Termopilska bitka
| Termopilska bitka | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Grčko-persijskih ratova | |||||||||
 Slika Džona Stipla Dejvisa iz 19. veka, na kojoj je prikazana borba tokom bitke | |||||||||
| |||||||||
| Sukobljene strane | |||||||||
| Grčki gradovi-države |
 Persijsko carstvo | ||||||||
| Komandanti i vođe | |||||||||
| Jačina | |||||||||
| Ukupno: | |||||||||
| Žrtve i gubici | |||||||||
| 4.000 (Herodot)[12] | oko 20.000 (Herodot)[6] | ||||||||
Termopilska bitka je bitka koja je vođena između saveza grčkih gradova-država i Persijskog carstva kod Termopilskog prolaza u centralnoj Grčkoj avgusta 480. p. n. e. Brojčano mnogo slabiji Grci su zadržali Persijance tri dana, čime su dobili dovoljno vremena za evakuaciju Atine i pripremu jače armije. Mala sila vođena spartanskim kraljem Leonidom blokirala je jedini put kojim je masivna vojska Kserksa I mogla da napreduje, koristeći povoljan teren, dobru strategiju i dobro obučene vojnike. Osvajanje Termopilskog klanca je dalo Persijancima mogućnost da kontrolišu široke oblasti sve do Korinta, a posebno im je dalo mogućnost napada na Atinu. Iako pobednici Persijanci su pretrpeli gubitak morala zbog teških gubitaka. Ta bitka je deo Grčko-persijskih ratova.
Pozadina[uredi | uredi izvor]
Godinama se persijski car Kserks I pripremao da nastavi rat protiv Grka. To je bio rat, koji je započeo njegov otac Darije Veliki.
Dopremio je ogromnu vojsku i mornaricu u Malu Aziju 484. p. n. e.. Napravio je most od brodova da se pređe Helespont (Dardanele).
Da bi se suprotstavili Persiji formira se savez grčkih gradova-država pod vođstvom Sparte, koja je imala najbolje trenirane i opremljene vojnike u Grčkoj.
Znajući ishod bitke unapred, spartanski kralj Leonida je uglavnom odabrao vojnike, koji su već imali sinove. Spartanci su znali da je sudelovanje u toj bici sigurna smrt, jer su Persijanci bili daleko brojniji.
Zbog defanzivnog terena, planinski klanac Termopile (u prevodu sa grčkog „tople kapije") odabran je kao najpogodnije mesto za odbranu.
Taj prolaz je bio toliko uzak da se dvoja bojna kola nisu mogla mimoići. S jedne strane je bila planina, a sa druge more.
Duž tog planinskog prolaza bila su troja vrata, a kod centralnih vrata Grci su napravili mali zid, da se brane.
U avgustu 480. p. n. e. 6.000 Grka (od kojih 300 Spartanaca) čekalo je persijsku armiju, koja je bila 30 puta brojnija.
Pošto su Persijanci napredovali kopnom sa severa, udružene helenske snage pokušale su da ih zaustave u Termopilskom klancu, na granici između severne i srednje Grčke. Upravo na tom mestu se 480. god. p. n. e. i odigrala velika bitka.
Bitka[uredi | uredi izvor]
Kad je persijski car Kserks I čuo koliko ga malena armija čeka mislio je da će se Grci sami povući i pričekao je tri dana.
Četvrtog dana je naredio da se prolaz osvoji. Grci su celi prolaz prekrili falanga formacijom, što znači formacijom međusobno prekrivenih štitova iz kojih vire duga koplja. Ta formacija je slična ježu. Persijanci nisu mogli proći kroz tu defanzivnu formaciju. Persijanci su uglavnom bili laganije naoružani sa slabijim oklopima.
Disciplinovani Spartanci su orkestrirano izveli nekoliko puta malo povlačenje sa brzim povratkom u raniju poziciju zadajući tim brzim manevrima ogromne gubitke lako oklopljenim i naoružanim Persijancima.
Zbog terena Persijanci nisu mogli da opkole Grke, tako da njihov daleko veći broj nije dolazio do izražaja. Herodot je pisao da su persijske strele zaklanjale nebo.
Drugog dana bitke opet su Grci pobili ogroman broj Persijanaca.
Zatim je persijski car Kserks I odlučio da pošalje legendarne "Persijske besmrtnike" (elitna kraljevska garda). Ali ni oni nisu imali dovoljno snage da razbiju grčku formaciju falange. I besmrtnici se povlače sa teškim gubicima.
Posle drugog dana bitke, jedan Grk je pobegao kod Persijanaca i odao je poseban prolaz kroz Termopile, koji Persijanci mogu koristiti da bi prošli. Taj posebni prolaz branilo je 1000 Grka, ali nije se očekivalo da bi Persijanci tuda krenuli.
Iznenađeni Persijskim napadom Grci su pružili kratak otpor i povukli se u planine. Persijanci tako prođoše kroz prolaz.
Spartanci i Tespijci[uredi | uredi izvor]
Leonida je zaključio da dalji otpor neće biti plodan, pa 11. avgusta 480. p. n. e. otpušta sve grčke vojnike osim Spartanaca i Tespijaca.[13]
Bitka je bila izuzetno brutalna. Kad se broj branilaca prolaza smanjio povukli su se na malo brdašce u najužem delu prolaza. Tebanci su se predali Persijancima. Nakon što su im polomljene duga koplja Spartanci i Tespijci su nastavili da se bore sa kratkim mačevima (što su oni izuzetno retko radili). Iako su Grci pobili mnoštvo Persijanaca, Leonida je ubijen. Spartanci nastavljaju bitku da odbrane njegovo mrtvo telo. Kada su ostali bez mačeva, borili su se kao zveri rukama i zubima. Ostalo je zapisano da su se Persijanci smrtno plašili i nenaoružanih Spartanaca. Poslednje Spartance pobiše kišom strela.
Posle bitke[uredi | uredi izvor]
Kserks I je bio ljut jer je izgubio toliko mnogo vojnika. Zbog toga naređuje da se mrtvo Leonidino telo obezglavi i da se telo zabije na krst. Kasapljenje leša je bilo nešto što je i kod Persijanaca smatrano nedozvoljenim, pa se Kserks I kasnije kaje zbog svog postupka.
Iako je to bila taktička pobeda za Persijance, to je bio težak udarac za persijsku armiju zbog ogromnih gubitaka od strane samo hiljade Grka. Bitka je značajno digla grčki moral. Pomorska bitka kod Artemizija završila je bez pobednika, iako su se Grci povukli.
Persijanci posle bitke kontrolišu Egejsko more i celu Grčku severno od Atike. Spartanci se pripremaju za odbranu Korinta i Peloponeza. Kserks I upada sveteći se u Atinu, čiji stanovnici su uglavnom pobegli na ostrvo Salaminu.
U septembru 480. p. n. e. Grci pobeđuju u pomorskoj bici kod Salamine, koja dovodi do naglog Kserksovog povlačenja. Preostala Persijska armija pod Mardonijem poražena je u bici kod Plateje.
Na mestu bitke postavljena je ploča u kojoj je urezan epitaf Simonida sa Keja koji je bio savremenik bitke, a koji pominje i Herodot u svojoj istoriji:
| Grčki | Grkliš | Srpski |
|---|---|---|
|
´Ω ξεíν´, ´αγγέλλειν Λακεδαιμονíοις ´οτι τηδε |
O xein', angellein Lakedaimoniois hoti täde |
Putniče, kad stigneš Spartancima |
Značaj bitke[uredi | uredi izvor]
Termopilska bitka se koristi kao primer u vojnim akademijama kako mala grupa dobro treniranih i dobro vođenih vojnika može da se brani protiv višestruko brojnijeg protivnika. Važno je napomenuti i značaj terena, da se ta bitka odvijala na otvorenom terenu, Grci bi bili opkoljeni i brzo poraženi. Termopilska bitka se tako koristi kao primer i lekcija značaja povoljnog terena, strategije, obučenosti i discipline.
Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]
Jedna od anegdota koja se pričala stotinama godina posle bitke kaže da je preplašeni izvidnik dotrčao kod spartanskog zapovednika Dijeneka da mu saopšti da su persijske kolone nepregledne. Na ovo Dijenek nije uopšte reagovao, a vojnik mu kaže: „Persijanaca je toliko da kad ispale strele celo nebo se zamrači i nestane Sunca“. Na to je Dijenek hladno odgovorio:
Pa dobro, borićemo se u hladovini.
Godine 2006. snimljen je film po ovoj bici, pod naslovom 300 — Bitka kod Termopila.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ Iako neki autori navoda je rezultat bila pirova pobeda Persije,[3][4] većina autora ovu oznaku ne primenjuje na krajnji rezultat.
- ^ Ogroman broj procena je napravljen od 19. veka, u rasponu od 15.000 do prihvatanja Herodotovih 1.800.000. Ne postoji stvarni konsenzus; čak i najnovije procene akademika variraju između 120.000 i 300.000. Kako Holand kaže, „ukratko... nikada nećemo saznati”.[10]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Bradford 1980, str. 162.
- ^ Greswell, & p 374.
- ^ Tung & Tung, str. 239.
- ^ Marozzi, str. 74.
- ^ Kuhrt, Dr A. The Persian Empire: A Corpus of Sources of the Achaemenid Period (na jeziku: engleski). Routledge. str. 278. ISBN 978-1-134-07634-5.
- ^ a b Herodotus VIII, 24
- ^ „BBC Radio 4 - In Our Time, Thermopylae”. BBC. Pristupljeno 26. 11. 2014.
- ^ Herodotus, Histories 7.185-186
- ^ „Battle of Thermopylae | Date, Location, and Facts”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 30. 8. 2019.
- ^ Holland, str. 394.
- ^ Barkworth, 1993. The Organization of Xerxes' Army. Iranica Antiqua Vol. 27, pp. 149–167
- ^ Herodotus VIII, 25
- ^ „Termopilska bitka”. Pristupljeno 5. 11. 2019.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Kuhrt, Dr A. The Persian Empire: A Corpus of Sources of the Achaemenid Period (na jeziku: engleski). Routledge. str. 278. ISBN 978-1-134-07634-5.
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
