Teodor i Teofan Načertani
| Teodor i Teofan Načertani | |
|---|---|
 Teodor Načertani | |
| Lični podaci | |
| Mesto rođenja | Jerusalim, Vizantija |
| Datum smrti | 27. decembar 833. (Teodor) |
| Mesto smrti | Apameja (Teodor), Vizantija |
| Svetovni podaci | |
| Poštuje se u | Pravoslavna crkva, Rimokatolička crkva |
| Praznik | 27. decembar |
Prepodobni mučenik Teodor i Teofan Načertani su braća, hrišćanski svetitelji i mučenici za veru postradali za vreme Ikonoborstva.
Poreklom su iz Palestine. Njihov otac je bio sveti Jona Prezviter. Rođeni su u Jerusalimu.[1]
Teodor je odmalena pokazivao ljubav prema hrišćanskoj veri i dok su se ostala deca igrala on je veme često provodio u hramovima. Kada je odrastao, roditelji su ga poslali u manastir Svetog Save Osvećenog da se kod jednog prezvitera uči hrišćanskoj veri. Zajedno sa njim i njegov mlađi brat Teofan je došao u manastir. Nakon nekog vremena Teodor je otišao kod jednog mudraca kod koga je učio antičku i crkvenu filozofiju. Nakon završetka učenje filozofije, vratio se u manastir Svetog Save Osvećenog i zamonašio se.[1]
Kao monah Teodor je bio cenjen po svojim vrlinama. Po želji monaške bratije arhijerej Jerusalimski ga je posvetio za prezvitera. Dok je bio prezviter na vlast je došao Lav V Jermenin. Posle nekog vremena pokrenuo je drugi talas ikonoborstva. Jerusalimski patrijarh je tada odlučio da pošalje Teodora (koji je u međuvremenu postao poznat kao veoma učen i pravedan čovek) u Carigrad da se bori protiv ikonoborstva. U Carigrad je otišao zajedno sa bratom Teofanom. Tamo je izašao pred cara i pozvao ga da se odrekne ikonoborstva i vrati pravoslavlju.[1]
Car je naredio da se Teodor i njegov brat Teofan biju. Nakon toga su zatočeni u tamnici. Nakon ubistva Lava Jermenina i dolaska Mihaila II Amorijca svi hrišćani koji su zatvoreni zbog poštovanja ikona su pušteni iz tamnica. Među njima su bili i Teodor i Teofan. Nakon oslobođenja iz tamnice oni su umesto u Palestinu ponovo otišli u Carigrad da propovedaju pravoslavlje i uveravaju ljude u nužnost poštovanja ikona. Nakon nekog vremena tadašnji patrijarh Carigradski — Jovan Gramatik je naredio da se braća zatvore u tamnicu. Nakon toga su poslani u Sostenijum gde su zatvoreni.[1]
Nakon smrti cara Mihaila na vlast dolazi njegov sin Teofilo. On je ponovo započeo progone pravoslavaca tako da su Teodor i Teofan izvedeni pred gradskog eparha na sud. Tu je naređeno da ih tuku debelim bičevima. Nakon toga su prognani na ostrvo Ofiusa (Afusija). Nakon dve godine u izgnanstvu po naređenju carevom su izvedeni pred njega. Pred carem su ih bili i car je lično naredio da ih žigošu. Svoj boravak pred carem braća su kasnije opisala u poslanici Jovanu, episkopu Kizičkom.[1]
Kada nas privedoše k carevom dvorcu, i mi, predvođeni eparhom, ulažasmo na kapiju, car nam se ukaza vrlo strašan i sav jarostan; a mnoštvo dvorjana koji predstojahu caru okružiše nas, i mi se izdaleka poklonismo caru. On nam vrlo ljutito i strahovito grubo naredi da mu priđemo bliže, pa nas upita: U kojoj ste zemlji rođeni? - Kada mu mi odgovorismo: "U Moavitskoj", on nas ponovo upita: Zašto ste došli ovamo? - I pre no što mu odgovorismo, on naredi da nas biju po licu. I dugo nas strahovito šamarahu, da umalo ne padosmo na zemlju; i da se ja, veli Teodor, ne uhvatih za odeću onoga što me je bio, pao bih kraj podnožja carevog prestola; međutim, držeći se za odeću bijućeg me, ja sam nepomičan primao udarce. A kad prestadoše da nas biju, car nas ponovo upita: Zašto ste došli ovamo? - Mi smo ćutali i gledali u zemlju, pošto još ne besmo došli k sebi od silnih bolova, nanesenih nam batinama. Tada car, obrativši se eparhu koji je blizu stajao, besno vičući i gadno psujući, reče: Vuci ih odavde, pa im žigoši lica, i onda ih predaj dvojici Saracena, da ih odvedu u njihovu zemlju
Nakon toga su vraćeni pred cara koji je naredio da ih tuku i sam je učestvovao u tome. Četiri dana nakon izvođenja pred cara odvedeni su na žigosanje. Tom prilikom su ceo dan mučeni i na glavi su im urezani sledeći stihovi:[1]
Pošto svi vole posećivati grad, gde noge Božije stajahu dajući radost svetu, - tamo se pojaviše i ovi najpokvareniji sasudi zablude. I pošto se odadoše mnogim gresima, oni - nevernici i nepotrebni biše otuda kao zločinci prognani. Ali oni, dobegnuvši u ovaj carski grad, ne prestadoše zlo tvoriti svuda. Zato im lica žigosaše, i oni odavde kao zli prognani biše.
Nakon ovog mučenja su prozvani načertani (žigosani). Posle par dana provedenih u tamnici su proterani u Malu Aziju u grad Apameja, na obali Mramornog mora u pokrajini Vitinija. Tu su ponovo zatvoreni u tamnicu. Sveti Teodor koji je već bio star čovek je u tamnici preminuo 27. decembra 833. godine[2]. U hrišćanskoj tradiciji se pominje da je nakon njegove smrti jedan starac u Apameji čuo anđele kako pevaju.[1]
Ubrzo nakon Teodorove smrti na vlast dolazi carica Teodora sa svojim sinom Mihailom III. Ona je vratila poštovanje ikona i po njenom naređenju svi zatvorenici zbog pravoslavne vere su pušteni iz tamnica. Među oslobođenima iz tamnice je bio i sveti Teofan koji je nakon povratka u Carigrad postao poznat među svetim ocima.[1]
Prve nedelje svete Četrdesetnice su vraćene ikone u crkve. Za tu priliku je Teofan napisao kanon „U nedelju Pravoslavlja“.[1]
Ubrzo je Teofan postao mitropolit grada Nikeja. Za mitropolita ga je rukopoložio tadašnji Carigradski patrijarh Metodije I Carigradski. Za vreme života Teofana, mošti njegovog brata Teodora su prenete iz Apameje u Halkidon. Hrišćani veruju da su se tokom prenosa moštiju dešavala mnoga čuda i isceljenja bolesnih. Teofan je svetom Teodoru napisao kanon sa akrostihom: „Tvoja brate bližnjaja pletu hvali“ (Tebi, brate, istinske pletem pohvale).[1]
Svetom Teodoru se pripisuju knjige Razmišljanje o poštovanju ikona kao i knjiga O pravoslavnoj veri. Prepodobni Teofan je napisao brojna dela u odbranu Pravoslavlja. Posebno je poznat kao pisac kanona — broj kanona koje je on napisao dostiže do 148. Najpoznatiji njegovi kanoni su: „Kanon u nedelju Pravoslavlja“, svi „Kanoni Apostolima“, i „Kanoni preminulima“. Pored toga sveti Teofan je pisao i stihire na neke dane.[1]
Srpska pravoslavna crkva slavi ih 27. decembra po crkvenom, a 9. januara po gregorijanskom kalendaru.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d đ e ž z i j Justin Popović. „Žitija svetih 27. decembar”. svetosavlje.org. Arhivirano iz originala 10. 02. 2014. g. Pristupljeno 5. 1. 2014.
- ^ Ohridski prolog, nikolaj Velimirović (27. decembar; (stranica na internetu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. januar 2014))
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- (jezik: srpski) Žitija svetih (27. decembar), Justin Popović