoga štiti. Ispada da je Alis u pravu u vezi sa razlogom svađe između Džejmsa i Čarlsa. Ono što ona ne zna je da je Džejms zapravo voli, ali nije mogao da ispoštuje očev zahtev jer se oženio konobaricom pre nego što se Alis vratila iz internata. To ga je opterećivalo, ali ocu nije mogao da kaže za svoj brak, jer bi bio izbačen iz kuće i ostavljen nesposoban da se izdržava. Međutim, kada je njegova supruga čula za njegove nevolje, priznala je da je već bila udata pre nego što su se upoznali, pa je stoga njihov brak nevažeći.

Holms, Votson i Lestrad odlaze na farmu Heterli i pregledaju Čarlsove i Džejmsove čizme. Zatim kreću do Boskomske bare, prateći stazu iz dvorišta. Nakon ispitivanja terena, Holms pronalazi dokaze o prisustvu još jednog čoveka, pored Čarlsa i Džejmsa, za koga veruje da je ubica. Holms zaključuje da je ubica levoruk (jer je Čarls udaren po levoj strani glave s leđa, a da bi ga dešnjak udario sa druge strane), a da je stranac visok, šepa i puši cigare. Lestrad nije ubeđen.

U hotelu Holms objašnjava Votsonu da je „Kuuii” australijski krik i da se poslednja Čarlsova reč „arat”, koju je Džejms čuo, u stvari sastojala od poslednjeg sloga imena „Balarat”, mesta u Australiji. Osoba sa kojom se Čarls sastajao bio je, dakle, neko koga je poznavao iz Australije. Džon Tarner, Alisin otac, tada dolazi u njihovu sobu (slučajno ga je najavio zaposlenik hotela upravo pošto će ga Votson nazvati ubicom, nakon što je ispravno protumačio nagoveštaje koje mu je Holms ponudio), ulazi šepajući i, shvatajući da je Holms zaključio zločin, priznaje.

U svojoj ispovesti, Džon objašnjava da je bio član Balaratske bande, grupe osuđenika u Australiji. Opljačkali su konvoj u kojem je Čarls bio vozač vagona, a Džon mu je poštedeo život, uprkos tome što je znao da bi Čarls kasnije mogao da ga identifikuje. Plen je obogatio preživele članove bande, pa su se preselili u Englesku. Odlučan da se promeni, Džon se razišao sa svojim prijateljima. Kupio je zemlju i oženio se, a onda se rodila Alis. Nešto kasnije, Čarls je ušao u trag Džonu i zapretio da će ga ucenjivati ako on i njegov sin ne budu obezbeđeni. Kao odgovor, Džon je dao Čarlsu farmu Heterli i novac, nadajući se da će ga to zadovoljiti. Međutim, to nije bilo dovoljno i Čarls je na kraju zahtevao brak Džejmsa i Alis. Iako mu se dopadao Džejms, Džon nije želeo da se Čarlsova „prokleta krv” pomeša sa porodičnom, pa se protivio ovom braku. Posle velikog pritiska, Džon je pristao da se tajno sastane sa Čarlsom kod bare kako bi rešio problem. Videvši Čarlsa i Džejmsa kako se tamo svađaju, Džon se sakrio, nameravajući da sačeka dok Džejms ne ode. Međutim, naljutio se kada je čuo prirodu svađe i ubio Čarlsa da bi sačuvao svoju slobodu i poštedeo ćerku. Džejms je čuo očevo vikanje i vratio se, ali je Džon uspeo da se sakrije u šumi. Morao je da se vrati kasnije da uzme ogrtač koji je ispustio u žurbi.

Džon potpisuje svoju izjavu, a Holms se zaklinje da će je čuvati u tajnosti osim ako ne bude potrebna da se Džejms oslobodi. Na kraju, Holmsovi prigovori su dovoljni da se Džejms oslobodi, a Džon umire sedam meseci nakon sastanka sa Holmsom i Votsonom. U međuvremenu, Votson pretpostavlja da će se Džejms i Alis verovatno venčati i živeti u sreći, ali da nikada neće otkriti pravu istoriju svojih očeva.

Moguća osnova za Boskomsku dolinu[uredi | uredi izvor]

Na putu do mesta zločina, Holms kaže Votsonu da je „Boskomska dolina seoski okrug nedaleko od Rosa, u Herefordširu”. Ne postoji stvarna lokacija koja odgovara ovom opisu. Lesli S. Klinger, u svojoj knjizi Novi anotirani Šerlok Holms, to naziva „prikrivenim imenom” i navodi moguće lokacije za postavku priče kaje su postavili drugi istraživači.[2]

Istorija objavljivanja[uredi | uredi izvor]

„Tajna Boskomske doline” prvi put je objavljena u britanskom časopisu The Strand Magazine u oktobru 1891. godine, dok je u Sjedinjenim Državama objavljena u američkoj verziji ovog časopisa mesec dana kasnije.[3] Priča je objavljena sa deset ilustracija Sidnija Padžeta u istom časopisu.[4] Ova pripovetka je uključena u zbirku kratkih priča Avanture Šerloka Holmsa,[4] koja je objavljena u oktobru 1892. godine.[5]

Adaptacije[uredi | uredi izvor]

Film i televizija[uredi | uredi izvor]

Jedan od kratkih filmova u serijalu nemih filmova o Šerloku Holmsu iz 1912. zasnovan je na ovaj priči. U kratkom filmu, Žorž Trevil je igrao Šerloka Holmsa, a gospodin Mojz je glumio doktora Votsona.[6] Još jedan kratki film zasnovan na priči objavljen je 1922. kao deo drugog serijala nemih filmova o Šerloku Holmsu, sa Eje Norvudom u ulozi Šerloka Holmsa i Hjubertom Vilisom u ulozi doktora Votsona.[7]

Televizijska serija iz 1968. Šerlok Holms, sa Piterom Kušingom u ulozi Holmsa i Najdželom Stokom kao dr Votsonom, dramatizovala je ovu priču za svoju šestu epizodu.[8] Lestrada je zamenio lokalni policajac, inspektor Laner, a ime Čarlsa Makartija je promenjeno u Bil. Džon Tarner umire odmah nakon priznanja Holmsu.

U epizodi serije Avanture Šerloka Holmsa iz 1991. sa Džeremijem Bretom i Edvardom Hardvikom u glavnim ulogama, Boskomska dolina se nalazi u Češiru, na severozapadu Engleske. Inspektor Lestrad iz Skotland Jarda se ne pojavljuje; umesto njega Holms sarađuje sa inspektorom Samerbijem. Mladi Džejms Pjurfoj glumi Džejmsa Makartija.[9]

Radio[uredi | uredi izvor]

Edit Mejzer je adaptirala pripovetku „Tajna Boskomske doline” kao epizodu radio-serije Avanture Šerloka Holmsa sa Ričardom Gordonom kao Šerlokom Holmsom i Lijem Lovelom kao dr Votsonom.[10] Mejzerova je takođe adaptirala priču kao epizodu Novih avantura Šerloka Holmsa iz 1940. sa Bejzilom Ratbonom kao Holmsom i Najdželom Brusom kao Votsonom.[11]

Godine 1943. BBC Home Service je dramatizovao priču sa Arturom Vontnerom kao Holmsom i Karltonom Hobsom kao Votsonom.[12] Drugačija radio adaptacija emitovana je na BBC Light programu 1966. godine, kao deo radio serije iz 1952–1969, u kojoj je Hobs glumio Holmsa, a Norman Šeli Votsona.[13]

„Tajna Boskomske doline” je adaptirana kao epizoda radio-serije CBS Radio Mystery Theater pod nazivom „Tajna Boskomske bare”. Epizoda, u kojoj su glumili Kevin Makarti kao Šerlok Holms i Kort Benson kao dr Votson, prvi put je emitovana u maju 1977. godine.[14]

„Tajnu Boskomske doline” je 1990. godine za BBC Radio 4 adaptirao Bert Kuls, kao deo radio serije iz 1989–1998. u kojoj su glumili Klajv Merison kao Holms i Majkl Vilijams kao Votson. Takođe su se pojavili Samjuel Vest kao Džejms Makarti i Donalda Dži kao inspektor Lestrad.[15]

Epizoda radio-serije iz 2011. Klasične avanture Šerloka Holmsa adaptirana je iz priče, sa Džonom Patrikom Lourijem kao Holmsom i Lorensom Albertom kao Votsonom.[16]

Reference[uredi | uredi izvor]

Napomene
  1. ^ Conan Doyle, Sir Arthur; Klinger, Leslie S. (2005). The New Annotated Sherlock Holmes, Vol. 1. W. W. Norton & Company. str. 101. ISBN 0-7394-5304-1. 
  2. ^ Conan Doyle, Sir Arthur; Klinger, Leslie S. (2005). The New Annotated Sherlock Holmes, Vol. 1. W. W. Norton & Company. str. 104—105. ISBN 0-7394-5304-1. 
  3. ^ Smith 2014, str. 46
  4. ^ a b Cawthorne 2011, str. 59
  5. ^ Cawthorne 2011, str. 54
  6. ^ Eyles, Allen (1986). Sherlock Holmes: A Centenary Celebration. Harper & Row. str. 130. ISBN 9780060156206. 
  7. ^ Eyles, Allen (1986). Sherlock Holmes: A Centenary Celebration. Harper & Row. str. 131. ISBN 9780060156206. 
  8. ^ DeWaal, Ronald Burt (1974). The World Bibliography of Sherlock Holmes. Bramhall House. str. 404. ISBN 0-517-217597. 
  9. ^ Haining, Peter (1994). The Television Sherlock Holmes. Virgin Books. str. 234. ISBN 0-86369-793-3. 
  10. ^ Eyles, Allen (1986). Sherlock Holmes: A Centenary Celebration. Harper & Row. str. 132. ISBN 9780060156206. 
  11. ^ Dickerson 2019, str. 96
  12. ^ DeWaal, Ronald Burt (1974). The World Bibliography of Sherlock Holmes. Bramhall House. str. 382. ISBN 0-517-217597. 
  13. ^ De Waal, Ronald Burt (1974). The World Bibliography of Sherlock Holmes. Bramhall House. str. 391. ISBN 0-517-217597. 
  14. ^ Payton, Gordon; Grams, Martin Jr. (2015) [1999]. The CBS Radio Mystery Theater: An Episode Guide and Handbook to Nine Years of Broadcasting, 1974-1982 (Reprinted izd.). McFarland. str. 210. ISBN 9780786492282. 
  15. ^ Bert Coules. „The Adventures of Sherlock Holmes”. The BBC complete audio Sherlock Holmes. Pristupljeno 12. 12. 2016. 
  16. ^ Wright, Stewart (30. 4. 2019). „The Classic Adventures of Sherlock Holmes: Broadcast Log” (PDF). Old-Time Radio. Pristupljeno 12. 6. 2020. 
Izvori

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тајна_Боскомске_долине&oldid=27391418”