Tumba franceza

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tumba franceza
Guantanamo, kuća tumba franceze
Nematerijalno kulturno nasleđe
RegionSantijago de Kuba, Gvantanamo
ZajednicaRani 19. vek, Orijente
Datum upisa2008
Svetska baština Uneska
Unesko oznaka00052
Lokacija upisahttps://ich.unesco.org/en/RL/la-tumba-francesa-00052

Tumba franceza je sekularna afro-kubanska vrsta plesa, pesme i bubnjanja koja se pojavila u Orienteu na Kubi. Uveli su je robovi iz francuske kolonije Sen Domingo (koja će kasnije postati država Haiti) čiji su se vlasnici preselili u istočne regije Kube nakon pobune robova tokom 1790-ih. Žanr je procvetao krajem 19. veka uspostavljanjem sociedades de tumba francesa (društva tumba franceza), od kojih su preživela samo tri.

Tumba franceza je upisana 2008. godine na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog svetskog nasleđa (prvobitno proglašeno 2003. godine).[1]

Karakteristike[uredi | uredi izvor]

Tumba franceza kombinuje muzičke tradicije porekla iz zapadne Afrike, Bantua, Francuske i Španije. Kubanski etnomuzikolozi se slažu da reč „tumba“ potiče od reči naroda Bantu i Mandinka za bubanj.[2] [3] Na Kubi se reč tumba koristi za označavanje bubnjeva, ansambala i samog izvođenja u tumba francezi.[4]

Instrumentacija[uredi | uredi izvor]

Tumbe franceze režira gospodarica ceremonije zvana mayora de plaza. Nastupi uglavnom započinju improvizovanim solo pevanjem mešavinom španskog i francuskog hrišćanskog kreolskog jezika, koje se naziva kreyol cubano ili patuá cubano, u izvođenju glavnog vokala (composé).[5] Nakon uvoda, svira se kata (catá) (drveni cilindrični idiofon koji se udara sa dva štapa), a composé naizmenično peva pozive i odgovore sa grupom ženskih vokala (tumberas).[6] Nakon što catá idiofon uspostavi ritam, sviraju tri tumbasa. Tumbasi su jednoručni bubnjevi; od najvećih do najmanjih nazivaju se premijer (ili manma) (premier ili manma), bula (bulá) i segon (segón). Premijer se sada obično naziva kvinto (quinto), jer ispunjava istu vodeću, improvizacionu ulogu kao i kvinto među konga bubnjevima u kubanskoj rumbi. U toque masón, dvoglavi bas bubanj nazvan tamborita (ili jednostavno tambora) uspostavlja ritam zajedno sa catá idiofonom. Struktura tumba franceza povezana je sa istočnom vrstom kubanske rumbe koja se naziva tahona.[7]

Toques (vrste izvođenja)

Postoje tri glavna toques-a, ili vrste izvođenja tumbe, svaki povezan sa određenim plesom.

  • Masón (mason) - Ovo je prvi toque. Uključuje celi muzički ansambl i povezan je sa plesom kadril-stila sličnim contradanza.
  • Yubá (juba) - Ovaj toque prati masón i uključuje catá-u i tri tumbasa. Prati ga glavni ples tumbe, koji je improvizovan. Postoje dve podvrste juba: makota i kobrero.[6]
  • Frenté (or fronté); frente (ili fronte) - Prvobitno poslednji odeljak jube, ovo se sada smatra individualnim toque-om. Uključuje catá-u, premijera i bulu. Svira se ispred bubnjeva, pa otuda i naziv.

Dodatni toque pod nazivom cinta izvodi se samo u Santijago de Kuba. Nazvan je tako jer se predstava odvija oko stabla drveta sa obojenim trakama (cintas), koje su crvene, bele i plave.

Ples[uredi | uredi izvor]

Ples u tumba franceza sličan je haićanskom afrančiju, koji uključuje niz figura francuskog stila praćenim afričkom improvizacijom na poslednjem setu,[8] ali tumba franceza se svira na bubnjevima umesto na žičanim i duvačkim instrumentima.[9] Odeća plesača je živopisna i raskošna.[10]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Tumba franceza se može pratiti od kraja 18. veka kada je Haićanska revolucija pokrenula migraciju francuskih kolonista iz Sen Dominga, dovodeći njihove robove u pokrajinu Orijente na Kubi. Krajem 19. veka, nakon ukidanja ropstva 1886. godine, u ovom regionu su se uspostavila društva tumba franceza, posebno u Santijagu de Kuba i Gvantanamu. Njihovo osnivanje je u mnogo čemu bilo slično starim afričkim kabildosima.[6] Izvođači identifikuju tumbu franceza kao francusko-haićansku, priznajući je kao proizvod Haitija koji sada živi na Kubi.[11] Do druge polovine 20. veka, tumbe franceza su se još uvek izvodile na istoku Kube, posebno toque masón. Ostali toque-i, međutim, igraju se samo u kontekstu kulturnih udruženja. Trenutno opstaju tri društva tumba franceza: La Caridad de Oriente (izvorno La Fayette) u Santijago de Kubi; Bejuco u Sagua de Tanamo, Olgin; i Santa Catalina de Riccis (izvorno La Pompadour) u Gvantanamu.

Snimci[uredi | uredi izvor]

Za razliku od drugih afro-kubanskih žanrova, tumba franceza je slabo dokumentovana u pogledu snimaka. LP Antología de la música afrocubana VII iz 1976. godine, u produkciji Danila Orozka, a u izdanju Areitoa, predstavlja razne toques.[12]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „La Tumba Francesa”. ich.unesco.org. Pristupljeno 31. 5. 2021. 
  2. ^ Ortiz, Fernando (1954). Los instrumentos de la música afrocubana, Vol. IV. Havana, Cuba: Cárdenas y cía. str. 114. 
  3. ^ Alén, Olavo (1986). La música en las sociedades de tumba francesa. Havana, Cuba: Casa de las Américas. str. 45. 
  4. ^ Ramos Venereo, Zobeyda (2007). „Haitian Traditions in Cuba”. Ur.: Kuss, Malena. Music in Latin America and the Caribbean: An Encyclopedic History, Vol. 2. Austin, TX: University of Texas Press. str. 265—280. ISBN 9780292784987. 
  5. ^ Figueroa Arencibia, Vicente Jesús; Ourdy, Pierre Jean (2004). „Contacto lingüístico español-kreyol en una comunidad cubano-haitiana de Santiago de Cuba”. Revista Internacional de Lingüística Iberoamericana. 2 (2): 41—55. JSTOR 41678051. 
  6. ^ a b v Ramos Venereo, Zobeyda (2007). „Haitian Traditions in Cuba”. Ur.: Kuss, Malena. Music in Latin America and the Caribbean: An Encyclopedic History, Vol. 2. Austin, TX: University of Texas Press. str. 265—280. ISBN 9780292784987. 
  7. ^ Orovio, Helio (2004). Cuban Music from A to Z. Bath, UK: Tumi. str. 208. ISBN 0822332124. 
  8. ^ Daniel, Yvonne (15. 12. 2011). Caribbean and Atlantic Diaspora Dance: Igniting Citizenship. University of Illinois Press. ISBN 9780252036538. Pristupljeno 18. 3. 2014. 
  9. ^ Daniel, Yvonne (2005). Dancing Wisdom: Embodied Knowledge in Haitian Vodou, Cuban Yoruba, and Bahian Candombié. University of Illinois Press. str. 122. ISBN 9780252029660. Pristupljeno 8. 12. 2014. 
  10. ^ „La Tumba Francesa”. UNESCO.org. Pristupljeno 16. 1. 2014. 
  11. ^ Daniel, Yvonne (2005). Dancing Wisdom: Embodied Knowledge in Haitian Vodou, Cuban Yoruba, and Bahian Candombié. University of Illinois Press. str. 122. ISBN 9780252029660. Pristupljeno 8. 12. 2014. 
  12. ^ Alén, Olavo (1976). Liner notes of Antología de la música afrocubana VII. Havana, Cuba: Areito. 

 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • Estéban Pichardo y Tapia (1836). „Tumba”. Diccionario provincial de voces cubanas (na jeziku: španski). Matanzas: Imprenta de la Real Marina — preko Internet Archive. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тумба_францеза&oldid=27027771”