Pređi na sadržaj

Trošenje resursa

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Peščani pesak u Alberti, 2008. Nafta je jedan od najiskorišćenijih resursa koji koriste ljudi.

Iscrpljivanje resursa je potrošnja resursa brža nego što se može nadoknaditi. Prirodni resursi se obično dele između obnovljivih i neobnovljivih izvora (vidi takođe klasifikaciju mineralnih resursa). Upotreba bilo kog od ovih oblika resursa koja je veća od stope zamene smatra se iscrpljivanjem resursa.[1] Vrednost resursa direktan je rezultat njegove dostupnosti u prirodi i troškova iscrpljivanja resursa, što više resursa se troši, to se veća vrednost resursa povećava.[2] Postoji nekoliko vrsta iscrpljivanja resursa, od kojih je najpoznatija: iscrpljivanje vodonosnika, krčenje šuma, rudarstvo fosilnim gorivima i mineralima, zagađenje ili kontaminacija resursa, poljoprivredna praksa koja kosi i sagoreva, erozija tla i prevelika potrošnja, prekomerna ili nepotrebna upotreba resursa.

Iscrpljivanje resursa se najčešće koristi u pogledu poljoprivrede, ribolova, rudarstva, upotrebe vode i potrošnje fosilnih goriva.[3] Iscrpljivanje populacija divljih životinja naziva se defaunizacija (defaunation).[4]

Ekonomski efekti iscrpljivanja[uredi | uredi izvor]

U nastojanju da nadoknade trošenje resursa, teoretičari su došli do računovodstva iscrpljivanja (ekonomskih efekata iscrpljivanja). Poznatiji kao „ zeleno računovodstvo“, računovodstvo iscrpljivanja (ekonomski efekat iscrpljivanja) ima za cilj da na prirodan način obračuna vrednosti prirode sa tržišnom ekonomijom.[5] Ekonomski efekti koriste podatke koji su dobijeni iz zemalja za procenu potrebnih prilagođavanja zbog njihove upotrebe i iscrpljivanja dostupnog prirodnog kapitala.[6] Prirodni kapital su prirodni resursi poput mineralnih ležišta ili drvnih zaliha. Faktori ekonomskih efekata iscrpljivanja u nekoliko različitih uticaja kao što su broj godina do iscrpljivanja resursa, troškovi vađenja resursa i potražnja resursa. Industrije za vađenje resursa čine veliki deo ekonomske aktivnosti u zemljama u razvoju. To zauzvrat dovodi do većeg nivoa iscrpljivanja resursa i degradaciji u zemljama u razvoju. Teoretičari tvrde da je primena iscrpljivanja resursa i degradacija životne sredine u zemljama u razvoju. Ekonomski efekti takođe teže da mere društvenu vrednost prirodnih resursa i ekosistema.[7] Merenje društvene vrednosti traži se kroz usluge ekosistema, koje su definisane kao dobrobiti prirode za domaćinstva, zajednice i ekonomije.

Značaj[uredi | uredi izvor]

Mnogo različitih grupa postoji zainteresovanih za ekonomske efekte iscrpljivanja. Zaštitnici životne sredine su zainteresovani za računovodstvo iscrpljivanja kao način da se prati upotreba prirodnih resursa tokom vremena, drže vlade odgovornim ili da uporede svoje okolne uslove sa uslovima druge zemlje.[5] Ekonomisti žele da mere resurse trošenja kako bi razumeli koliko su zemlje ili korporacije koje finansijski zavise od neobnovljivih resursa, da li se takva upotreba može održati i finansijski nedostaci prelaska na obnovljive izvore u svetlu iscrpljujućih resursa.

Pitanja[uredi | uredi izvor]

Ekonomski efekti iscpljivanja su složeni za primenu, jer priroda nije toliko merljiva kao što su automobili, kuće ili hleb.[5] Da bi obračun iscrpljenja radio, moraju se uspostaviti odgovarajuće jedinice prirodnih resursa kako bi prirodni resursi bili održivi u tržišnoj ekonomiji. Glavna pitanja koja se javljaju kada se to pokuša, jesu određivanje odgovarajuće obračunske jedinice, odlučivanje o načinu "kolektivne" prirode kompletnog ekosistema, razgraničavanje granične linije ekosistema i definisanje obima mogućeg umnožavanja kada resurs interaktivno deluje u više ekosistema. Neki ekonomisti žele da uključe i merenje koristi koje proizilaze iz javnih dobara koje priroda pruža, ali trenutno ne postoje tržišni pokazatelji vrednosti. Globalno, ekonomija životne sredine nije bila u stanju da pruži konsenzus mernih jedinica prirodnih usluga.

Iscrpljivanje minerala[uredi | uredi izvor]

Minerali su potrebni za obezbeđivanje hrane, odeće i smeštaja. Studija američkog Geološkog zavoda (USGS) utvrdila je značajan dugoročni trend tokom XX. veka za neobnovljive resurse, poput minerala, da snabdevaju veći deo unosa sirovina u ne-gorivo, neprehrambeni sektor ekonomija; primer je veća potrošnja drobljenog kamena, peska i šljunka koji se koristi u građevinarstvu.[8]

Obimna eksploatacija minerala počela je industrijskom revolucijom oko 1760. u Engleskoj i od tada naglo raste. Tehnološka poboljšanja omogućila su ljudima da dublje kopaju (istražuju) i pristupaju nižim razredima i različitim vrstama rude.[9][10][11] Skoro svi osnovni industrijski metali (bakar, gvožđe, boksit itd.), Kao i retko zemni minerali, povremeno se suočavaju sa ograničenjima proizvodnje [12] jer snabdevanje uključuje velika prethodna ulaganja i stoga je sporo reagovati na brza porasta potražnje.

Minerali koje će neki projektovati (naći, oslikati, osmisliti) da smanje pad proizvodnje u narednih 20 godina:

  • Benzin (2023) [13]
  • Bakar (2024).[14] Podaci iz američkog Geološkog zavoda (USGS) pokazuju da je malo verovatno da će proizvodnja bakra dostići vrhunac pre 2040. godine.[11]
  • Cink.[15] Razvoj hidrometalurgije pretvorio je ne-sulfidne naslage cinka (uglavnom do sada ignorisane) u velike rezerve niskih troškova.[16][17]

Minerali koje će neki projektovati (naći, oslikati, osmisliti) da smanje pad proizvodnje tokom ovog veka:

  • Aluminijum (2057) [14]
  • Ugalj (2060)
  • Gvožđe (2068)

Takve se projekcije mogu promeniti, jer se rade nova otkrića [14] i obično se pogrešno tumače dostupni podaci o mineralnim resursima i mineralnim rezervama.[10][11]

Nafta[uredi | uredi izvor]

Nafta je tečna do polučvrsta prirodna materija, nalazi se u zemljinoj kori, sastavljena je pretežno od smeše brojnih ugljovodonika, a uvek sadrži sumpor, azotna i kiseonikova organska jedinjenja, te u vrlo malim udelima teške metale.

Maksimalno iscrpljivanje nafte je period kada se dostiže maksimalna stopa globalnog vađenja nafte, nakon koje će stopa proizvodnje doživeti dugoročni pad. U izveštaju Hirsch (Hirc)(Hirsch) iz 2005. zaključeno je da će smanjena ponuda u kombinaciji sa sve većom potražnjom značajno povećati svetske cene naftnih derivata u svetu, a da će najvažnije biti dostupnost i cena tečnog goriva za transport.

Iz Hirševog izveštaja, koji finansira Ministarstvo energetike Sjedinjenih Država, zaključeno je da „vrhunac svetske proizvodnje nafte predstavlja SAD i svet neviđen problem upravljanja rizikom. Kako se vrhunac bliži, cene tečnih goriva i nestabilnost cena drastično će porasti, a bez pravovremenog ublažavanja socijalni, ekonomski i politički troškovi biće bez presedana. Izdržive mogućnosti ublažavanja postoje i na strani ponude i potražnje, ali da bi imale značajan uticaj, one moraju biti pokrenute više od decenije pre vrhunca.”[18]

Krčenje šuma[uredi | uredi izvor]

Krčenje šuma je zapravo čišćenje šuma sečanjem ili paljenje drveća i biljaka u šumovitim predelima. Kao rezultat krčenja šuma, trenutno je uništena oko polovina šuma koje su nekada pokrivale Zemlju.[19] Javlja se iz više različitih razloga i ima nekoliko negativnih implikacija na atmosferu i kvalitet zemljišta u šumi i okolini.


Uzroci[uredi | uredi izvor]

Jedan od glavnih uzroka krčenja šuma, je krčenje šuma zbog poljoprivrednih razloga. Kako se populacija područja u razvoju povećava, posebno u blizini prašuma, potreba za zemljištem za poljoprivredu postaje sve važnija i važnija.[20] Za većinu ljudi šuma nema nikakvu vrednost kada se njeni resursi ne koriste, tako da podsticaji za krčenje ovih područja nadmašuju podsticaje za očuvanje šuma. Iz tog razloga, ekonomska vrednost šuma veoma je važna za zemlje u razvoju.[21]

Uticaj na životnu sredinu[uredi | uredi izvor]

Pošto je krčenje šuma toliko obimno, da je izvršilo nekoliko značajnih uticaja na životnu sredinu, uključujući:

Krčenje šuma često se navodi kao doprinos globalnom zagrevanju. Pošto drveće i biljke uklanjaju ugljen dioksid i emituju kiseonik u atmosferu, smanjenju šuma doprinosi oko 12% antropogene emisije ugljen dioksida.[22] Jedno od najvažnijih pitanja koje stvara krčenje šuma je erozija tla. Uklanjanje drveća uzrokuje veće stope erozije, povećavajući rizik od klizišta, što je direktna pretnja mnogim ljudima koji žive u blizini pošumljenih područja. Kako šume uništavaju, tako i stanište miliona životinja. Procenjuje se da 80% svjetske poznate biološke raznolikosti živi u prašumama, a uništavanje tih prašuma ubrzava izumiranje alarmantnom brzinom.[23]

Kontrola krčenja šuma[uredi | uredi izvor]

Ujedinjene nacije i Svetska banka su kreirale programe poput smanjenja emisija od krčenja šuma i degradacije šuma (REDD), koji posebno sarađuje sa zemljama u razvoju da koriste subvencije ili druge podsticaje da ohrabre građane da šume koriste na održiviji način.[24] Pored osiguravanja da se emisije usljed krčenja šuma svedu na minimum, napor za uspeh ovih programa je i napor da se ljudi nauče o održivosti i pomognu im da se fokusiraju na dugoročne rizike.[25] Njujorška deklaracija o šumama i povezane akcije podstiču pošumljavanje, što se u mnogim zemljama ohrabruje u pokušaju da se popravi šteta koju je napravila krčenje šuma.[26]

Močvare[uredi | uredi izvor]

Močvare su ekosistemi koje će često zasićeno dovoljno površinom ili podzemnih održati vegetaciju koja se obično prilagođen na zasićene uslovima zemljišta, kao što Cattails, bulrushes, crvenim javora, divlji pirinač, kupine, brusnice, i treseta.[27] Poštoo su neke vrste močvarnih područja bogate mineralima i hranljivim materijama i pružaju mnoge prednosti u kopnenom i vodenom okruženju, ona sadrže jasnu osnovu za prehrambeni lanac. Staništa močvarnih područja doprinose zdravlju životne sredine i biodiverzitetu. Močvare su neobnovljiv resurs u ljudskom rasponu i u nekim sredinama ih se nikada ne može obnoviti.[28] Nedavna istraživanja pokazuju da bi globalni gubitak močvarnih područja mogao iznositi čak 87% od 1700. godine, a 64% gubitaka močvarnih područja nastalo je od 1900. godine. Izvesni gubici močvara usled prirodnih uzroka poput erozije, sedimentacije, utapanja i povećanja nivoa mora.

Močvare pružaju usluge zaštite životne sredine za:

  1. Hranu i stanište
  2. Poboljšanje kvaliteta vode
  3. Komercijalni ribolov
  4. Smanjenje poplavne vode
  5. Stabilizacija obale
  6. Rekreacija

Resursi u močvarnim područjima[uredi | uredi izvor]

Neke od najuspešnijih svetskih poljoprivrednih oblasti su močvare koje su isušene pretvorene u poljoprivredna zemljišta za poljoprivredu velikih razmera.[29] Obimno isušivanje močvarnih područja takođe se događa za razvoj imanja i urbanizaciju.[30] Suprotno tome, u nekim slučajevima su i močvarna područja preplavljena kako bi se pretvorila u rekreativna jezera ili proizvodnju hidroelektrana. U nekim zemljama rančeri su takođe preselili svoja imanja na močvarna područja radi ispaše zbog vegetacije bogate hranjivim materijama. Močvare u Južnoj Americi takođe dokazuju plodonosan izvor za lovokradice, jer životinje sa dragocenim kožama kao jaguari, grivasti vukovei, kajmani (aligator, gmizavac) i zmije privlače u močvarna područja. Učinak uklanjanja velikih predatora još uvek nije poznat u močvarnim područjima Južne Afrike.

Ljudi imaju koristi i od močvarnih područja na indirektne načine. Močvare deluju kao prirodni filteri vode, a kada oticanje iz prirodnih ili veštačkih procesa prolazi, močvare mogu imati neutralizujući efekat.[31] Ako je močvarno područje između poljoprivredne zone i slatkovodnog ekosistema, otpad đubriva će apsorbirati močvarno zemljište i koristiti se za podsticanje sporih procesa koji se dešavaju, do trenutka kada voda dostigne slatkovodni ekosastav neće biti dovoljno đubriva da izazivaju razorno cvetanje algi koje truju ekosastave slatke vode.

Neprirodni uzroci degradacije močvarnih područja[uredi | uredi izvor]

Da bi se očuvali eksploatisani (otkopavani) resursi iz močvarnih područja, trenutne strategije su rangiranje močvarnih područja i prioritet očuvanja močvarnih područja uz pomoć više usluga zaštite životne sredine, stvaranje efikasnijeg navodnjavanja močvarnih područja koja se koriste za poljoprivredu i ograničavanje pristupa močvarnim područjima od strane turista.[30]

Podzemne vode[uredi | uredi izvor]

Putevi podzemnih voda uveliko se razlikuju po dužini, dubini i vremenu putovanja od tačake punjenja do mesta ispuštanja u sistemu podzemnih voda.

Voda je važan resurs potreban za preživljavanje svakodnevnog života. Istorijski gledano, voda je imala snažan uticaj na prosparitet i uspeh nacije širom sveta.[33] Podzemna voda je voda koja je u zasićenim zonama pod zemljom, gornja površina zasićene zone naziva se vodenim stolom.[34] Podzemna voda se zadržava u porama i lomovima podzemnih materijala poput peska, šljunka i drugih stena, a ovi kameni materijali se nazivaju vodonosioci. Podzemne vode mogu prirodno teći iz kamenih materijala ili se mogu izdubiti. Podzemne vode snabdevaju bunare i vodonosnike za privatnu, poljoprivrednu i javnu upotrebu i svakodnevno ih koristi više od trećine svetskog stanovništva za svoju pitku vodu. Globalno je na raspolaganju 22,6 miliona kubnih kilometara podzemne vode i samo ih je 35 miliona obnovljivo.[35]

Podzemne vode kao neobnovljivi izvor[uredi | uredi izvor]

Podzemne vode smatraju se neobnovljivim resursom, jer se manje od šest procenata vode u svetu puni i obnavlja ljudskim vremenskim okvirom od 50 godina.[36] Ljudi već koriste neobnovljive vode stare hiljadama godina, u područjima kao što je Egipat koriste vodu koja je možda obnovljena pre milion godina, a koja se ne može obnoviti u ljudskim vremenskim razmacima.[35] Od podzemnih voda koje se koriste za poljoprivredu 16 do 33% je neobnovljivo.[37] Procenjuje se da se od 1960-ih vađenje podzemnih voda više nego udvostručilo, što povećava iscrpljivanje podzemnih voda. Zbog povećanja iscrpljenosti, u nekim od najsiromašnijih područja upotreba podzemne vode za navodnjavanje postala je nemoguća ili im troškovi zabranjuju.[38]

Uticaji na životnu sredinu[uredi | uredi izvor]

Prekomerna upotreba podzemnih voda, stare ili mlade može spustiti nivo podzemne vode i presušiti potoke, što bi moglo imati ogroman uticaj na ekosisteme na površini.[35] Kada se slatka podzemna voda najlakše nadoknadi, to ostavlja ostatak slabijeg kvaliteta vode. Ovo je delom posledica indukovanog curenja sa kopnene površine, ograničenih slojeva ili susednih vodonosnika koji sadrže fiziološki rastvor ili kontaminiranu vodu.[38] Širom sveta opseg podzemne vode iz skladišta može biti toliko velik da može merljivo doprineti porastu nivoa mora.[37]

Ublažavanje[uredi | uredi izvor]

Trenutno, društva reaguju na iscrpljivanje vodenih resursa pomeranjem ciljeva upravljanja sa lokacije i razvijanjem novih snabdevanja na povećanje očuvanja i preraspodele postojećih zaliha.[38] Postoje dve različite perspektive za iscrpljivanje podzemnih voda, prva je da se iscrpljivanje smatra bukvalno i jednostavno kao smanjenje količine vode u zasićenoj zoni, bez obzira na kvalitet vode. Druga perspektiva vidi iscrpljivanje kao smanjenje upotrebljive količine sveže podzemne vode u skladištu.

Povećavanje zaliha može značiti poboljšanje kvaliteta vode ili povećanje količine vode. Iscrpljivanje zbog kvaliteta može se prevazići lečenjem, dok se veliko opsežno metričko smanjivanje može ublažiti samo smanjenjem pražnjenja ili povećanjem punjenja.[38] Veštačko punjenje olujnog toka i prečišćena komunalna otpadna voda uspešno je preokrenulo pad podzemnih voda. U budućnosti će se poboljšana tehnologija infiltracije i ponovnog punjenja široko koristiti kako bi se maksimiziralo prikupljanje otpadnih voda i otpadnih voda.

Obnovljive sirovine[uredi | uredi izvor]

Obnovljiva energija se može prikupljati iz obnovljivih izvora. Dva glavna izvora obnovljive energije jesu solarna energija i energija vetra. Vlada i naučnici istražuju i traže alternative kako zameniti iscrpljujuće neobnovljive resurse. Japan i SAD su vodeći u odeljenju za prodaju i proizvodnju komunalnih uređaja na solarni pogon.[39]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Höök, M.; Bardi, U.; Feng, L.; Pang., X. (2010). „Development of oil formation theories and their importance for peak oil” (PDF). Marine and Petroleum Geology. 27 (9): 1995—2004. doi:10.1016/j.marpetgeo.2010.06.005. 
  2. ^ „Depletion and Conservation of Natural Resources: The Economic Value of the World's Ecosystems — How Much is Nature Worth? The Role of Forests and Habitat”. Arhivirano iz originala 18. 07. 2018. g. Pristupljeno 28. 06. 2020. 
  3. ^ „Depletion and Conservation of Natural Resources: The Economic Value of the World's Ecosystems — How Much is Nature Worth? The Role of Forests and Habitat”. Arhivirano iz originala 18. 07. 2018. g. Pristupljeno 28. 06. 2020. 
  4. ^ Dirzo, Rodolfo; Hillary S. Young; Mauro Galetti; Gerardo Ceballos; Nick J. B. Isaac; Ben Collen (2014). „Defaunation in the Anthropocene” (PDF). Science. 345 (6195): 401—406. PMID 25061202. doi:10.1126/science.1251817. 
  5. ^ a b v Boyd, James (15. 3. 2007). „Nonmarket benefits of nature: What should be counted in green GDP?”. Ecological Economics. 61 (4): 716—723. doi:10.1016/j.ecolecon.2006.06.016. 
  6. ^ Vincent, Jeffrey (februar 2000). „Green accounting: from theory to practice”. Environment and Development Economics. 5: 13—24. doi:10.1017/S1355770X00000024. 
  7. ^ Banzhafa, Spencer; Boyd, James (avgust 2007). „What are ecosystem services? The need for standardized environmental accounting units”. Ecological Economics. 63 (2–3): 616—626. doi:10.1016/j.ecolecon.2007.01.002. 
  8. ^ Materials Flow and Sustainability, US Geological Survey.Fact Sheet FS-068-98, June 1998.
  9. ^ West, J (2011). „Decreasing metal ore grades: are they really being driven by the depletion of high-grade deposits?”. J Ind Ecol. 15 (2): 165—168. doi:10.1111/j.1530-9290.2011.00334.x. 
  10. ^ a b Drielsma, Johannes A; Russell-Vaccari, Andrea J; Drnek, Thomas; Brady, Tom; Weihed, Pär; Mistry, Mark; Perez Simbor, Laia (2016). „Mineral resources in life cycle impact assessment—defining the path forward”. Int J Life Cycle Assess. 21 (1): 85—105. doi:10.1007/s11367-015-0991-7 Slobodan pristup. 
  11. ^ a b v Meinert, Lawrence D; Robinson, Gilpin R Jr; Nassar, Nedal T (2016). „Mineral Resources: Reserves, Peak Production and the Future”. Resources. 5 (14): 14. doi:10.3390/resources5010014 Slobodan pristup. 
  12. ^ Klare, M. T. (2012). The Race for What's LeftNeophodna slobodna registracija. Metropolitan Books. ISBN 9781250023971. 
  13. ^ Valero & Valero(2010)による『Physical geonomics: Combining the exergy and Hubbert peak analysis for predicting mineral resources depletion』から
  14. ^ a b v Valero, Alicia; Valero, Antonio (2010). „Physical geonomics: Combining the exergy and Hubbert peak analysis for predicting mineral resources depletion”. Resources, Conservation and Recycling. 54 (12): 1074—1083. doi:10.1016/j.resconrec.2010.02.010. 
  15. ^ Zinc Depletion
  16. ^ Jenkin, G. R. T.; Lusty, P. A. J.; McDonald, I; Smith, M. P.; Boyce, A. J.; Wilkinson, J. J. (2014). „Ore Deposits in an Evolving Earth” (PDF). Geological Society, London, Special Publications. 393: 265—276. doi:10.1144/SP393.13. 
  17. ^ Hitzman, M. W.; Reynolds, N. A.; Sangster, D. F.; Allen, C. R.; Carman, C. F. (2003). „Classification, genesis, and exploration guides for Nonsulfide Zinc deposits”. Economic Geology. 98 (4): 685—714. doi:10.2113/gsecongeo.98.4.685. 
  18. ^ DOE Hirsch Report
  19. ^ "Global Deforestation". Global Change Curriculum. University of Michigan Global Change Program. January 4, 2006
  20. ^ Butler, Rhett A. "Impact of Population and Poverty on Rainforests". Mongabay.com / A Place Out of Time: Tropical Rainforests and the Perils They Face. Retrieved May 13, 2009.
  21. ^ Pearce, David W (2001). „The Economic Value of Forest Ecosystems”. Ecosystem Health. 7 (4): 284—296. doi:10.1046/j.1526-0992.2001.01037.x. 
  22. ^ G. R. van der Werf, D. C. Morton, R. S. DeFries, J. G. J. Olivier, P. S. Kasibhatla, R. B. Jackson, G. J. Collatz and J .T. Randerson, CO2 emissions from forest loss, Nature Geoscience, Volume 2 (November 2009) pp. 737–738
  23. ^ „Do We Have Enough Forests? By Sten Nilsson”. Arhivirano iz originala 07. 06. 2019. g. Pristupljeno 28. 06. 2020. 
  24. ^ "Copenhagen Accord of 18 December 2009". UNFCC. 2009. Retrieved 2009-12-28.
  25. ^ Diamond, Jared Collapse: How Societies Choose to Fail or Succeed; Viking Press 2004, pages 301–302
  26. ^ Foley, Jonathan A; DeFries, Ruth; Asner, Gregory P; Barford, Carol; et al. (2005). „Global Consequences of Land Use”. Science. 309 (5734): 570—574. PMID 16040698. doi:10.1126/science.1111772. 
  27. ^ „Major Causes of Wetland Loss and Degradation”. NCSU. Архивирано из оригинала 27. 07. 2018. г. Приступљено 11. 12. 2016. 
  28. ^ Davidson, Nick C. (јануар 2014). „How much wetland has the world lost? Long-term and recent trends in global wetland area”. Marine and Freshwater Research. 60: 936—941 — преко ResearchGate. 
  29. ^ „Major Causes of Wetland Loss and Degradation”. NCSU. Архивирано из оригинала 27. 07. 2018. г. Приступљено 11. 12. 2016. 
  30. ^ а б Keddy, Paul A. (2010). Wetland Ecology: Principles and Conservation. Cambridge University Press. ISBN 9780521739672. 
  31. ^ Kachur, Torah (2. 2. 2017). „Don't drain the swamp! Why wetlands are so important”. CBC. Приступљено 8. 4. 2019. 
  32. ^ „Major Causes of Wetland Loss and Degradation”. NCSU. Архивирано из оригинала 27. 07. 2018. г. Приступљено 11. 12. 2016. 
  33. ^ Peterson, Erik; Posner, Rachel (јануар 2010). „The World's Water Challenge”. Current History. 109 (723): 31—34. doi:10.1525/curh.2010.109.723.31 Слободан приступ. 
  34. ^ „What is groundwater?”. www.usgs.gov (на језику: енглески). Приступљено 2. 4. 2019. 
  35. ^ а б в Chung, Emily. „Most Groundwater is Effectively a Non-renewable Resource, Study FInds”. CBC News. 
  36. ^ „Most groundwater is effectively a non-renewable resource, study finds”. 
  37. ^ а б Wada, Yoshihide; Beek, Ludovicus P. H. van; Kempen, Cheryl M. van; Reckman, Josef W. T. M.; Vasak, Slavek; Bierkens, Marc F. P. (2010). „Global depletion of groundwater resources” (PDF). Geophysical Research Letters (на језику: енглески). 37 (20): n/a. ISSN 1944-8007. doi:10.1029/2010GL044571. 
  38. ^ а б в г Konikow, Leonard F.; Kendy, Eloise (1. 3. 2005). „Groundwater depletion: A global problem”. Hydrogeology Journal (на језику: енглески). 13 (1): 317—320. ISSN 1435-0157. doi:10.1007/s10040-004-0411-8. 
  39. ^ Brown, Lester R.; Larsen, Janet; Roney, J. Matthew; Adams, Emily E. (2015). The Great Transition. New York, N.Y.: W.W. Norton & Company. стр. 67. ISBN 978-0-393-35055-5. 

Литература[uredi | uredi izvor]

  • Grandin, Greg, "The Death Cult of Trumpism: In his appeals to a racist and nationalist chauvinism, Trump leverages tribal resentment against an emerging manifest common destiny", The Nation, 29 Jan./5 Feb. 2018, pp. 20–22.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Трошење_ресурса&oldid=27824655”