Toronto

Uredi veze
Koordinate: 43° 38′ 58″ S; 79° 25′ 22″ Z / 43.6494° S; 79.4229° Z / 43.6494; -79.4229
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Toronto
Toronto
Kolaž iz Toronta
Zastava
Zastava
Grb
Grb
Administrativni podaci
Država Kanada
Pokrajina Ontario
Osnovan27. avgust 1793. (kao Jork)
Status grada6. mart 1834.
Stanovništvo
Stanovništvo‍
 — 20212.794.356
 — gustina4.435,49 st./km2
Aglomeracija6.202.225
Geografske karakteristike
Koordinate43° 38′ 58″ S; 79° 25′ 22″ Z / 43.6494° S; 79.4229° Z / 43.6494; -79.4229
Vremenska zonaUTC-5 (leti UTC-4)
Aps. visina76 m
Površina630 km2
Toronto na karti Kanade
Toronto
Toronto
Toronto na karti Kanade
Ostali podaci
GradonačelnikOlivija Čau
Poštanski brojM
Pozivni broj+1 416; 647
Veb-sajt
www.toronto.ca

Toronto (engl. Toronto) je najveći grad u Kanadi, i glavni grad provincije Ontario. Nalazi se na severozapadnoj obali jezera Ontario. Grad je 2021. imao oko 2.795.000 stanovnika, a zajedno sa predgrađima, cela aglomeracija Toronta imala je oko 5.674.000 stanovnika. Toronto se nalazi u srcu takozvane Zlatne potkovice, najnaseljenije oblasti u južnom i centralnom Ontariju, u kojoj živi oko 8 miliona ljudi.

Stanovništvo Toronta je kosmopolitsko i višenacionalno,[1] što je posledica statusa Toronta kao glavnog stecišta imigracije u Kanadi.[2] Toronto je jedan od gradova u svetu sa velikim udelom došljačkog stanovništva (49% ih je rođeno izvan Kanade).[1][2][3] Zbog niske stope kriminala, čiste prirodne okoline, visokog životnog standarda i prijateljskog odnosa prema etničkoj raznovrsnosti, Toronto se često ubraja u svetske gradove u kojima je najbolje živeti[4][5] Uz to, Toronto je i najskuplji grad u Kanadi.[6]

Grad se nalazi na severozapadnoj obali jezera Ontario, koje je sa površinom od 18.960 km²[7] najmanje od 5 Velikih jezera. Grad se višestruko uvećao krajem 1990-ih integracijom velikog broja okolnih naselja (Etobiko, Skarboro, Istočni Jork i Severni Jork). Centar grada sa trgovinskom i bankarskom zonom se nalazi blizu jezera. Glavna ulica koja grad deli po vertikali je Jang (Yonge Street).

Toronto je industrijski centar Kanade i jedan od vodećih svetskih finansijskih centara. Berza u Torontu spada među sedam najvećih u svetu.[8][9]

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Ime Toronto potiče od reči Mohok Indijanaca tkaronto ili taronto koja je označavala mesto gde stabla izviru iz vode[10] a sam termin se najverovatnije odnosio na vodeni prolaz kroz koji voda iz jezera Simko otiče u jezero Koučičing. Pojam je prvi put zabeležen 1615. od strane francuskog moreplovca i kartografa Samuela de Šamplena.[11]

Zanimljivo je da se jezero Simko od 1680. na mapi Kloda Bernoa pojavljuje pod imenom Lac de Taronto, a od 1686. pojavljuje se i termin prolaz Taronto koji se odnosio na današnju reku Hamber koja protiče kroz grad. Kasnije je na obalama reke podignuto utvrđenje Fort Toronto iz koga je nastao današnji grad. Promena termina Taronto u Toronto prvi put se pojavila 1695. na mapi italijanskog kartografa Vinčenca Koronelija.[10]

Prema nekim istoričarima ime grada je izvedeno iz termina toronton i potiče od naroda Hjuron i označavalo je "mesto susreta" ili čak "zemlju izobilja". Područje današnjeg grada je misionar Gabrijel Sagard još 1632. opisao kao "mesto susreta" ili "il y en a beaucoup" da bi na taj način označio mesto susreta indijanskih plemena.[10] Termin Toronto koji se odnosio na naseljeno mesto prvi put je upotrebio komandant britanskih rendžera major Robert Rodžers 1765. koji je to mesto nakon povlačenja Francuza označio kao "idealno mesto za trgovište".[10]

Često se ime današnjeg Toronta pogrešno vezivalo za naselje Tarantu[12] koje se nalazi u današnjem Kvebeku istočno od jezera Nipising a koje se prvi put pominje na mapi Nove Francuske Nikolasa Sansona iz 1656. godine.[13]

Na sednici gradskog veća održanoj 6. marta 1834. godine grad je i službeno postao Toronto (umesto dotadašnjeg imena Jork) odnosno "gradu je vraćeno drevno ime".[14]

Geografija[uredi | uredi izvor]

Satelitski snimak grada Toronta

Grad Toronto se nalazi na severozapadnim obalama jezera Ontario na površini od 630 km².[15] Nalazi se na 43°39' sgš i 79°23' zgd. Grad je sa juga omeđen 49 km dugom obalom Ontarija, na zapadu se prostire do rečice Etobiko Krik i dela auto-puta 427 dok je istočna granica reka Ruž. Krajnja severna granica je Stils avenju. Neposredno uz obalu prostiru se Ostrva Toronta koja prave prirodni zaklon za gradski zaliv Toronto Harbor (često poznat i kao Toronto Bej). Istočno od ostrva, i 5 km jugoistočno od gradskog centra nalazi se Port Lends, uski pojas zemljišta u vidu poluostrva formiran na nekadašnjoj delti Dona koji je industrijska i rekreaciona četvrt grada.[16] U pravcu zapad-istok grad se proteže dužinom od 43 km, a od severa ka jugu 21 km.[17]

U geološkom pogledu grad je smešten na sedimentnoj steni koja je deo mnogo veće platforme Sen Lorensa koja leži u osnovi celog južnog Ontarija.[17]

Topografija[uredi | uredi izvor]

Kroz grad protiču dve veće reke i njihove brojne manje pritoke. Reka Hamber protiče kroz zapadni, a Don kroz istočni deo grada. Ostrva uz obalu koja su ogradila Toronto Harbor nastala su akumulacijom materijala koji se na to područje donosile jezerske struje. Brojni potoci i reke koje teku ka jezeru formirale su relativno gustu mrežu jaruga obraslih drvećem i žbunjem koje su pretvorene u gradske rekreacione zone a imaju i veliki značaj u odvodnjavanju viška voda sa gradskih ulica tokom olujnih kiša.[18] Ipak iz pojedinih jaruga bližih Donu često se dešavaju iznenadne poplave uzrokovane porastom nivoa podzemnih voda. Međutim jaruge su narušavale mrežni plan (ili hipodamus) grada pa su tako mnoge ulice da bi se ispoštovao urbanistički plan grada prekidane na kontaktima sa ovim udubljenjima. Tako su avenije Finč, Lorens i Sen Kler završavale na jednoj strani jaruge a nastavljale se na drugoj. Preko mnogih su napravljeni veliki vijadukti (poput vijadukta princa Edvarda).[18]

Skarboro Blafs

Tokom poslednjeg ledenog doba niži delovi današnjeg grada su bili potopljeni vodama reliktnog glacijalnog jezera Irokua (franc. Lac glaciaire Iroquois) čije su nekadašnje obale jasno vidljive na potezu od avenije Viktorija Park do ušća Hajland Krika.[19][20] Na tom delu obale koji se zove Skarboro Blafs nalaze se brojne strme litice maksimalne visine do 65 m. Mnogi geolozi ovaj prirodni oblik smatraju svojevrsnim geološkim čudom.[21] Ovakvi oblici reljefa vidljivi su i u blizini zapadnog dela avenije Sen Kler (između ulice Baterst i reke Don) te na području između Spadine i Davenporta. Jedna od najlepših gradskih građevina, vila Kasa Loma (danas muzej) izgrađena je upravo na jedom od ovih grebena.[22]

Nadmorska visina grada blago raste idući od obala ka unutrašnjosti. Najniži deo grada leži na obalama jezera Ontario na nadmorskoj visini od 75 m dok je najviša gradska tačka na 209 m u blizini Univerziteta Jork na raskršću ulice Kil i avenije Stils na krajnjoj severnoj gradskoj periferiji.[17]

Obala oko zaliva Toronto Harbor je doživela velike promene krajem 19. veka veštačkim nasipanjem i proširivanjem ka unutrašnjosti jezera. Slična situacija se desila i sa područjem Port Lendsa. Ostrva koja se nalaze u blizini su uskom peščanom prevlakom bila povezana sa kopnom sve do velike oluje 1858. koja je u potpunosti prekinula ovu prirodnu vezu s kopnom ali je sa druge strane otvorila pristup manjim brodicama ka zalivu.

Panorama Toronta od 360°. Levo na slici se vide Ostrva Toronta koja odvajaju Toronto Harbor od otvorenih voda. Desno je poslovni centar Toronta.
Panorama Toronta od 360°. Levo na slici se vide Ostrva Toronta koja odvajaju Toronto Harbor od otvorenih voda. Desno je poslovni centar Toronta.

Klima[uredi | uredi izvor]

Zbog svog položaja u južnom delu Kanade, ali i blizine velike vodene površine Velikih jezera, Toronto se nalazi u zoni vlažne umerenokontinentalne klime (po Kepenu Dfa). Grad odlikuju topla i vlažna leta te izrazito hladne i snežne zime. Proleće i jesen odlikuju varijacije suvog, sunčanog i kišovitog vremena a u tom delu godine česte su i velike temperaturne varijacije (i preko 30 °C na dnevnom nivou).

Toronto
Klimatogram
J
F
M
A
M
J
J
A
S
O
N
D
 
 
61
 
 
−1
−7
 
 
51
 
 
0
−6
 
 
66
 
 
5
−2
 
 
70
 
 
11
4
 
 
73
 
 
19
10
 
 
72
 
 
24
15
 
 
68
 
 
26
18
 
 
70
 
 
25
17
 
 
83
 
 
21
13
 
 
65
 
 
14
7
 
 
76
 
 
7
2
 
 
71
 
 
2
−4
Prosečne maks. i min. temperature u °C
Ukupne padavine u mm
Izvor: Environment Canada

Prosečna godišnja temperatura iznosi 9 °C. Temperature u januaru se kreću između -1 °C i -7 °C.[23] Tokom zimskog dela godine česti su i periodi izuzetno hladnog vremena sa temperaturama nižim od -10 °C a snažni hladni vetrovi često spuštaju temperature i do -20 °C.[24] Tokom leta temperature vazduha se kreću između 23°—31 °C dok su temperature do 38 °C ređe. Apsolutni temperaturni maksimum u gradu zabeležen je tri uzastopna dana od 7. do 9. aprila 1936. i iznosila je 41 °C.[25] Najtopliji mesec bio je jul 1921. sa prosekom od 26 °C.[23] Apsolutni minimum zabeležen je 10. januara 1859. i iznosio je −33 °C a najhladniji mesec bio je januar 1994. sa dnevnim prosekom od −12,4 °C.[23][24]

Padavine su ravnomerno raspoređene tokom cele godine iako se leto smatra najvlažnijim godišnjim dobom. Godišnji prosek padavina je 830 mm. Sneg je redovna pojava u toku zimskog dela godine, a snežne padavine nisu retka pojava ni u kasnu jesen i rano proleće iako se tada snežni pokrivač ne zadržava duže vremena na tlu. Prosečna debljina snežnog pokrivača iznosi 133 cm[23] a najdeblji snežni pokrivač zabeležen je u zimu 1869. sa prosekom od 313,7 cm po kvadratnom metru.[26] Vetrovi koji tokom zime duvaju sa jezera donose obilje snežnih padavina i formiraju smetove na gradskim ulicama koji često dovode do kolapsa u saobraćaju. Tako su gradske vlasti u januaru 1999. bile prisiljene da u pomoć pozovu vojsku zbog čišćenja ulica od snega.

Tropske oluje, grmljavinske nepogode i tornada su retka pojava. Iako je u poslednjih par godina nekoliko puta označavana opasnost od udara tornada snage F2, vetrovi su zaobišli sam grad. Najrazornija oluja koja je protutnjala gradom bio je uragan Hejzel u oktobru 1954. kada je usled poplava poginula 81 osoba.[27]

Prosečan broj sunčanih sati tokom godine iznosi 2.038, odnosno 44% svih dana u godini. Najviše sunca ima tokom jula a najmanje u decembru.[23]

Ubrzana urbanizacija i širenje grada te razvoj industrije utiču na promene u mikroklimi grada tokom poslednje decenije. Prosečne temperature su u periodu 1971—2000. porasle između 1,3° i 1,7 °C, učestalost olujnih nepogoda je povećana kako u letnjem tako i u zimskom delu godine.[28]

Vegetacija[uredi | uredi izvor]

Botanička bašta Edwards Gardens .

Prirodni pejzaž današnjeg Toronta formiran je pre 10.000 godina povlačenjem poslednjeg lednika sa tog područja. Širom grada se nalaze brojne jaruge koje su pretvorene u parkove i predstavljaju prava "zelena ostrva u moru betona i čelika".[18]

U prirodnom okruženju, Toronto je nastao na području mešovitih šuma umerenog pojasa. Ovu ekozonu odlikuje mešavina četinarskog i listopadnog drveća poput bora, kedra, breze, bresta, javora, hrasta i omorika. Gradske vlasti posvećuju veliku pažnju uređenju gradskih parkova i prirodnih džepova a posebno se velika pažnja posvećuje očuvanju i održavanju prirodnog biljnog pokrivača.

Neslužbeni moto Toronta je "grad u parku".[29] U gradu se nalazi 7.393 hektara zelenih površina i 1.473 parka.[29] U svim parkovima nalazi se preko 2,5 miliona stabala, dok se u samom gradu van rekreacionih zona nalazi još pola miliona stabala.[29]

Najatraktivniji parkovi i botaničke bašte u gradu su Edvards gardens, Riverdejl farm, Gildvud park, Haj park, Alan gardens.[30]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Pre 1800.[uredi | uredi izvor]

Kada su Evropljani prvi put stigli na mesto današnjeg Toronta, njegovu okolinu su naseljavali Indijanci iz plemena Hjuron, koji su prethodno potisnuli pleme Irokeza, koje je tu živelo pre oko 1500. godine.[31] Ime Toronto je verovatno izvedene iz irokeške reči tkaronto, što znači "mesto gde drveće stoji u vodi".[32] To ime se odnosi na severni kraj današnjeg jezera Simko, na kom su Hjuroni postavili šipove da uzgajaju ribu.

Francuski trgovci su 1750. osnovali trgovačku stanicu Fort Ruj, ali su je napustili 1759.[33] Tokom Američkog rata za nezavisnost, u regionu je stigao talas izbeglih britanskih lojalista koji se naselili severno od jezera Ontario. Godine 1787. Britanci su isposlovali kupovinu Toronta od plemena Misisoga, čime su obezbedili više od četvrt miliona hektara zemlje u području Toronta.[34]

Godine 1793, guverner Džon Grejvs Simko je osnovao grad Jork na mestu postojećeg naselja, davši mu ime u čast Frederika, vojvode od Jorka i Olbanija. Simko je izabrao ovaj grad da bude sedište Gornje Kanade umesto Njuarka, verujući da će novo naselje lakše moći odbraniti od napada Amerikanaca.[35] Fort Jork je izgrađen na ulazu u prirodnu gradsku luku, zaklonjen dugim peščanim poluostrvom.

1800—1945.[uredi | uredi izvor]

Mapa Toronta iz 1894.

Američke snage su 1813. zauzele i opljačkale grad posle bitke za Jork, tokom američko-britanskog rata.[36] Pregovore o predaji grada vodio je Džon Stron. Američki vojnici su tokom petodnevne okupacije uništili veći deo Fort Jorka i zapalili zgradu parlamenta. Pljačkanje Jorka je bio glavni razlog za britansko uništenje Vašingtona u kasnijem toku rata.

Jork je je dobio samoupravu 6. marta 1834. kada mu je vraćeno prvobitno ime Toronto. Deo od samo 9.000 stanovnika su činili izbegli afroamerički robovi.[37] nakon što je ropstvo postalo potpuno zabranjeno u Gornjoj Kanadi. Reformski političar Vilijam Lajon Makenzi je postao prvi gradonačelnik Toronta. Makenzi je 1837. predvodio neuspešni ustanak u Gornjoj Kanadi protiv britanske kolonijalne vlasti. Grad je naglo rastao tokom druge polovine 19. veka, postavši glavno odredište za imigrante u Kanadi. Prvi značajan priliv stanovništva desio se sa Velikom glađu u Irskoj kada se doselio veliki broj Iraca, većinom katolika. Do 1851. stanovništvo irskog porekla je postalo najveća etnička grupa u gradu. Manji broj irskih protestanata je dobro prihvaćen od postojećeg škotskog i engleskog stanovništva, što je dalo Redu oranžista značajan i dugotrajan uticaj na društvo Toronta.

Toronto je dva puta, na kratko vreme, bio glavni grad ujedinjene Provincije Kanade: prvi put od 1849. do 1852, nakon nemira u Montrealu, a kasnije od 1856. do 1858, nakon čega je sve do 1866. glavni grad postao Kvebek (godinu dana pre stvaranja Kanade), a od tada, glavni grad Kanade je postala Otava. Toronto je postao glavni grad pokrajine Ontario, nakon njenog zvaničnog osnivanja 1867, i sedište pokrajinske vlade koja je smeštena u Kvins Parku. Zbog svog statusa glavnog grada pokrajine, u gradu se nalazi rezidencija Guvernera Ontarija, drugog po važnosti zastupnika kraljice Elizabete II u Ontariju.

Bivša destilerija Guderham i Vorts, danas deo Destilerijskog distrikta

U 19. veku je izgrađen veliki kanalizacioni sistem, a ulice su osvetljene gasnim osvetljenjem. Izgrađene su dugačke železničke linije, među kojima je i ona koja povezuje Toronto sa gornjim Velikim jezerima, završena 1854. godine. Prvobitna stanica Junion u centru Toronta je bila zajednički projekat Velike teretne železnice i Severne kanadske železnice. Dolazak pruge je doprineo značajnom povećanju broja imigranata, razvoju trgovine i industrije, isto kao što su parobrodi i škune sa jezera Ontario koji su pristajali u gradskoj luci omogućili da Toronto postane glavna kapija koja povezuje unutrašnjost severnoameričkog kontinenta sa svetom.

Tih godina Toronto je postao najveći centar za destilaciju alkoholnih pića u Severnoj Americi; kompanija Guderham i Vorts je od 1860-ih upravljala najvećom destilerijom viskija na svetu. Gradska luka, jedan deo ove nekada dominantne lokalne industrije sačuvan je u Destilerijskom distriktu, je omogućavala siguran uvoz žitarica i šećera koji se koristio u obradi. Proširenje luke i izgradnja železničkih objekata omogućila je izvoz drvne građe i uvoz pensilvanijskog uglja, što su delatnosti koje će dominirati gradskom industrijom narednih 100 godina.

Veliki požar u Torontu 1904.

Tramvaji na konjsku vuču ustupili su svoje mesto električnim tramvajima 1891. kada je grad poverio ovu delatnost Železnicama Toronta. Sistem javnog prevoza je prešao u javno vlasništvo 1921. godine osnivanjem Saobraćajne komisije Toronta, koja danas radi pod imenom Tranzitna komisija Toronta. Sistem danas ima treći najveći broj putnika koji koriste njegove usluge među gradovima Severne Amerike.[38]

Veliki požar u Torontu 1904. je uništio najveći deo centralnog Toronta ali grad je brzo obnovljen. Požar je naneo štetu koja je iznosila više od 10 miliona dolara, doveo je do strožih zakona o požaru, kao i do razvoja vatrogasne službe.

Ulica Toronto 1908. godine, gledana iz smera severno od ulice King

Novi talas imigranata, posebno Nemaca, Francuza, Italijana i Jevreja iz raznih krajeva istočne Evrope, je zadesio grad od kraja 19. veka do početka 20. veka. Njih su ubrzo pratili Kinezi, Rusi, Poljaci i imigranti iz drugih istočnoevropskih zemalja. Kao i Irci nekoliko decenija ranije, većina ovih imigranata je živela u pretrpanim sirotinjskim četvrtima, kao što je Vord, smešten oko ulice Bej, koja je današnje finansijsko središte Kanade. Uprkos svom brzom rastu, sve do 1920-ih stanovništvo i privredni značaj Toronta su bili u senci Montreala. Ipak Torontska berza je 1934. postala najveća u državi.

Od 1945.[uredi | uredi izvor]

Gradska luka 1919. Može da se vidi nova stanica Junion u izgradnji.

Nakon Drugog svetskog rata u Montreal su stigle izbeglice iz ratom razorene Evrope, kao i kineski radnici u potrazi za poslom. Takođe došao je i veliki broj građevinskih radnika, naročito iz Italije i Portugalije. Nakon ukidanja rasističke imigracione politike krajem 1960-ih, u grad su počeli da dolaze ljudi iz svih delova sveta. Broj stanovnika je prešao jedan milion 1951. godine, čime je otpočeo veliki rast prigradskih naselja, a broj stanovnika je udvostručen do 1971. godine. Do 1980-ih, Toronto je prevazišao Montreal po broju stanovnika i postao glavni privredni centar Kanade. Istovremeno, delimično zbog političke nestabilnosti izazvanom oživljavanjem pokreta za nezavisnost Kvebeka, mnoge kanadske i multinacionalne korporacije su preselile svoja sedišta iz Montreala u Toronto i druge gradove u zapadnoj Kanadi.[39]

Posleratna imigracija doprinela je brzom razvoju prigradskih naselja, pa se mislilo da će koordinisana strategija raspolaganja zemljištem i zajedničke usluge pružiti veću korist regionu. Stoga su grad Toronto i 12 okolnih opština 1954. administrativno ujedinjeni u regionalnu opštinu Metropolitanski Toronto.[40] U nadležnost regionalne administracije ušle su poslovi koji su često prelazili granice jedne opštine, kao što je održavanje puteva, policijske službe, vodosnabdevanje i javni prevoz. Iste godine, pola veka posle Velikog požara 1904, grad je pogodio uragan Hejzel, koga su pratile velike poplave. U području Toronta poginula je 81 osoba, gotovo 1.900 porodica je ostalo bez domova, a šteta od uragana iznosila je više od 25 miliona kanadskih dolara.[41]

Stanovništvo[uredi | uredi izvor]

Stanovništvo Toronta po godinama, u okviru sadašnjih granica
Godina Grad MPZ ŠOT
1861. 65.085 193.844[42] —
1901. 238.080 440.000[42] —
1951. 1.117.470 1.262.000[42] —
1971. 2.089.728 2.628.045[43] —
1976. 2.124.295 2.803.101[44] —
1981. 2.137.380 2.998.947[45] —
1986. 2.192.721 3.733,085[46] —
1991. 2.275.771[47] 3.893.933[48] 4.235.756[47]
1996. 2.385.421[49] 4.263.759[49] 4.628.883[50]
2001. 2.481.494[51] 4.682.897[51] 5.081.826[52]
2006. 2.503.281[51] 5.113.149[51] 5.555.912[51]
2011. 2.615.060[53] 5.132.794[54] 6.054.191[55]
2016. 2.731.571[56] 5.433.590[57] 5.928.040[58]
2021. 2.794.356[56] 5.647.656[57] 6.202.225[58]

Na osnovu podataka sa poslednjeg kompletnog popisa stanovništva iz 2006. procenjeno je da je u Torontu u junu 2006. živeo 2.503.281 stanovnik,[51] što ga čini najvećim gradom u Kanadi,[59] i petom najvećom aglomeracijom u Severnoj Americi.[60]

Stanovništvo grada poraslo je za četiri posto (96.073 stanovnika) između 1996. i 2001, i jedan posto (21.787 stanovnika) između 2001. i 2006. Osobe mlađe od 14 godina čine 17,5% stanovništva, a stariji od 65 godina čine 13,6% stanovništva. Medijana starosti iznosi 36,9 godina. Osobe rođene van Kanade čine 49,9% stanovništva.[61] Rodnu strukturu grada čini 48% muškaraca i 52% žena.[62][63]

Prema Programu Ujedinjenih nacija za razvoj, Toronto ima drugi najveći procenat konstantnog stanovništva rođenog u drugim državama, posle Majamija. Nijedna narodnost ili kultura ne dominira među imigrantskim stanovništvom Toronta. što ga čini jednim od najraznolikijih gradova na svetu po tom kriterijumu.[61] Više od 100.000 imigranata stigne u oblast Toronta svake godine.[64]

Na popisu iz 2006. osobe evropskog porekla su činile najveći skup etničkih grupa Toronta, 52,6%,[65] od toga najviše osoba je britanskog, irskog, italijanskog i francuskog porekla. Ostale etničke grupe su Indijci, (12,0%), Kinezi (11,4%), Afroamerikanci (8,4%), Filipinci (4,1%) i Latinoamerikanci (2,6%).[65] Domorodačko stanovništvo, čini 0,5% stanovništva.[65] Ova raznovrsnost se odražava i po četvrtima Toronta, pa tako postoje četvrti u kojima žive uglavnom pripadnici određene etničke grupe, na primer Kineska četvrt, Korzo Italija, Grčka četvrt, Kensington Market, Mala Indija, Mala Italija, Mala Jamajka, Mali Portugal i Ronsesvels.

Iako je engleski jezik glavni jezik kojim govore stanovnici Toronta, i drugi jezici imaju značajan broj govornika.[66] Pored engleskog u preduzećima su najzastupljeniji dijalekti kineskog i italijanskog jezika.[67][68] Zbog toga je Služba za hitne slučajeve osposobljena da odgovori na više od 150 jezika.[69]

Religija[uredi | uredi izvor]

U Torontu se nalaze dve srpske pravoslavne crkve: crkva Svetog Save (levo) i crkva Svetog Arhangela Mihaila (desno)

Hrišćanstvo je najveća verska grupa u Torontu. Na popisu 2001. godine, 33,4% građana su bili katolici, dok su protestanti činili 21,1% a pravoslavci 4,8%, kopti 0,2%,[70] i ostali hrišćani 3,9%. Zbog velikog broja metodista, Toronto se često naziva "metodistički Rim". Druge brojnije religije u Torontu su islam sa 5,5% vernika, hinduizam sa 4,1%, judaizam sa 3,5%, budizam sa 2,1 procentom, sikizam sa 1,9% i druge istočnjačke religije sa 0,2%. Nereligiozne osobe čine 16,6% stanovništva.[71][72]

Toronto je sedište rimokatoličke Torontske nadbiskupije, Istočne eparhije Ukrajinske pravoslavne crkve u Kanadi, anglikanske Torontske biskupije, grčke pravoslavne Torontske mitropolije i ukrajinske grkokatoličke Torontske eparhije.

Na području šireg Velikog Toronta pod ingerencijom Srpske pravoslavne crkve nalaze se Crkva Svetog Save u Torontu,[73] Hram sabora srpskih svetitelja u Misisagi, Crkva Svetog Arsenija Sremca u Vitbiju i od 2010. Crkva Svetog Arhangela Gavrila u Ričmond Hilu. Druga srpska pravoslavna crkva u Torontu (crkva Svetog Arhangela Mihaila) sagrađena je 1963. godine ali nije pod ingerencijom Srpske pravoslavne crkve.

Politika i lokalna samouprava[uredi | uredi izvor]

Gradska većnica Toronta

Toronto je autonomna opština koja ima svog gradonačelnika i svoju vladu. Struktura opštinske vlade je definisana Zakonom o gradu Torontu. Gradonačelnik Toronta se bira neposrednim glasanjem i služi kao izvršna vlast u gradu. Gradsko veće Toronta je jednodomno telo, koje čini 25 odbornika koji predstavljaju gradske izborne jedinice.[74] Gradonačelnik i članovi Gradskog veća imaju mandat koji traje četiri godine bez ograničenja broja mandata. Do opštinskih izbora 2006. godine, mandat gradonačelnika i gradskih odbornika je trajao tri godine.

Posle izbora 2006, Gradsko veće je imalo sedam stalnih odbora, pri čemu se svaki odbori sastoji od predsednika, potpredsednika i četiri odbornika. Gradonačelnik imenuje predsedavajuće odbora, a preostale članove odbora imenuje Gradsko veće.[75] Izvršno veće čine predsedavajući svakog stalnog odbora, zajedno sa gradonačelnikom, zamenikom gradonačelnika i još četiri odbornika. Odbornici se takođe imenuju da nadgledaju Tranzitnu komisiju Toronta i Odbor policijske službe Toronta.

Grad ima četiri opštinska veća koje se bave lokalnim problemima. Gradsko veće je prebacilo na opštinska veća ovlašćenja za donošenje odluka na lokalna i rutinska pitanja, dok se za donošenje krupnijih odluka poput planiranja konsultuje Gradsko veće. Svaki gradski odbornik služi i kao član opštinskog veća.

Ova tela se sastoje od gradskih odbornika i privatnih lica. Toronto je 2011. godine imao budžet u iznosu od 9,4 milijardi kanadskih dolara.[76] Grad dobija sredstva od Vlade Ontarija kao dodatak poreskim prihodima i taksama.

Privreda[uredi | uredi izvor]

Finansijska četvrt Toronta.

Toronto je jedan od najvažnijih svetskih poslovnih i finansijskih centara i smatra se finansijskom prestonicom Kanade. U finansijskom smislu Toronto je drugi po značaju finansijski centar Severne Amerike (posle Njujorka) sa 205.000 zaposlenih u bankarskom sektoru i najvećim brokerskim kućama.[77] Magazin Forbs je grad Toronto uvrstio na deseto mesto na rang listi najvažnijih svetskih finansijskih centara, ispred Madrida, Filadelfije i Meksika.[78] Po tržišnom obimu berza u Torontu (TSX) je treća po veličini na kontinentu i osma u svetu.[79] Najvažnije finansijske institucije smeštene su u finansijskoj četvrti grada u ulici Bej, a svih pet najvećih kanadskih banaka ima svoja sedišta upravo u Torontu.[80] Gradski budžet u fiskalnoj 2008. godini iznosio je 8,17 milijardi dolara a većina budžetskih prihoda dolazi od poreza na imovinu (od poreza na imovinu u 2008. se u gradski budžet slilo 3,322 mlr dolara).[81]

Grad je veoma značajan centar medija, izdavačke industrije, telekomunikacija, informacionih tehnologija i filmske industrije. Izuzetno povoljan strateški položaj na saobraćajnom koridoru od Kvebeka do Vindzora učinio je od Toronta važan distributivni i trgovački centar industrijskih proizvoda, a izgradnja kanala kojim su 1959. Velika jezera povezana sa rekom Sen Loren otvorila su gradu pristup otvorenim vodama Atlantika.

Godine 2010, grad je imao neto dug od 4,4 milijarde dolara a iste godine spoljni dug je povećan za dodatnih 721 milion dolara.[82] Stopa nezaposlenosti u novembru 2010. iznosila je 6,7% i najviša je bila kod imigrantske populacije (čak 20%).[83]

U samom gradu se uglavnom nalaze sedišta velikih kompanija dok su proizvodni pogoni smešteni duž periferije i na području susednih opština. Najvažniji industrijski objekti danas se nalaze u oblastima Pil i Jork izvan gradskog područja, dok su najveće fabrike unutar grada u severnom Jorku, Skarboru i Etobiku (oko aerodroma Pirson). Industrijsko jezgro Toronta ranije je bilo duž obala Toronto Harbora i ušća Dona da bi se krajem 19. veka industrijski objekti počeli izmeštati na gradsku periferiju duž železničkih linija.

U Torontu svoje sedište imaju sledeće kompanije: Bell Media, Rogers Communications, Torstar. U širem gradskom području nalaze se sedišta kompanija Magna International, Celestica, Manulife Financial, Sun Life Financial, Kompanija Hadsonovog zaliva, te velike hotelske grupacije Four Seasons Hotels i Fairmont Hotels & Resorts.

Po troškovima života Toronto se smatra najskupljim gradom u celoj Kanadi.[84]

Turizam[uredi | uredi izvor]

Pogled na Si-En tauer i sportsku arenu Rodžers sentr
Vila muzej Kasa Loma

Prema agenciji Euromonitor Toronto se nalazi na 40. mestu svetskih top turističkih destinacija.[85] Arhitektonski simbol grada je 553 metra visoki toranj Si-En tauer izgrađen 1976. godine i najviša je građevina zapadne hemisfere. Toranj je držao svetski rekord kao najviša svetska građevina pune 34 godine, sve do izgradnje Burdž Halifa u Dubaiju.[86] Svake godine toranj poseti preko dva miliona turista.[87]

Turistički su veoma interesantni Kraljevski muzej Ontarija i Umetnička galerija Ontarija. Muzej Gardiner je jedini muzej u celoj zemlji koji je posvećen umetničkoj keramici i koji čuva preko 2.900 keramičkih eksponata iz celog sveta. Muzej cipela Bata (Bata Shoe Museum) je jedinstvena institucija tog tipa u Severnoj Americi, koja poseduje preko 12.500 predmeta, od koji je deo izložen.[88]

Nekadašnja ciglana Don Valley Brick Works (otvorena 1889) je 1996. restaurirana i proglašena delom gradskog nasleđa. Jedna od najvažnijih manifestacija u gradu je tradicionalni The Ex sajam koji se neprekidno održava još od 1879. godine, i važi za najstariju i najveću sajamsku manifestaciju u celoj Kanadi. Sajam koji traje 18 dana u proseku poseti oko 1,3 miliona posetilaca godišnje.[89][90]

U četvrti Jorkvil nalaze se brojne trgovine najpoznatijih robnih marki iz celog sveta i brojni restorani a ovaj deo grada postaje svojevrsna prestonica svetskog džet-seta tokom tradicionalnog Filmskog festivala koji se održava neprekidno od 1976. godine.[91] Veoma popularna turistička destinacija u gradu je i Toronto Iton centar, najveći šoping mol u gradu i treći po veličini u državi. Otvoren je 1977. godine i u njemu se nalazi 330 trgovina i restorana. Svake nedelje preko milion posetilaca prođe kroz Iton centar, a sa godišnjom posetom od 52 miliona jedan je od najfrekventnijih šoping molova u celoj Americi.[92][93]

Avenija Danfort, ili grčka četvrt, čuvena je po svojim restoranima i svetski je rekorder u broju restorana po kilometru kvadratnom. U ovom kraju se od 1994. svake druge nedelje u avgustu održava festival hrane Taste of the Danforth. Tokom tri dana koliko festival traje cela avenija Danfort se pretvara u ogroman štand i najveći grčki restoran na svetu koji poseti prosečno milion turista godišnje.[94]

Veliki broj turista privlači i vila muzej Kasa Loma koju često zovu najpoznatijim dvorcem u Kanadi. Nekadašnja luksuzna rezidencija imućnog bankara i industrijalca Henrija Pelata danas je pretvorena u muzej. Turistički su interesantna i Ostrva Toronta, Fort Jork, Kensington market i Hokejaška kuća slavnih.

Od 2000. godine tokom dva dana vikenda u maju se organizuje "Festival otvorenih vrata" (engl. Doors Open Toronto) kada sve najvažnije građevine u gradu otvaraju svoja vrata posetiocima. Cilj manifestacije je da se građani i turisti bolje upoznaju sa gradskom istorijom, kulturom i nasleđem.[95][96]

Klima[uredi | uredi izvor]

Unutrašnjost terminala 3 na aerodromu Pirson

Javnim prevozom u gradu, koji uključuje autobuski, tramvajski i metro saobraćaj rukovodi javna kompanija Toronto tranzit komišn (ili TTC) osnovana 1921. godine. TTC je treća po veličini javna saobraćajna kompanija na severnoameričkom kontinentu, odmah posle njujorške i meksičke.[97] Tokom 2010. usluge javnog prevoza u gradu dnevno je koristilo oko 2,5 miliona putnika, a više od polovine ovog broja koristilo je gradske autobuse.[98] TTC je u 2008. imala ukupno 11.861 zaposlenog.[99] Prva metro linija koja je prolazila ispod ulice Jang otvorena je 1954. i imala je 12 stanica, a broj stanica je do 2010. povećan na 69 (u izgradnji još šest stanica). Metro saobraćaj obavlja se preko 4 linije, tri linije su u celosti pod zemljom dok je jedna u formi lakog metroa.[100]

Saobraćajem u području šireg Toronta i južnog Ontarija upravlja kompanija Dži-O Tranzit koja je u vlasništvu Ministarstva saobraćaja Ontarija. Ovaj vid prevoza svakog radnog dana koristi oko 217.000 putnika.[101] Najfrekventnija stanica, a ujedno i saobraćajno čvorište Toronta je Junion stejšn smeštena u zapadnom delu ulice Front.[102]

Vazdušni putnički saobraćaj odvija se preko međunarodnog aerodroma Pirson (IATA kod YYZ) smeštenog 22,5 km severozapadno od centra grada u području Misisage. Pirson je najveći i najfrekventniji aerodrom u Kanadi.[103] Na Ostrvima Toronta nalazi se aerodrom Bili Bišop (IATA kod YTZ) koji se koristi isključivo za potrebe lokalnog civilnog vazduhoplovstva.

Gusta mreža lokalnih puteva u formi brzih cesta povezuje grad sa okolnim naseljima, dok mreža auto-puteva povezuje grad sa ostatkom zemlje. Auto-put 401 koji deli grad na zapadni i istočni deo povezuje Toronto sa Kvebekom na severoistoku i Vindzorom i granicom sa SAD na jugozapadu. Ovaj auto-put je najprometniji na celom kontinentu[104] a po obimu saobraćaja nalazi se i među prvima u svetu.[105] Najprometnije lokalne saobraćajnice su Gardiner ekspresvej, Don Veli parkvej i Alen roud.

Najvažnije saobraćajnice u samom gradu u pravcu zapad-istok uglavnom se pružaju paralelno sa obalom, dok se saobraćajnice od severa ka jugu spuštaju upravno u odnosu na obalu.

Od 2004—2006. postojala je trajektna linija između Toronta i grada Ročestera u američkoj saveznoj državi Njujork.[106]

Arhitektura[uredi | uredi izvor]

Iton centar, jedna je od vodećih turističkih atrakcija sa preko milion poseta nedeljno.

Današnji Toronto u arhitektonskom smislu predstavlja pravu mešavinu modernog dizajna 21. veka i arhitekture 19. veka kolonijalnog, džordžijanskog i viktorijanskog stila. Zbog toga je Lorens Ričards, profesor na arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Torontu sa pravom ovaj grad nazvao "potpuno novom i drskom mešavinom stilova i perioda".[107] Neki od najpoznatijih svetskih arhitekata radili su i stvarali u Torontu: Frenk Geri, Danijel Libeskind, Norman Foster, Jo Ming Pej i Ludvig Mis van der Roe. Grad koji je upijao arhitektonske ideje iz Evrope i SAD, uspeo je da oformi i nekoliko jedinstvenih arhitektonskih formi u u vidu stambenih objekata tipa Bay-and-gable i The Annex style house.

Najstarije živuće građevine u gradu potiču iz prve četvrtine 19. veka (Kembel haus i Grandž), izgrađene od crvene cigle u džordžijanskom stilu koji je bio omiljen među tadašnjom elitom. Viktorijanski stil je oživeo u drugoj polovini 19. veka a najveća kolekcija građevina ovog stila nalazi se u četvrtima Parkdejl[108] i Distileri. U Distileriju se nalaze najlepši primeri industrijske arhitekture grada iz 19. veka.

Gradski pejzaž je doživeo najveće promene tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka kada su mnoge starije građevine zamenjene modernim objektima. Stambeni objekti su namenski građeni za srednju klasu i počeli su da se izmeštaju u predgrađa na periferiji dok su centralni delovi grada rasli u visinu. Toronto danas sa 2.000 građevina viših od 90 m zauzima drugo mesto na kontinentu po ovom kriterijumu, odmah iza neprikosnovenog Njujorka (preko 5.000 oblakodera).[109] U oktobru 2011. u gradu je registrovano čak 132 građevine tipa oblakodera u izgradnji, što je najveći broj od svih severnoameričkih gradova (Meksiko 88, Njujork 86, Čikago 17).[110]

Gradske četvrti[uredi | uredi izvor]

Stambeni objekti u gradu u arhitektonskom smislu se dosta razlikuju od poslovnih zgrada u finansijskoj četvrti. Ostaci viktorijanske stambene arhitekture su očuvani u četvrtima Rouzdejl, Kebidžtaun, Aneks i Jorkvil dok je kvart Vajkvud park kao jedno od najstarijih planski izgrađenih naselja proglašen društvenim nasleđem Ontarija 1985. godine.

Mapa gradskog područja i Velikog Toronta (desno donji ugao)

Grad je podeljen na 240 posebnih naselja, odnosno četvrti.[111] U sastav grada ušlo je 6 nekadašnjih opština koje danas predstavljaju gradska naselja:

Stari Toronto predstavlja ujedno i gradski centar i istorijsko jezgro grada. Ovo je najgušće naseljeni deo grada. U finansijskoj četvrti nalazi se najveći klaster nebodera u celoj Kanadi, a pejzažom ovog dela grada dominiraju Frst kanadijen plejs, Toronto dominion centr, Skoša plaza, Rojal benk plaza, Trgovački sud i Brukfild plejs. Od centra grada ka severu smeštene su brojne istorijske četvrti, danas područja u kojima žive bogati stanovnici grada: Jorkvil, Rouzdejl, Aneks, Forest hil, Lorens park, Litn park, Dir park, Mur park i Kasa Loma. Sa druge strane u četvrtima Sent Džejms taun, Ridžen park, Mos park, Aleksandra park i Parkdejl se nalaze brojne stambene zgrade namenjene srednjem sloju stanovništva. U starom Torontu se nalaze i etnički profilisane četvrti poput Kineske i Grčke četvrti, Male Italije, Male Indije i Portugalskog kvarta.

U naseljima Jork i Istočni Jork dominiraju porodične kuće i manji stambeni kompleksi namenjeni pre svega radničkoj srednjoj klasi. U nekim od stambenih blokova ovog dela grada dominiraju stambene višespratnice u kojima uglavnom žive brojne imigrantske porodice. To su etnički najšareniji delovi Toronta. Periferni delovi grada obuhvataju područja nekadašnjih opština Skarboro na istoku, Etobiko na zapadu i Severnog Jorka na severu. U poslednje vreme značajan broj poslovnih objekata iz finansijske četvrti se premešta u ove delove grada.

Javne površine[uredi | uredi izvor]

Detalj iz parka Ivan Forest

U Torontu postoji široka lepeza javnih površina, od gradskih trgova do brojnih parkova. Brigu o javnim površinama u gradu vodi poseban odsek Toronto Public Space Committee.

Dva najvažnija trga u strogom centru grada su Nejtan Filips skver i Jang-Dandas skver. Trg Nejtan Filips je otvoren 1965. i zamišljen je kao veliki otvoreni prostor ispred ulaza u gradsku većnicu Toronta, a ime je dobio u čast nekadašnjeg gradonačelnika Nejtana Filipsa (gradonačelnik od 1955. do 1962).[112] Trg Jang-Dandas (ili skraćeno Vaj-Di Skver) nalazi se takođe u blizini gradske većnice, otvoren je 2002. na raskršću ulica Jang i Dandas i zahvaljujući brojnim umetničkim priredbama koje se održavaju na njemu za kratko vreme je postao jedna od najvažnijih turističkih lokacija u gradu.[113] Najvažnija javna površina na obali je trg Harborfront. Tokom zime najveće javne površine u gradu se obično pretvaraju u velika klizališta.

U užem i širem delu grada nalaze se brojni parkovi, a neki od najznačajnijih i najomiljenijih su Grendž park, Mus park, Alan Gardens, Litl Norvej park, Kvins park, Riverdejl park, Triniti Belvuds park, Kristi Pits i Lesli Strit spit. Najveća koncentracija zelenih površina nalazi se na ostrvima koja su trajektom povezana sa kopnom.

Kultura[uredi | uredi izvor]

Rojal Aleksandra Teatar

Kulturna scena Toronta obuhvata više od pedeset baletskih i plesnih grupa, šest operskih grupa, dva simfonijska orkestra i mnoštvo pozorišta. U gradu se nalazi Nacionalni balet Kanade, Kanadska opera, Simfonijski orkestar Toronta, Kanadski elektronski ansambla i Kanadsko scensko društvo. Značajna objekti za izvođenje predstava su Centar For sizons za scensku umetnost, Roj Tomson Hol, pozorište Princeza od Velsa, Rojal Alekandra Teatar, Masi Hol, Centar za umetnost Toronto, pozorišta Elgin i Vinter Garden i Soni centar za scenske umetnosti.

Ontario plejs obuhvata IMAX bioskop Sinesferu, kao i amfiteatar Molson, otvoreni prostor za koncert. Od proleća 2012. Ontario plejs je zatvoren zbog pada posećenosti tokom godina. Amfiteatar Molson i luka još uvek rade, ali park i Sinesfera više ne.

Svakog leta Kanadsko scensko društvo izvodi neku Šekspirovu predstavu na otvorenom u Haj parku. Kanadska staza slavnih odaje priznanja uspešnim Kanađanima preko niza zvezda na trotoarima duž ulica King i Simko.

Produkcija domaćih i stranih filmova i televizijskih emisija je važna delatnost u gradu. Toronto je 2011. bio rangiran na trećem mestu filmskih i televizijskih centara posle Los Anđelesa i Njujorka,[114] zbog čega sa Vankuverom deli nadimak "Holivud severa".[115][116] Međunarodni filmski festival u Torontu se održava svake godine i prikazuju se filmovi iz celog sveta.

Karipski karneval (ranije poznat kao Karibana) se održava svakog leta od sredine jula do početka avgusta.[117] Prva Karibana se održala 1967. kada je lokalna karipska zajednica slavila stogodišnjicu postojanja Kanade. Više od 40. godina kasnije, karneval je toliko narastao da privlači milione ljudi u Toronto svake godine.[118]

Jedan od najvećih događaja u gradu, Nedelja ponosa nedelja ponosa se održava krajem juna i jedan je od najvećih LGBT festivala na svetu. Tokom 10 dana koliko traje nedelja ponosa širom Toronta se održavaju brojne muzičke i kulturne manifestacije koje promovišu različitost i toleranciju. Prema podacima organizatora u nedelji ponosa 2009. učestvovalo je skoro milion posetilaca, a sam grad je od festivala zaradio 136 miliona kanadskih dolara.[119]

Mediji[uredi | uredi izvor]

Toronto je kanadsko najveće medijsko tržište; ima četiri konvencionalna dnevnika, dva nedeljnika i dve besplatne novine u gradskom području od oko 6 miliona stanovnika. Toronto star i Toronto san su istaknuti gradski dnevni listovi, dok nacionalni dnevnici, The Globe and Mail i National Post imaju sedište u gradu. Metro, 24 sata i t.o.night se štampaju kao besplatne novine. Dva najvažnija gradska nedeljnika su Now i The Grid.

U Torontu se nalaze sedišta nekih od najvećih kanadskih televizijskih mreža na engleskom jeziku, među kojima su Si-Bi-Si, Si-Ti-Vi, Global TV, Ti-Es-En i Sportsnet.

Kriminal[uredi | uredi izvor]

Kriminal u Torontu je relativno nizak već dug period vremena; niska stopa kriminala u Torontu je rezultovala da grad ima reputaciju kao jedan od najbezbednijih velikih gradova u Severnoj Americi. Nedavni podaci pokazuju da je kriminal na gradskom području Toronta u stalnom padu od 1998. godine, a ukupno smanjenje svih prijavljenih zločina u periodu 1998˜—2008 iznosi 33%.[120]

Na primer, godine 2007. stopa ubistava za Toronto je iznosila 3,3 ubijenih ljudi na 100.000 stanovnika, što je relativno malo u poređenju sa Detroitom (33,8), Atlantom (19,7), Bostonom (10,3), Los Anđelesom (10,0), Njujorkom (6.3), dok je neznatno niža u Vankuveru (3,1), i Montrealu (2,6). Stopa pljački u Torontu se takođe rangira nisko, sa 207,1 pljački na 100.000 stanovnika, u poređenju sa Los Anđelesom (348.5), Vankuverom (266,2), Njujorkom (265.9) i Montrealom (235.3).[121][122][123][124][125][126]

Najveći broj ubistava u jednoj godini zabeležen je 1991. godine, kada je prijavljeno 89 ubistava, što je stopa od 3,9 ubijenih ljudi na 100.000 stanovnika.[127][128] Godine 2005, mediji u Torontu su skovali termin "godina pištolja" (engl. Year of the Gun), jer je zabeležen rekordan broj ubistava iz pištolja, 52 od 80.[129][130] Ukupan broj ubistava opao je na 70 u 2006. godini, a iste je skoro 2.000 ljudi u Torontu bilo žrtva zločina koji su bili u vezi sa pištoljem, što je jedna četvrtina od ukupnog nacionalnog broja. Od 84 ubistva počinjenih 2007. godine, otprilike polovina njih počinjena je vatrenim oružjem. Zločini povezani sa bandama su takođe u porastu, između 1997. i 2005. godine, preko 300 ubistava povezano je sa bandama. Kao rezultat toga, Vlada Ontarija razvila je strategiju protiv upotrebe vatrenog oružja.[131] Godine 2011, broj prijavljenih ubistava u Torontu pao je na 45, što je pad od skoro 26% u odnosu na prethodnu godinu, kao i najmanji zabeleženi broj ubistava još od 1986. godine.[132]

Obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Koledž Univerziteta u Torontu
Koledž primenjene umetnosti i arhitekture Seneka
Koledž primenjene umetnosti i dizajna Ontarija

Toronto je jedan od najvažnijih visokoobrazovnih centara na severnoameričkom kontinentu. Univerzitet u Torontu je osnovan 1827. godine i najstarija je obrazovna ustanova ovog tipa u celom Ontariju.[133] Prema Šangajskoj listi u 2012. Univerzitet u Torontu je prema kvaliteti studija svrstan na prvo mesto u Kanadi i na 27. poziciju među svetskim Univerzitetima.[134] Univerzitet ima i dva fakulteta sa odeljenjima u Skarborou i Misisagi. Četvrta najveća biblioteka na kontinentu je vlasništvo ovog univerziteta (posle Harvarda, Jejla i Berklija). U Torontu deluje i Univerzitet Jork čije pravno odeljenje (Osgoode Hall Law School) poseduje najveću zbirku udžbenika i knjiga iz prava na celoj teritoriji Britanskog komonvelta. Tu su još i Univerzitet Rajersonov i Koledž primenjene umetnosti i dizajna Ontarija (OCAD University).

U gradu postoje i četiri licencirana koledža (više škole), Seneka, Sentenijal, Džordž Braun i Hamber koledž. U Ošavi koja je deo Velikog Toronta nalazi se Tehnološki institut Univerziteta Ontarija i Darem koledž.

U samom sedištu grada deluje Kraljevski muzički konzervatorijum. Konzervatorijum je 1886. osnovao Edvard Fišer koji je ujedno bio i njen prvi upravnik i umetnički direktor. Ova ustanova je 1995. uvrštena na listu kulturno-istorijskih znamenitosti Kanade.[135] Od marta 2011. Konzervatorijum u Torontu ima potpisan ugovor o saradnji sa njujorškim Karnegi Holom u domenu formiranja jedinstvenog sistema muzičkog obrazovanja.[136]

Kanadski filmski centar, koga je 1988. osnovao reditelj Norman Džuison, najvažnija je obrazovna institucija koja se bavi proučavanjem filma, televizije i savremenih mas medija.[137]

Svim javnim školama u gradu i okolini upravljaju četiri najveća školska odbora. Najveći je školski odbor okruga Toronto (Toronto District School Board; TDSB) pod čijom ingerencijom je ukupno 558 anglofonih javnih škola (od toga je 451 osnovna škola).[138] TDSB je najveći školski odbor na teritoriji Kanade i četvrti po veličini na kontinentu.[139]

Narodna biblioteka u Torontu po broju knjiga predstavlja najveću javnu bibliotekarsku ustanovu u Kanadi, i 2008. je imala najveći tiraž po glavi stanovnika od svih drugih javnih biblioteka u zemlji zajedno.[140][141] Osnovana 1830. kao stručna biblioteka mašinskog instituta, biblioteka danas poseduje 98 specijalizovanih odeljenja sa preko 12 miliona različitih izdanja.[142][143]

Sport[uredi | uredi izvor]

Dvorana Mejpl Lif gardens danas ima status istorijskog nasleđa grada.
Hokejaška kuća slavnih nalazi se na uglu ulica Jang i Front u centru grada.

Toronto je značajan i sportski centar. Jedini je gradski centar u Kanadi koji ima profesionalne sportske ekipe koje se takmiče u 7 najjačih profesionalnih takmičenja na kontinentu (NHL, MLB, NBA, MLS, kanadska ženska hokejaška liga i kanadska fudbalska liga).

Najvažniji sportski objekti u gradu su Rodžers centar, Er Kanada centar, Riko kolisijum i Stadion BMO.

Među najpopularnije sportove i sportove sa najdužom tradicijom u gradu spada hokej na ledu. Jedan od najpoznatijih i najstarijih sportskih timova u gradu je hokejaški klub Mejpl lifsi, član originalne šestorke Nacionalne hokejaške lige. Lifsi su jedna od najuspešnijih profesionalnih hokejaških ekipa na svetu, sa čak 13 titula Stenli kupa. Ekipa se trenutno takmiči u severoistočnoj diviziji istočne konferencije NHL lige, a domaće utakmice od 1999. igraju u Er Kanada centru. Nekadašnja hokejaška dvorana Mejpl Lifs gardens sagrađena 1931. danas ima status spomenika od istorijskog značaja. Toronto je i sedište Hokejaške kuće slavnih koja ima i funkciju muzeja hokeja na ledu (osnovana 1943).

Od 1995. ekipa Toronto Reptorsa je član profesionalne košarkaške NBA lige. Svoje domaće utakmice takođe igraju u dvorani Er Kanada. Ekipa je najveći uspeh ostvarila u sezoni 2006/07 kada su osvojili titulu u diviziji Atlantik. U sezoni 2010/11 za ekipu Reptorsa nastupao je i srpski košarkaš Predrag Stojaković.

Američka ekipa Bafalo bilsi koja se takmiči u ligi američkog fudbala u Torontu je odigrala 8 svojih "domaćih" utakmica u periodu između 2008. i 2012. Ekipa Blu džejsa predstavlja grad u MLB bejzbol ligi. U fudbalskoj MLS ligi takmiči se ekipa FK Toronta.

Svake godine zajedno sa Montrealom Toronto organizuje teniski turnir iz masters serije (za muškarce) Rodžers kup. Turnir se održava krajem juna, tako što je svake parne godine Toronto domaćin muškog, a Montreal ženskog dela turnira i obratno. Mečevi se igraju na terenima Reksal centra. Zanimljivo je da su srpski igrači slavili 4 puta na ovom turniru. Ana Ivanović je pobedila 2006. u ženskoj konkurenciji, a Novak Đoković 2007, 2011. i 2012. godine.

Toronto je u dva navrata bio grad kandidat za organizaciju Letnjih olimpijskih igara, 1996. i 2008. godine. U prvom slučaju ispao je u trećem krugu glasanja (domaćinstvo je dodeljeno Atlanti), dok je 2008. izgubio u odlučujućem krugu glasanja od kineske prestonice Pekinga. Olimpijski komitet Kanade je prvobitno najavio i treću kandidaturu za organizaciju Letnjih olimpijskih igara 2020,[144] ali je kandidatura poništena u avgustu 2011. godine[145] u korist kandidature za igre 2024. godine.[146]

Toronto će od 10. do 26. jula 2015. biti domaćin 17. Panameričkih igara.[147]

Detalj sa bejzbol utakmice ekipe Blu džejs u Rodžers centru (pokretni krov je otvoren).

Gradovi pobratimi[uredi | uredi izvor]

Grad Toronto ima potpisane ugovore o partnerstvu i saradnji sa sledećim gradovima:[148]

Sa sledećim gradovima Toronto ima ugovore o prijateljstvu:[148]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Flew, Janine (2004). The Children's Visual World Atlas. Humphries, Lynn ; Press, Limelight ; McPhee, Margaret. Sydney (Australia): Fog City Press. str. 76. ISBN 978-1-74089-317-6. 
  2. ^ a b Citizenship and Immigration Canada (2006). „Canada-Ontario-Toronto Memorandum of Understanding on Immigration and Settlement (electronic version)”. Arhivirano iz originala 25. 8. 2008. g. Pristupljeno 1. 3. 2007. 
  3. ^ „City of Toronto, Ontario”. Arhivirano iz originala 29. 9. 2007. g. Pristupljeno 6. 7. 2007. 
  4. ^ „Vancouver is 'best city to live'”. CNN. 5. 10. 2005. Pristupljeno 5. 3. 2007. 
  5. ^ Mercer Human Resource Consulting (2006). „Mercer 2006 Quality of Living Survey” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 25. 06. 2008. g. Pristupljeno 5. 3. 2007. 
  6. ^ Beauchesne, Eric (24. 6. 2006). „Toronto pegged as priciest place to live in Canada”. CanWest News Service. Arhivirano iz originala 27. 12. 2009. g. Pristupljeno 5. 3. 2007. 
  7. ^ Park Establishement Branch, National Parks Directorate (17. 11. 2006). „Parks Canada”. Pc.gc.ca. Arhivirano iz originala 5. 6. 2011. g. Pristupljeno 12. 10. 2012. 
  8. ^ {{cite web|author= |url=http://www.citymayors.com/economics/financial-cities.html |title=Članak u [[Toronto star |date= |website= |publisher= |access-date=25. 4. 2013}}]u (2004)]
  9. ^ „Pregled podataka o privredi Toronta”. Pristupljeno 25. 3. 2009. 
  10. ^ a b v g „"The real story of how Toronto got its name".”. Pristupljeno 11. 12. 2011.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. decembar 2011) Natural Resources Canada.
  11. ^ „"Canada, Provinces & Territories: The naming of their capital cities".”. Pristupljeno 11. 12. 2011.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. decembar 2011) Natural Resources Canada.
  12. ^ Pearl McCarthy (1954-03-05). "Tarantou, Now Toronto, First Mapped in 1656". The Globe and Mail (Toronto):. pp. 3.}-
  13. ^ Hayes 2002, str. 60.
  14. ^ Firth 1966, str. 297–298.
  15. ^ „Population statistics and land area.”. Pristupljeno 11. 12. 2011.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. mart 2007) Statistics Canada (2001).
  16. ^ „"Getting Here".”. Pristupljeno 11. 12. 2011.  Visiting Toronto. City of Toronto.
  17. ^ a b v City of Toronto. „Toronto's geography.”. Pristupljeno 12. 12. 2011. 
  18. ^ a b v City of Toronto. „Ravines and Natural Features.”. Pristupljeno 12. 12. 2011. 
  19. ^ „Lake Iroquois and its shore cliff.”. Pristupljeno 12. 12. 2011. }-
  20. ^ Larson, Grahame; Schaetzl, Randall (2001). „Origin and Evolution of the Great Lakes”. J. Great Lakes Res. 27 (4): 518—546. Bibcode:2001JGLR...27..518L. doi:10.1016/S0380-1330(01)70665-X. .
  21. ^ „Scarborough Bluffs;”. Приступљено 12. 12. 2011.  Stay.com/Toronto » Attractions.
  22. ^ „"The History of Casa Loma".”. Приступљено 12. 12. 2011.  Архивирано на сајту Wayback Machine (1. децембар 2011) Casa Loma website. Kiwanis Club of Casa Loma.
  23. ^ а б в г д „"Canadian Climate Normals 1971-2000".”. Приступљено 13. 12. 2011.  Архивирано на сајту Wayback Machine (10. децембар 2009) Environment Canada.
  24. ^ а б „"Canada's Wind Chill Index".”. Приступљено 13. 12. 2011.  Архивирано на сајту Wayback Machine (27. новембар 2001) Environment Canada.
  25. ^ „The Worst Heatwave In T.O. History.”. Приступљено 13. 12. 2011.  Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јун 2009)
  26. ^ „Ontario Weather Review, April 2010.”. Приступљено 13. 12. 2011.  Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јун 2011)
  27. ^ Peter Bowyer (2004). „"Recovery — Aftermath".”. Приступљено 13. 12. 2011.  Canadian Hurricane Centre.
  28. ^ „Impact of urbanization on the climate of Toronto, Ontario, Canada.” (PDF). Приступљено 13. 12. 2011.  Архивирано на сајту Wayback Machine (20. март 2012)
  29. ^ а б в City of Toronto. „Parks, Forestry and Recreation.”. Приступљено 13. 12. 2011. 
  30. ^ „Parks, Gardens & Beaches”. Приступљено 2. 5. 2024. 
  31. ^ See R. F. Williamson, ур. (2008). Toronto: An Illustrated History of its First 12,000 Years. Toronto: James Lorimer. , ch. 2, with reference to the Mantle Site, Wendat (Huron) Ancestral Village.
  32. ^ „The real story of how Toronto got its name”. Natural Resources Canada (2005). Архивирано из оригинала 9. 12. 2011. г. Приступљено 8. 12. 2006. 
  33. ^ „Fort Rouillé”. Приступљено 8. 12. 2006.  Архивирано на сајту Wayback Machine (13. септембар 2012), Jarvis Collegiate Institute (2006)
  34. ^ „Natives and newcomers, 1600-1793”. City of Toronto. 2006. Приступљено 8. 12. 2006. 
  35. ^ „Welcome to the birthplace of Toronto”. Friends of Fort York (2006). Приступљено 8. 12. 2006. 
  36. ^ „Battle of York”. Архивирано из оригинала 20. 8. 2007. г. Приступљено 10. 7. 2007. 
  37. ^ „Black history at the City of Toronto Archives”. Приступљено 13. 3. 2009. , City of Toronto (2009)
  38. ^ „Toronto transit chief says searches unlikely”. Приступљено 3. 2. 2007.  Архивирано на сајту Wayback Machine (13. октобар 2007) (2005)
  39. ^ „Westward ho? The shifting geography of corporate power in Canada”. Приступљено 14. 1. 2007.  Архивирано на сајту Wayback Machine (2. септембар 2013), Journal of Canadian Studies (2002)
  40. ^ „Municipality of Metropolitan Toronto Act”. Приступљено 29. 12. 2006. , Government of Ontario (2000)
  41. ^ „SOS! Canadian Disasters”. Приступљено 19. 12. 2008.  Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јун 2011) Library and Archives Canada (2006)
  42. ^ а б в „Toronto history FAQs: What was the population of Toronto in various years?”. City of Toronto Archives. Приступљено 18. 3. 2007. 
  43. ^ „Population Tables for Toronto”. Statistics Canada. 1971. Архивирано из оригинала 15. 02. 2009. г. Приступљено 23. 3. 2009. 
  44. ^ „Population Tables for Toronto”. Statistics Canada. 1976. Архивирано из оригинала 15. 02. 2009. г. Приступљено 23. 3. 2009. 
  45. ^ „Population Tables for Toronto”. Statistics Canada. 1981. Архивирано из оригинала 15. 02. 2009. г. Приступљено 23. 3. 2009. 
  46. ^ „1986 Community Profile for Toronto” (PDF). Statistics Canada. City of Toronto. 2003. Приступљено 8. 5. 2007. 
  47. ^ а б „1991 Community Profile for Toronto” (PDF). Statistics Canada. City of Toronto. 2003. Приступљено 8. 5. 2007. 
  48. ^ „Population and Dwelling Counts, for Census Metropolitan Areas in Decreasing Order of 1996 Population, 1991 and 1996 Censuses - 100% Data”. Statistics Canada. 17. 4. 2001. Архивирано из оригинала 17. 12. 2007. г. Приступљено 18. 3. 2007. 
  49. ^ а б „Population and Dwelling Counts, for Canada, Census Metropolitan Areas, Census Agglomerations and Census Subdivisions (Municipalities), 2001 and 1996 Censuses - 100% Data”. Statistics Canada. Архивирано из оригинала 26. 02. 2009. г. Приступљено 18. 3. 2007. 
  50. ^ „1996 Community Profile for Toronto” (PDF). Statistics Canada. City of Toronto. 2003. Приступљено 8. 5. 2007. 
  51. ^ а б в г д ђ „2006 Community Profile for Toronto, Ontario”. Statistics Canada. 17. 3. 2007. Архивирано из оригинала 06. 09. 2007. г. Приступљено 8. 5. 2007. 
  52. ^ „2001 Community Profile for Toronto” (PDF). Statistics Canada. City of Toronto. 2001. Приступљено 8. 5. 2007. 
  53. ^ „Population and dwelling counts, for Canada, census metropolitan areas, census agglomerations and census subdivisions (municipalities), 2011 and 2006 censuses”. Statistics Canada, 2011 Census of Population. 8. 2. 2011. Приступљено 8. 2. 2011. 
  54. ^ „Population and dwelling counts, for Canada, provinces and territories, and census divisions, 2011 and 2006 censuses”. Statistics Canada, 2011 Census of Population. 8. 2. 2011. Приступљено 8. 2. 2007. 
  55. ^ „Population and dwelling counts, for population centres, 2011 and 2006 censuses”. Statistics Canada, 2011 Census of Population. 8. 2. 2011. Приступљено 8. 2. 2007. 
  56. ^ а б Government of Canada, Statistics Canada (2022-02-09). „Population and dwelling counts: Canada and census subdivisions (municipalities)”. www150.statcan.gc.ca. Приступљено 2022-07-01. 
  57. ^ а б Government of Canada, Statistics Canada (2022-02-09). „Population and dwelling counts: Canada and population centres”. www150.statcan.gc.ca. Приступљено 2022-07-01. 
  58. ^ а б Government of Canada, Statistics Canada (2022-02-09). „Population and dwelling counts: Canada, provinces and territories, census metropolitan areas and census agglomerations”. www150.statcan.gc.ca. Приступљено 2022-07-01. 
  59. ^ „Toronto Quick Facts”. Government of Canada, Department of Foreign Affairs and International Trade, Investment, Science & Technology Branch. Архивирано из оригинала 20. 6. 2008. г. Приступљено 14. 2. 2008. 
  60. ^ „City of Toronto: Toronto Overview”. City of Toronto. 2007. Приступљено 9. 7. 2007. 
  61. ^ а б Francine Kopun (5. 12. 2007). „A city of unmatched diversity”. Toronto Star. Nicholas Keung. Приступљено 7. 10. 2008. 
  62. ^ „Toronto.ca” (PDF). Приступљено 17. 4. 2010. 
  63. ^ Canada (18. 7. 2007). „Still Single, Time To Move West”. The Globe and Mail. Toronto. Архивирано из оригинала 14. 01. 2017. г. Приступљено 17. 4. 2010. 
  64. ^ "A few frank words about immigration Архивирано на сајту Wayback Machine (21. децембар 2017)". The Globe and Mail. October 7, 2010
  65. ^ а б в „2006 Community Profile for Toronto: Ethnicities”. Statistics Canada. 2006. Архивирано из оригинала 06. 09. 2007. г. Приступљено 15. 7. 2008. 
  66. ^ „Various Languages Spoken - Toronto”. Приступљено 9. 9. 2009.  Архивирано на сајту Wayback Machine (8. април 2020) Census metropolitan area, Statistics Canada (2006).
  67. ^ „Language used at work by mother tongue in Toronto”. Приступљено 5. 12. 2006.  Архивирано на сајту Wayback Machine (21. април 2008) Census metropolitan area, Statistics Canada (2001).
  68. ^ „Language used at work by mother tongue (City of Toronto)”. Приступљено 5. 12. 2006.  Архивирано на сајту Wayback Machine (21. април 2008), Statistics Canada (2001)
  69. ^ „City of Toronto: Emergency Services - 9-1-1 = EMERGENCY in any language”. City of Toronto. Приступљено 5. 1. 2007. 
  70. ^ Religion (95A), Age Groups (7A) and Sex (3) for Population, for Canada, Provinces, Territories, Census Metropolitan Areas and Census Agglomerations, 1991 and 2001 Censuses - 20% Sample Data Архивирано на сајту Wayback Machine (27. новембар 2013), Statistics Canada (2001).
  71. ^ „Community Highlights for Toronto”. Приступљено 5. 12. 2006.  Архивирано на сајту Wayback Machine (22. октобар 2017), Statistics Canada (2001).
  72. ^ „Religions in Canada (Toronto)”. Statistics Canada. 2001. Архивирано из оригинала 31. 01. 2019. г. Приступљено 19. 5. 2006. 
  73. ^ СПЦ Епархија Канадска: „Српска колонија у Торонту, Онтарио”. Приступљено 9. 10. 2012.  Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јул 2012)
  74. ^ „Stay granted on previous Bill 5 decision, paving way for 25-ward election”. Toronto Star. 19. 9. 2018. 
  75. ^ „City Council names Speaker and members to Standing Committees, Agencies, Boards and Commissions”. CNW Group. 6. 12. 2006. Архивирано из оригинала 30. 9. 2007. г. Приступљено 18. 3. 2007. 
  76. ^ „Toronto budget balanced for 2011”. CBS. 2011. Приступљено 20. 12. 2011. 
  77. ^ „Toronto Transit Strike Looms as Talks Pass Deadline”. Приступљено 15. 12. 2011. , Joe Schneider.
  78. ^ „Forbes Economic Growth GDP”. Приступљено 15. 12. 2011. , Rob Taylor.
  79. ^ „TSX Group History at a Glance, Steve Kee.” (PDF). Приступљено 15. 12. 2011.  Архивирано на сајту Wayback Machine (4. децембар 2008)
  80. ^ City of Toronto (2007) - „Toronto economic overview”. Приступљено 15. 12. 2011. , Key industry clusters and A Diversified Economy.
  81. ^ „"2008 Budget Committee Recommended Operating Budget".” (PDF). Приступљено 15. 12. 2011. 
  82. ^ Moloney, Paul (June 27, 2011). „"Toronto debt $4.4B and rising"”. Приступљено 15. 12. 2011. . Toronto Star.
  83. ^ „"Jobless rate up for Toronto immigrants".”. Приступљено 15. 12. 2011.  Архивирано на сајту Wayback Machine (9. фебруар 2011) The Globe and Mail. December 3, 2010
  84. ^ „"Toronto beats Vancouver as most costly city".”. Приступљено 18. 12. 2011.  Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јануар 2012) CTV. July 12, 2011
  85. ^ „"Euromonitor International's top city destinations ranking".”. Приступљено 16. 12. 2011.  Архивирано на сајту Wayback Machine (31. октобар 2011) euromontior.com (Euromontior).
  86. ^ "Canada's Wonder of the World". Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јул 2007) CN Tower: Plan Your Visit > Who We Are. CN Tower — Canada Lands Company., Приступљено 16. 12. 2011.
  87. ^ „Facts at a Glance.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2005-03-09. г. Приступљено 16. 12. 2011.  CN Tower. 2005
  88. ^ „batashoemuseum.ca/collections”. Приступљено 25. 4. 2013.  Архивирано на сајту Wayback Machine (10. фебруар 2013)
  89. ^ „The Ex.”. Приступљено 16. 12. 2011. 
  90. ^ „CNE - About Us”. Приступљено 16. 12. 2011.  Архивирано на сајту Wayback Machine (24. децембар 2011), Canadian National Exhibition (2006).
  91. ^ „www.tiff.net”. 
  92. ^ „Who uses the square (Demographics)”. Приступљено 16. 12. 2011.  Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јануар 2009), City of Toronto (2007).
  93. ^ „City of Toronto, Attractions.”. Приступљено 16. 12. 2011. 
  94. ^ Taste of the Danforth. „History of the Taste.”. Архивирано из оригинала 2007-04-01. г. Приступљено 16. 12. 2011. 
  95. ^ Doors Open Toronto
  96. ^ „"City of Toronto - Doors Open 2011".”. Приступљено 18. 12. 2011.  Архивирано на сајту Wayback Machine (31. август 2011) City of Toronto.
  97. ^ „Toronto transit chief says searches unlikely”. Приступљено 16. 12. 2011.  Архивирано на сајту Wayback Machine (13. октобар 2007) (2005).
  98. ^ "APTA transit ridership report, First Quarter, 2010" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. jul 2010) (PDF). American Public Transportation Association. 2010-06-01. Pristupljeno 16. decembra 2011.
  99. ^ „"TTC Operating Statistics".” (PDF). Pristupljeno 16. 12. 2011.  TTC. 2007
  100. ^ Toronto Subway at urbanrail.net
  101. ^ „"Info to GO"” (PDF). Приступљено 16. 12. 2011.  Архивирано на сајту Wayback Machine (6. март 2012) (PDF). GO Transit.
  102. ^ Globe & Mail (November 2007). „"Underground mall in store for Union Station makeover".”. Приступљено 16. 12. 2011. [мртва веза] The Globe and Mail (Toronto).
  103. ^ „"GTAA – Toronto Pearson today".”. Приступљено 16. 12. 2011.  Архивирано на сајту Wayback Machine (23. новембар 2010) Gtaa.com.
  104. ^ Maier, Hanna (October 9, 2007). Concrete Pavements in Europe and Canada (Report). Federal Highway Administration. "The key high-volume highways in Ontario are the 400-series highways in the southern part of the province. The most important of these is the 401, the busiest highway in North America, with average annual daily traffic (AADT) of more than 425,000 vehicles in 2004, and daily traffic sometimes exceeding 500,000 vehicles."
  105. ^ "Ontario government investing $401 million to upgrade Highway 401". Ontario Ministry of Transportation. Archived from the original on September 14, 2007. "Highway 401 is one of the busiest highways in the world and represents a vital link in Ontario's transportation infrastructure, carrying more than 400,000 vehicles per day through Toronto."
  106. ^ „rocwiki.org/Fast_Ferry”. Приступљено 25. 4. 2013. 
  107. ^ Christopher Hume. „Toronto Architecture.”. Приступљено 18. 12. 2011.  Архивирано на сајту Wayback Machine (1. новембар 2011)
  108. ^ "Parkdale Community Information Centre". Архивирано на сајту Wayback Machine (21. децембар 2011) Parkdale Community Information Centre.
  109. ^ "Emporis list of cities by high rise building". Архивирано на сајту Wayback Machine (10. мај 2007) Emporis.com. 2009-06-15. Приступљено 18. децембра 2011.
  110. ^ Brendan Kennedy. „Highrises? We’re tops on the continent.”. Приступљено 18. 12. 2011.  Staff Reporter. Published On Wed, 05 Oct 2011
  111. ^ City of Toronto Residential Communities and Business Improvement Areas Map
  112. ^ „City of Toronto > Toronto City Hall tour > Nathan Phillips Square”. City of Toronto. Архивирано из оригинала 13. 7. 2009. г. Приступљено 12. 7. 2008. 
  113. ^ Dundas Square coming to life ; Decaying strip redesigned with rich granite, fibre-optic lights Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јул 2013), Toronto Star, March 18, 2002
  114. ^ „Film and Television Industry: 2011 Year in Review” (PDF). 1. 9. 2012. 
  115. ^ 'Sarasota Herald-Tribune.„Toronto Now Called Hollywood of North ”. Приступљено 10. 6. 2011. 
  116. ^ „New numbers confirm Toronto's rank as Hollywood North”. City of Toronto. Архивирано из оригинала 30. 09. 2007. г. Приступљено 1. 1. 2007. 
  117. ^ „Toronto Caribbean Carnival (Caribana) Festival 2006”. Приступљено 11. 12. 2006.  Архивирано на сајту Wayback Machine (9. фебруар 2009), WORD Magazine (2006)..
  118. ^ „The Caribana success story”. Toronto Star. 3. 5. 2010. Приступљено 1. 6. 2010. 
  119. ^ CityNews: Toronto To Host World Pride In 2014. Архивирано на сајту Wayback Machine (22. октобар 2009) Објављено 18. 10. 2009.
  120. ^ „Police layoffs? Not in this town”. Thestar.com. 24. 8. 2023. Приступљено 12. 10. 2012. 
  121. ^ „FBI statistics 2008”. Fbi.gov. Архивирано из оригинала 12. 04. 2010. г. Приступљено 9. 10. 2012. 
  122. ^ Topping, David (22. 7. 2008). „Metrocide: A History of Violence”. Torontoist. Архивирано из оригинала 20. 04. 2010. г. Приступљено 9. 10. 2012. 
  123. ^ „Story – News”. Vancouver Sun. Canada. 15. 3. 2009. Архивирано из оригинала 18. 4. 2009. г. Приступљено 9. 10. 2012. 
  124. ^ „Bilan chiffres_A_new” (PDF). Приступљено 9. 10. 2012. 
  125. ^ „Vancouver.ca” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 01. 07. 2019. г. Приступљено 9. 10. 2012. 
  126. ^ „2007annrep_draft_daily_2008_03_26.xlsm” (PDF). Приступљено 9. 10. 2012. 
  127. ^ „GunControl.ca” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 17. 10. 2010. г. Приступљено 9. 10. 2012. 
  128. ^ „Double murder occurred on Christmas Day: police”. Ctv.ca. 27. 12. 2007. Архивирано из оригинала 14. 02. 2009. г. Приступљено 9. 10. 2012. 
  129. ^ „Despite rise, police say T.O. murder rate 'low'”. Ctv.ca. 26. 12. 2007. Архивирано из оригинала 27. 12. 2009. г. Приступљено 9. 10. 2012. 
  130. ^ „CTV Toronto – Toronto sets a new record for gun-related carnage – CTV News, Shows and Sports – Canadian Television”. Toronto.ctv.ca. Архивирано из оригинала 27. 12. 2009. г. Приступљено 9. 10. 2012. 
  131. ^ „Ministry of the Attorney General – Backgrounder”. Attorneygeneral.jus.gov.on.ca. 25. 10. 2005. Архивирано из оригинала 01. 07. 2009. г. Приступљено 9. 10. 2012. 
  132. ^ Doucette, Chris (31. 12. 2011). „Toronto murder rate plummets in 2011”. Toronto Sun. Приступљено 9. 10. 2012. 
  133. ^ "The story of the University of Toronto's original charter". Архивирано 2012-07-10 на сајту Archive.today University of Toronto Archives and Records Management Services.
  134. ^ „Academic Ranking of World Universities - 2012.”. Pristupljeno 9. 10. 2012.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. april 2013)
  135. ^ Royal Conservatory of Music, National Register of Historic Places
  136. ^ „Carnegie Hall and The Royal Conservatory Partner to Launch the Carnegie Hall Royal Conservatory Achievement Program” (PDF). 25. 3. 2011. Arhivirano iz originala (PDF) 22. 3. 2012. g. Pristupljeno 4. 4. 2011. 
  137. ^ Canadian Film Centre
  138. ^ "„5050_2.gif”. Pristupljeno 12. 3. 2011.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. jul 2011)." () Toronto District School Board..
  139. ^ "„About Us”. Pristupljeno 8. 6. 2012. ." Toronto District School Board..
  140. ^ „Living History Resource to be Created in Black Creek”. CNW Group. 13. 8. 2010. Pristupljeno 7. 8. 2011. 
  141. ^ „Statistics”. Annual Report 2010. Toronto Public Library. 2011. Arhivirano iz originala 8. 1. 2012. g. Pristupljeno 7. 8. 2011. 
  142. ^ „History of Toronto Public Library”. Toronto Public Library. 2011. Pristupljeno 7. 8. 2011. 
  143. ^ „Message from the Mayor” (PDF). Toronto Public Library Strategic Plan 2000-2008. Toronto Public Library Board. 2000. str. 4. Pristupljeno 7. 8. 2011. 
  144. ^ Byers, Jim (10. 7. 2007). „Third time lucky for T.O. Games bid?, TheStar.com, 2007”. The Star. Toronto. Pristupljeno 25. 5. 2010. 
  145. ^ „Toronto won't bid for 2020 Olympics”. CBC News. 11. 8. 2011. Arhivirano iz originala 4. 11. 2011. g. 
  146. ^ „Toronto Considers 2024 Olympic Bid”. Gamesbids.com. Arhivirano iz originala 20. 1. 2012. g. Pristupljeno 18. 2. 2012. 
  147. ^ "Toronto 2015 Pan American Games Bid Officially Launched" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. октобар 2008). GameBids.com.
  148. ^ а б City of Toronto: International Alliance Program.

Литература[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Торонто&oldid=27790368”