Teofilakt Kijevski
Mitropolit Teofilakt (druga polovina 10. veka – početak 11. veka) je prvi mitropolit kijevski po nekim izvorima[1]. Po drugima, on je sledio Mihaila i vladao 991-997[2]. Treći izvori Leontija nazivaju prvim mitropolitom.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Služio je kao mitropolit sevastijski u vizantijskoj provinciji Druga Jermenija pod carem Vasilijem II (985-1025).
Očigledno je bio snažan pristalica cara Vasilija II. Poznat je po represijama preduzetim 986. protiv Jermena monofizita koji su naseljavali Sevastiju. Kao rezultat progona, mnogi jermenski sveštenici su poslani u lancima u Carigrad; sloboda veroispovesti Jermena je bila ograničena u Sevastiji, posebno je zabranjeno zvonjenje zvona[3]
Verovatno je mitropolit Teofilakt odmah posle pobune Varde Sklerosa, podržan od maloazijskih Jermena, morao da beži u Carigrad. Jermenski istoričar s kraja 10. i početka 11. veka Stepanos Taronski kaže da je mitropolita, koji je ostao bez amvona, poslao car Vasilije na odgovoran i veoma delikatan zadatak u vezi sa udajom careve sestre za Bugarsku i tu je dočekao okrutnu smrt. Međutim, pošto je mnogo toga u ovoj priči zbrkano i zasnovano samo na glasinama, najverovatnije je reč ne o Bugarskoj, već o Rusiji. Tome u prilog govori i činjenica da vizantijski autor ranog 14. veka Nikifor Kalist među episkopima koji su promenili stolice pod carem Vasilijem imenuje mitropolita Sevastija Teofilakta, koga je car preneo u Rusiju.
U leto 987. Teofilakt, je u ime cara, otišao u Kijev, gde je omogućio sklapanje Vasilijevog ugovora sa Vladimirom Velikim. Po svemu sudeći, bivši mitropolit sevastijanski je boravio u Kijevu. Njegov neposredni zadatak je bio priprema kneza Vladimira za prihvatanje hrišćanske vere, blagovest i naknadno krštenje, koje se, dakle, može datirati u drugu polovinu 987. ili na sam početak 988. godine.
Prema rečima istoričara Alekseja Karpova, Vladimir se upoznao sa hrišćanstvom i krstio se na staroslovenskom jeziku, što je bio običaj vizantijske crkve. Sam Teofilakt nije nužno morao da govori slovenskim jezikom, ali je morao da bude okružen slovenskim sveštenicima. Pretpostavlja se da su u svetoj tajni učestvovali i sveštenici kijevskih crkava, a Vladimir je verovatno kršten u jednoj od njih. Tako su stvoreni preduslovi za hristijanizaciju Rusije, te je Teofilakt stupio na čelo nove Kijevske (Ruske) mitropolije. Nepoznato je trajanje njegove službe u Rusiji, vreme i okolnosti njegove smrti.
Poznato je samo da su u mozaicima i freskama crkve Svete Sofije u Kijevu, izgrađene već pod Jaroslavom Mudrim, Sevastijski mučenici prikazani na stubovima i obodnim lukovima glavne kupole saborne crkve mitropolita sve Rusije. Prema planu tvoraca hrama, oni su, takoreći, temelj Ruske Crkve. Pored toga, u Sabornoj crkvi Svete Sofije nalazi se još jedan lik četrdeset Sevastijskih mučenika na posebnoj fresci. O posebnoj ulozi Sevastijanske stolice u istoriji Ruske Crkve može da svedoči i poštovanje kojim su sevastijanski svetitelji uvek bili okruženi u Rusiji[4].
Dan njihovog sećanja, jedan od retkih praznika polieleja koji pada u vreme Velikog posta u Rusiji, tradicionalno se obeležavao sa posebnim značajem kao dan početka proleća[4].
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Mitropolitы Kievskie i vseя Rusi (988—1305 gg.). - DOPATRIARŠIЙ PERIOD (988 - 1589 g.g.) - PERIODЫ CERKOVNOGO RAZVITIЯ - Istoriя RPC - Istoriя Rossii - Rossiя v kraskah”. ricolor.org. Pristupljeno 2024-01-27.
- ^ „Aleksandr Parmenov. Ravnoapostolьnый knяzь Vladimir. Častь 2: Kreщenie Rusi / Pravoslavie.Ru”. pravoslavie.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2024-01-27.
- ^ „Kreщenie knяzя Vladimira Svяtoslaviča”. portal-slovo.ru. Pristupljeno 2024-01-27.
- ^ a b Simonяn, R.Z. (2018). Istoriя medicinы: s drevneйših vremen do sovremennosti. Izdatelьskiй dom Akademii Estestvoznaniя. ISBN 978-5-91327-518-9.