Trka na 100 metara

Trka na 100 metara je atletska disciplina koja se sastoji od sprinta u pravoj liniji. Istorijski gledano smatra se klasičnom sprinterskom disciplinom, jer je jedna od najstarijih trka u stazi i može se pratiti unazad nekoliko vekova pre organizacije prvih olimpijskih igara. Pošto je reč o najkraćoj trkačkoj disciplini, pobednik trke na 100 m često se smatra najbržim trkačem na svetu. Rezultati vrhunskih atletičara na 100 m su manji od 10 sekundi za muškarce i 11 sekundi za žene.

Renomirani sprinteri koji su obeležili istoriju ove discipline bili su Amerikanci: Džesi Ovens 1930, Džim Hajns, prvi čovek koji je trčao ispod 10 sekundi sa pojavom elektronskom merenja vremena u 1968. i prestigao Boba Hejsa (10,00) koji je bio na zalasku karijere. U skorije vreme, Karl Luis je sedamdesetih godina 20. veka, Kanađanin Donovan Bejli i Amerikanac Moris Grin devedesetih.

Tokom 2000-ih, Jamajkanac Jusejn Bolt, naslednik svog sunarodnika Asafa Pauela, dominira disciplinom i drži svetski rekord 9,58 sek od 2009. godine.

Kod žena, prva koja je trčala ispod 11 sekundi bila je Nemica Marlis Ger sa 10,88 sek 1977. godine. Američka sprinterka Florens Grifit Džojner postavila je 1988. godine svetski rekord u vremenu od 10,49 sekundi, koji nije oboren već 30 godina.

Najbolji rezultati[uredi | uredi izvor]

Amerikanac Džim Hines bio je prvi atletičar koji je stazu pretrčao ispod deset sekundi mereno elektronski. Hines je sličan rezultat postigao nekoliko meseci ranije na prvenstvu Sjedinjenih Država, tokom čuvene „Noći brzine“, ali rezultat nije bio priznat zbog jakog vetra. Karl Luis je prvi pretrčao 100 metara za manje od 9,9 sek (9,86 s) Ova trka bila je finale 3. Svetskog prvenstva u Tokiju bila je naročito brza jer je 6 od 8 učesnika trčalo za manje od 9,96 s.^[1]

Trkači afričkog porekla gotovo su jedini koji su prešli rezultat od 10 sekundi, osim australijskog mešanca Patricka Džonsona 9,93 iz 2003. godine čiji je otac beli Irac a majka crna Australijanka i Francuza Kristofa Lemetra 2010. koji je prvi belac koji je trčao ispod deset sekundi u vremenu 9,98. Pre njih, beli Poljak Marijan Voronin postigao je vreme od 9,992 sek 1982. godine, ali nakon zaokruživanja vremena priznato mu je rezultat od 10,00. Neki objašnjavaju ovu dominaciju crnih trkača genetskim uticajem, naročito ulogom gena ACTN3^[2] koji deluju na brza mišićna vlakna, koja mogu delovati na isti način kao i trening, način ishrane ili ponašanje sportiste. Međutim, prema genetičaru Akselu Kanu, „genetska komponenta ove sposobnosti je verovatna, ali nije dokazana a odgovorni geni ... nisu jasno određeni” .

Svetski rekordi[uredi | uredi izvor]

Aktuelni svetski rekordi u trci na 100 metara[uredi | uredi izvor]

Pol	Rezultat	Vetar	Ime	Zemlja	Datum	Mesto	Prosečna brzina
Muškarci	9,58	+0,9	Jusejn Bolt	Jamajka	16. avgust 2009.	Berlin	37,58 km/s
Žene	10,49	0	Florens Grifit Džojner	SAD	16. jul 1988.	Indijanapolis	34,32 km/s

Muškarci[uredi | uredi izvor]

Prvi svetski rekord na 100 m u atletici IAAF (International Association of Athletics Federations – Međunarodna atletska federacija) je priznala 1912. godine. Najveći napredak doživeo je u periodu od 1910. do 1960. godine, kada je vreme mereno ručno, a rezultat je ručno meren do desetinke sekunde. Amerikanac Don Lipincokot prvi je zvanični nosilac svetskog rekorda na 100 metara (10,6 iz 1912. godine). Dvadeset i četiri godine kasnije, prilikom svog trijumfa u na Olimpijskim igrama 1936. u Berlinu Džesi Ovens postiže četiri desetinke bolji rezultat. Godine 1968. Džim Hejns je postao prvi čovek koji je trčao ispod deset sekundi: njegovo vreme od 9,9 je poslednji svetski rekord koji je oboren pomoću ručnog merenja vremena, a njegov učinak od 9,95, postignut tokom Meksičkih igara, predstavlja prvi svetski rekord meren elektronskim putem. U skoro pola veka, rekord je napredovao za gotovo sedam desetina sekunde. Od 1972. Evolucija performansi ostala je relativno slaba, uprkos poboljšanjima discipline, poput tartan staza, sprinterica, napretka u trenerskim metodama ili profesionalizacije atletike. Svetski rekord razvija se samo za jednu desetinku između 1968. (9,95) i 1994. (9,85), i čini se da se približava ljudskim fiziološkim granicama koje su opisali naučnici. Od 1. januara 1977. godine, IAAF je odobrio samo vreme mereno korišćenjem elektronskim putem. Moris Grin je 1999. zaustavio ovu relativnu stagnaciju poboljšavajući svetski rekord za pet stotina (9,79). Tokom Pekingških olimpijskih igara 2008. godine, Jusejn Bolt je popravio svetski rekord u vremenu od 9,69. Prema naučnoj studiji, vreme bi bilo blizu 9,60 da Jamajkanac ne bi raširio ruke i presekao napor malo pre cilja. Godine 2009.na Svetskom prvenstvu u Berlinu Jusejn Bolt je još jednom nadmašio sebe i oborio svoj dosadašnji rekord za 11 stotinki u vremenu od 9,58, sa prosečnih 37,58 km na sat. On je prvi čovek koji je tri puta zaredom poboljšao ovaj svetski rekord i najjasnije je poboljšanje u odnosu na prelaz elektronskog merenja vremena 1968. Dakle, ovaj rekord nadilazi fiziološke granice koje je Institut za biomedicinska istraživanja i epidemiologiju sporta u Parizu, predvideo 2008. godine, koja je predviđala teorijsku barijeru u 9,67. Prema holandskoj studiji koju je jula 2012. objavio univerzitet u Tilburgu, mogućnost da Bolt istrči 100 m za 9:40 je „izvodljiva“. Takođe prema ovoj studiji, krajnji mogući svetski rekord u ovom trenutku je 9,36. Istraživač Sander Smets dobio je ovaj rezultat analizirajući matematičkim i statističkim modelima referentna vremena preko 100 m od 1.034 najboljih svetskih sportisti od 1991. godine. Ažurirao je studiju koju je već sproveo 2008. u kojoj je zaključio da je „krajnji svetski rekord” bio 9,51.

Trkači afričkog porekla gotovo su jedini koji su prešli stazu ispod 10 sekundi, osim australijskog mešanca Patrika Džonsona 9,93 iz 2003. godine koji je dete belog oca iz Irske i crne majke Australijanke, aboridžinskog porekla i Francuza Kristofa Lemetra 2010. koji je prva belac koji je stazu prešao ispod 10 sekundi rezultatom 9,9 sekundi. Pre njih, beli Poljak Marijan Voronin postigao je 1982. vreme od 9,992, ali nakon zaokruživanja rezultat je zaokružen za 10,00. Neki objašnjavaju ovu dominaciju crnih trkača genetskim uticajem, naročito ulogom gena ACTN3, koji mogu koji mogu delovati na isti način kao i trening, način ishrane ili ponašanje sportiste. Međutim, prema genetičaru Akelu Kanu, genetska komponenta ove sposobnosti je verovatna, ali nije dokazana a odgovorni geni nisu jasno određeni}}

Žene[uredi | uredi izvor]

Kontinentalni rekordi u trci na 100 metara[uredi | uredi izvor]

(stanje 31. oktobar 2023)^[3]

Muškarci[uredi | uredi izvor]

	Vreme/s	Vetar m/s	Ime	Zemlja	Mesto	Datum
AZR	9,83	+0,9	Su Bingtjen	Kina	Tokio	1. avgust 2021.
AFR	9,77	+1,2	Ferdinand Omanjala	Kenija	Najrobi	18. septembar 2021.
ER	9,80	0,1	Marsel Džejkobs	Italija	Tokio	1. avgust 2021.
SAR	9,58	+1,5	Jusejn Bolt	Jamajka	Berlin	16. avgust 2009.
OKR	9,93	1,8	Patrik Džonson	Australija	Mito (Japan)	5. maj 2003.
JAR	9,89	+0,8	Isamade Asinga	Surinam	Sao Paolo	28. jul 2023.
RS	10,33	0,0	Slobodan Branković	SR Jugoslavija AK Partizan	Beograd	24. jul 1993.

Žene[uredi | uredi izvor]

	Vreme/s	Vetar m/s	Ime	Zemlja	Mesto	Datum
AZR	10,79	0,0	Sjunmej Li	Kina	Šangaj	18. oktobar 1997.
AFR	10,78	1,6	Mirijel Aure	Obala Slonovače	Montverdi	11. jun 2016.
ER	10,73	2,0	Kristin Aron	Francuska	Budimpešta	19. avgust 1998.
SAR	10,49	0,0	Florens Grifit Džojner	SAD	Indijanapolis	16. jul 1988.
JAR	10,91	-0,2	Rosangela Santos	Brazil	Belem	12. maj 2013.
OKR	11,12	1,9	Melisa Brin	Australija	Kanbera	9. februar 2014.
RS	11,34	0,8	Kornelija Šinković	SFRJ AK Crvena zvezda	Beograd	7. jun 1987.

Najbolji rezultati svih vremena[uredi | uredi izvor]

Rang lista najbržih muškaraca[uredi | uredi izvor]

Ovo je lista 25 najbržih atletičara svih vremena na dan 31. oktobar 2023. (Napomena: neki atletičari su po nekoliko puta istrčali trku u prikazanom vremenskom rasponu. Prikazan je samo najbolji rezultat svakog atletičara.)

	Vreme s	Vetar m/s	Ime	Država	Mesto	Datum
1.	9,58	0,9	Jusejn Bolt	Jamajka	Berlin	16. avgust 2009.
2.	9,69	2,0	Tajson Gej	SAD	Šangaj	20. septembar 2009.
2.	9,69	0,1	Johan Blejk	Jamajka	Lozana	23. avgust 2012.
4.	9,72	0,2	Asafa Pauel	Jamajka	Lozana	2. septembar 2008.
5.	9,74	0,9	Džastin Gatlin	SAD	Doha	15. maj 2015.
6.	9,76	0,6	Kristijan Koleman	SAD	Doha	25. septembar 2019.
		1,2	Trejvon Bromel	SAD	Najrobi	18. septembar 2021.
		1,4	Fred Kerli	SAD	Judžin	24. jun 2022.
9.	9,77	1,2	Ferdinand Omanjala	Kenija	Najrobi	18. septembar 2021.
10.	9,78	0,9	Nesta Karter	Jamajka	Rijeti	29. avgust 2010.
11.	9,79	0,1	Moris Grin	SAD	Atina	16. jun 1999.
12.	9,80	1,3	Stiv Malings	Jamajka	Judžin	4. jun 2011.
12.	9,80	0,1	Marsel Džejkobs	Italija	Tokio	1. avgust 2021.
14.	9,82	1,7	Ričard Tompson	Trinidad i Tobago	Port of Spejn	21. jun 2014.
15.	9,83	0,9	Su Bingtjen	Kina	Tokio	1. avgust 2021.
		0,9	Roni Bejker	SAD	Tokio	1. avgust 2021.
		1,3	Zarnel Juz	Ujedinjeno Kraljevstvo	Njujork	24. jun 2023.
		0,0	Noa Lajls	SAD	Budimpešta	20. avgust 2023.
19.	9,84	0,9	Donovan Bejli	Kanada	Atlanta	27. jul 1996.
		1,3	Brani Surin	Kanada	Sevilja	22. avgust 1999.
		0,0	Akani Simbine	Južnoafrička Republika	Sekešfehervar	6. jul 2021.
22.	9,85	1,2	Liroj Barel	SAD	Lozana	6. jul 1994.
		1,7	Olusodži Fasuba	Nigerija	Doha	12. maj 2006.
		1,3	Majkl Rodžers	SAD	Judžin	4. jun 2011.
		1,5	Marvin Brejsi	SAD	Miramar	5. jun 2021.
		0,4	Kišejn Tompson	Jamajka	Sjamen	2. septembar 2023.

Rang lista najbržih žena[uredi | uredi izvor]

Ovo je lista 25 najbržih atletičarki svih vremena na dan 31. oktobar 2023. (Napomena: neke atletičarke su po nekoliko puta istrčale trku u prikazanom vremenskom rasponu. Prikazan je samo najbolji rezultat svake atletičarke).^[4]

	Vreme s	Vetar m/s	Ime	Zemlja	Mesto	Datum
1.	10,49	0,0	Florens Grifit Džojner	SAD	Indijanapolis	14. jul 1988.
2.	10,54	0,9	Elejn Tompson-Hera	Jamajka	Judžin	21. avgust 2021.
3.	10,60	1,7	Šeli-En Frejzer-Prajs	Jamajka	Lozana	26. avgust 2021.
4.	10,64	1,2	Karmelita Džeter	SAD	Šangaj	20. septembar 2009.
5.	10,65	1,1	Merion Džouns	SAD	Johanezburg	12. septembar 1998.
		1,0	Šerika Džekson	Jamajka	Kingston	7. jul 2023.
		-0,2	Ša’Kari Ričardson	SAD	Judžin	21. avgust 2023.
8.	10,72	0,4	Mari-Žoze Talu	Obala Slonovače	Monako	10. avgust 2022.
9.	10,73	2,0	Kristin Aron	Francuska	Budimpešta	19. avgust 1998.
10.	10,74	1,3	Merlin Oti	Jamajka	Milano	7. septembar 1996.
10.	10,74	1,0	Ingliš Gardner	SAD	Judžin	3. jul 2016.
12.	10,75	0,4	Keron Stjuart	Jamajka	Rim	10. jul 2009.
13.	10,76	1,7	Evelin Ešford	SAD	Ostin	8. jun 2019.
13.	10,76	1,1	Veronika Kembel-Braun	Jamajka	Ostrava	31. maj 2011.
15.	10,77	0,9	Irina Privalova	Rusija	Lozana	6. jul 1994.
15.	10,77	0,7	Ivet Lalova	Bugarska	Plovdiv	19. jun 2004.
17.	10,78	1,0	Doun Souvel	SAD	Provo	3. jun 1989.
		1,8	Tori Edvards	SAD	Judžin	28. jun 2008.
		1,6	Mjuriel Ahor	Obala Slonovače	Montverdi	11. jun 2016.
		1,0	Tijana Bartoleta	SAD	Judžin	3. jul 2016.
		1,0	Tori Bouvi	SAD	Judžin	3. jul 2016.
22.	10,79	0,0	Sjamei Li	Kina	Šangaj	18. oktobar 1997.
		-0,1	Inger Miler	SAD	Sevilja	22. avgust 1999.
		1,1	Blesing Okabare	Nigerija	London	27. jul 2013.
25.	10,81	1,7	Marlis Ger	DDR	Berlin	8. jun 1983.
		-0,3	Dafne Šipers	Holandija	Peking	24. avgust 2015.
		1,7	Džulijen Alfred	Sveta Lucija	Lubok	14. maj 2022.
		0,5	Alija Hobs	SAD	Judžin	24. jun 2022.