Tanjirača
Tanjirače su oruđa za dopunsku obradu zemljišta sa radnim telima u obliku konkavnog diska (tanjira) prečnika 40-70 cm. Na osovini, koja je kvadratnog preseka, raspoređeni su naizmenično diskovi i čaure koje određuju rastojanje među tanjirima, koje je 15-25 cm (kod lakih) i do 31.5 cm (kod težih tanjirača). Svaki tanjir ima čistač koji služi za skidanje zalepljene zemlje. Tanjirače imaju dva ili četiri krila koja su pod uglom od 65-70° u odnosu na pravac kretanja. Prema načinu vezivanja krila razlikuju se tipovi tanjirača:
- tanjirače jednostrukog dejstva (ako su tanjiri na svim krilima svojim konkavnim delom usmereni na jednu stranu),
- tanjirače dvostrukog dejstva (ako su tanjiri na različitim krilimi svojim konkavnim delom usmereni na različite strane),
- simetrične i
- asimetrične.
Tanjirače su pogodne za dopunsku obradu odmah po grubom jesenjem oranju, jer i kod težih zemljišta vrlo energično usitnjuju zaostale grudve. Pošto, za razliku od drljača i kultivatora, okreće zemljište, bolje zaoravaju biljne ostatke i uneto startno đubrivo. Vrlo retko se koriste u proleće jer vlažnije dublje slojeve izbacuju na površinu, čime se gubi akumulirana zimska vlaga. Dubina rada podešava se dodatnim opterećenjem i uglom krila (povećanjem ugla veća je dubina).[1][2]
-
Osnovni delovi taljirače A - tanjir (disk); B - čaura C - čistač diska -
Radno telo tanjirače - tanjir. -
Asimetrična dvokrilna tanjirača dvostrukog dejstva. -
Simetrična četvorokrilna tanjirača dvostrukog dejstva.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Grbić, M. (2010): Proizvodnja sadnog materijala – Tehnologija proizvodnje ukrasnih sadnica. Univerzitet u Beogradu, Beograd. ISBN 978-86-7299-174-1.
- ^ Mićić, J. & Milinković, I. (1991): Poljoprivredne mašine. Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Beograd
