Тихи Дон

Tihi Don
Tihi Don (roman u časopisu Roman-gazeta iz 1928)
Nastanak i sadržaj
Orig. naslov	Tihiй Don
Autor	Mihail Aleksandrovič Šolohov
Zemlja	Sovjetski Savez
Jezik	ruski
Žanr / vrsta dela	istorijski, ljubavni, ratni, socijalni,
Izdavanje
Izdavač	Октябрь(serijal)
Datum	1928–1940. (serijal)
Broj stranica	1000-1500 (u zavisnosti od izdanja)

Tihi Don (rus. Тихий Дон) je roman Mihaila Šolohova, iz četiri toma, koji je prvo izdat u listu Октябрь u razdoblju između 1928. i 1940. godine.

O romanu

Rukopis Šolohova

Tihi Don je jedno od najmonumentalnijih dela svetske literature i ne može se podvesti pod jedan žanr. To je pre svega istorijski roman, koji prikazuje rusko društvo u jednom od najvažnijih trenutaka u istoriji Rusije — u vreme Revolucije 1917., a i politički jer se bavi političkim previranjima i sukobima između monarhista i komunista. Najveći deo knjige posvećen je opisivanju Istočnog fronta na kraju Prvog svetskog rata i građanskog rata 1917, kao i mukotrpnom životu donskih kozaka te se može smatrati ratnim i socijalnim romanom. Strasti i emocionalna preživljavanja glavnih junaka do tančina su opisana, pa je Tihi Don dobio i psihološku notu. Kao glavni lajtmotiv romana, ističe se nekonvencionalna veza između Grigorija Melehova i Aksinje, što romanu daje ljubavni karakter. Na kraju, sam naziv dela nagoveštava da pisac posebnu pažnju posvećuje opisima prirode – tihog Dona i mirne stepe, ravnodušnih nad teškom kozačkom sudbinom.

Opis radnje (prvi deo)

Pimonenko N. K. "Vodom", 1893

Roman počinje pričom o donskom kozaku Melehovu, koji je u svoje selo, na Don, iz rata doveo Turkinju. Njena pojava uzburkala je i uznemirila učmale živote donskih seljaka. Sujeverni i ograničeni, stanovnici Tatarskog je uskoro optužuju za pomor stoke koji je nastao u selu i ubijaju je od batina. Na samrti, ona na silu rađa dete, naziva ga Pantelej i umire. Šolohov tako objašnjava poreklo orijentalnih crta lica, tamnog tena i vrele krvi porodice Melehov, kojoj u romanu posvećuje najviše pažnje. Pantelej Prokofjevič živi sa ženom, sinovima Petrom i Grigorijem (Griškom), kćerkom Dunjaškom i snahom Darjom, Petrovom ženom. Njihov miran i skroman život remeti Grigorijeva veza sa susetkom Aksinjom, i oni odlučuju da ga žene Natalijom Koršunovom. Njeni roditelji spadaju među najuglednije u selu, a njen brat Mitka Koršunov, najbolji je Griškin drug. Ni venčanje međutim ne zaustavlja strast koja postoji između Grigorija i Aksinje, i on jednog dana, nakon velike svađe sa ocem, odlazi od kuće u službu na aristokratsko imanje Jagodno, koje se nalazi van sela. Aksinja ostavlja svog muža Stepana i beži sa ljubavnikom. Na imanju žive srećno i u priličnom luksuzu u odnosu na stanovnike Tatarskog. Starom gazdi Listnickom jednog dana dolazi u posetu sin, mlađi Listnicki, koji nalazi da je nova služavka prilično lepa žena. Kada Grigorije ode u rat, a njegova i Aksinjina devojčica umre, Listnicki koristi Aksinjinu slabost i spava sa njom. Vrativši se iz rata i videći da ga je ljubavnica prevarila, on se vraća svojoj zakonitoj supruzi.

Likovi

• Grigorije Griška Melehov — mlađi sin Panteleja Melehova. Oženjen Natalijom, ali u vezi sa Aksinjom. Jedan od najpoželjnijih momaka u selu, kako zbog svog turskog izgleda, tako i zbog slobodnog i veselog karaktera. Grigorije odlazi u rat gde dobija nekoliko ordena svetog Đorđa. Ipak, njegova uverenja duboko su poljuljana i on počinje da se pita za čije se to interese kozaci i Rusi bore...

• Aksinja — žena Stepana Astahova, ali ljubavnica Grigorija Melehova. Ona i Griška su počeli da se viđaju kada je on bio momak u dvadesetim, a ona već zrela žena. Ipak, Ksjuša je dugo ostala privlačna, a njena putenost donela joj je mnoge nesreće u životu. Kada sa Grigorijem pobegne u Jagodno, od lakomislene seljanke postaje samopouzdana domaćica gazdinstva i ljubavnica gazdinog sina.

• Petar Melehov — Grigorijev stariji brat, plav kozak na kome se uopšte ne vidi njegovo tursko poreklo. Naročito se ističe u vojsci, gde dobija nekoliko unapređenja. Petar je dobrodušan, miran i odan porodici, i čest posrednik u napetim odnosima između oca i brata.

• Natalija Koršunova (Melehova) — Grigorijeva žena, kćerka bogatog Mirona Grigorijeviča. Njihov brak je od početka bio nesrećan, a kada Griška ode Aksinji, Natalija postaje toliko očajna da pokušava samoubistvo.

• Darja Aleksandrovna — Petrova žena, pohotna i lukava soldatuša. Soldatuše su bile žene koje nisu čekale da im se muževi vrate iz rata kako bi imale odnose. Kada joj svekar pripreti i izbije je zbog njenog sramnog ponašanja, ona mu odgovara: Ako već ne možeš ti, ima ko može.

• Jevgenije Listnicki — sin jedinac starog generala Listnickog. Odan caru, on se teško bori sa neminovnim padom monarhije, i postaje hladna i nezadovoljna osoba.

• Dunjaška — mlađa sestra braće Melehov, jedna od najvećih lepotica u selu.
• Stepan Astahov — Aksinjin muž.
• Mitka Koršunov — Natalijin brat.
• Mohov — seoski trgovac i lihvar.
• Miška Koševoj — mladi komunista i momak koga je volela Dunjaška.
• Lukinična, Ilinična, Miron Grigorijevič i Pantelej Melehov — glave porodica Melehov i Grigorijevič
• Lukerja, Tihon, Saška — sluge starog Listnickog
• Anikuška, Hristonja, braća Šamili, Ivan Tomilin, Ivan Aleksejevič, Fedot Bodovskov — kozaci
• Bunčuk — komunista koji je bio zadužen da preobrati pukove
• Lavr Kornilov — glavnokomandujući
• Kaledin, Lukomski, Lagutin — generali i oficiri

Prijem

Tihi Don je jedan od najčitanijih romana ruske i svetske književnosti. Šolohov je za njega dobio nagradu Staljin i Nobelovu nagradu za književnost. Godine 2006. roman je ekranizovan je tv–seriju, a u ulozi Grigorija bio je Rupert Everet. Ipak, postojale se klevete da je Šolohov bio premlad i nezreo da napiše takvo delo. Najglasniji među zagovaračima te teorije bio je znameniti ruski književnik Aleksandar Solženjicin. Kada mu je mladi pisac poslao originalni rukopis da se sam uveri, Solženjicin je rekao da nema vremena i bio jedini koji mu se nije izvinio.

Spoljašnje veze

• Tihi Don (jezik: engleski)