Timbu
| Timbu ཐིམ་ཕུག ཐིམ་ཕུ | |
|---|---|
 Pogled na Timbu | |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Butan |
| Džonghag | Timbu |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — 2017. |  114.551 |
| — gustina | 4.389 st./km2 |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 27° 28′ 00″ S; 89° 38′ 30″ I / 27.466667° S; 89.641667° I |
| Aps. visina | 2320 m |
| Površina | 26 km2 |
  Timbu Timbu na karti Butana | |
| Ostali podaci | |
| Gradonačelnik | Ugjen Dordži[1] |
| Pozivni broj | 232, 233, 234 |
| Veb-sajt | |
| www.tcc.gov.bt | |
Timbu ili Timpu (džongka: ཐིམ་ཕུ་) jest glavni grad Butana. Timbu je takođe ime okolne doline i distrikta. Timbu je sa svojih 114.551 stanovnika (2017) centar Butana. Nalazi se na nadmorskoj visini od 2320m. Timbu je jedinstven po tome što je jedini glavni grad na svetu u kom nema semafora. Utvrđeni manastirski kompleks Tašičodzong iz 17. veka, od 1952. služi kao sedište vlade. U letnjim mesecima ovde se nalazi religiozni vođa Dže Kenpo. Kralj Džigme Singje Vangčuk takođe ovde ima radni kabinet. Dvorac Dečenčoling je zvanična rezidencija kralja nalazi se severno od Timbua gde se takođe nalaze Tango i Čeri.
Grad se prostire u pravcu sever-jug na zapadnoj obali doline koju formira Vang Ču, koja se teče u Indiju kao reka Rajdak. Timbu je peti najviši glavni grad na svetu po nadmorskoj visini i kreće se od visine 2.248 metres (7.375 feet) do 2.648 metres (8.688 feet).[2][3][4][5][6] Neuobičajeno za glavni grad, Timbu nema svoj aerodrom, već se oslanja na aerodrom Paro (povezan putem i na udaljenosti od oko 52 kilometres (32 miles) away).
Timbu, kao politički i ekonomski centar Butana, ima dominantnu poljoprivrednu i stočarsku bazu, koja doprinosi 45% BDP-a zemlje.[7] Turizam, iako doprinosi privredi, strogo je regulisan, održavajući balans između tradicionalnog, razvoja i modernizacije. Thimphu sadrži većinu važnih političkih zgrada u Butanu, uključujući Nacionalnu skupštinu novoformirane parlamentarne demokratije i palatu Dečenčoling, zvaničnu rezidenciju kralja, koja se nalazi severno od grada. Timbu koordiniran „Strukturni planom Timbua, 2002-2027”, planom urbanog razvoja sa ciljem zaštite krhke ekologije doline. Deo ovog razvoja je preduzet uz finansijsku pomoć Svetske banke i Azijske razvojne banke.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Pre 1960, Timbu se sastojao od grupe sela razbacanih po dolini: Motitang, Čanganka, Čanglimitang, Langčupaka i Taba - od kojih neka čine današnje delove grada.[8]
Godine 1885. odigrala se bitka na prostoru koji je danas sportski teren Čanglimitanga u Timbuu. Ubedljiva pobeda otvorila je put za Ugena Vangčuka, prvog kralja Butana koji je kontrolisao celu zemlju.[9]
Od ovog vremena sportski teren ima veliki značaj za grad; fudbalske utakmice, mečevi kriketa i takmičenja u streljaštvu se ovde odvijaju. Moderni Čanglimitang stadion je sagrađen na ovom mestu 1974. godine. U toku vladavine dinastije Vangčuk zemlja je uživala u miru i napredovanju uspešne reformističke monarhije. Treći kralj, Džigme Dordži Vangčuk, reformisao je stari pseudo-feudalni sistem ukinuvši ropstvo, preraspodelivši zemljište i reformišući poreze. Takođe je uveo i mnogo izvršnih, sudskih i reforma pravosuđa. Reforme su se nastavile i 1952. doneta je odluka da se za glavni grad imenuje Timbu, umesto dotadašnjeg glavnog grada Punake.[8] Četvrti kralj, Džigme Singe Vangčuk, otvorio je zemlju za razvitak i Indija je obezbedila potrebni podsticaj ovog procesa finansijski i na još drugih načina. Godine 1961. Timbu je zvanično postao glavni grad Butana.
Butan se pridružio Kolumbo Planu 1962, Universal Postal Union-u 1969. i postao član Ujedinjenih nacija 1971. Postojanje diplomatskih misija i internacionalnih organizacija za finansiranje u Timbuu, uslovilo je ubrzani rast Timbua kao metropole.[10][11][12]
Četvrti kralj, koji je osnovao Narodnu Skupštinu 1953, dao je sve izvršne moći ministrima izabranim od strane naroda 1998. Predstavio je sistem glasanja koje nije bilo u ime kralja što je ovlastilo parlament za ukidanje monarhije. Nacionalni ustavni odbor Timbua počeo je sa nacrtima za Ustav Kraljevine Butana 2001. Godine 2005. četvrti kralj Butana proglasio je svoju odluku o predavanju ostataka svog kraljevstva svom sinu, princu Džigmeu Hesaru Namgjelu Vangčuku. Krunisanje kralja je održano u Timbuu, u renoviranom Čanglimitang Stadionu i sastojalo se i iz proslave stogodišnjice osnivanja Kuće Vangčaka.[10][11][12]
Geografija[uredi | uredi izvor]
Timbu je smešten u skučenoj, linearnoj dolini reke Rajdak, koja je takođe poznata i kao reka Timbu. Sam grad se nalazi na nadmorskoj visini 2.248-2.648 m, dok se okolne planine penju na visini od 2.000 do 3.800 m (u toploj umerenoj klimi 2.000-3.000, a u hladnoj umerenoj zoni 3.000-3.800 m). Te dve varijacije klime i visine određuju dolinu kao pogodnu za stanovanje i vegetaciju. Dolina je, međutim, obrasla retkom šumom na severu i zapadu. Na južnom kraju grada, most Lungten Zampa povezuje istočnu i zapadnu obalu reke Vang, koja teče kroz srce grada.[2][13][14]
Reka Rajdak izvire u snežnim poljima, na visini od oko 7.000 m. Ima mnogo pritoka koje otiču s Himalaja i u velikoj meri diktiraju topografiju doline Timbu. Dolina Timbu, tako formirana, ograničena je strmim grebenom sa istoka koji se uzdiže iz rečnog korita i čini topografiju doline kosom, protežući se od Dečenčolinga i Simtoke, na zapadnoj obali Rajdaka. Orijentacija brda u pravcu sever-jug štiti dolinu od vlažnih monsunskih vetrova koji obuhvataju unutrašnje Himalaje i njihove niže doline. Zbog toga se na različitim stranama brda javlja različit tip vegetacije. Dolina Timbua je, pošto leži u zavetrini, relativno suva i sadrži različit tip vegetacije u odnosu na padine brda koja su izložena vetru. Dakle, prisustvo četinara u dolini pripisuje se ovom fenomenu. Punaka, stara prestonica Butana, nalazi se na strani izloženoj vetru tako da se tamo javlja širokolisno drveće.[2][3][4][5][6]
Klima[uredi | uredi izvor]
| Klima Timba-Simtoka (1996—2017) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
| Apsolutni maksimum, °C (°F) | 24,0 (75,2) |
25,0 (77) |
28,0 (82,4) |
30,0 (86) |
32,2 (90) |
32,0 (89,6) |
33,0 (91,4) |
32,5 (90,5) |
31,0 (87,8) |
31,0 (87,8) |
27,0 (80,6) |
24,0 (75,2) |
33 (91,4) |
| Maksimum, °C (°F) | 14,8 (58,6) |
16,6 (61,9) |
19,3 (66,7) |
22,4 (72,3) |
24,8 (76,6) |
26,7 (80,1) |
27,0 (80,6) |
27,3 (81,1) |
26,0 (78,8) |
23,7 (74,7) |
19,7 (67,5) |
16,6 (61,9) |
22,08 (71,73) |
| Prosek, °C (°F) | 6,3 (43,3) |
8,5 (47,3) |
11,6 (52,9) |
15,1 (59,2) |
18,2 (64,8) |
21,0 (69,8) |
21,8 (71,2) |
21,7 (71,1) |
20,3 (68,5) |
16,3 (61,3) |
11,5 (52,7) |
7,9 (46,2) |
15,02 (59,03) |
| Minimum, °C (°F) | −2,2 (28) |
0,3 (32,5) |
3,8 (38,8) |
7,9 (46,2) |
11,6 (52,9) |
15,3 (59,5) |
16,5 (61,7) |
16,1 (61) |
14,6 (58,3) |
9,0 (48,2) |
3,2 (37,8) |
−0,8 (30,6) |
8,0 (46,4) |
| Apsolutni minimum, °C (°F) | −8,5 (16,7) |
−7,0 (19,4) |
−7,0 (19,4) |
−2,0 (28,4) |
2,5 (36,5) |
8,0 (46,4) |
11,0 (51,8) |
9,0 (48,2) |
6,0 (42,8) |
−3,0 (26,6) |
−6,0 (21,2) |
−7,5 (18,5) |
−8,5 (16,7) |
| Količina kiše, mm (in) | 6,3 (0,248) |
9,2 (0,362) |
20,4 (0,803) |
29,9 (1,177) |
49,8 (1,961) |
97,7 (3,846) |
152,8 (6,016) |
120,8 (4,756) |
73,9 (2,909) |
43,1 (1,697) |
1,2 (0,047) |
3,7 (0,146) |
608,9 (23,972) |
| Relativna vlažnost, % | 68,6 | 62,6 | 62,8 | 60,2 | 63,2 | 67,0 | 72,7 | 72,2 | 71,2 | 66,6 | 62,1 | 64,0 | 66,1 |
| Izvor: National Center for Hydrology and Meteorology[15] | |||||||||||||
Demografija[uredi | uredi izvor]
Prema popisu stanovništva od 31. maja 2005. godine, grad je imao 79.185 stanovnika sa gustinom od 3.029/km2 (7.850/sq mi), sa 92.929 na površini od 1.843 km2 (712 sq mi) u celom okrugu; odgovarajuća cifra projektovana u 2010. za okrug je bila 104.200.[16] Godine 2011, u gradu je živelo oko 91.000 stanovnika.[17]
Privreda[uredi | uredi izvor]
![[ikona]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Saobraćaj[uredi | uredi izvor]
| Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Znamenitosti[uredi | uredi izvor]
- Memorijalni centar trećeg kralja Džigme Dordži Vangčuk
- Fabrika tradicionalnog papira
- Muzej tekstila Butana
- Narodna biblioteka
- Ženski budistički manastir
- Centar primenjenih umetnosti
- Simtokha Dzong - budistički univerzitet
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Dema, Chhimi. „Thimphu votes for change”. Kuensel.
- ^ a b v „Thimphu Dzongkhag”. Government of Bhutan. Arhivirano iz originala 2010-09-08. g. Pristupljeno 2010-06-08.
- ^ a b „Bhutan”. Tourism Council of Bhutan:Government of Bhutan. Arhivirano iz originala 2018-04-09. g. Pristupljeno 2010-06-07.
- ^ a b „Introduction: Understanding Natural Systems”. Government of Bhutan. Arhivirano iz originala 2012-12-03. g. Pristupljeno 2010-06-07.
- ^ a b Brown, str. 97
- ^ a b Palin, str. 245
- ^ „Economy”. Tourism Government of Bhutan. Arhivirano iz originala 2014-06-14. g.
- ^ a b Pommaret, str. 163
- ^ Pommaret, str. 173
- ^ a b Brown 2009, str. 39–42
- ^ a b „Government”. Bhutan Tourism Corporation Ltd. Pristupljeno 9. 06. 2010.
- ^ a b „Bhutan: Political-system”. Tourism Council of Bhutan:Government of Bhutan. Arhivirano iz originala 17. 4. 2009. g. Pristupljeno 7. 06. 2010.
- ^ „Thimphu 2020: Alternative Visions for Bhutan's Capital City” (PDF). Thimpu City Corporation, MIW and World Bank. 2001. Pristupljeno 5. 06. 2010.
- ^ Brown 2009, str. 98
- ^ „Climate Data Book of Bhutan, 2018” (PDF). National Center for Hydrology and Meteorology. Pristupljeno 13. 7. 2021.
- ^ „Results of Population & Housing Census of Bhutan”. Office of the Census Commissioner, Royal Government of Bhutan. 2005. Arhivirano iz originala 2010-05-14. g. Pristupljeno 2010-06-07.
- ^ „Thimphu city's pilot project aims to segregate waste | Bhutan Observer”. Arhivirano iz originala 2015-12-08. g. Pristupljeno 2015-12-02.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Palin, Michael (2009). Himalaya. Penguin. ISBN 978-0-7538-1990-6.
- Pommaret, Françoise (2006). Bhutan Himalayan Mountains Kingdom (5th edition). Odyssey Books and Guides.
- Brown, Lindsey; Mayhew, Bradley; Armington, Stan; Whitecross, Richard (2009). Bhutan. Penguin. ISBN 978-1-74059-529-2.
- Rose, Leo E. (1977), The Politics of Bhutan, Cornell University Press, ISBN 978-0-8014-0909-7
- Phuntsho, Karma (2013). The History of Bhutan. Nodia: Random House India. ISBN 9788184003116.
- Worden, Robert L. (1991), „Bhutan”, Ur.: Savada, Andrea Matles, Nepal and Bhutan: Country Studies, Library of Congress. This article incorporates text from this source, which is in the public domain.
- Kinga, Sonam (2009), Polity, Kingship, and Democracy: A biography of the Bhutaneae state, Thimphu: Ministry of Education, OCLC 477284586, OL 24074384M
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Zvanični veb-sajt
- Turistička prezentacija Butana
- Thimphu on Bhutannica
- City map RAO online
- Thimphu Dzongkhag Arhivirano 2011-05-03 na sajtu Wayback Machine
- Five year plan 2002-2007
- 'A Walk in the Clouds', Thimphu in the rains, Travelogue in The Indian Express, 21-06-2009, by Arjun Razdan
- Attractions in Thimphu
- Thimphu Sightseeing Places
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
