Увећање (film)

Uvećanje
Uvećanje
	poster za film
Izvorni naslov	Blowup
Žanr	drama
Režija	Mikelanđelo Antonioni
Scenario	Mikelanđelo Antonioni; Tonino Guera; Edvard Bond
Producent	Karlo Ponti
Glavne uloge	Dejvid Hemings; Vanesa Redgrejv; Sara Majls
Muzika	Herbi Henkok
Snimatelj	Karlo di Palma
Producentska; kuća	MGM Bridge Films
Godina	1966.
Trajanje	110 minuta
Zemlja	Italija; SAD; Ujedinjeno Kraljevstvo
Jezik	engleski
Budžet	1.800.000 dolara
Zarada	20.000.000 dolara
	IMDb veza

Uvećanje (engl. Blowup) je italijansko-britanski igrani film snimljen 1966. u režiji Mikelanđela Antonionija. Scenario, temeljen na priči argentinskog književnika Hulija Kortazara "Las babas del diablo" i inspirisan životom britanskog fotografa Dejvida Bejlija, su napisali Antonioni i Tonino Guera. Po žanru predstavlja kombinaciju drame i trilera, a protagonista, čiji lik tumači Dejvid Hemings, je elitni modni fotograf. Radnja prati jedan dan njegovog života, kada prilikom rutinskog snimanja u parku postaje uveren da je slučajno snimio ubistvo. Antonioniju je "Uvećanje" predstavljao prvi film na engleskom jeziku, a osim njegovog, za tadašnje standarde nekonvencionalnog "umetničkog" stila, ga je karakterisao i nastojanje da se što vernije prikaže život tadašnjeg Londona, koji je tada prolazio kroz značajne kulturne promene poznate kao "svingajuće" šezdesete. Zbog toga se u filmu u kameo ulogama pojavljuju neke od važnih ličnosti tadašnje londonske scene, kao što su manekenka Veruška i kultni rok-bend Jardberds . Naturalistički prikaz života modnih fotografa, uključujući golotinju njegovih modela, je, pak kršio tadašnji tri decenije star Produkcijski kodeks koji je vodeće holivudske studije obavezivao da filmove "čiste" od svih problematičnih sadržaja. MGM je zabranu zaobišao distribuirajući film u SAD preko paravanske kompanije Premier Pictures; zahvaljujući tome je dobio publiku, pogotovo mlađu sklonu kontrakulturi koja je tada bila na vrhuncu, te zaradio oko 20 miliona $. Taj je komercijalni uspeh podstakao druge holivudske studije da odbace Kodeks te ga 1968. zamene s današnjim sistemom MPAA rejtinga.

Film je osvojio Zlatnu palmu na Kanskom filmskom festivalu. Kasnije je imao značajni uticaj na tadašnje reditelje. Kopoli je poslužio kao jedna od inspiracija za čuveni film Prisluškivanje, a 1981. je Brajan de Palma snimio njegov svojevrsni triler-rimejk u obliku filma Pucanj nije brisan.

Radnja[uredi | uredi izvor]

Film prikazuje jedan dan glamuroznog modnog fotografa Tomasa. Nakon što provede noć u jeftinom motelu, gde je pravio slike za svoju knjigu umetničkih fotografija, Tomas kasni na fotografisanje manekenke Veruške u svom ateljeu. Samim tim kasni i na fotografisanje ostalih modela koji čekaju, pa mu ubrzo postaje dosadno; odlazi, ostavljajući modele i produkcijsko osoblje na cedilu. Pošto napusti studio, prilaze mu dve tinejdžerke koje žele da budu modeli, moleći ga za razgovor, ali on ulazi u auto i odlazi u antikvarnicu. Kasnije, lutajući po parku, uslikava dvoje zaljubljenih, od kojih je žena mnogo ljuta zbog toga. Fotograf se posle toga sreće sa svojim agentom na ručku i primećuje da ga neki čovek prati i razgleda njegov automobil. Nazad u njegovom studiju, dolazi žena koju je uslikao po imenu Džejn, tražeći film, ali on joj namerno daje pogrešan. Ona mu zauzvrat daje lažni broj telefona. Kasnije razvija fotografije iz parka i na njima zapaža telo u travi i čoveka sa pištoljem koji vreba u drveću. U tom momentu ga uznemiri lupanje na vratima, ali to su bile samo dve tinejdžerke, koje ga posle kraćeg "ludiranja" po studiju, ponovo mole za fotografisanje, ali on samo odgovori: "Sutra! Sutra!"
Kad je pao mrak, Tomas ponovo odlazi u park i pronalazi telo, ali nije poneo svoju kameru. Vraća se u studio i primećuje da su svi negativi nestali; ostao je samo jedan ali dosta mutan, na kojem se vidi telo. Nakon što se odveze u grad, ugleda Džejn; prati je u klub u kom svira bend Jardberds. Gitarista Džef Bek se iznervira zbog svog pojačala koje zuji, pa u besu lomi gitaru i baca je u publiku. Tomas je uzima kao suvenir i istrčava iz kluba kako je niko ne bi mogao uzeti od njega, a onda se premišlja i ostavlja je na trotoaru. Prolaznik je uzima, a potom je baci, ne shvatajući da je to Bekova gitara.
Kasnije, na zabavi u centru Londona, Tomas sreće Verušku, koja mu je rekla da ide u Pariz; on je upita za to, a ona mu odgovori da je u Parizu. Takođe sreće svog agenta Rona, koga želi da odvede u park kao svedoka, ali Ron to ne želi. Odlazi kući, budi se ujutru i ponovo odlazi u park, gde konstatuje da je telo nestalo. Zbunjen, ostaje da gleda dvoje ljudi koji mimikom igraju teniski meč. Zamišljena lopta pada kod njegovih nogu, on je imaginarno podiže i baca nazad igračima. Nastavlja da posmatra i odjednom, zvuk zamišljene lopte se čuo. Dok ga gledamo kako stoji na travnjaku, fotograf odjednom nestaje i film se završava.

Uloge[uredi | uredi izvor]

Dejvid Hemings - Tomas
Vanesa Redgrejv - Džejn
Sara Majls - Patriša
Džon Kesl - Bil
Piter Bouls - Ron
Džejn Berkin - plavuša
Džilijen Hils - brineta
Veruška - kao ona

Zapažene kameo-uloge[uredi | uredi izvor]

Nekoliko ljudi poznatih tih godina su u filmu; mnogi su kasnije postali slavni. Najprimećenija kameo-uloga je bend Jardberds koji izvodi numeru "Stroll on" u završnici filma. Antonioni je prvo pitao Erika Bardona da odigra tu ulogu, ali je on odbio. Tako da je Kit Relf otpevao, na gitarama su Džimi Pejdž i Džef Bek, zajedno sa Kris Dredžom. Nakon što njegovo pojačalo padne, Bek izlomi svoju gitaru na komade, kao što je to radio bend Hu. Antonioni je želeo Hu u filmu jer je bio fasciniran kako Pit Taunsend uništava gitaru.
U kameo roli takođe možemo videti novinarku Dženet Strit-Porter kako pleše u noćnom klubu.

Muzika[uredi | uredi izvor]

Muziku je komponovao džez pijanista Herbi Henkok:

"Main Title from Blow Up" - 1:41
"Verushka (Part 1)" - 2:47
"Verushka (Part 2)" - 2:15
"The Naked Camera" - 3:27
"Bring Down the Birds" - 1:55
"Jane's Theme" - 5:02
"Stroll On" (Yardbirds) - 2:49
"The Thief" - 3:17
"The Kiss" - 4:17
"Curiosity" - 1:35
"Thomas Studies Photos" - 1:17
"The Bed" - 2:39
"End Title Blow Up" - 0:52

Prijem[uredi | uredi izvor]

Kritike[uredi | uredi izvor]

Filmski kritičar Endru Saris je rekao da je film moderno remek-delo. U "Plejboj" magazinu filmski kritičar Artur Najt je napisao da je "Uvećanje" bitan film poput filmova Građanin Kejn, Rim, otvoren grad i Hirošimo, ljubavi moja - a možda čak i važniji.
Tajm magazin nazvao je film daleko napetim i uzbudljivim, koji je predstavljao kreativnu promenu za Antonionija; magazin je predvideo da će to nesumnjivo biti njegov najpopularniji film koji je napravio.
Bosli Krauter, kritičar Njujork Tajmsa, nazvao je film fascinantnim, koja ima nešto stvarno da kaže po pitanju ličnog učešća i emocionalne predanosti u svetu punom medija.
Čak i Ingmar Bergman, kome se generalno nije svićao Antonionijev opus, hvalio je film: "Napravio je dva remek-dela, ne treba brinuti o ostalim filmovima. Jedno je "Uvećanje", koje sam pogledao mnogo puta, a drugo je Noć (film), koji je takođe divan film, mada je to uglavnom zbog mlade Žane Moro."

Blagajna[uredi | uredi izvor]

Film je distribuiran u Severnoj Americi preko MGM firme Premier Pictures. Pišući o Antonioniju za Tajm 2007. godine, filmski pisac Ričard Korlis navodi da je film zaradio "20 miliona dolara (danas oko 120 miliona dolara) od 1,8 miliona dolara budžeta i pomogao oslobađanju Holivuda od njegove puritanske lascivnosti."