Teofil Aleksandrijski
Teofil Aleksandrijski (grč. Θεόφιλος) je bio aleksandrijski patrijarh u periodu od 385.-412. godine.[1]
Po izboru za patrijarha Aleksandrije, težio je da svoj primat proširi na Egipat i Libiju. Imao je želju da proširi svoju nadležnost na čitavu teritoriju Istočno rimsko carstvo, po analogiji sa rimskim papom i Zapadnim rimskim carstvom.[2]
Njegovo upravljanje aleksandrijskom patrijaršijom obeležila je oštra borba sa ostacima paganizma i protiv origenizma.[3] U sukobima hrišćana i pagan izgorela je čuvena Aleksandrijska biblioteka, za šta neki krivicu pripisuju njemu, mada bez dokaza. Nasledio ga je njegov nećak, Kiril Aleksandrijski.[4]
14 kanona koje je sastavio Teofil Aleksandrijski uneti su u Kanon pravoslavne crkve.
Teofil i Jovan Zlatoust[uredi | uredi izvor]
Kao veoma ambiciozan Teofil se trudio da svoj uticaj proširi i na Carigradsku patrijaršiju. Nakon smrti Nektarija Carigradskog (381-397), pokušao je da na njegovo mesto postavi svoga kandidata. Kada je, u suprotnosti njegovim planovima na to mesto izabran sveti Jovan Zlatoust, Teofil je činio sve da ga sa tog mesta skloni. Uzeo je aktivno učešće u intrigama protiv Carigradske jerarhije, kojes u dovele do toga da Jovan Zlatoust dva puta bude prognan iz Carigrada. Predsedavao je na tzv. "saboru pod hrast", održanom 403. godine u Halkidonu na kome je, uz pomoć cara Arkadija i carice Evdoksije, svrgao Jovana Zlatousta sa mesta carigradskog patrijarha.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Edward Gibbon, The Decline and Fall of the Roman Empire, New York: The Modern Library, n.d., v. 2, pp. 57 et seq.
- ^ Aleksandriйskaя Pravoslavnaя Cerkovь // Pravoslavnaя Эnciklopediя. T. 1, M., 2000. S. 559-594
- ^ J.N.D. Kelly, Golden Mouth, New York, Cornell University Press. pp. 191–193
- ^ Žitie svяtogo otca našego Kirilla, arhiepiskopa Aleksandriйskogo[mrtva veza]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Akademske | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
