Titlovanje

Titlovanje je postupak lokalizacije stranog filmskog ili video materijala. U zavisnosti od nosača na kome se materijal nalazi, može biti filmsko ili televizijsko odnosno elektronsko. Filmsko titlovanje se može vršiti samo na celuloidnoj traci, dok je elektronsko moguće na svim magnetnim ili optičkim nosačima, bilo analognim ili digitalnim.

Titlovanje ili sinhronizacija?

Titlovanje pored svojih očiglednih nedostataka (prekrivanje dobrog dela ekrana, gubici prilikom sažimanja teksta u prevodu, dodatno naprezanje gledalaca prilikom praćenja programa) ima dve značajne prednosti nad tonskom sinhronizacijom kao alternativnim vidom obrade filmskog materijala ili televizijskih programa. Tehnološki je znatno brže, a ekonomski neuporedivo isplativije. Zbog toga je titlovanje dominantni način obrade programa u sledećim zemljama:

Albanija, arapske zemlje, Argentina, Australija, Belgija (Titlovi na holandskom u Flandriji, francuska sinhronizacija u Valoniji, dvojezični [holandsko-francuski] titlovi u flamanskim bioskopima), Bolivija, Bosna i Hercegovina, Brazil (samo kablovska/satelitska televizija), Bugarska, Južna Afrika (programi na afrikansu, sesotu, koza i jeziku zulua se titluju na engleski), Južna Koreja, Kolumbija (samo kablovska/satelitska televizija), Kuba, Kosta Rika (kablovska/satelitska televizija i neki nacionalni kanali, kao Kanal 7), Hrvatska, Kipar, Danska, Estonija, Finska, Grčka, Hongkong, Island, Indonezija, Izrael, Irska, Japan (samo akcioni programi uživo), Makedonija, Malezija, Holandija (Programi za odrasle se titluju, dečji se sinhronizuju), Norveška, Peru (jezici Ajmara i Kečua), Portugal, Rumunija, Singapur, Slovenija, Srbija, Švedska, Tajvan, Ukrajina, Ujedinjeno Kraljevstvo, Urugvaj (samo kablovska/satelitska televizija), Venecuela (samo kablovska/satelitska televizija).

Neka od pravila titlovanja

Prema pravilima ustaljenim u Srbiji u proteklih šezdesetak godina, titl se sastoji od jednog ili dva reda teksta, a nikako od tri ili četiri, kao što je često slučaj kod DVD izdanja. Titlovi se nalaze isključivo u donjoj zoni ekrana. Formira ih prevodilac prilikom prevođenja materijala, trudeći se da što više skrati tekst kako bi bio što lakši za praćenje, a da se pri tome što manje izgubi od njegovog smisla. Titlovi se na ekranu moraju zadržati dovoljno dugo da mogu da ih prate i gledaoci koji sporije čitaju, kao što su deca i starije osobe. Idealno je da se titl završi u kadru u kome je započet. Slova moraju biti svetle boje - obično bele ili svetložute, dovoljno velika da se mogu pratiti bez napora. Idealan je titl onaj koji ne upada u oči gledaocu, ne odvraćajući mu pažnju od materijala koji prati.

Istorijat titlovanja

Početak titlovanja se može povezati sa samim počecima tonskog filma. Na tlu Srbije, odnosno bivše Jugoslavije, ova tehnika obrade stranog filmskog materijala se primenjuje još od pre Drugog svetskog rata. Prvobitno, na osnovu prevedenog teksta izdeljenog u jednoredne ili dvoredne titlove, izrađivani su cinkani klišei koji su otiskivani posebnom mašinom na celuloidnu filmsku kopiju. Za svaki titl je potrebno napraviti odgovarajući kliše - što znači koliko titlova toliko klišea. Slova cinkanih klišea oštećuju emulziju na filmskoj traci, stvarajući otisak, kao prilikom tipo-štampe. Na mestima sa kojih je skinuta emulzija, celuloidna traka ostaje potpuno prozirna, omogućavajući svetlosti neometen prolazak, pa su tako slova titla na filmskom platnu bele boje. Nedostatak ove tehnologije je da su slova nečitka na svetlim pozadinama, i da često imaju iskrzane ivice.

Televizijsko - elektronsko titlovanje

U ranim danima televizije su za potrebe televizijskog emitovanja telekinirane titlovane filmske kopije, ali je sa razvojem elektronike i pojavom magnetnih nosača slike, takozvanih „magnetoskopa“ (format "Type Q", format "Type C") i kasetnih uređaja (U-Matic), početkom sedamdesetih godina prošlog veka počelo i elektronsko titlovanje uz pomoć generatora titlova - takozvanih titl mašina, a krajem osamdesetih i pomoću personalnih računara i posebnih uređaja koji su stanju da izvrše sinhronizaciju dva različita video-signala, „dženloka“ engl. genlock.

Uprošćeno gledano, postupak je sledeći: signal sa izvornim materijalom se u realnom vremenu propušta kroz uređaj (generator titlova ili računar) koji mu dodeljuje titlove. Dobijena titlovana slika se snima na novu traku u video uređaju koji je povezan na izlaz iz računara ili generatora titlova. Ovako dobijeni materijal predstavlja titlovani master. Ukoliko nema prekida i intervencija u toku rada, sam proces titlovanja traje koliko i izvorni materijal.

Piratsko titlovanje

Pioneer PX-7 Gore: sa tastaturom, dole: samo računar.

Sredinom osamdesetih godina prošlog veka, sa širenjem video uređaja sistema VHS, kao i sa razvojem mikroelektronike i personalnih računara, u bivšoj Jugoslaviji je došlo do nagle ekspanzije piratskog tržišta video-kaseta, pre svega putem video-klubova. Kompanija Filips hol. Philips je zajedno sa više japanskih i korejskih kompanija razvila sistem personalnih računara po imenu MSX. Jedan od njih, proizvod kompanije „Pajonir“ engl. Pioneer ili „Pionir“ kako je uobičajeno kod nas, model PX7 Palcom bio je opremljen dženlokom engl. genlock koji je bio dovoljnog kvaliteta da omogući pristojno jasan i stabilan titl uz relativno male gubitke na kvalitetu video-signala. Kako je bio relativno pristupačne cene (oko 2.000 tadašnjih nemačkih maraka), ubrzo je ušao u široku primenu kao generator titlova u piratskim studijima, a potom i u studijima pojedinih legalnih video distributera, gde je u početnim fazama njihovog rada poslužio kao jeftina alternativa skupim profesionalnim uređajima za titlovanje. Titl je bio najčešće bele, žute ili nebo-plave boje sa crnom podlogom.

Početkom devedesetih je bilo pokušaja da se zameni mnogo naprednijom Amigom engl. Amiga, ali je ubrzo usledila stagnacija poslovanja video-klubova, koja je dovela do njihove potpune propasti krajem devedestih. U međuvremenu je i Amiga postala stvar prošlosti, pa se titlovanje u retkim preostalim studijima vršilo pomoću PC računara sa specijalizovanim karticama ili eksternim dženlocima. U drugoj polovini devedesetih je došlo do ekspanzije filmova na kompakt-diskovima u formatu DivX, a kasnije i DVD, što je dovelo do propasti organizovane piratske distribucije i konačnog kraja piratskog titlovanja na prostoru Srbije.

Savremeno filmsko titlovanje

Danas se titlovanje na filmskoj traci vrši laserskim uređajima. Ovako dobijeni titlovi su mnogo oštriji i čitljivi su i na svetlim pozadinama. Iako je uređaj za titlovanje veoma skup, sam proces je značajno jeftiniji i ne zahteva izradu cinkanih klišea. Realno je očekivati da će i ova tehnologija u skorijoj budućnosti biti napuštena sa daljim razvojem i širom primenom digitalnih filmskih projektora.

Savremeno televizijsko titlovanje

Danas se za potrebe emitovanja zemaljskih televizija uglavnom koristi softversko titlovanje, kod koga se odgovarajućim programom u računaru u datoteku formata MPEG ili AVI nasnimavaju titlovi. Postupak se naziva hardkodiranje engl. hardcoding. Ovako dobijeni MPEG ili AVI se može emitovati sa servera ili snimiti na neki nosač radi daljeg čuvanja. Jednom snimljeni titlovi se ne mogu više prerađivati ni ukloniti sa titlovanog materijala, baš kao kod analognog titlovanja na magnetnom nosaču.

Pre prelaska na digitalno emitovanje, Bi-Bi-Si engl. BBC je emitovao titlove putem analognog teleteksta sistema Sifaks (engl. Ceefax), što je omogućavalo korisnicima sa različitih govornih područja da aktiviranjem odgovarajuće stranice teleteksta prate program na svom jeziku. Sa prelaskom na digitalno emitovanje, ova mogućnost je ukinuta i titlovi se sada mogu pratiti aktiviranjem u meniju digitalnog prijemnika tamo gde postoji mogućnost izbora. Digitalne platforme emitovanja DVB-T DVB-C i DVB-S podržavaju emitovanje prevoda u bitmapama ili u vidu teksta iz koga prijemnik generiše i prikazuje titlove.

Platforme za strimovanje multimedijalnih sadržaja preko preko interneta kao Netfliks (engl. Netflix), Kjurioziti Strim (engl. CuriosityStream) ili Pikboks (hrv. Pickbox) na sličan način omogućavaju izbor jezika titlova.

Titlovi na kućnim optičkim nosačima

Titlovi u sistemu DivX-a se nalaze u tekstualnoj datoteci sa vremenskom bazom koju uređaj čita, generiše ekranske titlove i prikazuje ih u određenoj sekvenci. Postoji mogućnost izbora jednog od više jezika i pisama ili isključenja titlova. Ovako generisani titlovi su veoma čitki i u rezoluciji samog video materijala koji se prikazuje.

Slično ovome i DVD omogućava izbor jezika titlova ili prikaz bez titla. Titlovi se na DVD-u nalaze u posebnim bitmapiranim stranicama (engl. subpictures), pri čemu svaki titl čini zasebnu stranicu. Bitmape sa titlovima su u veoma niskoj, osmobitnoj, rezoluciji, što je bilo sasvim dovoljno za televizore niske definicije sa katodnim cevima, ali pri prikazu na računarskim monitorima i HD televizorima slova deluju iskrzano. Tehnologija DVD-a omogućava smeštaj do trideset dva različita jezika titlova. Pored titlova na raznim jezicima, na DVD-u se mogu naći i titlovi za osobe oštećenog sluha sa opisima zvučnih efekata.

Kod Blu-ray-a titlovi su na nosač smešteni u bitmapama na sličan način kao i kod DVD-a, ali su zbog mnogo više rezolucije slova na ekranu daleko oštrija i ne deluju iskrzano kao kod DVD-a.

Spoljašnje veze

• ESIST Code of Good Subtitling Practice
• Proposed set of subtitling standards in Europe
• „How To Add Subtitles With DivXland”. Arhivirano iz originala 18. 7. 2011. g. 
• A semiolinguistic study of concise writing and subtitling - in French
• community subtitles
• Automatic subtitles Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. avgust 2011)
• Open source subtitles
• Large database of subtitles for movies, TV series and anime Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. decembar 2013)
• Open source movie subtitles Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. jul 2020)
• Netflix DFXP to SRT Converter
• Open subtitles database
• Subteller - Subtitle search engine Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. oktobar 2014)