Todor Dukin

todor dukin
Todor Dukin
Lični podaci
Datum rođenja	(1914-02-13)13. februar 1914.
Mesto rođenja	Stari Bečej, Austrougarska
Datum smrti	4. april 1942.(1942-04-04) (28 god.)
Mesto smrti	Beograd, Srbija
Profesija	stolasrki radnik
Porodica
Supružnik	Elizabeta Vihtro
Delovanje
Član KPJ od	1938.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba

Todor Dukin (Stari Bečej, 13. februar 1914 — Beograd, 4. april 1942) bio je stolarski radnik i učesnik Narodnooslobodilačke borbe.

Biografija

Rođen je 13. februara 1914. godine u Starom Bečeju. Poticao je iz zemljoradničke porodice. Bio je najstarije dete Svetozara i Emilije Dukin, rođene Kračunov. Kada je bio u šestom razredu osnovne škole umrla mu je majka, pa je po očevoj želji, napustio školovanje i prešao na izučavanje stolarskog zanata.

Godine 1930. postao je stolarski kalfa i tada je počeo da radi u Novom Sadu, Sremskim Karlovcima, Đurđevu i Beogradu. Tokom učenja zanata, nastavio je da se samoinicijativno obrazuje čitajući knjige i raznu literaturu. Ubrzo po dolasku u Beograd, otišao je na odsluženje vojnog roka.

Posle povratka iz vojske, 1933. godine počeo je da radi u Beogradu. Pošto je bio dosta obrazovaniji, od ostalih radnika sa kojima je radio, brzo je shvatio nezavidan položaj radničke klase, pa se pridružio sindikatu drvodeljskih radnika. Često je navraćao u Radnički dom, na Slaviji, gde je počeo da čita marksisitičku literaturu i da se upoznaje sa komunistima.

Godine 1935. i 1936. učestvovao je u štrajkovima drvodeljskih radnika. Pošto je tokom ovih štrajkova iskazao svoje organizatorske sposobnosti, bio je izabran za jednog od vođa sindikalne podružnice „Đeram“. Aktivno je radio i u sportskom klubu „Soko“, a 1937. godine je prešao u sindikalnu podružnicu „Dorćol“. Tu je najpre bio izabran za člana pododbora, a potom za predsednika Podružnice.

Kao već poznati radnički tribun, 1938. godine je bio primljen u članstvo ilegalne Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). Iako je zbog borbe za radnička prava, često ostajao bez posla, nastavljao je svoj revolucionarni rad. Pošto nije bio kompromitovan kod policije, kao član KPJ, mogao je legalno da deluje u radničkim i sindikalnim organizacijama. Godine 1939. je bio izabran za sekretara sindikalne podružnice drvodeljskih radnika Beograda. Iste godine postao je člana jednog od Rejonskih komiteta KPJ u Beogradu. Učestvovao je i u poznatim antifašističkim demonstracijama 14. decembra 1939. godine.

Posle okupacije Jugoslavije, 1941. godine, Dukin je ostao u okupiranom Beogradu i kao sekretar sekretar jedne partijske ćelije na Smederevskom đermu, aktivno je radio na pripremi oružanog otpora okupatoru. Iako policija nije imala podatke da je Dukin član KPJ, odlučila je da ga kao poznatog radničkog borca uhapsi, u masovnim hapšenjima komunista i njihovih simpatizera, nakon 22. juna. Ovo hapšenje Dukin je izbegao, jer je još ranije prešao u ilegalu.

U toku leta 1941. godine, zajedno sa drugom Hristivojem Petrovićem, u blzini Bulevara kralja Aleksandra, naišao je na agente Specijalne policije. Pošto su ga prepoznali, odma su otvorili vatru. Iako ranjeni, Dukin i Petrović su uspeli da pobegnu i sakriju se u stan Živke i Ivana Krmpotića, u Cerskoj ulici. Nakon velike policijske provale u partijsku organizaciju Beograda, posle hapšenja i izdaje Ratka Mitrovića Šilje, tokom septembra i oktobra 1941. godine, stradalo je gotovo čitavo rukovodstvo Mesnog komiteta KPJ za Beograd — Vukica Mitrović, Miloš Matijević Mrša, David Pajić i Đuro Strugar.

Odlukom Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju, početkom oktobra je formiran privremeni Mesni komitet KPJ za Beograd na čije je čelo postavljen Todor Dukin. Ubrzo po formiranju ovog komiteta, on je prerastao u Okružni komitet za Beograd i dobio zadatak da pored rukovođenja mesnim partijskim organizacijama, rukovodi i organizacijama u bližoj i daljoj okolini Beograda. Jedan od najbližih Todorovih saradnika, u ovom periodu je bio član ovog komiteta Mija Kovačević.

Grob Todora Dukina u Aleji boraca NOR-a na Novom groblju u Beogradu

Ovo je bio period veoma teškog ilegalnog rada. Dukin je bio veoma obazriv, pa je svoje sastanke zakazivao na raznim mestima – na groblju, u parkovima, kao i u sigurnim stanovima istaknutih umetnika - slikara Jovana Bijelića i Stevana Bodnarova. Uprkos obazrivosti, početkom marta 1942. godine usledila je nova velika policijska provala u beogradsku partijsku organizaciju tzv. Martovska provala tokom koje je uhapšeno oko 200 članova KPJ, članova i simpatizera Narodnooslobodilačkog pokreta (NOP). U okvir ove opsežne policijske akcija, bila je uhapšena i Jelena Ćetković, sekretar Mesnog komiteta KPJ za Beograd.

Među velikim brojem uhapšenih, bio je i omladinac Branko Mišković zvani Bliher, član Mesnog komiteta SKOJ-a za Beograd. Usled policijske psiho-fizičke torture, on je počeo da sarađuje sa policijom i odlučio je da agentima Specijalne policije otkrije Todora Dukina, sekretara Okružnog komiteta KPJ za Beograd. U rano jutro, 4. aprila 1942. godine policija je blokirala Šumatovačku ulicu, a agenti Specijalne policije su sedeli u kamionu, parkiranom ispred kuće broj 10, u kojoj je stanovao Dukin.

Todor Dukin je tog jutra imao sastanak sa članovima Okružnog komiteta i prilikom povratka kući, upao je policijsku zasedu. Kada se primakao ulazu broj 10, uhapšeni omladinac Bliher, koji se u kamionu nalazio sa agentima Specijalne policije, povikao je agentima da je to Dukin, na šta su agenti pokušali da ga uhapse. Dukin im je pružio otpor i u razmeni vatre stradao. Kod sebe je tada imao lažne isprave na ime Nikole D. Popovića.

Bio je oženjen Elizabetom Vihtro, koja je takođe učestvovala u Narodnooslobodilačkom ratu.

Njegovi posmrtni ostaci su posle rata preneti i sahranjeni u Aleju streljanih rodoljuba na Novom groblju u Beogradu.

U znak sećanja na njega, jedna ulica u Beogradu, na Voždovcu nosi njegovo ime, a u rodnom Bečeju mu je 1957. postavljen spomenik, rad vajara Radivoja Subotičkog. Njegovo ime je od 1956. do 1983. nosila gimnazija u Bečeju.

Literatura

• Srbija u Narodnooslobodilačkoj borbi - Beograd. „Prosveta“, Beograd i „Nolit“, Beograd 1964. godina.
• Ulice i trgovi Beograda. Biblioteka grada Beograda, Beograd 2004. godine.