Srbija ima dugu tradiciju pravljenja torti koja datira negde od sredine 19. veka. Prve pečene poslastice pravljene su od brašna i šećera ili meda; smesi su često dodavana jaja, mleko ili mast, pa se ona uvećavala prilikom pečenja. U 19. veku napredak tehnologije omogućio je mnogo jednostavnije spravljanje kolača. Soda bikarbona, pronađena 40-ih godina 19. veka, kao i prašak za pecivo, doprineli su lakšem pravljenju kolača. Još jedan tehnološki pronalazak bilo je i lakše kontrolisanje temperature pečenja u šporetima.[1] U Beogradu su se poslastičari pojavili još pre Drugog svetskog rata. Poslastičarnice su tada otvarali Česi i Mađari kod kojih su Beograđani učili zanat, a kasnije su putovali u Peštu i Beč. Iz tog vremena je u gradu opstalo desetak radnji.[2]
Za pravljenje torte kombinuju se različite vrste brašna, šećer, jaja, skrob, masti (maslac, margarin), voćni pire, mleko, voda ili voćni sok, kvasac i prašak za pecivo.
Torta je često desert za obroke u svečanim prilikama, a naročito venčanja, godišnjice, slave i rođendane.
Iako je jasna razlika između torte i hleba, precizna klasifikacija je uvek predstavljala problem. U starom Rimu, sastojci hleba su ponekad bili maslac, jaja i med, u Srbiji Slavski kolač (vrsta hleba), koji se priprema prilikom slavljenja slave, sadrži brašno, mleko, jaja, ulje ili maslac, so, šećer, koru limuna, a to su karakteristični satojci koji se koriste i za pripremu torte.[3]Činjenica je da je predak svega bio hleb, i to u svom najjednostavnijem obliku. Kako su se tehnike pečenja razvijale, a ishrana se izmenila, ono što se ranije smatralo hlebom dobilo je svoju posebnu kategoriju.
Torte se mogu klasifikovati na osnovu sastojaka, na primer čokoladna torta, plazma torta, jafa torta. Sve torte se dele na svetle i tamne, što zavisi od dodataka testu - čokolada, kafa i kakao. U svetlim tortama ovih dodataka nema. Tamne torte se najčešće prelivaju tamnom glazurom, dok se svetle prelivaju svetlim prelivom.[4]
Klasifikacija može biti u skladu sa povodom za koji su namenjeni, na primer, svadbene torte, rođendanske torte.
Torte se ukrašavaju na različite načine. Prelivaju se glazurama, filuju, a zatim se posipaju samlevenim ili sitno iseckanim bademima, orasima, lešnicima, kokosom, šećerom u prahu, mlevenim keksom, rendanom čokoladom. Mogu se ukrasiti i voćem iz slatkog, svežim voćem, marcipanom. Glazura je obično napravljena od šećera, ponekad neke vrste masti, mleka ili krema, a dodaju se ekstrakti vanile ili kakao u prahu.[4]
Specijalni alati su potrebni za složenije ukrašavanje kolača, kao što su kese ili špricevi.
Filovanje se radi čokoladom, marcipanom (ili menje slatkom varijantom poznatijom kao badem pasta), puter kremom.
Etno sajam hrane i pića, Beograd 2009, Plazma torta
Vasina torta
Plazma torta
Plazma torta
Dunav torta
Bajadera torta
Milka torta
Mladenačka torta
.jpg)
