Tajna skupština u Kragujevcu
Tajna skupština u Kragujevcu je održana 16 — 20. decembra 1827.
Tajna skupština u Kragujevcu[uredi | uredi izvor]
Turci nisu hteli da ispune Akermansku konvenciju sklopljenu s Rusijom, a velike sile intervenisale ou oružanom silom u cilju da se napravi jedna demonstracija u korist oslobođenja Grčke. U Rusiji prevladavala je ratna struja, pa je opasnost od novog rusko-turskog rata bila velika. Da bi Srbija bila pošteđena od novog ratovanja, grof Neselrode uzeo je na sebe da jednim poverljivim pismom upozna Kneza Miloša sa carevim gledištem koji je bio mišljenja da Srbija ne ulazi ni u kakvu akciju već da sa vladom u Carigradu i pašom u Beogradu ostane u najboljim odnosima, čuvajući se i od povreda bosanske granice.
Sultan pak, sa svoje strane, jednim manifestom, otvoreno se pred celim svetom izjasnio protiv Akermanske konvencije, — što je značilo rat kroz najkraće vreme, — ali je nalazio da nije mudro da, u jednom takom trenutku, odgurne od sebe Srbe i odrekne obaveze koje je imao prema njima. Stoga je od Kneza Miloša i starešina, uz redovna najlepša obećanja, traženo da dadu jemstvo da će, u slučaju rata, ostati neutralni, što je trebalo da bude potvrđeno jedngam pismenim aktom, „senetom“ od strane kneza i narodnih starešina.
Dobivši ova obaveštenja i zahteve, Miloš je odmah odlučio da se u najskorijem vremenu sastane skupština, na kojoj će se dodeti zaključci kakvo držanje da se zauzme u slučaju rata. On je pitao Narodni sud gde bi trebalo održati tu skupštinu i bio je mišljenja da se ona održi u Beogradu, ali je Narodni sud stao na gledište da Beograd nikako nije zgodan za sastanak jedne tajne skupštine na kojoj se imaju pretresati mnoge poverljive stvari, pa je za taj posao predložio Kragujevac gde se nesmetano moglo raditi. Sem toga Narodni sud je predložio da se, s obzirom na strogo poverljivi karakter predmeta koji će se raspravljati, a koji moraju ostati u najstrožijoj tajnosti, na skupštinu pozovu samo najglavnije starešine i da ona bude tajna. Usvojivši taj predlog, Miloš je sazvao skupštinu za 16. decembar 1827. u Kragujevcu. Knez Miloš nije prisustvovao sednicama, nego je u ime njegovo sve predloge podnosio Narodni sud.
Skupština je, s obzirom na ruske izveštaje, rešila da Srbija ostane na miru i da se narod čuva od intriganata koji će ga podbadati na rat. Sem toga, ona je pristala i na to da se Porti dade traženi „senet“ da će narod ostati veran Porti, s tim da narod veruje da će Porta ispuniti sve ono na što se obavezala konvencijom u Akermanu i da će, uz to, Knezu Milošu priznati naslednost, za što je narod već nekoliko puta molio. Privilegije Srbima i naslednost kneževskog dostojanstva u Srbiji Porta treba da prizna jednim sultanskim hatišerifom. Svoja obećanja, koja treba da izvrši kad prođe ratna opasnost, Porta treba da dade narodu takođe u obliku jednog „seneta“, svečane obaveze, koju ona posle neće moći da porekne.
Redigovan je traženi senet koji su potpisali svi nahijski knezovi, pa ga je jedna skupštinska deputacija predala veziru u Beogradu da ga pošalje Porti. Skupština je završila rad 20. decembra 1827.