Treća bitka za Harkov

Treća bitka za Harkov
Deo Drugog svetskog rata
Nemačka ofanziva na Istočnom frontu tokom februara i marta 1943.
Vreme 19. februar — 15. mart 1943. Mesto Harkov, SSSR Ishod Nemačka pobeda
Sukobljene strane
SSSR	Treći rajh
Komandanti i vođe
Nikolaj Vatutin - Jugozapadni front Konstantin Rokosovski - Centralni front Filip Golikov - Voronješki front	Erih fon Manštajn - Grupa armija Jug Paul Hauser - SS pancer korpus Herman Hot - 4. oklopna armija
Žrtve i gubici
45.300 mrtvih i nestalih 41.200 ranjenih	11.500 mrtvih

Treća bitka za Harkov se vodila u periodu između 19. februara i 15. maja 1943. godine. Ofanzivu je predvodila Nemačka Grupa armija Jug, i rezultat te ofanzive je da je Nemačka vojska uništila 52 Sovjetske divizije i zauzela gradove Harkov i Belgorod. Ova bitka se smatrala poslednjom pobedom Nemačke na Istočnom frontu. Nakon završetka bitke, novoosvojena teritorija je iskorišćena kao položaj za pokretanje ofanzive koja se završila bitkom kod Kurska.

Stanje na frontu pred bitku

Bitka za Staljingrad se završavala početkom februara 1943. nakon čega su Sovjeti organizovali ofanzivu pod nazivom Operacija Zvezda. Ofanzivu je organizovao general Filip Golikov koji je komandovao Voronješkim frontom. Ciljevi ofanzive su bili oslobađanje Harkova i Kurska, oslobađanje Ukrajine i uništavanje 75 Nemačkih divizija koje su je branile. Istovremeno su znali da je nemačka 6. armija zarobljena u Staljingraskom džepu.

Sovjetska ofanziva i oslobađanje Harkova

Sovjetska ofanziva i pripremanje napada na Harkov

Ofanzivu su predvodila 4 tenkovska korpusa pod komandom generala Markijana Popova, a u odbrani grada su se nalazile grupa armija B i Don. Prvi udarac je nanela Sovjetska 40. armija pod komandom generala Kirila Moskalenka, koja je probila mađarsku 2. armiju po levom boku. Pukotinu u odbrani je zatim iskoristila Sovjetska 3. tenkovska armija pod komandom generala Pavela Ribalka, koja se probila iza leđa mađarskom 7. korpusu, i italijanskom Alpskom korpusu. Ceo front se raspao, a ostatak Sovjetskih snaga je uskoro napredovao.

Do kraja januara, rupa koja je napravljena u Nemačkom frontu je postala široka 230 kilometara, i protezala se između Voronježa i Vorošilovgrada. Sovjeti su 25. januara svoj napad usmerili severno, i 40. i 13. armija pod komandom generala Nikolaja Puhova su predvodile taj napad. Do 28. januara, Nemačka 2. armija iz sastava Trećeg korpusa se našla okruženom nakon što su Sovjetske snage probile njihove položaje na slabom južnom krilu.

U međuvremenu, novoformirani 2.SS pancer korpus, koji je stigao iz Francuske, je postavio svoj štab u Harkovu. U sklopu tog korupa su bile 1. SS oklopna divizija Telesna garda Adolfa Hitlera i 2. SS oklopna divizija Rajh. Nakon početnih uspeha, Harkov je oslobođen 16. februara. Hitlera je razbesneo gubitak grada i brzo je prebačen na front avionom, gde se sastao sa komandantom Nemačkih trupa Erihom fon Manštajnom da razmotre trenutnu situaciju.

Hitler je odmah želeo da organizuje kontraofanzivu kojom bi povratio Harkov, ali je komandu predao Manštajnu kada su se Sovjetske snage približile štabu Grupe armija Jug. Manštajn nije želeo da organizuje ofanzivu protiv centralnog dela Sovjetskog fronta, već mu je plan bio da napadne bokove u trenutku kada oni budu previše razvučeni preko linije fronta.

Odbrambeni položaji grupe armija B, koji su bili postavljeni južno od reke Severski Donjec su uništeni do 1. februara. Sovjeti su brzo organizovali brzopokretnu grupu pod komandom generala Popova, čiji je cilj bio da iskoriste otvaranje procepa širine 40 kilometara u Nemačkim redovima. Ostaci jedinica koje su činile grupu armija B su predati pod komandu generala Huberta Lanca. Njihov zadatak je bio da sačuvaju Harkov i da štite severni deo Grupe armija Don.

Sovjeti su 5. februara oslobodili Izjum, i krenuli su u napad na Grupu armija Don sa njene zadnje strane. Druga faza Sovjetskog napada otpočela je 2. februara. Voronješki front je poslao dve armije da napadnu Kursk i Obojanj, i tri armije na Harkov (40, 69 i 3 tenkovsku armiju). 40. armija je trebalo da napadne severozapadno od Harkova, 69. u pravcu Vovčanska, a 3. tenkovska bi napala iz prvca jugozapada. U ovim fazama operacije Sovjetske snage su već počele da osećaju nedostatak snage, i usporili su svoje napredovanje. 3. tenkovska armija je do reke Donjec stigla tek 4. februara. Severnu obalu reke je branila 1. SS divizija, i kad su je Sovjeti napali, doživeli su poraz i bili su lako odbačeni uz velike gubitke.

Na severu, 40. armija je zauzela Belgorod 9. februara, odakle je naterala na povlačenje Nemačku 169. diviziju. Nakon toga, Sovjeti su napravili mostobran na reci Donjec. 69. armiju je zadržao jak otpor Pancergrenadirske divizije Grosdojčland, i Sovjetska armija je svoj zadatak ispunila 4. februara.

Borba za Harkov

Nakon gubitka Belgoroda, general Lanc je naredio povlačenje istočno od Harkova, da bi se izbeglo opkoljavanje. 1. i 2. SS divizija su se približile Harkovu, dok je divizija Grosdojčland zauzela odbrambene položaje na putu koji je povezivao Harkov i Belgorod. Za to vreme 168. divizija je nastavila povlačenje.

Vojnici iz 1. SS divizije u blizini Harkova tokom februara 1943. Na slici je vozilo Marder III.

Sovjetske snage su nastavile da se kreću ka Harkovu, i 9. februara 3. tenkovska armija je konačno prešla Donjec. Nju je pratio 12. tenkovski korpus. Te jedinice su napale položaje koje je branila 1. SS divizija. Napredovanje Sovjeta je usporeno zbog jakog otpora Nemaca i u periodu između 11. i 14. februara su napredovali između 5 i 10 kilometara.

1. SS divizija je 14. februara počela direktnu odbranu grada i to u njenom industrijskom delu. Protiv nje su bili angažovane 48. pešadijska gardijska divizija, 160. pešadijska divizija i 15. tenkovski korpus. Nemci su zaustavili napredovanje Sovjeta sa istoka, ali pravi udarac je došao sa severa. Divizije Grosdojčland i 168. su se povlačile iz Belgoroda. 4. tenkovski korpus je probio nemačke odbrambene linije i napredovao do jedinica koje su branile sever grada.

U međuvremenu, general Lanc je naredio da se izvrši kontraudar da bi time pomogao odbranu Harkova. Ali 11. februara 1. i 2. SS divizija napadaju u pravcu jugoistoka napredujući 35 kilometara za tri dana, ali sa malo kontakta sa neprijateljem. Protiv njih je bila postavljen 6. konjički korpus, koji je zbog svoje brzine izbegao jači kontakt sa nemačkim snagama. Ali do 15. februara, Nemci su porazili 6. konjički korpus, nakon čega se vraćaju ka Harkovu.

14. februara SSovci su jurili Sojvetsku konjicu po snegu, a divizija Grosdojčland je trpela velike gubitke zbog napada Sovjetske 40. armije, koja je napredovala preko pruge koja je poveziala Belgorod i Harkov. 183. pešadijska divizija je napredovala do severnih predgrađa Harkova, i pratile su je još dve divizije. Ostatak 40. armije se prebacio jugozapadno od Harkova i uz pomoć 3. tenkovske armije su uspele da otvore prolaz za ulazak i izlazak iz Harkova, širok 8 kilometara.

Nemci su još uvek držali grad, ali su Sovjeti brzo napredovali. Divizija Grosdojčland držala je zapad, 2. SS divizija sever, a delovi 1. SS divizije bili su postavljeni jugoistočno. Hitlerovo naređenje je bilo da se Harkov sačuva po svaku cenu. Hauser, koji je komandovao SS jedinicama u Harkovu, se plašio da bi jedinice stacionirane u gradu mogle biti odsečene. Poslao je zahtev za povlačenje u štab generala Lanca 14. februara. Nije dobio odgovor, nakon čega je na svoju ruku naredio povlačenje. Sat vremena nakon njegovog naređenja, pozvao ga je Lanc i ponovio Hitlerovo naređenje. Sat vremena kasnije je opet ponovio isto naređenje, nakon čega je Hauser naredio svojim trupama da brane grad do poslednjeg čoveka.

Ujutro 15. februara, Sovjeti su pokrenuli konačni napad na Harkov. Jedinice su pokuljale u grad, i do sredine dana, koridor kojim bi Nemci mogli da se povuku se smanjio na nešto više od kilemtar. Uprkos Hitlerovim naređenjima Lanc je naredio delovima SS jedinica da počnu da napuštaju grad. Prvo se povukla 2. SS divizija iz predgrađa na severu, a njihove položaje je brzo zauzela sovjetska 69. armija. SS pancergrenadiri su se brzo upustili u teške ulične borbe protiv 15. tenkovskog korpusa i 160. pešadijske divizije. Hauser nije želeo da izgubi sve jedinice, pa je oko jedan sat naredio povlačenje iz Harkova, pre zatvaranja koridora koji se mogao iskoristiti za povlačenje. Sovjeti su nastavili napredovanje, i do 16. februara su zauzeli grad.

Nemci su po prvi put izgubili kontrolu nad Harkovim. Hitler je za poraz optužio generala Lanca, uprkos tome što je general Hauser odbio da izvrši njegovo naređenje. Hauser je ostao komandant SS jedinica, a na mesto Lanca je doveden general Verner Kempf.

Period zatišja

Nemačko planiranje napada na Harkov

Hitler se 17. februara prebacio u Manštajnov štab, koji se nalazio u Zaporožju, udaljen samo oko 45 kilometara od sovjetskih jedinica. Manštajn je ubedio Hitlera da trenutni prioritet nije vraćanje Harkova pod kontrolu, već zaustavljanje sovjetskog napredovanja u jug grada. Armijska grupa pod komandom generala Kempfa je bila u opasnosti da bude odsečena od ostatka Grupe armija Jug. Napade je vršila sovjetska 3. tenkovska armija, 1. gardijska armija i brzopokretnu grupa Popova. Oni su napredovali u pravcu jugozapada kroz procep koji je vodio ka reci Dnjepar.

Manštajnov plan je bio da Herman Hotova 4. oklopna armija bude poslata na položaje severno i da ojača jedinice pod komandom generala Kempfa. Njihov cilj bi bio da zaustave dve sovjetske armije, 3. tenkovsku i 1. gardijsku. Hot je na raspolaganju imao 2. SS, 3. SS diviziju, kao i 48. pancer korpus, u čijem sklopu su se nalazile 6. i 17. pancer divizija. Dok je Hot zaustavio napredovanje prema Dnjepropetrovsku, Makenzenova 1. oklopna armija bi napala brzopokretnunu grupu Popova iz pravca severa.

Nova nemačka ofanziva

Borbe oko Harkova

Ofanziva je počela 19. februara, napadom 2. SS divizije kojim su zaobišli Poltavu, i nastupajući pravcu grada Novomoskovsk, koji je zauzet 20. februara. Sledećeg dana ofanziva je nastavljena u pravcu grada Pavlograda, čime se otvarala mogućnost napada Sovjeta sa boka. Ovim napadima su odsečene sovjetske jedinice u ofanzivi, čime su neke jedinice ostale zarobljene južno od reke Samare. Do 22. i 23. februara ova jedinica je uništila više sovjetskih jedinica tokom napada u pravcu severa, nego tokom napada preko reke Samare.

Početna ofanziva je predstavljala potpuni uspeh, i Manštajn je bio zadovoljan. Sledeća faza u operaciji je bila da on pošalje svoje dve oklopne armije protiv Voronješkog fronta koji se nalazio na ulazu u Harkov. Sovjetske snage koje je trebalo da im se suprotstave nisu imale dovoljno goriva i ostalih zaliha. Za dva dana Nemačke snage su odbacile brzopokretnu grupu Popova i 1. gardijsku armiju koje su se nalazile u Barvenkovu.

Nemački Pancer IV u Harkovu 1943. godine

Vreme je sad predstavljalo najveći problem za Nemce. Stizalo je proleće koje bi puteve brzo pretvorilo u blato, što bi otežalo kretanje. Manštajn je naredio Hotovoj 4. oklopnoj armiji da napadne u pravcu Harkova, a Makenzenova 1. oklopna armija da krene u pravcu istoka prema reci Donjec. Ova ofanziva je počela 1. marta, i obe armije su postigle izuzetne rezultate. Do 5. marta, 4. oklopna armija je napredovala 60 kilometara, i sad je bila samo 12 kilometara udaljena od Harkova. SS pancer korpus je naišao na malo ozbiljniji otpor, kada im je u susret poslata 3. tenkovska armija. SSovci su međutim ubrzo opkolili 3. pešadijske i 3. tenkovske brigade.

3. SS divizija je 5. marta očistila džep od sovjetskih jedinica, dok je 1. SS divizija 6. marta napravila mostobran nar reci Moš, čime se otvorio put prema Harkovu. Na istoku, 1. oklopna armija je osigurala veći deo reke Donjec, ostavljajući sovjetima samo nekoliko mesta sa kojih su mogli da se povuku.

Hot i Manštajn još nisu bili sigurni da li da napadnu Harkov, jer im je prolećno vreme otežavalo situaciju. 7. marta je naišao hladan talas, koji je smrzao blato, što je omogućilo brže kretanje. Ofanziva je nastavljena. Nastavak plana je zahtevao da 4. oklopna armija zauzme položaj na zapadnoj strani Harkova, i da napravi zajednički front sa armijama generala Kempfa. SS pancer korpus je imao zadatak da preseče sovjetsku liniju komunikacije na zapadu, pre prebacivanja na položaje sevverno od Harkova, čime bi grad bio opkoljen.

Do 9. marta SS oklopni korpus je sa divizijom Grosdojčland stigli do zapadnih delova Harkova. Tri sovjetske armije su im se nalazile na putu, i to 69. i 40. mješovite i 3 tenkovska, koja je branila sam grad. General Ribalko je komandovao 3. tenkovskom armijom, dok je u samom gradu na raspolaganju imao još 1. i 2. tenkovski korpus, kao i 48. 104. 305. i 307. streljačku diviziju.

Iako je Hot naredio da se ne ulazi u grad, SS pancer korpus je bio motivisan da se osveti za prethodni poraz. Hauser je iskoristio dvosmislenost naređenja, koja su glasila da se grad zauzme samo ako se stvori laka mogućnost za upad u grad. Plan za napad je napravio 9. marta, a sam napad je počeo dan kasnije.

Bitka za Harkov

U 4. ujutro, 11. marta Jozef Ditrih, komandant 1. SS divizije, organizovao je napad u četiri pravca koja su vodila u Harkov. General Teodor Viš, koji je pod komandom imao dve borbene grupe, napredovao je sa obe strane pruge Belgorod-Krakov. Borbena grupa Sandig je brzo naišla na čvršći otpr u vidu kombinovanih pešadijsko-tenkovskih jedinica, opremljenih tenkovima T-34. Uskoro su pozvane Štuke da pomognu u uništavanju tenkova, u čemu im je pomogao vod nemačkih lovaca na tenkove. Pancergrenadiri su sporo napredovali, zbog jakog otpora tenkoviskih jedinica. Pancergrenadiri su konačno uspeli da se probiju u grad, kada je jedna njihova četa napala sa boka sovjetske isturene položaje. Grupa pod komandom Huga Krasa je oko 3 sata ujutro upala u predgrađe Aleksajevka.

Snage pod komadnom generala Frica Vita su napredovale severno u odnosu na put Belgorod-Harkov. Pre nego što su uspeli da se probiju grad, suočili su se sa sovjetskim protivudarom koji je dolazio iz pravca Harkovskog aerodroma. Oni su odbili taj napad, i tom prilikom uništili više tenkova T-34. Tokom popodneva su ušli u predgrađe Harkova.

Borbena grupa pod komandom generala Kurta Majera se približila gradu sa njegove severoistočne strane. Njihov zadatak je bio da obezbede istočne prilaze gradu i puteve ka Roganu i Čugujevu. Brzo su naišli na neprijatelje, koji su im uništili tenk koji je predvodio napad. Nemci su uspeli da probiju sovetsku liniju i da se ukopaju, jer im je ponestajalo goriva. Suočili su se sa brojnim udarima sovjetskih jedinica koje su pokušavale da se probiju iz obruča na istočnu stranu.

Na zapadu, 2. SS divizija je počela napad u 8 sati. Borbena grupa Harmel je morala da se bori sve vreme dok je napredovla putem, ali do 16 časova su stigli do predgrađa Harkova. Tu ih je zaustavio duboko iskopani protivtenkovski rov, koji je bio branjen protivtenkovskim topovima i artiljerijom. Ostatak 2. SS divizije se borio južno od Harkova, i uspeli su da odseku deo Sovjetskih snaga sa puta ka Merefu.

Tokom noći između 11. i 12. marta, Borbena grupa Harmel je poslala pionirsku jedinicu da pređe protivtenkovski rov i da obezbedi kuće koje su se nalazile na drugoj strani rova. Branioci su bili potpuno iznenađeni i brzo savladani. Tom prilikom su zazueti svi protivtenkovski topovi na tom položaju. Pošto je obezbeđen prolaz preko rova, Borbena grupa je nastavila da napreduje prema centru Harkova. Do jutra su stigli u blizinu glavne železničke stanice.

1. SS divizija je nastavila ofanzivu u grad 12. marta. Borbena grupa Sandig je probila položaje branilaca rano ujutru, i u roku od nekoliko sati je stigla sa severne strane do glavne železničke stanice. Do večeri su potpuno zauzeli stanicu.

Borbena grupa Kras je nastavila svoj napad na Aleksajevku, gde su probili sovjetske položaje koristeći artiljeriju i rakete. Sovjeti su počeli da se povlače, ali ih je Borbena grupa pratila u stopu. Jurnjava se pretvorila u borbu za svaku kuću u predgrađima Lisaja Gora i Pavlovka. Pancergrenadiri su iz tih borbi izašli kao pobednici. Borbene grupe Sandig i Kras su postavile odbrambene položaje duž Katarinolavske ulice.

Na severu, Borbena grupa Vit se podelila u manje grupe, veličine čete, gde je svaku podržavao bar jedan tenk. Napredovali su kroz grad i učestvovali u žestokim uličnim borbama, i do večeri su bili udaljeni samo dva bloka od Trga Dzeržinski. Hansen je podelio svoje snage u dva dela i opkolio trg. Do kraja dana, uprkos gubicima napravenim od strane snajperista, trg je bio osiguran. Na istočnom delu trga se povezao sa Borbenom grupom Vit. Oklopne jedinice pod komandom Joahima Pajpera su se susrele sa Hansenovim snagama. Nakon toga, Pajperova jedinica je napala most koji je išao preko reke Harkov, i nastavljao se na Moskovsku aveniju.

Borbena grupa Majer je za to vreme osigurala puteve ka Roganu i Volšansku na istoku grada. Postavili su odbrambene položaje na raskrinici tih puteva, i tokom dana su odbili mnogo sovjetskih udara.

Borbena grupa Vit je 13. marta je napustila svoje položaje na trgu Dreržinski i napredovala prema reci Harkov. Sovjetski otpor je bio tvrđi, i Vit je imao problema da probije njihove odbrambene položaje. Bilo je dosta mitraljeskih gnezda i protivtenkovskih topova, a svaki proalz između zgrada se koristio da se tu ukopa tenk. Svaki blok je morao biti očišćen zgradu po zgradu, uz masnovno korišćenje artiljerije.

Bataljon pod komandom generala Freja se pomerila sa svojih položaja na Harkovskom aerodromu prema severnom delu grada, pritom prelazeći reku Harkov. Zatim su napredovali prema centru grada koristeći Volšanski put, sa namerom da spreče povlačenje sovjetskih jedinica iz centra grada. Pajperove jedinice su do podneva utvrdile mostobran i osigurale prilaz Moskovskoj aveniji. Do 13 časova su se susreli sa Borbenom grupom Mejer na raskršću puteva ka Volšansku i Čugujevu. Borbena grupa Kras je je prešla preko Pajperovog mostobrana i napredovala kroz Mihajlovsku ulicu, dok je Borbena grupa Sandig ustanovila još jedan mostobran u Torgovačkoj ulici.

Do kraja dana. 2. SS divizija je napustila Harkov, osim bataljona pancergrenadira koji je nastavio da čisti jugozapad grada, gde nisu nailazili na značajniji otpor.

Žestoke borbe za svaku kuću su obeležile poslednji dan bitke za Harkov. Borbena grupa Vit je očistila prostor severno od puta ka Čugujevu, Višove snage su nastavile da napreduju ka jugu, dok su Majerove jedinice napredovale samim putem. Do večeri su imali punu kontrolu nad Harkovim. SS pancer korpus je 18. marta je napao duž pruge Harkov-Belgorod, i trebalo im je ukupno četiri sata da zauzmu ceo Belgorod i da potisnu sovjetsku 69. armiju koja ga je branila. Sovjetski otpor je srušen, i armije koje su činile Voronješki front su se povukle na odbrambene položaje na istočnoj obali reke Donjec.

Rezultati bitke

Tokom treće bitke za Harkov uništene su 52 sovjetske divizije, i gubici u ljudstvu su bili oko 45.300 ubijenih i nestalih i 41.200 ranjenih sa sovjetske strane. Nakon osvajanja Belgoroda, snage pod Manštajnovom komandom su bile premorene, a i vremenski uslovi im nisu išli na ruku. Manštajn je zbog toga, kod Belgoroda zaustavio ofanzivu, i nije mogao da napreduje ka Kursku, što mu je na početku bio cilj. Sama bitka za Harkov je bila samo priprema za veliku bitku kod Kurska, koja se dogodila tokom nastupajućeg leta.

Vidi još

• Prva bitka za Harkov
• Druga bitka za Harkov