Termoelektrana Kostolac

Za druge upotrebe, pogledajte Kostolac (višeznačna odrednica).

TE „Kostolac B“, pogled iz Viminacijuma

Termoelektrane „Kostolac“ (TE „Kostolac“ ili TE-KO) su termoelektrane na lignit, ukupne instalacione snage 1007 MW i maksimalne proizvodnje 6.256.576 MWh električne energije godišnje (2011), što čini oko 14% ukupne proizvodnje EPS-a. Elektrane se nalaze u blizini grada Kostolca i arheološkog nalazišta Viminacijum. Nalazi se u okviru privrednog društva Termoelektrane i kopovi „Kostolac“ d.o.o. koje obuhvata: površinske kopove „Ćirikovac“ i „Drmno“ i termoelektrane „Kostolac A“ i „Kostolac B“.

Privredno društvo

Pogled na termoelektrane Mali i Veliki Kostolac, 1971. godina

Privredno društvo ima dugu tradiciju koja je započela još u 19. veku. U sadašnjem obliku postoji od 1. januara 2006. godine, kada je u okviru procesa reorganizacije EPS-a izvršeno spajanje javnih preduzeća: Površinski kopovi „Kostolac“ i Termoelektrane „Kostolac“. Privredno društvo ima sedište u Kostolcu i nalazi se u državnoj svojini, kao i njegov osnivač, EPS. Osnovna delatnost mu je proizvodnja termoelektrične energije. Po proizvodnji električne energije termoelektrane su značajan činilac u ukupnoj proizvodnji energije u Srbiji. Toplotna energiju koja se oslobađa prilikom procesa proizvodnje, koristi se za grejanje (toplifikaciju) Požarevca, Kostolca i okolnih sela u zimskim mesecima. Osim toga, preduzeće se bavi iskopavanjem i proizvodnjom uglja za potrebe termoelektrana i za široku upotrebu, a kao nusproizvod iskopavanja nastaje otkrivka, površinski sloj, koji se koristi za revitalizaciju zemljišta.

Glas proizvođača

U okviru društva štampa se list „Glas proizvođača“. Prvi broj je izašao 25. maja 1957. godine, pod imenom „Novine“. List se bavi svakodnevnim dešavanjima vezanim za ovo privredno društvo, ali i njegovom istorijom. Na zvaničnoj internet prezentaciji društva mogu da se pročitaju stariji brojevi, od oktobra 2009.

Važni datumi iz istorije

Kostolac je dao veliki doprinos razvoju industrijalizacije u Srbiji krajem 19. i tokom celog 20. veka. Krajem 19. veka ugalj se koristio za parne mlinove, pivare, parne brodove, parne lokomotive u proizvodnji špiritusa, papira. Uvozio se iz Češke, Slovačke, Rumunije, Bosne.

Početak eksploatacije uglja

U martu 1870. godine u Kostolcu, u probnom oknu, pronađen je ugalj na trideset i devet metara dubine. Istraživanje je trajalo do maja 1872. godine. Već 3. novembra 1873. godine izdata je prva povlastica za kopanje uglja češkom preduzetniku Franji Vštečkom i beogradskom preduzetniku Đorđu Vajfertu. Narednih godina ugljarsko preduzeće u Kostolcu je jedino stalno preduzeće i jedini izvoznik uglja u Srbiji.

Mini-elektrana

Za potrebe rudnika i ulične rasvete 1903. proizvedeni prvi kilovati električne energije u improvizovanoj mini-centrali sa „Škoda“ dinamom snage 45 kW.

Drugi svetski rat

Početkom Drugog svetskog rata, pri okupaciji tadašnje Jugoslavije, rudnik preuzima i konfiskuje ratno ministarstvo industrije Nemačke. Nemački vojnici ušli su u rudnik 13. maja 1941. godine. Istovremeno, u pristanište, odakle se prevozio ugalj, ušao je tegljač u pratnji dva motorna borbena brodića. Rudarima je ponuđeno da ostanu na poslu uz nadoknadu od 11 maraka u bonovima, ali je uvedena i radna obaveza za meštane okolnih sela. Kasnije će tu nastati i radni logor u koji su dovođeni čak i kažnjeni nemački vojnici.

Nemci su odmah po dolasku objedinili upravu nad rudnicima. U rudniku je radilo 550 radnika i proizvodnja je bila na nivou predratne od 200.000 tona uglja. Istovremeno sa eksploatacijom uglja iz jama, Nemci su radili i na otkrivanju uglja u okolini. Te godine načinili su 101 bušotinu, a u proleće 1942. godine donose parne bagere iz Bavarske. Skidali su jalovinu i otkrivali nove ugljene slojeve. Jalovina je vožena na jalovište u ritove Dunavca, na kome je kasnije nikao grad Kostolac. U leto 1942. godine započeta je i gradnja termoelektrane u Kostolcu, za koju su već bile pristigle prve mašine. Takođe, započeta je izgradnja dalekovoda Kostolac - Bor i Kostolac - Beograd. Površinska eksploatacija uglja, prva na području Balkana, zvanično je započeta u Kostolcu 26. septembra 1943. godine.

Krajem avgusta 1944. godine bilo je otkriveno ukupno 100.000 tona uglja. Prilikom borbi sa Crvenom armijom, Nemci nisu uništili rudarsku opremu, niti su minirali otkop, mada je eksploziv bio postavljen. Odmah po dolasku Crvene armije i Narodnooslobodilačke vojske, nad sva tri rudnika, kao strateški važnim objektima postavljena je vojna uprava. Prvi šlep sa ugljem iz Kostolca u Beograd je stigao 30. oktobra 1944. godine, deset dana posle oslobođenja prestonice. Ugalj je bio neophodan za snabdevanje beogradske elektrane i stanovništvu. Ugalj je kopan u dve jame: „Stari Kostolac“ i „Klenovnik“ ali i na površinskom kopu koji je tada nazvan „Novi Kostolac“.

Izgradnja termoelektrane „Mali Kostolac“

Posle oslobođenja, nove vlasti sagledavaju mogućnost nastavka gradnje termoelektrane koju su započeli Nemci. Međutim, u tom trenutku bilo je nemoguće pronaći planove, tehničku dokumentaciju i deo mašina, koje su Nemci odneli sa sobom. Tada se donosi odluka da se izvrši sanacija prve termoelektrane u Beogradu, snage 8 MW i da se ona prebaci u Kostolac. Tako je počela montaža „Malog Kostolca“. Prenos opreme i montaža vršeni su pod nadzorom Aleksandra Hrnjičeka, diplomiranog mašinskog inženjera, a građevinski projekat uradila je arhitekta Milica Šterić.

Termoelektrana „Mali Kostolac“ puštena je u rad 29. novembra 1948. godine na Dan Republike. Prvi direktor termoelektrane Kostolac bio je Voja Marković, diplomirani inžinjer.

Izgradnja termoelektrane „Veliki Kostolac“

Istovremeno, nastavljeni su i radovi na termoelektrani, koju su započeli Nemci, kasnije nazvanoj „Veliki Kostolac“. S obzirom da su Nemci planirali da izgrade četiri agregata od po 10,5 MW, za tri su opremu doneli iz Rudnika Breza u Bosni, koja se sastojala od tri kotla i tri turbogeneratora. Deo projektne dokumentacije pronađen je u Beogradu u Direkciji Borskog rudnika. Traganje za opremom i dokumentacijom nastavljeno je i u Austriji i Nemačkoj za šta je bila zadužena Vojna Misija Jugoslavije. Već 1946. godine veći deo dokumentacije dobijen je od firme „BBC“ (Babcoc, Hertmann & Braun), koja je bila glavni projektant centrale u Kostolcu. Druga ekipa, na čelu sa Jovanom Jankovićem pronašla je u Austriji parne turbine, generatore, transportni most i drobilicu za ugalj. Te godine kupljen je i transformator ELIN 6/110 kV. Ostala oprema ugovorena je sa firmom „BBC“ i dopremljena u Kostolac 1949. godine.

Termoelektrana „Veliki Kostolac“ je imala četiri turbogeneratora ukupne snage 44 megavata. Prvi turbogenerator ove elektrane pušten je u pogon već 1949. godine. Glavni koordinator čitavog projekta izgradnje je bio tadašnji renomirani beogradski inženjer Miloš - Miša Jovanović.

Krajem pedesetih godina Kostolac je postao stub energetike Srbije, mada je termoelektrana „Mali Kostolac“ praktično ugašena 1957. godine, jer je radila kao vršna elektrana samo leti i delom u jesen, dok je centrala „Veliki Kostolac“ radila punim kapacitetom. Krajem te godine ugrađen je četvrti agregat u termoelektranu „Veliki Kostolac“. Istovremeno, sa tom godinom otvoren je podzemni rudnik „Ćirikovac“ sa jednim niskopom.

Izgradnja termoelektrane „Kostolac A1“

Početkom 60-ih godina započeta je gradnja nove termoelektrane i rekonstrukcija površinskog kopa Kostolac, koji je trebalo da poveća godišnju proizvodnju na milion tona uglja. Znatan deo sredstava, pre svega za istraživanje i projektovanje obezbedio je sam Kombinat. U početku nazvana kao termoelektrana „Kostolac II“, kasnije pod nazivom Blok1 termoelektrane „Kostolac A“, imao je snagu od 100 MW. U to vreme bio je najveći termoenergetski blok u Srbiji, pušten je u rad 1967. godine, a i danas nalazi u funkciji.

Početkom sedamdesetih godina termoelektrana „Veliki Kostolac“ prestala je sa radom, a glavni proizvodni pogon je postao je „Kostolac II". Tih godina došlo je do „naftnog buma“ i forsiranja tog vrsta goriva, zbog niske cene.

Izgradnja termoelektrane „Kostolac A2“

U drugoj polovini 70-ih godina, prioritete u razvoju kapaciteta imaju termoelektrane „Kosovo“ i „Kolubara“. U takvim uslovima 1975. godine je započeta gradnja novog termo bloka od 210 MW. Značajan deo sredstava obezbeđen je kreditom tadašnjeg Sovjetskog Saveza, uz angažovanje ne malog udela sopstvenih sredstava. Izgradnja nove termoelektrane, odnosno isporuka opreme ugovorena je sa državnim konzorcijumom u kome su bile ruske i domaće firme.

Izgradnja bloka A2 je završen 1980. godine, kada je prvi put vezan na mrežu elektroenergetskog sistema Srbije. Probni rad trajao je dva meseca, a zvanično puštanje u rad usledilo je u oktobru iste godine. Snabdevanje ugljem se vršilo sa kopova „Klenovnik“ i „Ćirikovac“.

Izgradnja termoelektrana „Kostolac B“

Odluka o izgradnji sledeće elektrane i novog površinskog kopa doneta je 1976. godine. Gradnja termoelektrane je iziskivala da se od 1978. godine započne opsežno iskopavanje rimskih grobnica, ali i selidbu groblja meštana sela Stari Kostolac. Sporost arheoloških istraživanja naročito u periodu od 1978. do 1981. godine, značajno su usporavali radove na otvaranju kopa „Drmno“ ali su bez obzira na tu činjenicu očuvani svi arheološki objekti, koji su otkriveni tih godina. Troškovi su podmirivani iz tekućeg poslovanja preduzeća. Poduhvat na konzervaciji nalazišta Viminacijum morao da se završi pre postavljanja temelja.

Osim toga, zbog mnogobrojnih problema u vezi investicija, tek 10. oktobra 1982, pored površinskog kopa, uz samo selo Drmno, po kome su oba energetska objekta dobila ime, izlivanjem temelja započeta je gradnja nove termoelektrane, osam godina nakon donošenja odluke. Finansijski problemi su poticali od činjenice da je Kostolac u to vreme već gradio blok od 210 MW (A1) i otvarao površinski kop „Ćirikovac“, a na stručne komisije vršen je pritisak oko izbora opreme, zbog ispunjavanja rokova. Prema srednjoročnim planovima Drmno nije bio u prioritetima gradnje. Finansijski problemi rešeni su 1982. godine ulaskom Elektrovojvodine u investicije. Već 1983. godine je započeta montaža opreme. Kotlovsko postrojenje isporučili su „Minel kotlogradnja“ iz Beograda, Fabrika kotlova SES, Tlmače iz Čehoslovačke i „Sulzer Vintertur“ iz Švajcarske. Kompromis oko isporučioca opreme napravljen je i oko turbogeneratora. Za prvi blok stator je isporučila Poljska kompanija „Dol-Mel“ iz Vroclava, a rotor iz švajcarske firme BBC iz Badena. Drugi generator je proizveden u fabrici „Rade Končar“ iz Zagreba uz dokumentaciju BBC iz Švajcarske. Takođe je ova firma isporučila i sistem pobude. Iz „JUGEL-a“ su vršeni pritisci, na osnovu ulaganja od 40 odsto, da „Rade Končar“ iz Zagreba isporuči i blok transformator snage 50 MVA, za oba bloka. Šarenilo u opremi, uslovljeno pritiscima investitora da se koristi oprema, koja potiče iz njihovihih zemalja i postavljenim rokovima, nije bilo najbolje tehničko rešenje, što će u kasnijim godinama uzrokovati stalne potrebe za rekonstrukcijama i poboljšanjima na pojedinim segmentima tehnologije.

Prve probe mašina izvedene su 15. septembra 1985. godine. Do puštanja u proizvodnju prvog bloka, javili su se mnogi problemi i obavljane su brojne revizije, o čemu se tada nije javno govorilo. Prvi blok termoelektrane „Kostolac B“, snage 348,5 MW ušao je u proizvodnju 30. decembra 1987. godine, pet godina od početka gradnje. Novi kop „Drmno“ otvoren je takođe 1987, što je dovelo do drastičnog povećanja kapaciteta za proizvodnju uglja u kostolačkom basenu .

Drugi blok B2, istovetne snage, počinje sa radom tek tri godine kasnije u januaru 1991. godine, nakon višestrukih probijanja rokova od strane isporučioca turbine firme „Rade Končar“ iz Zagreba, a i drugih isporučioca, koji su kasnili zbog neplaćanja. Međutim, već u proleće je došlo do teške havarije na istoj turbini, zbog čega je blok stao. Isporučilac tada nije prihvatilo krivicu za probijanje turbogeneratora. Ne zadugo došlo je do druge havarije, na bloku B1, kada je eksplodirao cevni sistem, a jedan radnik poginuo, pa je doneta odluka da se turbogenerator sa bloka B1 ugradi na blok B2m jer je sanacija cevnog sistema trebalo da traje mesecima.

90-e

90-e godine su bile najteže za ekonomiju zemlje od Drugog svetskog rata. Privreda je loše funkcionisala zbog nedostatka repromaterijala, rezervnih delova, sunovrata ekonomije i tržišta. Početkom 1992. državni ograni Srbije doneli su odluku o osnivanju jedinstvenog državnog preduzeća za proizvodnju, distribuciju i prenos električne energije pod nazivom JP „Elektroprivreda Srbije“, pa urađene su značajne reorganizacije, što je u stvaralo velike probleme u funkcionisanju preduzeća, zbog neusklađenosti u eksploataciji i remontovanju kapaciteta.

Zbog sankcija je uspostavljen potpuno ilegalni sistem nabavke delova, zasnovan na snalažljivosti, što je umnogome otežavalo rad. EPS je zbog toga plaćao visoku cenu. U isto vreme, tehnološki procesi su bili eksploatisani do krajnjih granica izdržljivosti, s obzirom da je električna energija bila socijalna donacija države građanima, koji su trpeli teške posledice ekonomske krize izazvane ratnim sukobima na području bivše Jugoslavije Kostolac je tih godina imao problema sa pouzdanošću kapaciteta jer su blokovi „voženi“ maksimalnom snagom što je uzrokovalo i česta ispadanja.

Sa godišnjom proizvodnjom termoelektrana od gotovo 3 miliona KWh tih godina su postizani rekordi u proizvodnji električne energije. Međutim, takvu proizvodnju nisu pratile investicije i održavanje, što će ostaviti traga u stabilnosti proizvodnje. Posebno su dotrajali blokovi TE Kostolac A, čija je revitalizacija odlagana iz godine u godinu. Deo opreme koji je stizao iz Rusije nije bio kompletiran, pa je oprema uskladištavana, čekajući bolja vremena.

Bombardovanje Srbije 1999. godine došli su iznenada (mada je najavljivana takva mogućnost), tako da je proizvodnja na kopovima iu Termoelektrani prešla na ratne uslove. Veliki broj ljudi je mobilisan, a takođe je jedan broj poslat na plaćena odsustva. Na postrojenjima je radio optimalan broj radnika i to je pokazalo koliko je dobra organizacija i u jednom i u drugom preduzeću. Sirene su više puta dnevno objavljivale vazdušnu opasnost i prestanak opasnosti, ali su kopovi i elektrane radili punim kapacitetom sve do 2. maja, kada su bačene grafitne bombe na trafo - polje Termoelektrane. Srbija je ostala u mraku, a danonoćno su radnici skidali grafitna vlakna sa dalekovoda i trafo postrojenja. Dva dana kasnije, 4. maja razoreno je i razvodno postrojenje Kostolca B.

Od 2001

Učestale havarije, kvarovi i zastoji karakterisali su Kostolac u EPS-u kao malo pouzdan kapacitet. Kostolcu su bila potrebna sredstva za obnovu. Prve donacije stigle su tek u junu 2001. godine.

Tada sa počelo sa obnovom mehanizacije i tehnološkim oporavkom postrojenja. Najpre je urađena revitalizacija bloka A1 od 100 megavata, a potom i ugradnja elektrofiltera, što je bio osnovni cilj razvoja termoelektrana. Tokom deset godina vršene su brojne rekonstrukcije i modernizacije blokova, posebno u Kostolcu B.

Instalacioni kapaciteti

Termoelektrana „Kostolac A“ (TE-KO A) ima dva bloka: blok A1 sa snagom od 100 MW, koji je počeo sa proizvodnjom 1967. godine i blok A2 sa snagom od 210 MW, koji je počeo sa proizvodnjom 1980. godine.

TE-KO A
generator	gen. (MW)	prag (MW)
A1	100	90
A2	210	191

Termoelektrana „Kostolac B“ (TE-KO B) ima dva bloka: blok B1 snage 348,5 MW, koji je počeo sa proizvodnjom 1987. godine i blok B2 snage 348,5 MW, koji je počeo sa proizvodnjom 1991. godine

TE-KO B
generator	gen. (MW)	prag (MW)
B1	348,5	320
B2	348,5	320

Gde je gen. (MW) nominalna snaga generatora, a prag (MW) nominalna snaga na pragu prenosa.

U toku je izgradnja novog postrojenja za proizvodnju električne energije B3 snage 350 MW.

Spoljašnje veze

• EPS - TE
• TE Kostolac Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. septembar 2013)