Tukulti-Ninurta I
 | Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Tukulti-Ninurta I je bio kralj iz Srednjoasirskog perioda. Vladao je od 1233. do 1197. godine p. n. e. (Donja hronologija).
Vladavina[uredi | uredi izvor]
Tukulti-Ninurta je na asirskom prestolu nasledio svoga oca, Šalmanesera I. Na početku svoje vladavine, Tukulti-Ninurta je ojačao asirsku granicu na Eufratu i poveo bitku protiv Hetita na severozapadu u Pafiju. Prema sopstvenim izvorima, u bici je odneo pobedu i zarobio 28.000 Hetita (bitka kod Nihrije). I hetitski izvori navode veliku mobilizaciju u ovom periodu. Sledeći pohod Tukulti-Ninurte bio je usmeren ka planinama na severu i istoku protiv nomadskih stočarskih plemena. Međutim, nametnuti asirsku kontrolu u ovim nepristupačnim krajevima bilo je fizički nemoguće. Zbog toga je asirski kralj uspostavio asirsku vladavinu na podnožju planina. Glavni pravac napredovanja Tukulti-Ninurte bio je ka jugu. Tamo je Asirija dva veka pokušavala da učvrsti svoju granicu na štetu Vavilonije. Pohod ka jugu bio je relativno uspešan. Između Asirije i Vavilonije sklopljen je sporazum. Nekoliko godina kasnije, Tukulti-Ninurta preduzima novi veliki pohod na Vaviloniju. Pohod je završen velikim uspehom. Vavilonija je priključena asirskoj teritoriji, a vavilonski kralj je u lancima sproveden do Ašura. Međutim, vladavina Asiraca nad Vavilonijom nije bila dugog veka. Potrajala je svega 32 godine. Pretpostavlja se da je Tukulti-Ninurta prilikom osvajanja Vavilona odneo kultnu statuu boga Marduka. Ovaj vladar podigao je novi kraljevski grad - Kar-Tukulti-Ninurta ("luka Tukulti-Ninurte"). Nakon njegove smrti nastupaju borbe za presto koje slabe asirsku državu.
Asirski kraljevi[uredi | uredi izvor]
| Srednjoasirski period | ||
| Ime kralja | Vladavina | Napomena |
|---|---|---|
| Eriba-Adad I | 1380–1353 | "sin Ašur-bel-nišešua" |
| Ašurubalit I | 1353–1318 | "sin Eriba-adada" |
| Enlil-nirari | 1317–1308 | "sin Ašur-ubalita" |
| Arik-den-ili | 1307–1296 | "Sin Enlil-nirarija" |
| Adad-nirari I | 1295–1264 | "sin Arik-den-ilija" |
| Šalmanasar I | 1263–1234 | "sin Adad-nirarija" |
| Tukulti-Ninurta I | 1233–1197 | "sin Šalmanesera" |
| Ašur-nadin-apli | 1196–1194 | |
| Ašur-nirari III | 1193–1188 | "sin Ašur-nadin-aplija" |
| Enlil-kuduri-usur | 1187–1183 | "sin Tukulti-Ninurte" |
| Ninurta-apal-Ekur | 1182–1180 | "sin Ili-pade" |
| Počevši od Ašur-Dana I, datumi srednje i donje hronologije se poklapaju | ||
| Ašur-Dan I | 1179–1133 | "sin Ašur-nadin-aplua" |
| Ninurta-tukulti-ašur | 1133 | "sin Ašur-Dana" |
| Mutakil-Nusku | 1133 | |
| Ašur-reš-iši I | 1133–1115 | "sin Mutakil-Nuskua" |
| Tiglat-Pilesar I | 1115–1076 | "sin Ašur-reš-išija" |
| Ašarid-apal-Ekur | 1076–1074 | "sin Tiglat-pilesera" |
| Ašur-bel-kala | 1074–1056 | "sin Tiglat-pilesera" |
| Eriba-Adad II | 1056–1054 | "sin Ašur-bel-kala" |
| Šamši-Adad IV | 1054–1050 | "sin Tiglat-Pilesera" |
| Ašur-nasir-pal I | 1050–1031 | "sin Šamši-Adada" |
| Šalmanasar II | 1031–1019 | "sin Ašur-nasir-pala" |
| Ašur-nirari IV | 1019–1013 | "sin Šalmanesera" |
| Ašur-rabi II | 1013–972 | "sin Ašur-nasir-pala" |
| Ašur-reš-iši II | 972–967 | "sin Ašur-rabija" |
| Tiglat-Pilesar II | 967–935 | "sin Ašur-reš-išija" |
| Ašur-Dan II | 935–912 | "sin Tiglat-Pilesera" |
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Kurt, Ameli (2012). Stari istok. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. ISBN 978-8617180872.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
