Turizam u Turskoj

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Pamukale u Turskoj je mesto svetske baštine. Turska ima 622 nacionalna parka.

Turizam u Turskoj fokusiran je uglavnom na niz istorijskih mesta i na primorska odmarališta duž obala Egejskog i Sredozemnog mora. Turska je takođe postala popularna destinacija za kulturni, banjski i zdravstveni turizam.

2019. godine, Turska je privukla oko 51 milion stranih turista,[1] svrstavši se u šestu najpopularniju turističku destinaciju na svetu.[2] Ukupan broj se kretao između oko 41 milion u 2015. i oko 30 miliona u 2016.Greška kod citiranja: Početka oznaka <ref> nije ispravno oblikovana ili sadrži neispravan naziv Greška kod citiranja: Početka oznaka <ref> nije ispravno oblikovana ili sadrži neispravan naziv Oporavak je započeo 2017. godine, tako što se broj stranih posetilaca povećao na 37,9 miliona, a 2018. godine 46,1 miliona posetilaca.Greška kod citiranja: Početka oznaka <ref> nije ispravno oblikovana ili sadrži neispravan naziv Greška kod citiranja: Početka oznaka <ref> nije ispravno oblikovana ili sadrži neispravan naziv [3]

Destinacije[uredi | uredi izvor]

Istanbul[uredi | uredi izvor]

Palata Dolmabahče je popularno turističko odredište u Turskoj.
Džamija Ortakoj i most na Bosforu

Istanbul je jedno od najvažnijih turističkih mesta ne samo u Turskoj već i u svetu. U gradu postoje hiljade hotela i drugih turistički orijentisanih industrija. Najveći turski grad Istanbul ima niz glavnih atrakcija koje potiču iz njegovog istorijskog statusa glavnog grada Vizantijskog i Osmanskog carstva. Tu spadaju džamija sultana Ahmeda („Plava džamija“), Aja Sofija, palata Topkapi, Cisterna Bazilika, palata Dolmabahče, kula Galata, velika čaršija, bazar začina i hotel Pera Palas. Istanbul je takođe nedavno postao jedan od najvećih tržnih centara u evropskoj regiji ugošćujući tržne centre i molove, kao što su Metrositi, Akmerkez i Čevahir Mol, koji je najveći tržni centar u Evropi i sedmi najveći tržni centar na svetu. Ostale atrakcije uključuju sportske događaje, muzeje i kulturne događaje.

U januaru 2013. turska vlada je najavila da će izgraditi najveći svetski aerodrom u Istanbulu. Uloženo je 7 milijardi evra, a planirano je da prvi deo četvorodelnog plana bude završen do 2017.[4]

Kao posledica kontinuiranog pada turizma u Turskoj poslednjih godina, od oktobra 2016. godine u čuvenoj istanbulskoj čaršiji nekada prepune trgovačke ulice nisu toliko pune kao ranije, „potoci turista koji su svakodnevno posećivali pijacu presušuju“.[5] Broj stranih turista koji su posetili Istanbul smanjio se na 9,2 miliona u 2016. godini, smanjenje od 26 odsto u odnosu na 2015. godinu.[6]

Ostale destinacije[uredi | uredi izvor]

Plaža Oludeniz
Dolina leptira, Fetije

Odmor na plaži i plava krstarenja duž turske rivijere, posebno za posetioce iz zapadne Evrope, takođe su od ključne važnosti za tursku turističku industriju. Većina odmarališta na plaži nalazi se duž jugozapadne i južne obale, zvane Turska rivijera, posebno duž mediteranske obale u blizini Antalije. Antalija je takođe prihvaćena kao turistička prestonica Turske.[7] Veliki odmarališni gradovi uključuju Bodrum, Fetije, Marmaris, Kušadasi, Češme, Didim i Alanju. Takođe je Turska 2015. godine izabrana za drugu na svetu sa svojih 436 plaža sa plavim zastavicama, prema Brodskoj komori.[8]

Atrakcije na drugim mestima u zemlji uključuju sledeće lokacije: Efes, Troja, Pergam, Kuća Device Marije, Pamukale, Hijerapolis, Trabzon (gde je jedan od najstarijih manastira manastir Sumela), Konija (gde je pesnik Rumi proveo veći deo svog život), Didima, Crkva Antioha, drevni Pontijski kapital i kraljevske kamene grobnice sa akropoljima u Amasiji, verska mesta u Mardinu (kao što je manastir Dejrulzafaran), kao i uništene gradove i pejzaže Kapadokije.

Dijarbakir je takođe važan istorijski grad, iako je turizam na relativno malom nivou zbog povremenih oružanih sukoba.

Ankara ima istorijski stari grad, i iako nije baš turistički grad, obično je mesto zaustavljanja putnika na putu do Kapadokije. Grad takođe uživa u izvrsnom kulturnom životu i ima nekoliko muzeja. Mauzolej Anitkabir je takođe u Ankari - to je mauzolej Ataturka, osnivača Republike Turske.

Galipolje i uvala Anzak - mala uvala na poluostrvu Galipolje, je postala poznata kao mesto iskrcavanja ANZAK-a (australijskog i novozelandskog armijskog korpusa) u Prvom svetskom ratu 25. aprila 1915. Nakon sletanja u uvalu Anzak, plaža je postala glavna baza australijskih i novozelandskih trupa tokom osam meseci kampanje za Galipolje.

Kapadokija je region stvoren erozijom mekog vulkanskog kamena vetrom i kišom vekovima. [9]Područje je popularno turističko odredište, sa mnoštvom jedinstvenih geoloških, istorijskih i kulturnih karakteristika

Razvoj turizma[uredi | uredi izvor]

Vizna politika Turske
Jezero i grad Uzungol u crnomorskom regionu
Kipovi planine Nemrut u istočnoj Turskoj
Aja Sofija u Istanbulu svake godine privuče oko 3 miliona turista.
Biblioteka Celsusa u Efesu
Manastir Sumela u Trabzonu
Nacionalni park planina Guluk-Termesos u Antaliji

Dolasci stranih turista znatno su porasli u Turskoj između 2000. i 2005. godine, sa 8 miliona na 25 miliona, što je Tursku učinilo top-10 destinacijom na svetu za strane posetioce. Prihodi iz 2005. iznosili su 20,3 milijarde američkih dolara, što je takođe učinilo Tursku jednim od 10 najvećih vlasnika prihoda na svetu. U 2011. godini, Turska je rangirana kao 6. najpopularnija turistička destinacija u svetu i 4. u Evropi, prema UNVTO Svetskom turističkom barometru.[10] Na vrhuncu 2014. godine, Turska je privukla oko 42 miliona stranih turista, i dalje se rangirajući kao 6. najpopularnija turistička destinacija na svetu.[11] Od 2015. godine turizam u Turskoj je naglo je opao.[12] [13] U 2016. godini samo je oko 30 miliona ljudi posetilo Tursku. 2016. se opisuje kao druga godina ogromnih gubitaka i po broju posetilaca i po prihodu, „godina razornih gubitaka“, s tim što turska turistička preduzeća izjavljuju da se „ne mogu setiti goreg vremena u tom sektoru“.[5] Broj stranih posetilaca počeo je da se oporavlja u 2017. godini sa 37,9 miliona evidentiranih posetilaca. Oporavak je delimično rezultat intenzivnih bezbednosnih kampanja i oglašavanja. Broj ruskih turista povećao se za 444% nakon oporavka bilateralnih odnosa, što je rezultiralo time da je Rusija ponovo postala glavno turističko tržište Turske.[14] [15] Povećanja su takođe zabeležena na britanskom, holandskom i belgijskom tržištu.[16]

Početkom 2017. godine turska vlada pozvala je turske građane koji žive u inostranstvu da provode odmore u Turskoj, pokušavajući da ožive sektor turizma koji se bori.[17] u ekonomiji koja je pala krajem 2016.[18] Posle ustavnog referenduma u aprilu 2017. zabeležen je još jedan nagli pad turističkih rezervacija iz Nemačke.[19] U 2018. godini, međutim, Udruženje nemačke turističke industrije zabeležilo je rast nemačkih turističkih rezervacija za Tursku, pri čemu je samo TUI turistička kompanija zabeležila rast od 70%.[20]

Dolasci stranih posetilaca[uredi | uredi izvor]

Većina dolazaka turista u Tursku dolazi iz sledećih zemalja.[21] [22] [3] [23] [24]

Broj Država 2019 2018 2017 2016 2015
1  Rusija Rast 7,017,657 Rast 5,964,631 Rast 4,715,438 Pad 866,256 3,649,003
2  Nemačka Rast 5,027,472 Rast 4,512,360 Pad 3,584,653 Pad 3,890,074 5,580,792
3  Bugarska Rast 2,713,464 Rast 2,386,885 Rast 1,852,867 Pad 1,690,766 1,821,480
4  Ujedinjeno Kraljevstvo Rast 2,562,064 Rast 2,254,871 Pad 1,658,715 Pad 1,711,481 2,512,139
5  Iran Rast 2,102,890 Pad 2,001,744 Rast 2,501,948 Pad 1,665,160 1,700,385
6  Gruzija Pad 1,995,254 Pad 2,069,392 Rast 2,438,730 Rast 2,206,266 1,911,832
7  Ukrajina Rast 1,547,996 Rast 1,386,934 Rast 1,284,735 Rast 1,045,043 706,551
8  Irak Rast 1,374,896 Rast 1,172,896 Rast 896,876 Pad 420,831 1,094,144
9  Holandija Rast 1,117,290 Rast 1,013,642 Pad 799,006 Pad 906,336 1,232,487
10  Azerbejdžan Rast 901,723 Rast 858,506 Rast 765,514 Rast 606,223 602,488
11  Poljska Rast 880,839 Rast 646,365 Rast 296,120 Pad 205,701 550,779
12  Francuska Rast 875,957 Rast 731,379 Rast 578,524 Pad 555,151 847,259
13  Grčka Rast 836,882 Rast 686,891 Rast 623,705 Pad 593,150 755,414
14  Rumunija Rast 763,320 Rast 641,484 Rast 423,868 Pad 357,473 441,097
15  SAD Rast 578,074 Rast 448,327 Pad 329,257 Pad 459,493 798,787
16  Izrael Rast 569,368 Rast 443,732 Rast 380,415 Rast 293,988 224,568
17  Saudijska Arabija Pad 564,816 Rast 747,233 Rast 651,170 Rast 530,410 450,674
18  Belgija Rast 557,435 Rast 511,559 Rast 419,998 Pad 413,614 617,406
19  Jordan Rast 474,874 Rast 406,469 Rast 277,729 Rast 203,179 162,866
20  Kazahstan Rast 455,724 Rast 426,916 Rast 402,830 Pad 240,188 423,744
21  Švedska Rast 444,285 Rast 384,397 Rast 289,134 Pad 320,580 624,649
22  Kina Rast 426,344 Rast 394,109 Rast 247,277 Pad 167,570 313,704
23  Austrija Rast 401,475 Rast 353,628 Pad 287,746 Pad 310,946 486,044
24  Italija Rast 377,011 Rast 284,195 Pad 205,788 Pad 213,227 507,897
25  Liban Rast 376,721 Rast 338,837 Rast 237,476 Pad 191,642 197,552
26  Kuvajt Rast 374,191 Rast 298,620 Rast 255,644 Rast 179,938 174,486
27  Danska Rast 335,877 Rast 326,278 Pad 269,026 Pad 329,618 408,841
28  Češka Rast 311,359 Rast 228,251 Rast 126,567 Pad 87,328 212,464
29  Švajcarska Rast 311,107 Pad 269,649 Pad 206,479 Pad 215,194 380,338
30  Turkmenistan Rast 297,706 Rast 252,911 Rast 230,881 Pad 165,762 174,330
31  Alžir Rast 295,512 Rast 288,207 Rast 213,333 Rast 176,233 171,873
32  Srbija Rast 282,347 Rast 225,312 Rast 146,852 Pad 110,594 178,997
33  Kipar Rast 268,341 Rast 266,859 Rast 256,059 Pad 233,181 246,245
34  Libija Rast 259,243 Rast 188,312 Rast 99,395 Pad 72,014 234,762
35  Belorusija Rast 258,419 Rast 245,254 Rast 229,229 Pad 113,793 204,355
36  Španija Rast 257,342 Rast 178,018 Rast 106,757 Pad 106,582 236,063
37  Uzbekistan Rast 252,138 Rast 241,235 Rast 195,745 Pad 134,330 143,331
38  Maroko Rast 234,264 Rast 176,538 Rast 114,155 Pad 87,660 109,775
39  Indija Rast 230,131 Rast 147,127 Rast 86,996 Pad 79,316 131,869
40  Litvanija Rast 229,704 Rast 199,371 Rast 134,264 Pad 109,749 112,654
Total Rast 51,747,198 Rast 46,112,592 Rast 37,969,824 Pad 30,906,680 41,114,069

Pitanja imidža turske vlade u zemljama porekla turista[uredi | uredi izvor]

Marmaris u Turskoj je popularna destinacija za letnji turizam.
Obalni nacionalni park Bejdaglari u Antaliji, Turska

Razlog pada turizma pripisuje se opštem porastu političkog nasilja, političkoj napetosti sa Rusijom i terorističkim napadima,[25] [5] i lošoj slici koju su sve autoritarnije politike Redžepa Tajipa Erdogana dale Turskoj.[26] Prema Faruku Šenu, šefu turske Evropske fondacije za obrazovanje i naučne studije: „Nemački turisti se ne plaše bombi; ako sada u Tursku dolazi manje nemačkih turista, to je zbog imidža zemlje. Ako u Nemačkoj kažete „idem u Tursku, ovo se sada shvata u značenju „idem u zemlju diktatora.“[27]

Nakon višemesečnog pritvora novinara i političkih aktivista, uključujući strance u Turskoj, vlada Nemačke je u julu 2017. izdala upozorenje za putovanje svojim građanima.[28] Takođe je objavljeno da je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ponudio da pusti pritvorene nemačke državljane turskog porekla u zamenu za isporuku Turaka koji su dobili politički azil u Nemačkoj.[29]

Vladina politika i propisi[uredi | uredi izvor]

Vlada AKP već godinama promoviše „halal turizam“,[30] politički potvrđujući ovaj stav tokom 2016.[31] U martu 2017, turski sud je zabranio globalni sajt putovanja Booking.com od pružanja usluga turskim turistima zbog nedostatka nacionalne dozvole,[32], dok je Udruženje hotelijera Turske vodilo kampanje za ukidanje zabrane preduzeća na koja su se oslanjali članovi na do 90 procenata njihovog prometa.[33] U aprilu 2017. godine, policijska uprava grada odmarališta Antalije izdala je direktivu o zabrani konzumiranja alkohola izvan zgrada.[34]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 18. 02. 2020. g. Pristupljeno 19. 05. 2021. 
  2. ^ „42 million tourists visit Turkey in 2014”. Daily Sabah. Pristupljeno 6. 7. 2016. 
  3. ^ a b „DISTRIBUTION OF ARRIVING FOREIGN VISITORS - TOP 5 COUNTRIES (2016-2018) JANUARY-DECEMBER”. 
  4. ^ Maierbrugger, Arno (25. 1. 2013). „Turkey plans world's biggest airport”. Inside Investor. Arhivirano iz originala 21. 03. 2022. g. Pristupljeno 17. 5. 2013. 
  5. ^ a b v „Turkey's tourism industry reels from a year to forget”. The Guardian. 5. 10. 2016. 
  6. ^ „Number of foreign tourists visiting Istanbul plunges for first time in 16 years”. Hürriyet Daily News. 6. 1. 2017. 
  7. ^ Tilic, L. Dogan (5. 4. 2010). „Antalya: The Tourism Capital of Turkey”. European Business Review. Pristupljeno 28. 1. 2011. 
  8. ^ „Turkey rich in 'blue flags' – TRAVEL”. Hürriyet Daily News. 13. 9. 2011. Pristupljeno 15. 10. 2016. 
  9. ^ „Capadocia” (PDF). 
  10. ^ „2012 Tourism Highlights” (PDF). UNWTO. jun 2012. Arhivirano iz originala (PDF) 9. 7. 2012. g. Pristupljeno 17. 6. 2012. 
  11. ^ „42 million tourists visit Turkey in 2014”. Daily Sabah. Pristupljeno 6. 7. 2016. 
  12. ^ Kafanov, Lucy (19. 8. 2015). „Violence costing Turkey precious tourism, even far from the fighting”. The Christian Science Monitor. 
  13. ^ „4.9 pct less tourists in Turkey in June”. DailySabah. Pristupljeno 15. 11. 2015. 
  14. ^ „32.4 mln foreigners visit Turkey in 2017: Tourism Ministry”. Hürriyet Daily News. Pristupljeno 12. 2. 2018. 
  15. ^ „Tourism in Turkey starts recovery”. ITIJ. Arhivirano iz originala 22. 03. 2019. g. Pristupljeno 12. 2. 2018. 
  16. ^ „It is now time for Turkey's tourism sector to raise revenue”. Hürriyet Daily News. Pristupljeno 12. 2. 2018. 
  17. ^ „Erdoğan calls on citizens abroad: 'Come to Turkey for vacation'”. Hürriyet Daily News. 2. 2. 2017. Pristupljeno 2. 2. 2017. 
  18. ^ „Turkey's Economy Contracts for First Time Since 2009”. The Wall Street Journal. 12. 12. 2016. Pristupljeno 2. 2. 2017. 
  19. ^ „German travelers booking in Spain, Greece instead of Turkey: Association”. Hürriyet Daily News. 21. 4. 2017. 
  20. ^ „Turkey hopes for German comeback”. FVW. Pristupljeno 12. 2. 2018. 
  21. ^ Ministry of Culture and Tourism, Republic of Turkey. „Number of Arriving-Departing Foreigners and Citizens, December 2016”. Pristupljeno 16. 5. 2017. 
  22. ^ NUMBER OF ARRIVING-DEPARTING VISITORS, FOREIGNERS AND CITIZENS December 2017
  23. ^ „Tourism Receipts-Expenditures (2003-2019)”. 
  24. ^ https://www.ktb.gov.tr/EN-249306/2019.html
  25. ^ „Turkish 2015 tourism revenues fall 8.3 pct to $31.46 bln: Data”. Hürriyet Daily News. Pristupljeno 6. 7. 2016. 
  26. ^ „Ahead of referendum, Europeans boycott Turkey and tourism suffers”. USA Today. 15. 4. 2017. 
  27. ^ „Turkish–German ties at historic low, says scholar Faruk Şen”. Hürriyet Daily News. 21. 11. 2016. Arhivirano iz originala 16. 12. 2019. g. 
  28. ^ „Bundesregierung verschärft Reisehinweise für Türkei” (na jeziku: nemački). DER SPIEGEL. 20. 7. 2017. 
  29. ^ „Erdogan soll Austausch von Yücel gegen Ex-Generäle angeboten haben” (na jeziku: nemački). DER SPIEGEL. 20. 7. 2017. 
  30. ^ „Turkey sees rise in halal tourism”. BBC. 25. 8. 2014. 
  31. ^ „How Turkey plans to boost halal tourism”. Al Monitor. 9. 5. 2016. Arhivirano iz originala 17. 1. 2018. g. Pristupljeno 28. 4. 2017. 
  32. ^ „Turkey has banned Booking.com but the website isn't backing down”. The Independent. 30. 3. 2017. 
  33. ^ „Turkish hotelier association asks court to lift ban on Booking.com”. Hürriyet Daily News. 6. 4. 2017. 
  34. ^ „Statement on alcohol ban in outdoor locations in Turkey's Antalya sparks debate”. Hürriyet Daily News. 28. 4. 2017. 

 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Туризам_у_Турској&oldid=27824672”