Turske narodne igre

Turske narodne igre predstavljaju veoma važan segment celokupnog narodnog stvaralaštva i deo su folklora kao kulturne delatnosti sačuvane u narodu.

Vrste turskih narodnih igara

Najpoznatije turske narodne igre su:

• Bar
• Halaj
• Horon
• Hora
• Zejbek
• Karšilama/ u susret
• Igre s kašikama
• Zortlatma
• Čifteteli
• Kolbasti

Narodni instrumeni davul i zurna

Bar

Bar je igra koja se igra u severoistočnoj Anadoliji, u oblastima grada Erzurum, Kars, Erzindžan i jednom delu Artvina. To je grupna igra s najmanje pet igrača poređanih u vrstu. Pokreti su na početku veoma spori, a kasnije se polako ubrzavaju. Vrhunac igre su brzi pokreti koji se nazivaju sekme. Igrači se drže za ruke ili pojas, a kasnije za ramena. Prvi i poslednji igrač u nizu drži maramicu u ruci. Instrumenti koji se mogu čuti u ovoj igri su davul i zurna, kao dva osnovna, a mogu biti i mej, def i gajde. Cilj igre jeste da se iskaže junaštvo, srčanost i gostoprimstvo. Zbog toga igrači treba da izgledaju dostojanstveno, prefinjeno i odlučno.

Halaj

Narodna igra Halaj

Halaj je igra koja se igra u centralnoj i jugoistočnoj Anadoliji (u području gradova Dijarbakir, Gazi Antep, Van, Bitlis, Elazig, Adijaman, Urfa, Sivas, Jozgat, Tundželi, Bingol i drugi). Ovu igru mogu igrati muškarci i žene. Ritam je na početku spor, a zatim se postepeno ubrzava i menja tempo u skladu sa preciznom podelom na ritmičke odsečke od kojih se sastoji. Sastoji se od raznih pokreta, poskakivanja, cupkanja i čvrstih koraka. Prvi i poslednji igrač u nizu drži maramicu u ruci. Muzička pratnja može biti instrumentalna ili mogu biti i narodne pesme- turkije. Instrumenti koji se mogu čuti u ovoj igri su davul i zurna, kao i saz, mej i daire. Interesantna igra iz grupe halaj jeste čajda čira u kojoj muškarci i žene drže u rukama sveće s tanjirićima i igraju polako ukrug, zatim se poređaju u dve vrste, dižu ruke sa svećama naizmenično uvis da bi opet formirali krug i konačno spustili sveće na zemlju. Ova igra se izvodi uoči svadbe.

Narodna igra Horon

Horon

Horon je igra koja se igra u oblasti Istočnog Crnog mora u područjima gradova Rize, Ordu, Trabzon, Giresun, Samsun, Gumušhane. Za ovu igru je karakteristično to što se igrači poređaju u vrstu i drže se za ruke u podignutom položaju, ali tako da šake i prsti budu okrenuti nadole imitirajući oblik ribe. Hitri pokreti prstiju podsećaju na talasanje mora i koprcanje ribe. Postepeno spuštaju ruke, ubrzavaju korake i u određenom ritmu počinju da tresu ramenima i rukama levo-desno. U cikličnim odsečcima veoma jako udaraju nogama o tlo. Ova igra je veoma teška za izvođenje jer zahteva fizičku spremnost. Ovi pokreti su simboli borbe protiv nemilosrdnog Crnog mora koji je žiteljima ove oblastima zadavao svakodnevne muke i koji moraju naći način da opstanu . Crna nošnja simbolizuje tamnu boju vode, a metalni delovi na njoj svetlucanje morske površine. Pokreti ramenima napred –nazad i blago njihanje podražavaju lelujanje brodića na vodi. Povremeni zvižduci kao i podvici predstavljali su upozorenje na opasnost koja vreba iz morskih dubina. Obaveznu muzičku pratnju predstavljaju kemenče i gajde, a mogu se čuti i harmonika, kavul, zurna i davul.

Hora

Hora se igra u Trakiji, u gradovima Jedrene, Kirklareli i Tekirdag. Podseća na bar i halaj. To je mešovita igra koja se sastoji od pet igrača poređanih u vrstu i koji se drže za pojas, ramena ili male prste. Muški koraci su raskošni, a ženski graciozni.Pokreti nogom su u prvom planu, čime se daje ritam koji se u određenim odsečcima ponavlja. Muzičku pratnju predstavljaju dva davula i dve zurne, gde prvi par predstavlja glavnu melodiju, a drugi pratnju.

Zejbek

Narodna igra Zejbek

Zejbek se igra u Egejskoj oblasti u gradovima Izmir, Ajdin, Denizli, Mugla, Balikesir, Kutahija i Manisa. Ovo je specifična igra jer je može izvoditi jedan igrač. Igrači se ne drže za ruke, mogu igrati pojedinačno, u paru ili u grupama. Ovu igru najčešće igraju muškarci koji imaju elegantno držanje, izvode spore, ali teške figure sa rukama raširenim u visini ramena. Oni predstavljaju dostojanstvo, junaštvo, srčanost, odlučnost, ratobornost i hrabrost. Najbitniji predmet na narodnoj nošnji predstavlja oružje zakačeno za pojas, a čizme su obavezna obuća. Instrumenti koji su se mogu čuti su: baglama, džura, saz, davul, zurna, klarinet, kabak kemane i kašika.

Karšilama/ u susret

Karšilama/ u susret je igra u kojoj jedan par ili grupa igraju jedni naspram drugih. Ni u jednom trenutku se igrači ne drže za ruke. Ova igra predstavlja okretni ples sa obiljem figura i pokreta, kao što su čučanj ili pljeskanje dlanovima. Najviše je zastupljena u oblasti Mramornog mora i Zapadnog Crnog mora.

Narodna igra Karšilama/ u susret

Igre s kašikama

Igre s kašikama su zastupljene u centralnoj Anadoliji i gradovima Konija, Mersin, Antalija, Silifke, Bursa, Bolu i dr. U ovoj igri igrači u rukama drže po dva para kašika kojima igri daju ritam. Iz ove grupe se izdvaja igra jarebica (priča o jarebici koja beži od lovca). Igrači su ptice, a njihove ruke u kojima drže kašike su krila ptice. Sitnim koracima i poskakivanjem, devojke imitiraju pticu koja beži, a savijenih leđa i s rukama iza, koje polako podižu i spuštaju, imitiraju zamah krila i poletanje. Igrači se ne drže za ruke. Muzičku pratnju čine saz, davul, klarinet i violina.

Zortlatma

Zortlatma je igra koja se igra u oblasti Teke u gradovima Burdur, Isparta, Antalija, Ičel. Karakterističan pokret po kojem se ova igra prepoznaje jeste kada igrači drže uvis podignute ruke, a zatim ih savijaju blago podižući jednu nogu napred. Igraju je i muškarci i žene. Muška igra teke zortlatma imitira pokrete jarca (teke) pred parenje. Ova igra podseća na zejbek i igre s kašikama.

Narodni instrument zurna

Čifteteli

Čifteteli je igra slobodnih pokreta naglašenih u predelu bokova, grudi i ramena, bez preciznih pravila. Pokreti su slični trbušnim plesom pa je najčešće izvode žene, ali mogu je izvoditi i muškarci. Igra se samostalno ili u paru. Cilj ove igre je zabava i zbog toga je može izvoditi svako. Muzičku pratnju čine sipsi, čigirtma i džura.

Kolbasti

Kolbasti je igra karakteristična za grad Trabzon, ali se sreće i u Giresunu. Danas se često izvodi u klubovima ili nekim drugim mestima za zabavu. Igrači igraju samostalno, jedan naspram drugog, a može i u grupi. Pokreti se baziraju na improvizaciji i neograničenom broju različitih pokreta. Sadrži imitaciju uzletanja galebova, koprcanje ribe, talasanje mora, veslanje, plivanje, bacanje ribarske mreže i udice. Ioako je tipično muška igra, u poslednje vreme je izvode i žene.

Literatura

Aykut, Ksenija (2017). Turski folklor. Lapovo: Kolor Pres. ISBN 978-86-83801-69-5. 

Spoljašnje veze

• Turkıje
• Musical instruments of Turkey