Pređi na sadržaj

Toksični maskulinitet

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Toksični maskulinitet (ili toksična muškost) je koncept koji se koristi u akademskim i medijskim raspravama o muškosti da bi se uputio na određene kulturne norme povezane sa štetom po društvo i same muškarce. Tradicionalni stereotipi o muškarcima kao društveno dominantnim, zajedno sa srodnim osobinama kao što su mizoginija i homofobija, mogu se smatrati „toksičnim“ delom zbog njihove promocije nasilja, uključujući seksualno nasilje i nasilje u porodici . Socijalizacija dečaka u patrijarhalnim društvima često normalizuje nasilje, kao u izreci „dečaci će biti dečaci“ u pogledu nasilja i agresije.

Samodovoljnost i emocionalna represija povezani su sa povećanim psihološkim problemima kod muškaraca kao što su depresija, povećani stres i zloupotreba supstanci. Toksične muške osobine karakteristične su za neizgovoreni kodeks ponašanja muškaraca u zatvorima, gde delimično postoje kao odgovor na surove uslove zatvorskog života.

Druge tradicionalno muške osobine poput predanosti poslu, ponosa sportskim uspehom i obezbeđivanju porodice ne smatraju se „otrovnim“. Koncept su prvobitno koristili autori povezani sa mitopoetskim muškim pokretom, poput Šeperd Blisa, kako bi suprotstavili stereotipne pojmove muškosti sa „stvarnom“ ili „dubokom“ muškošću sa kojom muškarci, kako kažu, gube vezu u savremenom društvu. Kritičari izraza tvrde da se u značenju izraza podrazumeva da su rodni problemi uzrokovani inherentnim muškim osobinama, što kritičari vide kao problematičan stav.[1]

Etimologija i upotreba[uredi | uredi izvor]

Izraz toksična muškost nastao je u mitopoetskom muškom pokretu 1980-ih i 1990-ih.[2] Kasnije je našao široku upotrebu i u akademskom i u popularnom pisanju.[3] Popularne i medijske rasprave tokom 2010. koristile su taj termin da se odnosi na tradicionalne i stereotipne norme muškosti i maskuliniteta. Prema sociologu Majklu Flodu, tu spadaju „očekivanja da dečaci i muškarci moraju biti aktivni, agresivni, žilavi, odvažni i dominantni“.[4]

Mitopoetski pokret[uredi | uredi izvor]

Neki autori povezani sa mitopoetskim muškim pokretom nazivali su socijalni pritisak na muškarce nasilnim, takmičarskim, nezavisnim i neosetljivim kao "toksični" oblik muškosti, za razliku od "stvarne" ili "duboke" muškosti koju oni smatraju kažu da su muškarci izgubili kontakt sa modernim društvom.[5][6] Akademik Šeperd Blisa predložio je povratak agrarizmu kao alternativu „potencijalno toksičnoj muškosti“ ratničke etike.[7] Sociolog Majkl Kiml piše da se Blissov pojam toksične muškosti može posmatrati kao deo odgovora mitopoetskog pokreta na muški osećaj nemoći u vreme kada je feministički pokret osporavao tradicionalni muški autoritet:

Tako Šeperd Blis, na primer, kritikuje ono što on naziva „toksičnom muškošću“ — za koju veruje da je odgovorna za većinu zla na svetu — i proglašava neslućenu dobrotu ljudi koji se bore protiv požara i obrađuju zemlju i neguju njihove porodice.[8]

Akademska upotreba[uredi | uredi izvor]

U društvenim naukama toksična muškost se odnosi na tradicionalne kulturne muške norme koje mogu biti štetne za muškarce, žene i društvo u celini; ovaj koncept toksične muškosti nije namenjen demonizaciji muškaraca ili muških osobina, već naglašavanju štetnih efekata konformizma sa određenim tradicionalnim muškim idealnim ponašanjima kao što su dominacija, samopouzdanje i takmičenje.[9][10] Otrovna muškost je, prema tome, definisana pridržavanjem tradicionalnih muških rodnih uloga koje posledično stigmatizuju i ograničavaju emocije koje dečaci i muškarci mogu slobodno da izraze dok promovišu druge emocije poput besa.[11] Obeležavaju ga ekonomska, politička i socijalna očekivanja da muškarci traže i ostvaruju dominaciju („alfa mužjak“).

U kontekstu rodnih studija, Rajvin Kinel upućuje na toksične prakse koje mogu proizaći iz onoga što ona naziva hegemonističkom muškošću, a ne suštinskim osobinama. Konel tvrdi da takve prakse, poput fizičkog nasilja, mogu poslužiti za jačanje dominacije muškaraca nad ženama u zapadnim društvima. Ona naglašava da su takve prakse istaknuta karakteristika hegemonističke muškosti, mada ne uvek definišuće osobine.[12]

Teri Kupers opisuje toksičnu muškost kao „potrebu za agresivnim nadmetanjem i dominacijom nad drugima“ [13] i kao „plejadu socijalno regresivnih muških osobina koje služe za jačanje dominacije, devalvacije žena, homofobije i okrutnog nasilja“.[14][15] Prema Kupersu, toksična muškost uključuje aspekte „hegemonističke muškosti“ koji su društveno destruktivni, „kao što su mizoginija, homofobija, pohlepa i nasilna dominacija“. On ove osobine suprotstavlja pozitivnijim osobinama kao što su „ponos na [nečiju] sposobnost pobede u sportu, održavanje solidarnosti sa prijateljem, uspeh na poslu ili obezbeđivanje [nečije] porodice“. Feministički autor John Stoltenberg je tvrdio da su svi tradicionalni pojmovi muškosti toksični i pojačavaju ugnjetavanje žena.[16]

Rodne norme[uredi | uredi izvor]

Prema teoriji socijalnog učenja, podučavanje dečaka suzbijanju ranjivih emocija, kao u izreci „dečaci ne plaču“, značajan je deo rodne socijalizacije u zapadnom društvu.

Prema Kupersu, toksične muške norme odlika su života muškaraca u američkim zatvorima, gde se ogledaju u ponašanju osoblja i zatvorenika. Kvaliteti ekstremnog samopouzdanja, dominacije drugih muškaraca nasiljem i izbegavanja pojave ženstvenosti ili slabosti, čine neizrečeni kod ponašanja i stavova zatvorenika.[17] Suzbijanje ranjivih emocija često se usvaja kako bi se uspešno izborili sa surovim uslovima zatvorskog života, definisanim kažnjavanjem, socijalnom izolacijom i agresijom. Ovi faktori verovatno igraju ulogu u samoubistvu među muškim zatvorenicima.[18]

Otrovna muškost takođe može imati oblik maltretiranja dečaka od strane vršnjaka i nasilje u porodici usmereno prema dečacima kod kuće.[19] Često nasilna socijalizacija dečaka proizvodi psihološku traumu promovisanjem agresije i nedostatkom međuljudskih veza. Takva se trauma često zanemaruje, na primer u izreci „dečaci će biti dečaci“ u vezi sa nasiljem.[20] Promocija idealizovanih muških uloga naglašavajući čvrstinu, dominaciju, samopouzdanje i ograničavanje osećanja može započeti već u detinjstvu. Takve norme prenose roditelji, ostali muški rođaci i članovi zajednice.[21] Medijske reprezentacije muškosti na veb lokacijama poput Youtube-a često promovišu slične stereotipne rodne uloge.

Neka tradicionalno propisana muška ponašanja mogu proizvesti takve štetne efekte kao što su nasilje (uključujući seksualno nasilje i nasilje u porodici), promiskuitet, rizična i/ili socijalno neodgovorna ponašanja, uključujući zloupotrebu supstanci i disfunkciju u vezama.[22]

Uticaji na zdravlje[uredi | uredi izvor]

Američko psihološko udruženje upozorilo je da je „tradicionalna ideologija muškosti“ povezana sa negativnim efektima na mentalno i fizičko zdravlje.[23] Verovatnije je da će muškarci koji se pridržavaju tradicionalno muških kulturnih normi, kao što su preuzimanje rizika, nasilje, dominacija, primat posla, potreba za emocionalnom kontrolom, želja za pobedom i težnja za socijalnim statusom iskusite psihološke probleme poput depresije, stresa, problema sa slikom tela, zloupotrebe supstanci i lošeg socijalnog funkcionisanja.[24] Efekat ima tendenciju da bude jači kod muškaraca koji takođe ističu „toksične“ muške norme, kao što su samopouzdanje, traženje moći nad ženama i seksualni promiskuitet ili „plejboj“ ponašanje.[25]

Socijalna vrednost samopouzdanja vremenom se smanjivala kako se moderno američko društvo više kretalo ka međuzavisnosti. I samopouzdanje i gušenje emocionalnog izražavanja mogu delovati protiv mentalnog zdravlja, jer muškarcima smanjuje verovatnoću da traže psihološku pomoć ili da poseduju sposobnost da se nose sa teškim emocijama. Preliminarna istraživanja sugerišu da kulturni pritisak na muškarce da budu stoični i samostalni mogu takođe skratiti životni vek muškaraca uzrokujući da imaju manje šanse da razgovaraju o zdravstvenim problemima sa svojim lekarima.[26]

Otrovna muškost je takođe uključena u društveno stvorene probleme javnog zdravlja, kao što su povećane stope alkoholizma i određene vrste karcinoma kod muškaraca,[27] ili uloga seksualnog ponašanja u „lovu na trofeje“ u stopama prenošenja HIV-a i drugih seksualnih prenosivih bolesti.[28]   Psihijatar Frenk Pitman pisao je o načinima na koje muškarci nanose štetu tradicionalnim muškim normama, predlažući da to uključuje kraći životni vek, veću učestalost nasilne smrti i bolesti poput raka pluća i ciroze jetre.[29]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Salter, Michael (2019-02-27). „The Problem With a Fight Against Toxic Masculinity”. The Atlantic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-03. 
  2. ^ „The Problem With the Term 'Toxic Masculinity' - The Atlantic”. web.archive.org. 2019-05-11. Arhivirano iz originala 11. 05. 2019. g. Pristupljeno 2020-09-20. 
  3. ^ Ging, Debbie (oktobar 2019). „Alphas, Betas, and Incels: Theorizing the Masculinities of the Manosphere”. Men and Masculinities (na jeziku: engleski). 22 (4): 638—657. ISSN 1097-184X. doi:10.1177/1097184X17706401. 
  4. ^ „Toxic masculinity: A primer and commentary | www.xyonline.net”. web.archive.org. 2019-06-12. Arhivirano iz originala 12. 06. 2019. g. Pristupljeno 2020-09-20. 
  5. ^ Feminism and masculinities. Murphy, Peter Francis. Oxford: Oxford University Press. 2004. ISBN 978-0-19-153302-0. OCLC 132692574. 
  6. ^ Longwood, W. Merle, 1939- (2012). Forging the male spirit : the spiritual lives of American college men. Schipper, William C., Culbertson, Philip Leroy, 1944-. Eugene, Or.: Wipf & Stock. ISBN 1-55635-305-7. OCLC 773015366. 
  7. ^ American masculinities : a historical encyclopedia. Carroll, Bret E., 1961-, Sage Publications. Thousand Oaks, Calif. ISBN 978-1-4129-5636-9. OCLC 148052773. 
  8. ^ The politics of manhood : profeminist men respond to the mythopoetic men's movement (and the mythopoetic leaders answer). Kimmel, Michael S. Philadelphia: Temple University Press. 1995. ISBN 1-56639-365-5. OCLC 32856647. 
  9. ^ „Sexism may be bad for men's mental health | Popular Science”. web.archive.org. 2017-07-07. Arhivirano iz originala 07. 07. 2017. g. Pristupljeno 2020-09-20. 
  10. ^ „Sexist men have psychological problems - The Washington Post”. web.archive.org. 2017-03-09. Arhivirano iz originala 09. 03. 2017. g. Pristupljeno 2020-09-20. 
  11. ^ „Donald Trump's Masculinity Impacts Boys and Men - Motto”. web.archive.org. 2018-01-21. Arhivirano iz originala 21. 01. 2018. g. Pristupljeno 2020-09-20. 
  12. ^ Connell, R. W.; Messerschmidt, James W. (decembar 2005). „Hegemonic Masculinity: Rethinking the Concept”. Gender & Society (na jeziku: engleski). 19 (6): 829—859. ISSN 0891-2432. doi:10.1177/0891243205278639. 
  13. ^ Kupers, quoted in Ging 2017
  14. ^ Kupers, Terry A. (jun 2005). „Toxic masculinity as a barrier to mental health treatment in prison”. Journal of Clinical Psychology (na jeziku: engleski). 61 (6): 713—724. ISSN 0021-9762. doi:10.1002/jclp.20105. 
  15. ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. 2017-08-16. Arhivirano iz originala 16. 08. 2017. g. Pristupljeno 2020-09-20. 
  16. ^ Cooper, Wilbert L. (26. 7. 2018). „All Masculinity Is Toxic”. Vice. Arhivirano iz originala 12. 4. 2019. g. Pristupljeno 12. 4. 2019. 
  17. ^ Men and masculinities : a social, cultural, and historical encyclopedia. Kimmel, Michael S., Aronson, Amy. Santa Barbara, Calif.: ABC-CLIO. 2004. ISBN 1-57607-775-6. OCLC 53946980. 
  18. ^ Assessment and therapy : specialty articles from the Encyclopedia of mental health. Friedman, Howard S. (1st ed izd.). San Diego [Calif.]: Academic Press. 2001. ISBN 978-0-08-052763-5. OCLC 171135237. 
  19. ^ Keith, Thomas. Masculinities in contemporary American culture : an intersectional approach to the complexities and challenges of male identity. New York, NY. ISBN 978-1-317-59535-9. OCLC 968243840. 
  20. ^ The Sage encyclopedia of psychology and gender. Nadal, Kevin L., (First edition izd.). Thousand Oaks, California. ISBN 978-1-4833-8426-9. OCLC 994139871. 
  21. ^ „The men America left behind”. web.archive.org. 2017-06-11. Arhivirano iz originala 11. 06. 2017. g. Pristupljeno 2020-09-20. 
  22. ^ An international psychology of men : theoretical advances, cases studies, and clinical innovations. Blazina, Chris., Shen-Miller, David S. New York: Routledge. 2010. ISBN 978-0-203-86072-4. OCLC 710992741. 
  23. ^ „What Is Toxic Masculinity? - The New York Times”. web.archive.org. 2019-05-14. Arhivirano iz originala 14. 05. 2019. g. Pristupljeno 2020-09-20. 
  24. ^ Wong, Y. Joel; Ho, Moon-Ho Ringo; Wang, Shu-Yi; Miller, I. S. Keino (2017). „Meta-analyses of the relationship between conformity to masculine norms and mental health-related outcomes.”. Journal of Counseling Psychology (na jeziku: engleski). 64 (1): 80—93. ISSN 1939-2168. doi:10.1037/cou0000176. 
  25. ^ „Sexism Sucks for Everybody, Science Confirms | Science | Smithsonian”. web.archive.org. 2017-07-02. Arhivirano iz originala 02. 07. 2017. g. Pristupljeno 2020-09-20. 
  26. ^ „Psychologists Say Macho Behavior May Help Explain Men’s Shorter Lifespans | Mental Floss”. web.archive.org. 2018-01-22. Arhivirano iz originala 22. 01. 2018. g. Pristupljeno 2020-09-20. 
  27. ^ Kirby, Roger; Kirby, Mike (2019). „The perils of toxic masculinity: four case studies”. Trends in Urology & Men's Health. 10 (5): 18—20. doi:10.1002/tre.712 Slobodan pristup. 
  28. ^ Muparamoto, Nelson (decembar 2012). „'Trophy-hunting scripts' among male university students in Zimbabwe”. African Journal of AIDS Research. 11 (4): 319—326. ISSN 1608-5906. PMID 25860190. doi:10.2989/16085906.2012.754831. 
  29. ^ Dowd, Nancy E., 1949- (2000). Redefining fatherhood. New York: New York University Press. ISBN 0-585-43475-1. OCLC 51232394. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Токсични_маскулинитет&oldid=27677236”