Teodor Žeriko

Teodor Žeriko
Lični podaci
Datum rođenja	(1791-09-26)26. septembar 1791.
Mesto rođenja	Ruan, Francuska
Datum smrti	26. januar 1824.(1824-01-26) (32 god.)
Mesto smrti	Pariz, Francuska

Splav Meduze (1817-1818)

Teodor Žeriko (fr. Théodore Géricault; 26. septembar 1791 — 26. januar 1824) je bio značajan francuski slikar i litograf, poznat po slici Splav Meduze. Ta slika je označila početak romantizma u likovnoj umetnosti. Jedan je od osnivača romantizma.

Obrazovanje

Rođen je u Ruanu u Francuskoj i obrazovan je u tradiciji engleske umetnosti Karla Vernea i klasične kompozicije Pjera Narsisa Žerena, koji je bio rigorozni klasicista. Žeriko je brzo napustio školovanje i odlučio je da proučava dela u Luvru, gde je kopirao dela Peter Paul Rubensa, Ticijana, Dijega Velaskeza i Rembranta. To je radio od 1810. do 1815.

Uspeh

Prvi veliki rad Konjanik carske garde izlagao je u pariskom salonu 1812. i primetio se uticaj Rubensa i interes za tekuće teme. Sa tim uspehom i sa ambicijom promenio je smer. Sledećih nekoliko godina Žeriko je izradio male serije konja i konjanika. Izlagao je Ranjenog konjanika u pariskom salonu 1814. na tome radu je mnogo više radio, ali slabije je bio primljen. Dve godine nakon toga proučavao je konstrukciju i kompoziciju likova, a to je proizlazilo iz njegove predodređenosti za dramu i ekspresiju.

Odlazio je u Firencu i Rim (1816-1817), gde je bio fasciniran Mikelanđelom. Sam Rim inspirisao ga je za veliko platno Trka berberskih konja, rad epske kompozicije i apstraktne teme. Žerko to platno nikad nije završio i vratio se u Francusku.

Splav Meduze

Žeriko se stalno vraćao vojnim temama, pa je napravio i seriju litografija sa vojnim temama. Njegov najznačajniji rad je Splav Meduze (1819). Oslikao ga je prema stvarnom događaju, kada je kapetan ostavio posadu i putnike da umru. Taj incident je postao nacionalni skandal, a Žeriko je dramatičnom interpretacijom predstavio tragediju na monumentalnom nivou. Slika sa jedne strane optužuje korumpiranost, a sa druge strane dramatizuje večnu temu čovekove borbe sa prirodom. Mladi Ežen Delakroa je pozirao za jednog od likova, koji su umirali. Ta slika je kod nas poznata i pod nazivom Brodolomci fregate Meduza.

Klasično oslikavanje likova i struktura kompozicije su u kontrastu sa turbulentnošću teme i slika predstavlja jedan most između neoklasicizma i romantizma. Na sliku su uticale mnoge slike koje je Žeriko izučavao. Slika je jako podelila umetnike na pariskom salonu 1819, kada je bila prvi put prikazana. U Engleskoj je slika 1820. bila vrlo dobro primljena. Jedno vreme je Žeriko slikao u Londonu.

Kasniji rad

Nakon povratka u Francusku naslikao je seriju slika psihijatarskih pacijenata. Na tim slikama je uspevao da dokumentuje psihološke pojedince. Poslednje što je radio bilo je proučavanje epskih kompozicija uključujući Otvaranje vrata španske inkvizicije i Afrička trgovina robovima. Žerikovo zdravlje je bilo narušeno i zbog pada sa konja i zbog tuberkoloze. Umro je 1824. u Parizu.

Galerija

• 
  Oficir carske garde na konju, Officier de chasseurs à cheval de la garde impériale chargeant (ou Chasseur de la Garde, 1812)
• 
  Cuirassier blessé quittant le feu (1814)
• 
  Derbi u Epsomu, Le Derby d'Epsom (1821)
• 
  L'Aliéné (1822)
• 
  La Monomane du jeu (1819-1822)
• 
  Monomanija zavisti ili Hijena iz Salpetrijera,'La Monomane de l'envie (ou La Hyène de la Salpêtrière, 1822)
• 
  Portret ludaka (Čovek koji pati od paranoidne ideje o vojnoj časti) Le Monomane du commandement militaire (1819-1822)