Uvoz
Uvoz je ulazak u zemlju robe ili usluga koje dolaze iz druge zemlje. U računarskoj nauci uvoz označava radnju koja omogućava pretvaranje i slanje podataka iz jedne aplikacije u drugu. Glavne zemlje međunarodne trgovine su: Južna Koreja, Kanada, Ujedinjeno Kraljevstvo, Italija, Francuska,Japan, Amerika, Kina i Nemačka.[1]
Vrsta robe[uredi | uredi izvor]
- Materijalna i skladišna roba koja je proizvedena i unostranstvu i čiji se nadzor realizuje prenosom odgovornosti u svakoj fazi transportnog i carinskog procesa;
- Usluge koje nisu skladišne: Softveri koji se mogu skinuti preko interneta.
Ciljevi[uredi | uredi izvor]
Uvoz daje velike prednosti potrošaču (veći izbor proizvoda, veća cenovna konkurencija). Prodavac obično kupuje proizvode stvorene od strane lokalnih kompanija koje se mogu proizvoditi i u inostranstvu. Dobavljanjem proizvoda iz inostranstva, prodavac zaobilazi lokalne kompanije i kupije direktno od proizvođača i s time smanjuje dodatne troškove. Uvoz proizvoda i njihova količina je kontrolisana od strane zakona međunarodne trgovine[2].
U Srbiji[uredi | uredi izvor]
Prema statistikama republičkog zavoda za statistiku Srbije[3] Srbija uvozi 70% prehrambrene trgovine, u većini slučajeva povrće[4]. Međutim, pored povrća u Srbiju se takođe uvozi i voće iz različitih delova sveta. [5]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „What is import? Webopedia Definition”. webopedia (na jeziku: engleski). Pristupljeno 6. 2. 2020.
- ^ „UNSD — Welcome to UNSD”. unstats.un.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 6. 2. 2020.
- ^ „Spoljna trgovina”. Pristupljeno 6. 2. 2020.
- ^ „Srbija sve više uvozi sveže povrće iz komšiluka”. Agroklub.rs (na jeziku: srpski).
- ^ „Na tezgama u Srbiji jabuke iz osam zemalja”. Rasadnik Mutavdžić. 04. 04. 2022. Pristupljeno 19. 05. 2022.[mrtva veza]
