Pređi na sadržaj

Tehnologija starog Egipta

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Tehnologija starog Egipta opisuje uređaje i tehnologije izmišljene ili korišćene u starom Egiptu. Egipćani su izmislili i koristili mnoge jednostavne mašine, kao što su rampa i poluga, da pomognu procesima izgradnje. Koristili su užad da učvrste gredu brodova. Egipatski papir, napravljen od papirusa, i grnčarija su se masovno proizvodili i izvozili širom Sredozemlja. Točak je korišćen u brojne svrhe, ali su kočije ušle u upotrebu tek posle Drugog prelaznog perioda. Egipćani su takođe igrali važnu ulogu u razvoju mediteranske pomorske tehnologije, uključujući brodove i svetionike.

Drevni egipatski prikaz žena koje se bave pravljenjem užeta, prvi grafički dokaz zanata, prikazan u dva donja reda ilustracije

Tehnologija u dinastičkom Egiptu[uredi | uredi izvor]

Značajan napredak u starom Egiptu tokom dinastičkog perioda uključuje astronomiju, matematiku i medicinu. Njihova geometrija je bila neophodan rezultat istraživanja da bi se očuvao raspored i vlasništvo nad plodnim poljoprivrednim zemljištem, koje je svake godine poplavila reka Nil.[1] Pravougli trougao i druga pravila služili su za predstavljanje pravolinijskih struktura, kao i arhitekture stubova i nadvratnika Egipta. Egipat je takođe bio centar istraživanja alhemije za veći deo zapadnog sveta.

Papir, pisanje i biblioteke[uredi | uredi izvor]

Odeljak iz egipatske Knjige mrtvih, koji je napisan i nacrtan na papirusu

Reč papir potiče od grčkog izraza za drevni egipatski materijal za pisanje po imenu papirus, koji je formiran od isprekidanih traka biljaka papirusa. Papirus je proizveden u Egiptu još 3000. godine pre nove ere i prodavan je staroj Grčkoj i Rimu. Osnivanje Aleksandrijske biblioteke ograničilo je nabavku papirusa za druge. Prema rimskom istoričaru Pliniju Starijem (Poznavanje prirode, xiii.21), kao rezultat toga, pergament je izmišljen pod pokroviteljstvom Eumena II da bi se izgradila njegova biblioteka u Pergamu. Međutim, ovo je mit; pergament je bio u upotrebi u Anadoliji i drugde mnogo pre uspona Pergama.

Egipatski hijeroglifi, fonetski sistem pisanja, poslužili su kao osnova za feničansko pismo iz kojeg su nastala kasnija pisma, kao što su hebrejsko, grčko i latinsko. Sa ovom sposobnošću, pisanjem i vođenjem zapisa, Egipćani su razvili jedan od prvih (ako ne i prvi) dekadnih sistema.[2][3][4]

Grad Aleksandrija je zadržao prednost zbog svojih zapisa i svitaka sa svojom bibliotekom. Ova drevna biblioteka je oštećena u požaru kada je pala pod rimsku vlast,[5] i potpuno je uništena do 642. godine.[6][7] Time je izgubljena ogromna količina antičke literature, istorije i znanja.

Strukture i konstrukcije[uredi | uredi izvor]

Materijali i alati[uredi | uredi izvor]

Neki od starijih materijala koji su se koristili u izgradnji egipatskih kuća uključivali su trsku i glinu. Prema Lukasu i Harisu, trska je bila malterisana glinom kako bi se efikasnije zaštitili od toplote i hladnoće.[8] Alati koji su korišćeni uključivali su krečnjak, klesano kamenje, drvene motke i kamene čekiće, ali i neke sofisticiranije ručne alate.[9] Na primer, stari Egipćani su očigledno koristili burgije za bušenje kamena bar još pre Četvrte dinastije, verovatno napravljene od bakra i korišćene u kombinaciji sa tvrđom abrazivnom materijom. Među arheolozima je bilo spora oko toga da li je abraziv bio kvarcni pesak ili tvrđi mineral kao što je korund ili [[Dijamant], i da li je bio labav ili ugrađen u metal.[10][11][12]

Građevine[uredi | uredi izvor]

Mnogi egipatski hramovi danas su ruševine a neki su potpuno izgubljeni. Egipatske strukture su među najvećim građevinama koje su ljudi ikada osmislili i izgradili. Oni predstavljaju jedan od najmoćnijih i najtrajnijih simbola drevne egipatske civilizacije. Hramovi i grobnice koje je izgradila Hatšepsut, bili su ogromni i uključivali su mnoge njene kolosalne statue. Tutankamonova grobnica u stenama u Dolini kraljeva bila je puna nakita i antikviteta. U nekim kasnim mitovima, Ptah je identifikovan kao glavno zemaljsko božanstvo, smatran je bogom zanatstva, a posebno zanata obrade kamena. Imhotep, koji je bio uključen u egipatski panteon, bio je prvi dokumentovani inženjer.[13]

U helenističkom Egiptu razvijena je tehnologija svetionika, a najpoznatiji primer je svetionik u Aleksandriji. Aleksandrija je bila luka za brodove koji su trgovali robom proizvedenom u Egiptu ili uvezenom u Egipat. Ogromna konzolna dizalica podizala je teret na i sa brodova. Sam svetionik je projektovao Sostrat i sagrađen je u 3. veku pre nove ere (između 285. i 247. p. n. e.) na ostrvu Faros u Aleksandriji, koje je od tada postalo poluostrvo. Ovaj svetionik je u svoje vreme bio poznat i znanje o njemu nikada nije izgubljeno.

Spomenici[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Egipatske piramide

Dolina Nila je bila mesto jedne od najuticajnijih civilizacija na svetu sa svojim arhitektonskim spomenicima, koji uključuju kompleks piramida u Gizi i Veliku Sfingu.

Giza plato, Kairo. Hafreova piramida u pozadini

Najpoznatije piramide su egipatske piramide— ogromne strukture izgrađene od cigle ili kamena, od kojih su neke među najvećim konstrukcijama ljudi. Piramide su služile kao grobnice za faraone. U starom Egiptu, piramida se nazivala mer, bukvalno mesto uspona. Keopsova piramida najveća je u Egiptu i jedna od najvećih građevina na svetu. Baza je površine preko 13 ari (53.000 m²). To je jedno od sedam svetskih čuda starog sveta i jedino od sedam koje je preživelo do modernog doba. Drevni Egipćani su vrhove svojih piramida pokrivali pozlaćenim piramidionima i pokrivali njihove zidine uglačanim belim krečnjakom. Većina završnog kamenja je otpalo ili je uklonjeno za upotrebu na drugim strukturama tokom milenijuma.

Crvena piramida (oko 26. vek pre nove ere), nazvana po svetlo grimiznoj nijansi njenih izloženih granitnih površina, treća je najveća egipatska piramida. Mikerinova piramida, koja verovatno datira iz istog doba, izgrađena je od krečnjaka i granitnih blokova. Keopsova piramida (oko 2580. p. n. e) sadrži ogroman sarkofag napravljen od crvenog asuanskog granita. Uglavnom srušena Crna piramida koja datira iz perioda vladavine Amenemheta III nekada je imala piramidion od poliranog granita ili završni kamen, koji je sada izložen u glavnoj sali Egipatskog muzeja u Kairu. Druge upotrebe u Starom Egiptu[14] uključuju stubove, nadvratnike, pragove, dovratnike i zidne i podne obloge.

Stari Egipćani su imali neke od prvih monumentalnih kamenih građevina (kao na primer u Sakari). Kako su Egipćani obrađivali čvrsti granit je još uvek predmet rasprave. Arheolog Patrik Hant[15] je pretpostavio da su Egipćani koristili šmirgl za koji se pokazalo da ima veću tvrdoću po Mosovoj skali. Što se tiče konstrukcije, od različitih metoda koje su eventualno koristili graditelji, poluga je pomerala i podizala obeliske teške više od 100 tona.

Obelisci i stubovi[uredi | uredi izvor]

Nedovršeni obelisk u Asuanu

Obelisci su bili istaknuti deo staroegipatske arhitekture, postavljeni u parovima na ulazima raznih spomenika i važnih građevina kao što su hramovi. Enciklopedija Britanika je 1902. objavila: Najraniji hramski obelisk koji je još uvek na mestu je onaj Senusreta I iz XII dinastije u Heliopolisu (visok 68 stopa). Reč obelisk je pre grčkog nego egipatskog porekla jer je Herodot, veliki putnik, bio prvi pisac koji je opisao te predmete. Poznato je da je preživjelo dvadeset devet drevnih egipatskih obeliska, plus nedovršeni obelisk koji je izgradila Hatšepsut kako bi proslavila svoju šesnaestu godinu kao faraon. Slomio se dok je vađen iz kamenoloma i napušten je kada je drugi napravljen da ga zameni. Slomljeni je pronađen u Asuanu i pruža neke od jedinih uvida u metode kako su tesani.

Obelisk je simbolizovao nebesko božanstvo Ra a tokom kratke verske reformacije Ehnatona rečeno je da je okamenjeni zrak Atona, sunčevog diska. Egiptolog sa Univerziteta u Njujorku Patrisija Blekvel Geri i glavni urednik časopisa Astronomija Ričard Talkot pretpostavljaju da su oblici drevne egipatske piramide i obeliska izvedeni iz prirodnih fenomena povezanih sa Suncem (bog sunca Ra je najveće božanstvo Egipćana).[16] Takođe se smatralo da je božanstvo postojalo unutar strukture. Egipćani su takođe uveliko koristili stubove.

Nije poznato da li su stari Egipćani imali zmajeve, ali tim predvođen Morin Klemons i Mori Garibom podigao je obelisk od 5.900 funti, 15 stopa (4,6 m) u vertikalni položaj pomoću zmaja, sistema kotura i potpornog okvira.[17] Morin Klemons je razvila ideju da su stari Egipćani koristili zmajeve za rad.[17] [18]

Otkriveno je da su rampe bile široko korišćene u starom Egiptu. Rampa je nagnuta ravan, ili ravna površina postavljena pod uglom (osim pod pravim uglom) u odnosu na horizontalnu površinu. Kosa ravan omogućava da se savlada veliki otpor primenom relativno male sile na većoj udaljenosti nego što se teret treba podići. U niskogradnji se nagib (odnos uspona/duže) često naziva nagibom. Kosa ravan je jedna od opštepriznatih jednostavnih mašina. Morin Klemons je kasnije predvodila tim istraživača koji su demonstrirali zmaja napravljenog od prirodnog materijala i ojačanog šelakom (koji je prema njihovom istraživanju povukao sa 97% efikasnosti najlona), na vetru od 9 milja na čas, lako bi povukao prosečan kamen piramide od 2 tone do 1. dva reda piramide (u saradnji sa Kalom Poli, Pomona, na piramidi od 53 kamena izgrađenoj u Rozamondu, Kalifornija).

Plovidba i brodogradnja[uredi | uredi izvor]

Stari Egipćani su donekle imali znanje o konstrukciji jedrenjaka. To je utvrđeno nalazima o njihovoj nauci o aerodinamici.[19] Najranija egipatska jedra su jednostavno postavljana da bi uhvatila vetar i gurnula brod.[20] Kasnija egipatska jedra koja datiraju iz 2400. godine pre nove ere izgrađena su sa mogućnošću da brodovi mogu da plove protiv vetra koristeći sistem podizanja jedara.[20][21] Kraljica Hatšepsut je nadgledala pripreme i finansiranje ekspedicije od pet brodova, od kojih je svaki bio dugačak sedamdeset stopa i sa nekoliko jedara.

  • Egipatski brod, 1250. godine pre nove ere na Crvenom moru
    Egipatski brod, 1250. godine pre nove ere na Crvenom moru
  • Egipatski brod sa labavim jedrom, sličan drakaru. Od 5. dinastije (oko 2700. p. n. e)
    Egipatski brod sa labavim jedrom, sličan drakaru. Od 5. dinastije (oko 2700. p. n. e)
  • Model broda iz Starog kraljevstva (2686. – 2181. p. n. e)
    Model broda iz Starog kraljevstva (2686. – 2181. p. n. e)
  • Upravljačko veslo egipatskog rečnog čamca postavljeno na krmu prikazano u grobnici Mene (oko 1422. – 1411. p. n. e)
    Upravljačko veslo egipatskog rečnog čamca postavljeno na krmu prikazano u grobnici Mene (oko 1422. – 1411. p. n. e)
  • Utovar egipatskih plovila sa proizvodima iz Punta.
    Utovar egipatskih plovila sa proizvodima iz Punta.

Stari Egipćani su imali iskustva u izgradnji raznih brodova.[22][23][24] Neki od njih su preživeli do danas kao brod iz Kufue.[25] Brodovi su pronađeni u mnogim oblastima Egipta kao na primer čamci iz Abidosa[26][27][28] i ostaci drugih brodova pronađeni u blizini piramida.[27][29][30]

Sneferuov drevni brod od kedrovine koji se spominje u Pohvali dveju zemalja je prva zabeležena referenca gde se brod pominje po imenu.[31]

Egipćani su bili prvi koji su koristili kormila na krmi (ne modernog tipa, već vesla za upravljanje u sredini).

Prvi ratni brodovi Drevnog Egipta konstruisani su tokom ranog Srednjeg kraljevstva a možda i na kraju Starog kraljevstva, ali prvi pomen i detaljan opis dovoljno velikog i teško naoružanog broda datira iz 16. veka pre nove ere.

Svet prema Herodotu, 440. p. n. e.

Prema grčkom istoričaru Herodotu, Neho II je poslao ekspediciju Feničana, koja je navodno u nekom trenutku između 610. i pre 594. p. n. e. za tri godine otplovila od Crvenog mora oko Afrike do ušća Nila. Neki egiptolozi osporavaju da bi egipatski faraon odobrio takvu ekspediciju,[32] osim zbog trgovine na drevnim pomorskim putevima.

Verovanje u Herodotovom izveštaju, koje mu je preneto usmenim predanjem,[33] je prvenstveno zato što je on sa nevericom izjavio da su Feničani dok su plovili zapadnim kursom oko južnog kraja Libije (Afrika) imali sunce sa njihove desne strane – severno od njih (Istorija 4.42) – u Herodotovo vreme nije bilo opšte poznato da je Afrika bila okružena okeanom (s tim što se smatralo da je južni deo Afrike povezan sa Azijom[34]). Ovo je toliko fantastična tvrdnja tipičnog primera priče nekih moreplovaca i Herodot je stoga možda nikada ne bi spomenuo, da nije bila zasnovana na činjenicama i napravljena sa odgovarajućim insistiranjem.[35]

Međutim, ovaj rani opis Nehove ekspedicije u celini je sporan,[36] čak su Strabon, Polibije i Klaudije Ptolemej sumnjali u istinitost opisa. Egiptolog A. B. Lojd sugeriše da su Grci u to vreme razumeli da bi svako ko ide dovoljno na jug, a zatim se okrene na zapad, imao Sunce na desnoj strani, ali je smatrao da je neverovatno da su otplovili tako daleko na jug Afrike. On sugeriše da je izuzetno malo verovatno da bi se egipatski kralj ponašao ili mogao da se ponaša kao što je prikazan Neho i da je priča možda bila pokrenuta neuspehom Sataspovog pokušaja da oplovi Afriku za vreme vladavine Kserksa I.[37] Bez obzira na to, u to su verovali Herodot i Plinije Stariji.[38]

Mnogo ranije, Narodi sa mora su bili konfederacija pomoraca koji su uplovili na istočne obale Mediterana, izazvali političke nemire i pokušali da uđu ili kontrolišu egipatsku teritoriju tokom kasne Devetnaeste dinastije, a posebno tokom 8. godine vladavine Ramzesa III iz Dvadesete dinastije.[39] Egipatski faraon Merneptah ih eksplicitno pominje terminom strane zemlje (ili 'narodi'[40]) mora[41][42] u svom Velikom natpisu iz Karnaka.[43] Iako neki istoričari veruju da su napali Kipar i Levant, ova hipoteza je sporna.

Navodnjavanje i poljoprivreda[uredi | uredi izvor]

Vidi još: Poljoprivreda starog Egipta

Navodnjavanje kao veštačka primena vode na zemljište donekle je korišćeno u starom Egiptu, hidrotehničkoj civilizaciji (koja podrazumeva hidrotehničko inženjerstvo).[44] U biljnoj proizvodnji se uglavnom koristi za zamenu padavina koje nedostaju u periodima suše, za razliku od oslanjanja na direktne padavine (koje se nazivaju poljoprivreda na suvom ili kišne farme). Pre nego što je tehnologija napredovala, narod Egipta se oslanjao na prirodni tok reke Nil da bi navodnjavao useve. Iako je Nil obezbeđivao dovoljno vode za opstanak pripitomljenih životinja, useva i naroda Egipta, bilo je trenutaka kada bi Nil preplavio područje izazivajući pustoš širom zemlje.[45] Postoje dokazi da je drevni egipatski faraon Amenemhet III iz Dvanaeste dinastije (oko 1800. p. n. e) koristio prirodno jezero Fajum kao rezervoar za skladištenje viškova vode za upotrebu tokom sušnih sezona, pošto je jezero svake godine nabujalo zbog poplave Nila.[46] Izgradnja drenažnih kanala smanjila je probleme velikih poplava od poplavljivanja domova i useva; ali pošto je to bila hidrotehnička civilizacija, veliki deo upravljanja vodama je kontrolisan na sistematski način.[47]

Obrada stakla[uredi | uredi izvor]

Staroegipatsko stakleno posuđe izloženo u Metropolitenu

Najranije poznate staklene perle iz Egipta napravljene su tokom Novog kraljevstva oko 1500. godine pre nove ere i proizvedene su u različitim bojama. Napravljene su namotavanjem rastopljenog stakla oko metalne šipke i bile su veoma cenjene kao trgovačka roba, posebno plave perle, za koje se verovalo da imaju magične moći. Egipćani su pravili male tegle i boce koristeći metodu formiranog jezgra. Staklene niti su bile namotane oko vreće peska vezane za šipku. Staklo je neprestano zagrevano da bi se konci spojili. Vreća sa peskom pokrivena staklom je držana u pokretu sve dok se ne postigne potreban oblik i debljina. Štap je ostavljan da se ohladi, a zatim vreća bušena i pesak je izlivan i ponovo upotrebljavan. Egipćani su takođe stvorili prve obojene staklene šipke koje su koristili za pravljenje šarenih perli i ukrasa. Takođe su radili sa livenim staklom, koje se proizvodilo ulivanjem rastopljenog stakla u kalup, slično gvožđu i modernijim čelikom za proizvodnju lončića.[48]

Astronomija[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Egipatska astronomija
Vidi još: Egipatski kalendar i Etnoastronomija

Egipćani su bili praktičan narod i to se ogleda u njihovoj astronomiji[49] za razliku od Vavilonije gde su prvi astronomski tekstovi pisani u astrološkim terminima.[50] Čak i pre nego što su Gornji i Donji Egipat ujedinjeni 3000. godine pre nove ere, posmatranja noćnog neba uticala su na razvoj religije u kojoj su mnoga glavna božanstva bila nebeska tela. U Donjem Egiptu, sveštenici su gradili kružne zidove od blatnih cigala pomoću kojih su pravili lažni horizont gde su mogli da obeleže položaj sunca dok izlazi u zoru, a zatim viskom beleže severnu ili južnu prekretnicu (solsticij). To im je omogućilo da otkriju da je sunčevom disku, personifikovanom kao Ra, trebalo 365 dana da putuje od svog rodnog mesta u vreme zimskog solsticija i nazad do njega. U međuvremenu, u Gornjem Egiptu, se razvijao lunarni kalendar zasnovan na ponašanju Meseca i ponovnom pojavljivanju Sirijusa u njegovom helijakalnom izlasku nakon njegovog godišnjeg odsustva od oko 70 dana.[51]

Nakon ujedinjenja, problemi sa pokušajem rada sa dva kalendara (oba u zavisnosti od stalnog posmatranja) doveli su do spojenog, pojednostavljenog građanskog kalendara sa dvanaest meseci od 30 dana, tri sezone od po četiri meseca, plus dodatnih pet dana, dajući 365- godine, ali bez načina da se obračuna dodatni dan tromesečja svake godine. Dan i noć su podeljeni u 24 celine, od kojih je svaka personifikovana božanstvom. Sunčani sat koji je pronađen na kenotafu Setija I sa uputstvima za njegovu upotrebu pokazuje nam da je dnevno svetlo u jednom trenutku bilo podeljeno na 10 celina, sa 12 sati za noć i sat za jutarnji i večernji sumrak.[52] Međutim, po Setijevom vremenu dan i noć su obično bili podeljeni na po 12 sati, čija bi dužina varirala u zavisnosti od doba godine.

Ključno za većinu ovoga bilo je kretanje boga sunca Ra i njegovo godišnje kretanje duž horizonta pri izlasku sunca. Iz egipatskih mitova kao što su oni oko Ra i boginje neba Nut proizašao je razvoj egipatskog kalendara, merenja vremena, pa čak i koncepta kraljevske porodice. Astronomski plafon u grobnici Ramzesa VI pokazuje kako se sunce rađa iz Nute ujutru, putuje duž njenog tela tokom dana i guta ga noću.

Tokom Pete dinastije šest kraljeva je izgradilo hramove sunca u čast Ra. Hramski kompleksi koje je izgradio Njusere Ini u Abu Gurabu i Userkaf u Abusiru su otkriveni i imaju astronomska poravnanja, a krovove nekih zgrada posmatrači su mogli da koriste za posmatranje zvezda, izračunavanje vremena zalaska sunca i predviđanje izlaska sunca tokom verskih praznika.

Denderski zodijak bio je na plafonu grčko-rimskog hrama Hator u Denderi

Postoje tvrdnje da je precesija ekvinocija bila poznata u starom Egiptu pre vremena Hiparha.[53] To je, međutim, osporavano na osnovu toga što se u prehiparhovim tekstovima ne pominje precesija i da se samo lukavim tumačenjem drevnih mitova i slika, koje se navodno odnose o nečem drugom, može uočiti u njima precesija, uz pomoć nekih prilično ezoterična numerološka spekulacija koja uključuje 72 godine koje označavaju jedan stepen promene u zodijačkom sistemu i bilo koji broj permutacija množenjem, deljenjem i sabiranjem.[54]

Međutim, treba imati na umu da egipatsko posmatranje sporo menjajućeg zvezdanog poravnanja tokom višegodišnjeg perioda ne znači nužno da su razumeli ili čak znali šta se dešava. Na primer, od Srednjeg kraljevstva pa nadalje koristili su tabelu sa unosima za svaki mesec da bi odredili doba noći od pojave sazvežđa. Oni su posle nekoliko vekova pogrešili zbog svog kalendara i precesije, ali su kopirani (sa greškama pisca) dugo nakon što su izgubili svoju praktičnu korisnost ili mogućnost razumevanja i upotrebe u tekućim godinama, a ne u godinama u kojima prvobitno su korišćeni.

Medicina[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Staroegipatska medicina
Ploče vi i vii papirusa Edvina Smita (oko 17. veka pre nove ere), među najranijim medicinskim tekstovima

Papirus Edvina Smita je jedan od prvih medicinskih dokumenata koji još uvek postoje, a možda i najraniji dokument koji pokušava da opiše i analizira mozak: s obzirom na to, može se smatrati samim počecima neuronauke. Međutim, istoričari medicine veruju da je staroegipatska farmakologija bila uglavnom neefikasna.[55] Prema radu koji je objavio Majkl D. Parkins, 72% od 260 medicinskih recepata u Hearstovom papirusu nije imalo kurativne elemente.[56] Prema Majklu D. Parkinsu, farmakologija otpadnih voda je prvo počela u starom Egiptu i nastavila se kroz srednji vek,[55] i dok upotreba životinjske balege može imati lekovita svojstva,[57] nije bez rizika. Prakse kao što su nanošenje kravljeg izmeta na rane, bušenje ušiju, tetoviranje i hronične infekcije uha bile su važni faktori u razvoju tetanusa.[58] Frank J. Snoek je napisao da je egipatska medicina koristila mušne pege, krv guštera, svinjske zube i druge takve lekove za koje veruje da su mogli biti štetni.[59]

Mumifikacija mrtvih nije uvek praktikovana u Egiptu. Kada je praksa počela, pojedinac je stavljan na poslednje počivalište kroz set rituala i protokola. Egipatska sahrana je bila složena ceremonija koja je uključivala razne spomenike, molitve i rituale u čast pokojnika. Siromašni, koji nisu mogli da priušte skupe grobnice, sahranjivani su u plitkim grobovima u pesku, a zbog sušnog okruženja često su prirodno mumificirani.

Točak[uredi | uredi izvor]

Dokazi ukazuju na to da su Egipćani koristili grnčarske točkove u proizvodnji grnčarije još od Četvrte dinastije (oko  2613. do 2494. p. n. e.).[60] Strugovi su poznati najranije od 1300. godine pre nove ere,[61] ali Flinders Petri je tvrdio da su korišćeni još od Četvrte dinastije, na osnovu tragova alata pronađenih na kamenim zdelama iz tog perioda.[62] Međutim, veruje se da su kočije uvedene tek invazijom Hiksa u Drugom prelaznom periodu (oko 1650. p. n. e. do oko 1550. p. n. e.);[63] tokom Novog kraljevstva (oko 1550. p. n. e. do oko 1077. p. n. e.), kočije su imale centralno mesto u staroegipatskoj vojsci.

Drugi razvoj događaja[uredi | uredi izvor]

Egipćani su razvili raznovrstan nameštaj. U zemljama starog Egipta nalaze se prvi dokazi o stolicama, krevetima i stolovima (kao iz grobnica sličnih Tutankamonovoj). Pronađeni staroegipatski nameštaj uključuje krevet iz trećeg milenijuma pre nove ere otkriven u Tarhanskoj grobnici, oko 2550. godine pre nove ere, pozlaćeni set iz grobnice kraljice Heteferes I, i stolica iz Tebe iz perioda oko 1550. p. n. e..

Neki sugerišu da su Egipćani imali neki oblik razumevanja elektricitetnih pojava posmatrajući munje i interakciju sa električnim ribama (kao što je Malapterurus electricus) ili drugim životinjama (kao što su električne jegulje).[64] Čini se da komentar o munjama potiče od pogrešnog razumevanja teksta koji se odnosi na visoke stubove prekrivene bakarnim pločama da bi to argumentovao[65] ali dr Bolko Stern je detaljno objasnio zašto vrhovi stubova prekriveni bakrom (koji su bili niži od povezanih stubova) nisu povezani sa strujom ili munjom, ističući da u Egiptu nisu pronađeni dokazi o bilo čemu korišćenom za manipulisanje električnom energijom i da je reč o magijskoj, a ne tehničkoj instalaciji.[66]

Kasnija tehnologija u Egiptu[uredi | uredi izvor]

Grčko-rimski Egipat[uredi | uredi izvor]

Pod helenističkom vlašću, Egipat je bio jedan od najprosperitetnijih regiona helenističke civilizacije. Drevni egipatski grad Rakotis je renoviran kao Aleksandrija, koja je postala najveći grad Sredozemlja. Pod rimskom vlašću, Egipat je bio jedan od najprosperitetnijih regiona Rimskog carstva, a Aleksandrija je po veličini bila druga posle Starog Rima.

Nedavna istraživanja sugerišu da vodeni točak potiče iz Ptolemejskog Egipta, gde se pojavio u 3. veku pre nove ere.[67][68] Ovo se posmatra kao evolucija točkova za podizanje vode sa lopaticama koji su bili poznati u Egiptu vek ranije.[67] Prema Džonu Piteru Olesonu, i točak sa pregradama i hidraulična norija su možda izmišljeni u Egiptu do 4. veka pre nove ere, a sakija je tamo izmišljena vek kasnije. Ovo potvrđuju arheološki nalazi u Fajumu u Egiptu, gde je pronađen najstariji arheološki dokaz o vodenom točku, u obliku sakije koji datira iz 3. veka pre nove ere. Papirus koji datira iz 2. veka pre nove ere takođe pronađen u Fajumu pominje vodeni točak koji se koristio za navodnjavanje, freska iz 2. veka pre nove ere pronađena u Aleksandriji prikazuje sakiju sa pregradama, a spisi Kaliksena sa Rodosa pominju upotrebu sakije u Ptolemejskom Egiptu za vreme vladavine Ptolemeja IV u kasnom 3. veku pre nove ere.[68]

Starogrčka tehnologija je često bila inspirisana potrebom da se poboljša oružje i taktika u ratu. Starorimska tehnologija je skup artefakata i običaja koji su podržavali rimsku civilizaciju i omogućili širenje rimske trgovine i rimske vojske tokom skoro hiljadu godina.

Arapsko-islamski Egipat[uredi | uredi izvor]

Pod arapskom vlašću, Egipat je ponovo postao jedan od najprosperitetnijih regiona širom Mediterana. Egipatski grad Kairo osnovao je Fatimidski kalifat i služio je kao njegov glavni grad. U to vreme, Kairo je bio drugi posle Bagdada, glavnog grada rivalskog Abasidskog kalifata. Međutim, nakon pada Bagdada, Kairo je postao najveći grad u mediteranskom regionu sve do ranog modernog perioda.

Islamski pronalasci u srednjem veku obuhvataju pronalaske razvijene u srednjovekovnom islamskom svetu, regionu koji se prostirao od Al Andaluza i Afrike na zapadu do Indijskog potkontinenta i Srednje Azije na istoku. Vremenski okvir islamske nauke i inženjerstva pokriva opšti razvoj nauke i tehnologije u islamskom svetu.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Erlikh, Ḥagai; Erlikh, Hạggai; Gershoni, I. (2000). The Nile: Histories, Cultures, Myths (na jeziku: engleski). Lynne Rienner Publishers. str. 80—81. ISBN 978-1-55587-672-2. Pristupljeno 9. 1. 2020. „The Nile occupied an important position in Egyptian culture; it influenced the development of mathematics, geography, and the calendar; Egyptian geometry advanced due to the practice of land measurement “because the overflow of the Nile caused the boundary of each person’s land to disappear.”” 
  2. ^ Georges Ifrah, The Universal History of Numbers. Page 162 (cf., "As we have seen, Sumer used a sexagesimal base; whereas the system of Ancient Egypt was strictly decimal.")
  3. ^ Robert E Krebs, Groundbreaking scientific experiments, inventions, and discoveries of the Middle Ages and the Renaissance. ISBN 0-313-32433-6. str. 127.
  4. ^ Thomas Little Heath, Manual of Greek Mathematics. Page 11.
  5. ^ Plutarch, Life of Caesar 49.3.
  6. ^ Abd-el-latif (1203): "the library which 'Amr ibn al-'As burnt with the permission of 'Umar."
  7. ^ Europe: A History. Oxford: Oxford University Press. 1996. str. 139. ISBN 0-19-820171-0. 
  8. ^ Lucas & Harris 2012, str. 48
  9. ^ A. Lucas; J. Harris (2012). Ancient Egyptian Materials and Industries. New York: Courier Corporation. str. 64. 
  10. ^ Lucas & Harris 2012
  11. ^ Serotta, Anna; Carò, Federico. „Hidden Secrets of Ancient Egyptian Technology”. metmuseum.org. Pristupljeno 21. 3. 2023. 
  12. ^ Gorelick, Leonard; Gwinnett, A. John (1983). „Ancient Egyptian Stone-Drilling - An experimental perspective on a scholarly disagreement”. Expedition Magazine. sv. 25 br. 3. Pristupljeno 21. 3. 2023. 
  13. ^ „What is Civil Engineering: Imhotep”. Arhivirano iz originala 2008-01-12. g. 
  14. ^ eeescience utoledo.edu: Cairo Rocks
  15. ^ Arce/Nc Archives Arhivirano oktobar 14, 2007 na sajtu Wayback Machine
  16. ^ Patricia Blackwell Gary; Talcott, Richard (jun 2006). „Stargazing in Ancient Egypt”. Astronomy. 34 (6): 62—7. Bibcode:2006Ast....34f..62G. 
  17. ^ a b „Caltech researchers successfully raised an obelisk with a kite to test theory about ancient pyramids”. Arhivirano iz originala 2007-03-28. g. Pristupljeno 2007-03-24. 
  18. ^ „Kite Obelisk Project”. Cal Tech. 2012-07-11. Arhivirano iz originala 31. 07. 2023. g. Pristupljeno 2021-08-16. 
  19. ^ Primarna karakteristika pravilno dizajniranog jedra je količina gaza, uzrokovana zakrivljenošću površine jedra. Kada je jedro orijentisano na vetar, ova krivina izaziva podizanje, slično kao krilo aviona.
  20. ^ a b Encyclopedia Of International Sports Studies. Page 31
  21. ^ Technological Choices: Transformation in Material Cultures. Page 410.
  22. ^ Ships and boats in Egypt
  23. ^ Ancient Egyptian boat building
  24. ^ Shipbuilding in Ancient Egypt
  25. ^ Solar ships
  26. ^ The Abydos Ship
  27. ^ a b Sakkara and Abydous Ship Graves Arhivirano septembar 29, 2011 na sajtu Wayback Machine
  28. ^ „Abydos Boat”. Arhivirano iz originala 2009-10-21. g. 
  29. ^ Ancient Egypt Ships
  30. ^ Ship Minimatures at Egyptian museum Arhivirano 2008-07-22 na sajtu Wayback Machine
  31. ^ Anzovin, item # 5393, page 385 Reference to a ship with a name appears in an inscription of 2613 BCE that recounts the shipbuilding achievements of the fourth-dynasty Egyptian pharaoh Sneferu. He was recorded as the builder of a cedarwood vessel called "Praise of the Two Lands."
  32. ^ For instance, the Egyptologist Alan Lloyd wrote "Given the context of Egyptian thought, economic life, and military interests, it is impossible for one to imagine what stimulus could have motivated Necho in such a scheme and if we cannot provide a reason which is sound within Egyptian terms of reference, then we have good reason to doubt the historicity of the entire episode." Lloyd, Alan B. (1977). „Necho and the Red Sea: Some Considerations”. Journal of Egyptian Archaeology. 63: 149. JSTOR 3856314. doi:10.2307/3856314. 
  33. ^ M. J. Cary. The Ancient Explorers. Penguin Books, 1963. Page 114
  34. ^ Die umsegelung Asiens und Europas auf der Vega. Volume 2. By Adolf Erik Nordenskiöld. p148
  35. ^ Heinz Gartmann: Sonst stünde die Welt still. Das große Ringen um das Neue. Econ, Düsseldorf 1957
  36. ^ The Cambridge History of the British Empire. CUP Archive, 1963. p56
  37. ^ Lloyd, Alan B (1977). „Necho and the Red Sea: Some Considerations”. Journal of Egyptian Archaeology. 63: 142—155. JSTOR 3856314. doi:10.2307/3856314. 
  38. ^ The Geographical system of Herodotus By James Rennel. p348+
  39. ^ A convenient table of sea peoples in hieroglyphics, transliteration and English is given in the dissertation of Woodhuizen, 2006, who developed it from works of Kitchen cited there
  40. ^ As noted by Gardiner V.1 p.196, other texts have "foreign-peoples"; both terms can refer to the concept of "foreigners" as well. Zangger in the external link below expresses a commonly held view that "Sea Peoples" does not translate this and other expressions but is an academic innovation. The Woudhuizen dissertation and the Morris paper identify Gaston Maspero as the first to use the term "peuples de la mer" in 1881.
  41. ^ Gardiner V.1 p.196.
  42. ^ Manassa, str. 55
  43. ^ Line 52. The inscription is shown in Manassa p.55 plate 12.
  44. ^ Blake L. White, Ancient Egypt Provides an Early Example of How A Society's Worldview Drives Engineering and the Development of Science. Strategic Technology Institute. Page 2.
  45. ^ JG Manning, "Water, Irrigation, and Their Connection to State Power in Egypt" (Econ Yale 2012), 8.
  46. ^ „Amenemhet III”. Britannica Concise. Arhivirano iz originala 2007-05-10. g. Pristupljeno 2007-01-10. 
  47. ^ JG Manning, "Water, Irrigation, and Their Connection to State Power in Egypt" (Econ Yale 2012), 9.
  48. ^ Susan Hampton. „Glassmaking in Antiquity”. The University of North Carolina at Chapel Hill. Arhivirano iz originala 5. 4. 2007. g. Pristupljeno 2007-03-21. 
  49. ^ Ronald A Wells, "Archaeoastronomy in Egypt", in Walker, Christopher, Ed Astronomy before the telescope, British Museum Press, 1996 p.28
  50. ^ John Britton and Christopher Walker, Astrology and Astronomy in Mesopotamia, in Walker, Christopher, Ed Astronomy before the telescope, British Museum Press, 1996 p. 42
  51. ^ Tyldesley, Joyce, Pyramids: The Real Story Behind Egypt's Ancient Monuments, Viking, 2003, p. 74
  52. ^ Neugebauer, Otto (1969) [1957]. The Exact Sciences in Antiquity. Acta Historica Scientiarum Naturalium et Medicinalium. 9 (2 izd.). Dover Publications. str. 1—191. ISBN 978-0-486-22332-2. PMID 14884919. , p.86
  53. ^ De Santillana, G.; Von Dechend, H. (1977). Hamlet's Mill. David R. Godine. ISBN 9780879232153. 
  54. ^ Paul Jordan (2006). „Esoteric Egypt”. Ur.: Garrett G. Fagan. Archaeological Fantasies: How Pseudoarchaeology Misrepresents the Past and Misleads the Public. Routledge. str. 123. ISBN 978-0-415-30593-8. 
  55. ^ a b Microsoft Word – Proceedings-2001.doc Arhivirano april 7, 2008 na sajtu Wayback Machine
  56. ^ 10th Annual Proceedings of the History of Medicine Days Arhivirano april 7, 2008 na sajtu Wayback Machine
  57. ^ „animal dung can have curative properties”. Arhivirano iz originala 2004-09-18. g. 
  58. ^ Mamtani R, Malhotra P, Gupta PS, Jain BK (jun 1978). „A comparative study of urban and rural tetanus in adults”. Int J Epidemiol. 7 (2): 185—8. PMID 681065. doi:10.1093/ije/7.2.185. 
  59. ^ Frank J. Snoek (avgust 2001). „The Mind Matters”. Diabetes Spectrum. 14 (3): 116—117. doi:10.2337/diaspect.14.3.116 Slobodan pristup. 
  60. ^ Doherty, Sarah (2013). The origins and the use of the potters wheel in Ancient Egypt. (Teza). Cardiff University. Pristupljeno 8. 1. 2016. 
  61. ^ M. Oats, Joclyn (2021). An Illustrated Guide to Furniture History. Routledge. ISBN 9781000406108. 
  62. ^ Petrie, Sir William Matthew Flinders (1883). The Pyramids and Temples of Gizeh, chapter VIII. Cambridge University Press. Pristupljeno 21. 3. 2023. 
  63. ^ Hyskos introduced chariots to ancient Egypt Arhivirano jun 29, 2010 na sajtu Wayback Machine
  64. ^ Heinrich Karl Brugsch-Bey and Henry Danby Seymour, "A History of Egypt Under the Pharaohs". J. Murray, 1881. Page 422. (cf., [... the symbol of a] 'serpent' is rather a fish, which still serves, in the Coptic language, to designate the electric fish [...])
  65. ^ Bruno Kolbe, Francis ed Legge, Joseph Skellon, tr., "An Introduction to Electricity". Kegan Paul, Trench, Trübner, 1908. 429 pages. Page 391. (cf., "[...] high poles covered with copper plates and with gilded tops were erected 'to break the stones coming from on high'. J. Dümichen, Baugeschichte des Dendera-Tempels, Strassburg, 1877")
  66. ^ Stern, Bolko (1998) [1896]. Ägyptische Kulturgeschichte. Reprint-Verlag-Leipzig. стр. 106—108. ISBN 978-3-8262-1908-5. 
  67. ^ а б Örjan Wikander (2008). „Chapter 6: Sources of Energy and Exploitation of Power”. Ур.: John Peter Oleson. The Oxford Handbook of Engineering and Technology in the Classical World. Oxford University Press. стр. 141—2. ISBN 978-0-19-518731-1. 
  68. ^ а б Adriana de Miranda (2007). Water architecture in the lands of Syria: the water-wheels. L'Erma di Bretschneider. стр. 38—9. ISBN 978-88-8265-433-7. 

Литература[uredi | uredi izvor]

  • Leslie C. Kaplan, "Technology of Ancient Egypt. 2004, 24 pages. ISBN 0-8239-6785-9.
  • Denys Allen Stocks "Experiments in Egyptian Archaeology: Stoneworking Technology in Ancient Egypt". Routledge, 2003. 336 pages. ISBN 0-415-30664-7.
  • Katheryn A. Bard" Encyclopedia of the Archaeology of Ancient Egypt By Katheryn A. Bard". Routledge, 1999. 968 pages. ISBN 0-415-18589-0.
  • R. J. Forbes, "Studies in Ancient Technology". 1966.
  • Örjan Wikander, "Handbook of Ancient Water Technology". 2000.
  • Patricia Blackwell Gary; Talcott, Richard (jun 2006). „Stargazing in Ancient Egypt”. Astronomy. 34 (6): 62—7. Bibcode:2006Ast....34f..62G. 
  • Evans, James (1998). The History and Practice of Ancient Astronomy. New York: Oxford University Press. 
  • Pannekoek, A (1961). A History of Astronomy. New York: Dover. 
  • Parker Richard A. „Egyptian Astronomy, Astrology, and Calendrical Reckoning”. Dictionary of Scientific Biography. 15: 706—727. 
  • Budge, E. A. Wallis. Egyptian Religion. Kessinger Publishing, 1900.
  • Budge, E. A. Wallis. The Gods of the Egyptians Volume 1 of 2. New York: Dover Publications, 1969 (original in 1904).

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • Anzovin, Steven; et al. (2000). Famous First Facts (International izd.). H. W. Wilson Company. ISBN 0-8242-0958-3. 
  • Earl, Bryan (leto 1995). „Tin Smelting at the Oriental Institute”. The Oriental Institute News and Notes. 146. 
  • Gourdin, W.H.; W.D. Kingery (1975). „The Beginnings of Pyrotechnology: Neolithic and Egyptian Lime Plaster”. Journal of Field Archaeology. 2 (1–2): 133—150. JSTOR 529624. doi:10.1179/009346975791491277. 
  • Lucas, Alfred. 1962. Ancient Egyptian Materials and Industries, 4th Edition. London: Edward Arnold Publishers.
  • Meyer, Carol; Bir Umm Fawakhir (1997). „Insights into Ancient Egyptian Mining”. JOM. 49 (3): 64—8. Bibcode:1997JOM....49c..64M. S2CID 137697355. doi:10.1007/BF02914661. 
  • Nicholson, Paul T. and Ian Shaw, eds. 2000. Ancient Egyptian Materials and Technology. University Press, Cambridge.
  • Pulak, C. A (1998). „The Uluburun Shipwreck: An Overview”. International Journal of Nautical Archaeology. 27 (3): 188—224. doi:10.1111/j.1095-9270.1998.tb00803.x. 
  • Scheel, Bernd. 1989. Egyptian Metalworking and Tools. Haverfordwest, Great Britain: Shire Publications Ltd.
  • Shaw, Ian. Editor. 2000. The Oxford History of Ancient Egypt. Oxford: Oxford University Press.
  • Shortland, A.J. (2004). „Evaporites of the Wadi Natrun: Seasonal and Annual Variation and its Implication for Ancient Exploitation”. Archaeometry. 46 (4): 497—516. doi:10.1111/j.1475-4754.2004.00170.x. 
  • Davis, Virginia. "Mines and Quarries of Ancient Egypt, an Introduction" Online article
  • Institutt for Arkeologi, Kunsthistorie og Konservering website, in English at [1]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Технологија_старог_Египта&oldid=26416410”