Pređi na sadržaj

Trota iz Salerna

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Trota iz Salerna

Trota iz Salerna (pišese i Trokta) je bila lekar i pisac u južnom italijanskom primorskom gradu Salernu, koja je živela u ranim ili srednjim decenijama 12. veka. Njena slava se proširila do Francuske i Engleske u 12. i 13. veku. Latinski tekst koji je sakupio neke od njenih terapija ugrađen je u skup rasprava o ženskoj medicini koji je postao poznat kao Trotula, „mala knjiga (nazvana) "Trotula". Postepeno, čitaoci su postali nesvesni da je ovo delo tri različita autora. Takođe su bili nesvesni imena istorijskog pisca, koje je bilo "Trota", a ne "Trotula". Trotula je od tada pogrešno shvaćeno kao autor čitavog kompendijuma. Ove zablude o autorki Trotule doprinele su brisanju ili modifikovanju njenog imena, pola, stepena obrazovanja, medicinskog znanja ili vremenskog perioda u kome su tekstovi pisani; ovaj trend je često bio rezultat pristrasnosti kasnijih naučnika. Trotino autentično delo (uključujući zbirku njenih lekova, poznato kao Praktična medicina prema Troti) bilo je zaboravljeno sve dok nije ponovo otkriveno krajem 20. veka.

Obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Trota iz Salerna školovala se na Medicinskom fakultetu u Salernu, prvoj medicinskoj školi na svetu. Tamo je postala visokokvalifikovani lekar koji se specijalizovao za ženski reproduktivni sistem i porođaj. U suštini, postala je prvi ginekolog na svetu, a kasnije i profesor u školi, dobivši nadimak Magistra Medicinae. Kao profesor, svoje znanje kao ginekolog prenela je svojim učenicima što im je omogućilo da unaprede tretman zdravlja žena u zapadnom svetu.

Odvajanje Trote od "Trotule"[uredi | uredi izvor]

„Trota” ili „Trokta” su jedini oblici ovog uobičajenog ženskog imena koji se nalaze u izvorima u Salernu iz 12. veka; „Trotula“, nasuprot tome, nikada nije dokumentovano kao žensko ime. U kasnijem 12. veku, deo dela povezanih sa istorijskim lekarom, Trotom iz Salerna, De curis mulierum („O tretmanima za žene“), bio je podveden u zbornik tri različita dela o ženskoj medicini od tri različita autora.[1] Pošto je Trotino delo bilo jedino od tri koje je nosilo autorsko ime, ona je smatrana zaslužna za ceo ansambl, koji je prvobitno nazvan naslovom Trotula, „malo (delo) Trote“. Kako je ansambl počeo da kruži van južne Italije, naslov „Trotula” je ubrzo pogrešno shvaćen kao ime autora, a „Trotula” je postala jedini autor sva tri teksta u skupu Trotula.

Šta god da je Trotina slava preživela posle 12. veka, izgleda da je spojena sa tekstualnom ličnošću „Trotula“. Za razliku od široke popularnosti tekstova Trotule — koji se nalaze u skoro 140 sačuvanih kopija latinskih originala i oko 60 primeraka prevoda na narodne jezike — autentična Trotina dela su opstala u samo nekoliko primeraka. Otuda je u modernoj nauci ključno odvojiti istorijsku ženu Trotu od sudbine tekstova Trotule, jer su njihov istorijski značaj i uticaj bili prilično različiti.[2] Debate o tome da li je „Trotula” zaista postojala počele su u 16. veku, delom proizašle iz inherentnih nedoslednosti u sastavljenom delu koje je kružilo pod „njenim” imenom. Te debate su se nastavile do kasnijeg 20. veka, kada su otkriće Trotine Practica secundum Trotam („Praktična medicina prema Troti“) i filološka analiza drugih radova povezanih sa njom omogućili da se prava istorijska žena Trota vidi nezavisno od tekstualne tvorevine "Trotula".

Život i dela[uredi | uredi izvor]

Ne postoje nezavisni biografski podaci o Troti iz Salerna osim informacija koje se mogu sakupiti iz spisa povezanih sa njom. Taj podatak nam omogućava da je smestimo u prvu polovinu 12. veka. Pored toga, sveobuhvatna saglasnost svih tekstualnih svedoka Trotinih spisa i praksi, objavljenih 2007. godine, omogućava procenu punog obima njenog rada. Verovatno je napisala više nego što se može dokumentovati od strane postojećih svedoka.[3] U 12. i 15. veku, Trotini tekstovi su više puta objavljivani u raznim gradovima i imali su široku publiku širom zapadne Evrope uprkos konkurenciji drugih tekstova koji su se fokusirali na ginekologiju i zdravlje žena.[4]

Takođe je promovisala načine zdravog i dugog života. Zagovarala je da se vežba, dobra ishrana, život sa niskim stresom i čistoća unesu u svakodnevni život. Trotula je pisala o tome kako da vodite računa o ličnoj higijeni i nezi uključujući lekcije o šminkanju, otklanjanju natečenosti lica i očiju, uklanjanju neželjenih dlačica sa tela, posvetljivanju kože, sakrivanju fleka i pega, pranju zube i otklanjanju lošeg zadaha, bojenju kose, depiliranju voskom, tretiranju ispucalih usana i desni.

Practica secundum Trotam (Praktična medicina prema Troti)[uredi | uredi izvor]

Delo sa kojim je Trota najdirektnije povezana kao autor je Practica secundum Trotam („Praktična medicina prema Troti“), koja pokriva niz različitih medicinskih tema, od neplodnosti i menstrualnih poremećaja do ujeda zmije i kozmetike.[5] Trota je bila poznati autoritet u akušerstvu i poznata babica u Salernu.[6] Iako su njeni radovi poznati po praktičnim informacijama o ginekologiji i akušerstvu, Trota je pisala i o medicinskim problemima sa kojima se suočavaju i muškarci i žene. U svojoj praktičnoj knjizi medicine, Practica secundum Trotam, posvetila je oko tri četvrtine teksta bolestima koje nisu specifične za žene, kao što su unutrašnje bolesti, groznica i rane.[7] Ovo ilustruje da Trota nije bila ograničena na probleme u ginekologiji ili akušerstvu kada je lečila svoje pacijente.

Trotini spisi uključivali su radikalne ideje koje nisu bile uobičajene u to vreme, tvrdeći da su i muškarci i žene odgovorni za neuspeh u začeću. Ova smela izjava koja je dovodila u pitanje sposobnost muškarca da se reprodukuje izazvala je mnogo kontroverzi o njenom radu. Njen rad je takođe uključivao razne savete o začeću, menstruaciji, carskim rezovima i porođaju. Većina njenih tekstova pisana je za muške doktore kako bi se edukovali o ženskom telu, jer su sva dela u to vreme pisali muškarci koji nisu imali iskustva u lečenju žena i njihovih zdravstvenih problema. Ovi pisani radovi su korišćeni vekovima nakon što su objavljeni, jer su utrli put predmodernom tretmanu ženskih medicinskih problema.

Practica je prvi put otkrivena 1985. od strane istoričara Kalifornijskog tehnološkog instituta Džona F. Bentona.[8] Benton je pronašao tekst u jednom madridskom rukopisu verovatno napisanom na samom početku 13. veka. Drugu, delimičnu kopiju teksta otkrila je Monika H. Grin u rukopisu koji se sada nalazi u Oksfordu.[9] Pjero Kantalupo je 1995. objavio kompletnu transkripciju originalnog latinskog teksta u madridskom rukopisu; još uvek nije objavljen kompletan prevod na engleski.[10]

De curis mulierum (O tretmanima za žene)[uredi | uredi izvor]

Trota je takođe autoritativna figura koja stoji iza jednog od tri teksta u takozvanom Trotula ansamblu, zborniku radova o ženskoj medicini koji je sakupljen kasnije u 12. veku.[11] Ovo je tekst poznat kao De curis mulierum („O tretmanima za žene“). Trota se ne može s pravom nazvati „autorom“ ovog teksta, ili bar ne u onom obliku u kojem je sačuvan, jer se ona u tekstu navodi u trećem licu. Trota se pojavljuje u anegdoti o mladoj ženi koja boluje od ventositas matricis („vetar u materici“). Trota je pozvana da leči ženu koja je bolovala od ovog stanja. U tekstu je istaknuto da je „Trota pozvana kao da je majstor“. Latinska reč za "master" ovde je u ženskom obliku, magistra, što je najubedljiviji znak da je Trota imala društveni status uporediv sa onim muškog majstora - magistri.[12]

Ženska pismenost nije dobro dokumentovana u južnoj Italiji u ovom periodu, što postavlja pitanje zašto je De curis mulierum uopšte zapisan. Grinova pronalazi ključ za ovo pitanje u tri reči engleskog porekla koje se nalaze u najranijim kopijama teksta. De curis mulierum je možda napisan, kaže ona, ne za dobrobit lokalnih žena u Salernu, već za publiku u Engleskoj koja je bila željna da sazna o medicinskoj praksi u dalekom Salernu.[13] I Engleska i južna Italija bile su pod normanskom vlašću u ovom trenutku, a prenos italijanskih medicinskih spisasa juga u Normandiju i posebno Englesku je dobro dokumentovan u ovom periodu.[14] U stvari, rukopis u kome nalazimo najraniji primerak originalne verzije De curis mulierum — Oksford, Biblioteka Bodleana, iz ranog 13. veka — izgleda da je napisan i u Italiji i u Engleskoj.[15]

Ugled i srednjovekovna sudbina njenih spisa[uredi | uredi izvor]

Anegdota o Trotinom izlečenju mlade žene sa „vetrom“ u utrobi već je pokazatelj slave koju je uživala u sopstvenoj zajednici. Upoređivanje sa muškim magistrom medicine u nazivu "magistra operis" bilo je značajno dostignuće, posebno zato što je ženski oblik magistra jedva da je uopšte dokumentovan u ovom periodu. Dalji dokazi o isceliteljki Troti, međutim, još nisu pronađeni u dokumentima iz Salerna. Nijedan muški medicinski pisac iz tog perioda je ne navodi po imenu, i iako se mnoge žene po imenu Trota (ili „Trokta“) pominju u salernitanskim dokumentima, nemoguće je identifikovati ovu konkretnu Trotu sa bilo kojom od njih. Trota, sa svoje strane, pominje par svojih muških savremenika. U delu O treatmanima za žene, postoje dve reference na salernitanskog lekara Kofoa. Pored toga, čini se da Trota pripisuje "zlatnu mast" za lečenje lezija penisa majstoru Ferarijusu.[16] Trota je, dakle, imala svest o stvaralaštvu svojih muških savremenika, pa je primetno da oni ne uzvraćaju. Nekoliko muških pisaca pominje prakse mulieres Salernitane („žena Salerna“) kao nediferencirane grupe koje izgleda samo povremeno obuhvataju vrste terapija koje je Trota praktikovala.[17]

Dama Trote[uredi | uredi izvor]

Trajni zapis o njenoj slavi lakše je pronaći u severnoj Evropi. Anglo-normanski kozmetički tekst iz trinaestog veka, Ornatus mulierum (O ukrasu žena), pominje „Damu Trote” dvanaest puta. Zaista, autorka zapravo tvrdi da je studirala sa Trotom, i ona je jedina žena koja je po imenu navedena kao izvor informacija.[18] Kao što je Grinova sugerisala, Trotino međunarodno poštovanje je možda dovelo do stvaranja Tretmana za žene, koji, kao što je gore navedeno, pokazuje znake da ga je sakupio posetilac Salerna koji je govorio engleski.

Codex Salernitanus[uredi | uredi izvor]

Trotin status medicinskog autora najupečatljivije je dokumentovan delom pronađenim na jedinstven način u rukopisu iz kasnog 12. veka, Codex Salernitanus, koji se čuvao u gradskoj biblioteci poljskog grada Vroclava. Nejasno je kako je rukopis stigao u Poljsku, jer se čini (na osnovu rukopisa njegovih pisara) da je napisan u Francuskoj. Biblioteka u Vroclavu uništena je u bombardovanju tokom Drugog svetskog rata, ali veliki delovi su objavljeni u prethodnom veku. Rukopis sadrži delo pod nazivom De egritudinum curatione, O lečenju bolesti. Delo je kompilacija terapija od sedam pisaca iz Salerna, identifikovanih u marginalnim beleškama kao što je „M.C.“ za magister Kofo („majstor Kofo“). Sada znamo da odlomke koji se pripisuju imenu skraćenom kao "Trot" treba priznati kao delo Trote od Salerna. U stvari, verovatno je ona bila odgovorna za dodatne pasuse u tekstu koji nisu imali atribuciju.

Čini se da De egritudinum curatione iz Salerna nikada više nije kopiran nakon što je Codex Salernitanus sastavljen, niti je Codex Salernitanus dobila veliki tiraž. Otuda je izbledelo poznavanje Trote izvan onoga što je sačuvano u tekstovima Trotule. U nekom trenutku u trinaestom veku, izgubljeno je pamćenje da je "Trota" bilo pravo ime žene, a pisari su počeli da ubacuju "Trotula" u pasus koji opisuje Trotin lek u Tretmanima za žene. Istovremeno, predanje o „Trotuli” kao „stručnjaku za ženska pitanja” nastavilo je da raste, što pozitivno utiče na sve veću važnost izvora Trotulinih tekstova za znanje o ženskoj medicini.

Brisanje žene Trote[uredi | uredi izvor]

Dela Trotule pala su u ruke Georga Krauta 1544. godine, koji je preuredio tri sastavna teksta tako da izgledaju kao da ih je napisala jedna osoba.[4] Takođe je uklonio pominjanje uobičajenih imena posle trećeg veka, što je navelo buduće čitaoce i izdavače da pretpostave da je reč o drevnom tekstu.[4] Kasnije, u šesnaestom veku, Kasper Volf, koji je bio sledeći urednik Trotule, promenio je ime iz Trotula u Eros (muško ime) i uredio verbalni oblik iz ženskog u muški kako bi se složio sa promenom imena.[4] Time je tekst lažno akreditovan muškarcu i smestio ga u antički period, doprinoseći brisanju žene autorke u srednjem veku. Tokom učenja o Trotuli, istoričari, istraživači i filolozi su odbacivali njeno autorstvo, pol i medicinsko znanje po raznim osnovama. Na primer, 1773. Gruner je odbacio Trotino moguće autorstvo tekstova jer je ona pomenuta u tekstu, a ne konkretno kao autor; umesto toga, on je o autoru govorio kao o nepoznatom muškarcu.[4] Često se vremenski period, pol, atribucija autora i/ili Trotin nivo obrazovanja umanjuje, unapređuje ili odbacuje na osnovu pristrasnosti naučnika ili svrhe njihovog istraživanja.

Iako se Trota ne povezuje često sa Hildegardom od Bingena, drugom ženskom autorkom i praktičarkom medicine u 12. veku, u akademskom pisanju, Grinova povlači paralele između njihovih života i budućnosti njihovih tekstova. Prvo, obe žene su bile poznate po svom autoritetu u određenim medicinskim predmetima tokom i posle svog vremena. Kasnije, posebno u periodu renesanse i modernog doba, njihova dela su proučavali istoričari, filolozi i lekari, koji su često dovodili u pitanje legitimnost ili doprinosili brisanju njihovog autorstva ili medicinskog znanja.[4]

„Trota” u kopiji De curis mulierum[uredi | uredi izvor]

Nedavno je otkriven jedan veoma interesantan izuzetak od ovog opšteg brisanja istorijske Trote. Katalonska istoričarka medicine, Monserat Kabre i Pairet, otkrila je delimičan katalonski prevod De curis mulierum iz 15. veka, jedini od tri Trotula teksta koji je sačuvao originalno učenje Trote. Pisar rukopisa (koji je možda bio hirurg koji je kopirao tekst za sopstvene potrebe) očigledno je uporedio prevod na katalonski sa kopijom originalnog latinskog De curis mulierum koju su pronašli, beležeći da se, na originalnom latinskom, maestra zvao Trota „na latinskom“.[19]

Sveukupno priznanje istorijske Trote gotovo je nestalo do kraja srednjeg veka. To je dovelo do kontroverzi o autorstvu Trotule, koji je usmeravao medicinske nauke na tekstove u narednih 400 godina, počevši od šesnaestog veka.[20]

Ponovno otkriće u 20. i 21. veku[uredi | uredi izvor]

Codex Salernitanus, velika zbirka salernitanskih tekstova, prvi put je predstavljena savremenim naučnicima 1837. godine, a tekst De egritudinum curatione —O lečenju bolesti — prvi put je objavljen dve decenije kasnije.[21] Početkom 20. veka, lajpciški istoričar medicine, Karl Sudhof, uposlio je niz studenata medicine da uređuju (ili preuređuju) različite tekstove iz Codex Salernitanus-a. Godine 1921, Konrad Hirseman je odlučio da ponovo uredi delove De egritudinum curatione koji se pripisuju „Trotu“. Hirseman je pretpostavio da je ime muškog roda, pa ga je proširio na "Trotus".[22] Ovo brisanje autorke Trote nije dovedeno u pitanje sve do 1985. godine, kada je Džon F. Benton, istoričar sa Kalifornijskog tehnološkog instituta, otkrio Practica secundum Trotam, tekst u rukopisu u Madridu. Benton je shvatio da se Practica višestruko preklapa sa terapijama koje se pripisuju „Trotu“ u De egritudinum curatione.[8] Tako je uspeo da izvuče istorijsku ženu Trotu iz zaborava u koji je pala 800 godina.

Međutim, Benton je istrajao u svom uverenju da su tekstovi Trotule — za koje je dokazao da su prvobitno delo tri odvojena pisca iz 12. veka — svi muški autori i da nemaju nikakve veze sa pravom Trotom. Ono što Benton nije shvatio je da se Practica secundum Trotam takođe višestruko preklapa sa drugim od tri Trotula teksta, De curis mulierum (O tretmanima za žene). To otkriće je napravila Monika H. Grin, istoričarka srednjevekovne ženske medicine.[23] Godine 2007. Grinova je uspostavila preklapanja i paralele između sva četiri teksta koji svedoče o bilo kom delu Trotinog dela: De egritudinum curatione iz Salerna; Practica secundum Trotam; De curis mulierum; i određene kozmetičke prakse koje se pripisuju „Dami Trote” u anglo-normanskom kozmetičkom tekstu. Zajedno, ovi radovi sugerišu da se Trotina veština proširila na većinu oblasti medicinske prakse, osim opšte hirurgije.[24]

Grinova, međutim, nije bila optimista o tome šta ovaj prikupljeni dokaz za Trotu ima da kaže o statusu žena u medicini u Salernu iz 12. veka. Ona vidi Trotu na samoj ivici pismenih tradicija u medicini: Trota ne citira nikakve autoritativne izvore (poput Hipokrata ili Galena), a malo je fiziološke teorije ili objašnjenja uzroka bolesti. Grinova zaključuje |publisher="Trota je uspela da uspostavi svoj status "na forumu" kao empirista. Ali kao teoretičarka koja je mogla da prenese doktrine (formalna učenja) studentima, ona nije imala nikakav uticaj."[25] Zaista, Grinova vidi priču o Troti kao simbol marginalnog statusa žena u promenljivim sferama intelektualnog života u Evropi u 12. veku, kada su univerziteti prvi put zavladali. Imamo dokaze o drugim ženama lekarima u južnoj Italiji u vekovima posle Trote.[26] Međutim, ni za jednu od ovih žena nije poznato da je autor medicinskih tekstova.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Green, Monica H. (1996). „The Development of the Trotula”. Revue d'Histoire des Textes. 26 (1996): 119—203. doi:10.3406/rht.1996.1441. 
  2. ^ Green, Monica H. (1999). „In search of an "Authentic" women's medicine: the strange fates of Trota of Salerno and Hildegard of Bingen.”. Dynamis Acta Hispanica Ad Medicinae Scientiarumque Historiam Illustrandam. Granada, Spain. 19: 25—54. PMID 11624264.  and Monica H. Green (2008) Making Women's Medicine Masculine: The Rise of Male Authority in Premodern Gynaecology (Oxford: Oxford University Press). ISBN 9780191549526 esp. chapters 1, 5, and 6.
  3. ^ Monica H. Green (2007) “Reconstructing the Oeuvre of Trota of Salerno,” in La Scuola medica Salernitana: Gli autori e i testi, ed. Danielle Jacquart and Agostino Paravicini Bagliani, Edizione Nazionale 'La Scuola medica Salernitana', 1 (Florence: SISMEL/Edizioni del Galluzzo) Jacquart, Danielle; Bagliani, Agostino Paravicini (2007). La scuola medica salernitana: Gli autori e i testi : Convegno internazionale, Università degli studi di Salerno, 3-5 novembre 2004. SISMEL edizioni del Galluzzo. str. 200—7. ISBN 9788884502322. ; and Monica H. Green (2008) Making Women's Medicine Masculine: The Rise of Male Authority in Pre-Modern Gynaecology (Oxford: Oxford University Press). ISBN 9780191549526, especially chap. 1.
  4. ^ a b v g d đ Green, M. H. (1999). „In search of an "Authentic" women's medicine: the strange fates of Trota of Salerno and Hildegard of Bingen”. Dynamis (Granada, Spain). 19: 25—54. ISSN 0211-9536. PMID 11624264. 
  5. ^ Monica H. Green (2007) "Reconstructing the Oeuvre of Trota of Salerno," in La Scuola medica Salernitana: Gli autori e i testi, ed. Danielle Jacquart and Agostino Paravicini Bagliani, Edizione Nazionale 'La Scuola medica Salernitana', 1 (Florence: SISMEL/Edizioni del Galluzzo) Jacquart, Danielle; Bagliani, Agostino Paravicini (2007). La scuola medica salernitana: Gli autori e i testi : Convegno internazionale, Università degli studi di Salerno, 3-5 novembre 2004. SISMEL edizioni del Galluzzo. str. 185—88. ISBN 9788884502322. and 211-13; and Cantalupo, Piero (1995). „L'inedito opuscolo di pratica terapeutica della medichessa salernitana Trota. La Practica secundum Trotam: Testo, traduzione, appendici e glossario”. Bollettino Storico di Salerno e Principato Citra. 13 (1–2): 1—104. 
  6. ^ Tuttle, Edward (proleće 1976). „The Trotula and Old Dame Trot: A note on the Lady of Salerno”. Bulletin of the History of Medicine. 50 (1): 61—72. PMID 769876 — preko JSTOR. 
  7. ^ Green, Monica (1989). „Women's Medical Practice and Health Care in Medieval Europe”. Signs: Journal of Women in Culture and Society. 14 (2): 434—473. ISSN 0097-9740. PMID 11618104. S2CID 38651601. doi:10.1086/494516. 
  8. ^ a b Benton, JF (1985). „Trotula, women's problems, and the professionalization of medicine in the Middle Ages”. Bulletin of the History of Medicine. 59 (1): 30—53. PMID 3886049. 
  9. ^ Monica H. Green (2007) “Reconstructing the Oeuvre of Trota of Salerno,” in La Scuola medica Salernitana: Gli autori e i testi, ed. Danielle Jacquart and Agostino Paravicini Bagliani, Edizione Nazionale 'La Scuola medica Salernitana', 1 (Florence: SISMEL/Edizioni del Galluzzo) Jacquart, Danielle; Bagliani, Agostino Paravicini (2007). La scuola medica salernitana: Gli autori e i testi : Convegno internazionale, Università degli studi di Salerno, 3-5 novembre 2004. SISMEL edizioni del Galluzzo. str. 187. ISBN 9788884502322. .
  10. ^ Piero Cantalupo, “L'inedito opuscolo di pratica terapeutica della medichessa salernitana Trota. La scuola medica salernitana: Gli autori e i testi : Convegno internazionale, Università degli studi di Salerno, 3-5 novembre 2004. La Practica secundum Trotam: Testo, traduzione, appendici e glossario,” Bollettino storico di Salerno e Principato Citra 13, nos. 1-2 (1995), 1-104. Cf. Monica H. Green (2007) "Reconstructing the Oeuvre of Trota of Salerno," in La Scuola medica Salernitana: Gli autori e i testi, ed. Danielle Jacquart and Agostino Paravicini Bagliani, Edizione Nazionale 'La Scuola medica Salernitana', 1 (Florence: SISMEL/Edizioni del Galluzzo. 2007. str. 185—88. ISBN 9788884502322. and 211-13.
  11. ^ Monica H. Green, ed. and trans. (2001) The 'Trotula': A Medieval Compendium of Women's Medicine (Philadelphia: University of Pennsylvania Press). ISBN 9780812204698 (ebook). ISBN 9780812235890 (print)
  12. ^ Monica H. Green (2007) “Reconstructing the Oeuvre of Trota of Salerno,” in La Scuola medica Salernitana: Gli autori e i testi, ed. Danielle Jacquart and Agostino Paravicini Bagliani, Edizione Nazionale 'La Scuola medica Salernitana', 1 (Florence: SISMEL/Edizioni del Galluzzo) Jacquart, Danielle; Bagliani, Agostino Paravicini (2007). La scuola medica salernitana: Gli autori e i testi : Convegno internazionale, Università degli studi di Salerno, 3-5 novembre 2004. SISMEL edizioni del Galluzzo. str. 213. ISBN 9788884502322. .
  13. ^ Monica H. Green (2008) Making Women's Medicine Masculine: The Rise of Male Authority in Pre-Modern Gynaecology (Oxford: Oxford University Press) Green, Monica H. (20. 3. 2008). Making Women's Medicine Masculine : The Rise of Male Authority in Pre-Modern Gynaecology: The Rise of Male Authority in Pre-Modern Gynaecology. OUP Oxford. str. 62. ISBN 9780191549526. .
  14. ^ Monica H. Green, "Rethinking the Manuscript Basis of Salvatore De Renzi's Collectio Salernitana: The Corpus of Medical Writings in the 'Long' Twelfth Century," in La 'Collectio Salernitana' di Salvatore De Renzi, ed. Danielle Jacquart and Agostino Paravicini Bagliani, Edizione Nazionale 'La Scuola medica Salernitana', 3 (Florence: SISMEL/Edizioni del Galluzzo, 2008), 15-60.
  15. ^ Monica H. Green (2007) “Reconstructing the Oeuvre of Trota of Salerno,” in La Scuola medica Salernitana: Gli autori e i testi, ed. Danielle Jacquart and Agostino Paravicini Bagliani, Edizione Nazionale 'La Scuola medica Salernitana', 1 (Florence: SISMEL/Edizioni del Galluzzo) Jacquart, Danielle; Bagliani, Agostino Paravicini (2007). La scuola medica salernitana: Gli autori e i testi : Convegno internazionale, Università degli studi di Salerno, 3-5 novembre 2004. SISMEL edizioni del Galluzzo. str. 201. ISBN 9788884502322. .
  16. ^ Monica H. Green (2007) “Reconstructing the Oeuvre of Trota of Salerno,” in La Scuola medica Salernitana: Gli autori e i testi, ed. Danielle Jacquart and Agostino Paravicini Bagliani, Edizione Nazionale 'La Scuola medica Salernitana', 1 (Florence: SISMEL/Edizioni del Galluzzo) Jacquart, Danielle; Bagliani, Agostino Paravicini (2007). La scuola medica salernitana: Gli autori e i testi : Convegno internazionale, Università degli studi di Salerno, 3-5 novembre 2004. SISMEL edizioni del Galluzzo. str. 201—2. ISBN 9788884502322. .
  17. ^ Monica H. Green, ed. and trans. (2001) The 'Trotula': A Medieval Compendium of Women's Medicine (Philadelphia: University of Pennsylvania Press). ISBN 9780812204698 (ebook). ISBN 9780812235890 (print), pp. 48-49.
  18. ^ Pierre Ruelle, ed., L'Ornement des Dames (Ornatus mulierum): Texte anglo-normande du XIIIe siècle. Le plus ancien recueil en français de recettes médicales pour les soins du visage, publié avec une introduction, une traduction, des notes et un glossaire (Brussels: Presses Universitaires de Bruxelles, 1967; and Monica H. Green (2007) “Reconstructing the Oeuvre of Trota of Salerno,” in La Scuola medica Salernitana: Gli autori e i testi, ed. Danielle Jacquart and Agostino Paravicini Bagliani, Edizione Nazionale 'La Scuola medica Salernitana', 1 (Florence: SISMEL/Edizioni del Galluzzo) Jacquart, Danielle; Bagliani, Agostino Paravicini (2007). La scuola medica salernitana: Gli autori e i testi : Convegno internazionale, Università degli studi di Salerno, 3-5 novembre 2004. SISMEL edizioni del Galluzzo. str. 189—90. ISBN 9788884502322. and 214-18.
  19. ^ Montserrat Cabré i Pairet, "Trota, Tròtula i Tròtula: Autoria i autoritat femenina en la medicina medieval en català" [Trota, Trotula and Tròtula: Female Authorship and Authority in Medieval Medicine in Catalan], in: Els Manuscrits, el saber i les lletres a la Corona d'Aragó, 1250-1500, ed. Lola Badia, Lluís Cifuentes, Sadurní Martí, Josep Pujol (Montserrat: Publicacions de l'Abadia de Montserrat, 2016), pp. 77-102 and 249-50 (abstract).
  20. ^ Monica H. Green (2008) Making Women's Medicine Masculine: The Rise of Male Authority in Pre-Modern Gynaecology (Oxford: Oxford University Press). ISBN 9780191549526, chap. 6.
  21. ^ Collectio Salernitana ossia documenti inediti, e trattati di medicina appartenenti alla scuola medica salernitana, ed. Salvatore de Renzi. 5 vols., Naples 1852-1859; repr. Bologna 1967, II, 81-385.
  22. ^ Conrad Hiersemann, Die Abschnitte aus der Practica des Trottus in der Salernitanischen Sammelschrift 'De Aegritudinum Curatione'. Breslau Codex Salern. 1160–1170, inaugural dissertation, Leipzig 1921.
  23. ^ This discovery was first announced in Green Monica H (1995). „"Estraendo Trota dal Trotula: Ricerche su testi medievali di medicina salernitana" (trans. Valeria Gibertoni & Pina Boggi Cavallo)”. Rassegna Storica Salernitana. 24: 31—53. 
  24. ^ Monica H. Green (2007) “Reconstructing the Oeuvre of Trota of Salerno,” in La Scuola medica Salernitana: Gli autori e i testi, ed. Danielle Jacquart and Agostino Paravicini Bagliani, Edizione Nazionale 'La Scuola medica Salernitana', 1 (Florence: SISMEL/Edizioni del Galluzzo). ISBN 9788884502322.
  25. ^ Monica H. Green (2008) Making Women's Medicine Masculine: The Rise of Male Authority in Pre-Modern Gynaecology Making Women's Medicine Masculine : The Rise of Male Authority in Pre-Modern Gynaecology: The Rise of Male Authority in Pre-Modern Gynaecology. Oxford: Oxford University Press. 20. 3. 2008. str. 65. ISBN 9780191549526. .
  26. ^ Monica H. Green, “Documenting Medieval Women's Medical Practice,” in Practical Medicine from Salerno to the Black Death, ed. Luis García-Ballester, Roger French, Jon Arrizabalaga, and Andrew Cunningham (Cambridge: Cambridge University Press, 1994), pp. 322-52; repr. in Monica H. Green, Women's Healthcare in the Medieval West: Texts and Contexts, Variorum Collected Studies Series, CS680 (Aldershot: Ashgate, 2000). ISBN 0-86078-826-1.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Monica H. Green (13 August 2015) "Speaking of Trotula" The Wellcome Library

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Трота_из_Салерна&oldid=27543736”