Pređi na sadržaj

Узумаки: Спирала ужаса

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Naruto Uzumaki.

Uzumaki: Spirala užasa
Srpsko izdanje prvog toma mange
うずまき
ŽanrHoror
Natprirodno
Manga
AutorDžundži Ito
IzdavačJapan Šogakukan (1998/9)
Srbija Darkvud (2013/4)
Ciljna grupaseinen
ČasopisBig Comic Spirits
Prvo izlaženje12. januar 1998. — 30. avgust 1999.
Tomovi3 (spisak tomova)
Igrani film
  • Uzumaki (2000)
TV anime
Uzumaki
Režiser Hiroši Nagahama
Producent Hikaru Kondo
Scenarista Takajuki Hirao
Akihiro Jošida
Kompozitor Kolin Stetson
Studio Drive
Epizode 4
Portal Strip

Uzumaki: Spirala užasa (jap. うずまき — „spirala”) jeste horor seinen manga koju je napisao i nacrtao Džundži Ito. Prvi put se pojavila u sedmičnom nastavcima seinen manga časopisu Big komik spirits od 1998. do 1999. godine. Docnije je Šogakukan objedinio poglavlja u tri tankobona (toma), a ona su objavljena od avgusta 1998. do septembra 1999. g. Godinu dana kasnije, ista kuća je objavila prvo omnibus izdanje (sva poglavlja u jednom povezu), a drugo omnibus izdanje je izdato u avgustu 2010. g., a iste godine su reprintovani i tankobonovi. U Srbiji je Darkvud preveo na srpski jezik verziju od tri tankobona 2013. i 2014. g.

Radnja[uredi | uredi izvor]

 UPOZORENjE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis radnje!

Uzumaki: Spirala užasa prati tinejdžerski par u srednjoškolskome dobu. Kirije Gošima i njen dečko Šuiči Sajto građani su malog i tihog japanskog naselja Kurozu (黒渦町 — „naselje crnog vrtloga”) koji je proklet natprirodnim događajima vezanih za spiralni oblik.

Kako priča napreduje, Kirije i Šuiči su svedoci uticaja kletve spirale na naselje i ljude u njemu. Građani postaju opsednuti spiralama i paranoični zbog njih. Šuiči postaje povučen nakon što mu oba roditelja umru zbog užasnih psiholoških i fizičkih uticaja od spirala, ali takođe dobija sposobnost da otkrije situaciju koja je izazvana kletvom spirala, iako ga ljudi oko njega smatraju ludim zbog toga. Kirije u jednom trenutku sama biva pogođena prokletstvom kada njena kosa počinje da se uvija u neprirodne spiralne uvojke crpivši njenu životnu energiju i hipnotišući ostale ljude koji gledaju u njenu kosu. Međutim, svaki put kada pokuša da je saseče, Kirije biva mučena od njene kose koja joj se steže oko vrata i guši je. Šuiči u zadnjem trenutku uspeva da joj skrati kosu.

Kletva spirale takođe pretvara naročito spore građane Kurozua u ljude-puževe koji šire zarazu i izaziva seriju istovremenih trudnoća kod kojih trudnice postaju gladne za ljudskom krvlju.

Posle nekoga vremena, prokletstvo se opet nastavlja u vidu serije ogromnih tajfuna prve kategorije i virova koji progutaju sva plovila u okolnim vodama. Grad pride potresaju sve jači zemljotresi, ali ga dodatno razaraju i neodgovorni građani koji su ovladali veštinom kontrolisanja vetrova poznatiji kao „Banda leptira“. Na kraju od celokupnog grada ostaju samo jezero u sredini i nekoliko trošnih baraka koje su nekada davno bile povezane u jednu ogromnu spiralu. Ćuiči, Kirije i njen mlađi brat nakratko pokušaju da pobegnu iz grada, ali se izgube i tokom lutanja Kirijin brat se transformiše u čoveka-puža. Kako su ljudi-puževi postali glavna hrana među preostalim meštanima, Kirije ostavlja svog preobraženog brata na nedostupnoj litici. Po povratu u grad otkrivaju da je tamo prošlo nekoliko godina od njihovog kratkotrajnog bekstva, odnosno da u Kurozuu vreme brže prolazi zbog prokletstva spirale. Za to vreme, građani su proširili neuništive barake u kojima su se krili tako da su formirali spiralni lavirint od njih. Svi oni koji su se krili u barakama su se deformisali usled prenatrpanosti, tako da su se njihovi udovi izuvijali u oblik spirale. Kirije i Šuiči odlučuju da potraže Kirijine roditelje i posle nekoliko dana hodanja dolaze do središta lavirinta.

Naslovna korica drugoga tankobona (Uzumaki: Spirala užasa) srpskoga izdanja

Razvoj[uredi | uredi izvor]

Uzumaki: Spirala užasa je napisao i nacrtao Džundži Ito. Prvobitna želja Itoa je bila da stvori priču o čudnim promenama koje će se desiti ljudima koji žive u veoma dugačkoj, tradicionalnoj japanskoj kući s terasama. Ova priča bi se zasnivala na Itovom ličnom iskustvu živeći u takvoj kući kao dete.[1] Tokom procesa pronalaženja načina da nacrta dovoljno dugačku zgradu, Ito je bio inspirisan oblikom mamca za komarce u obliku spirale i odlučio je da bi zgradu mogao da učini dugačkom tako što bi je uvio u spiralni oblik.[2] Ito je primetio da sama spirala može da poseduje „misteriozni obrazac” i opisao je pisanje Uzumakija kao pokušaj da se sazna tajna spirale. On je tražio inspiraciju metodama kao što su dugo buljenje u spirale, istraživanje spirala, stvaranje spiralnih šara otokom vode u kadi, jedenje hrane sa spiralnim oblikom i uzgoj puževa.[3] Osvrćući se na strip 2006. godine, Ito je izjavio da, čak i ako još uvek nije bio siguran šta spirala predstavlja, mislio je da bi mogla predstavljati beskonačnost.[4]

Dela H. F. Lavkrafta su bila jedna od inspiracija Itou za ovu mangu

Uzumaki: Spirala užasa je bio pod uticajem pozitivnog predstavljanja spirala u japanskim medijima, a baš to je inspirisalo Itoa da ih poredi i da pruži kontrast stvarajući horor. On je o tome rekao: „Obično se spiralni oblici obeležavaju na obrazima likovima u crtaćima japanske komedije, što predstavlja efekat topline. Međutim, mislio sam da bi se to moglo iskoristiti za užas, ako bih ih nacrtao na drugačiji način.” Priča u kojoj Kirijina kosa u prokletstvu spirale odražava ponavljajuću temu u Itovom delu u kojoj kosa heroine ima svoj život. On je koristio ovu sliku zato što je pogodna za užas jer je povezana sa japanskim ženskim idealom, kao i uznemirujućim pokretima duge kose, koja se opisuje kao zmija. Ito je takođe rekao da je pisac horor priča Hauard Filips Lavkraft bio jedna od njegovih insipiracija kada je stvarao Uzumaki: Spirala užasa, navodeći da je postepeni razvoj spiralne kletve bio zasnovan na Lavkraftovom pripovedanju i da Lavkraftov ekspresionizam u pogledu atmosfere je u velikoj meri bio njegov kreativni impuls.[4]

Objavljivanja[uredi | uredi izvor]

Manga je počela da se objavljuje kao serijal u manga nedeljniku Big komiks spirits od 1998. do 1999.[5][6] Šogakukan je sastavljao sve delove u tri tankobona i objavljivao ih je, jedan po jedan od 1998. do 1999. godine. Kako bi proslavili izlazak istoimenog filma 2000. godine, ova manga je objavljena u omnibusu marta iste godine s dodatnim „izgubljenim poglavljem”.[7] Šogakukan je objavio još jedno omnibus izdanje krajem avgusta 2010. g. s istim sadržajem i dodatnim komentarom Masarua Sata.[8]

U Srbiji, Darkvud je objavio 2013. godine Šogakukanovu verziju od tri tankobona.[9] Serija je prevedena i na druge jezike, kao što su: engleski, španski,[10] francuski,[11] portugalski,[12] poljski,[13] švedski,[14] mandarinski[15] i korejski.[16]

Br. Prvobitni datum izdanja Prvobitni ISBN Datum izdanja na srpskom ISBN na srpskom
1 29. avgust 1998. (1998-08-29)[17]4-09-185721-320. oktobar 2013. (2013-10-20)[18]978-86-6163-154-2
  • Epizoda 1: „Manija spirale (prvi deo)”
  • Epizoda 2: „Manija spirale (drugi deo)”
  • Epizoda 3: „Ožiljak”
  • Epizoda 4: „Izobličenost”
  • Epizoda 5: „Uvrnuti ljudi”
  • Epizoda 6: „Uvojci”
2 26. februar 1999. (1999-02-26)[19]4-09-185722-19. januar 2014. (2014-01-09)[20]978-86-6163-162-7
  • Epizoda 7: „Pajac iz kutije”
  • Epizoda 8: „Ljudi-mekušci”
  • Epizoda 9: „Crni svetionik”
  • Epizoda 10: „Stub komaraca”
  • Epizoda 11: „Pupčana vrpca”
  • Epizoda 12: „Tajfun br. 1”
3 30. septembar 1999. (1999-09-30)[21]4-09-185723-X5. mart 2014. (2014-03-05)[22]978-86-6163-560-1
  • Epizoda 13: „Demonske barake”
  • Epizoda 14: „Leptir”
  • Epizoda 15: „Haos”
  • Epizoda 16: „Nastavak haosa”
  • Epizoda 17: „Bekstvo”
  • Epizoda 18: „Lavirint”
  • Poslednja epizoda: „Ruševine”

U ostalim medijima[uredi | uredi izvor]

Video-igre[uredi | uredi izvor]

Dve video-igre je razvio i objavio „Omega Mikot” za „Bandaj vondersvon”. Prva Uzumaki: Denshi Kaiki Hen (うずまき 〜電視怪奇篇〜, Spiral -Power Vision Strange Edition-) objavljena je početkom februara 2000. g. i predstavlja vizuelni roman koji prepričava događaje iz mange.[23] Glumac Eriko Hacune, koji daje glas Kirije Gošimi, je poseban gost.[24] Druga video-igra Uzumaki: Noroi Simulation (うずまき 〜呪いシミュレーション〜, Spiral -Curse Simulation-) objavljena je početkom marta 2000. g. i ona je simulacija mange.[25] Igrači uče od „učitelja spirale” kako da šire spiralnu kletvu. Cilj video-igre je proširiti kletvu po gradu i pronaći skrivene predmete kako bi sekli više „spiralne moći” i napredovali u priči. Igrica takođe uključuje i jednu mini-igru koja obrađuje priču oko puževa-ljudi.[26]

Igrani film[uredi | uredi izvor]

Godine 2000. u Japanu je objavljena adaptacija Uzumakija u vidu igranoga filma.[27] Režirao ga je Higančinski i u njemu uloge tumače Eriko Hacune kao Kirije Gošima, Šin Eun Kjung kao Či Marujama, Fi Fan kao Šuiči Sajto, Kejko Takahaši kao Juki Sajto, Ren Osugi kao Tošio Sajto i Hinako Saeki kao Kjoko Sekino.[27] Film se sastoji od četiri dela („Predosećaj”, „Erozija”, „Poseta” i „Transmigracija”) i koristi nešto drugačiji završetak u odnosu na mangu.

Anime[uredi | uredi izvor]

Na Sajmu „Krančirol” 2019. godine je najavljena anime adaptacija u vidu televizijske mini-serije od četiri epizode. Seriju je animirala kuća „Drajv” u koprodukciji s Production I.G USA i Adult Swim. Anime će režirati Hiroši Nagahama, a muziku će komponovati Kolin Stetson. Premijera će biti emitovana u oktobru 2022. u programskome bloku „Tunami” u vlasništvu Adult Swim-a, a potom će uslediti premijera i u Japanu. Ovo će biti četvrti put da je „Kartun netvork”, kao cela mreža, uključena u proizvodnju japanskoga animea.[28] Kreativni direktor kuće Džejson Demarko je izjavio krajem marta 2020. da je produkcija i dalje u toku i da pandemija kovida 19 nije imala nikakvog uticaja na proizvodnju.[29] U intervjuu s Itom, on je s pijetetom govorio o Hirošiju Nagahamiju nazivajući ga prilično talentovanim. On je takođe rekao da ga je učinilo prilično srećnim to što je Nagahami bio odan celovitoj radnji u mangi. Ito je potvrdio da je scenario animea završen. Izjavio je i to da je priča u seriji kraća nego priča u mangi, ali da je priča dobro upakovana.[30] U julu 2020. je objavljeno da će premijera kasniti godinu dana.[31] Prilikom izlaženja drugog mamca za seriju objavljeno je da je premijera ponovo odložena za oktobar 2022.[32] Premijera je potom opet pomerena, ovaj put na neodređeni datum.[33]

Džundži Ito, scenarista i crtač mange. Na stolu se mogu videti japanski primerci mange Uzumaki: Spirala užasa (prvi sleva što stoji uspravno).

Prijem[uredi | uredi izvor]

Tajnovitost spirale je središnja ideja ove mange

Uzumaki: Spirala užasa je 2003. g. bio nominovan za Ajznerovu nagradu (pandan Oskaru za filmove) u kategoriji za najbolje američko izdanje stranog materijala.[34] Udruženje bibliotečkih usloga za mlade i stare stavilo je prvi tankobon na svoju listu od 10 najboljih grafičkih romana za tinejdžere 2009. godine.[35] Manga je takođe bila uključena na njihovu listu od 53 odlična grafička romana za tinejdžere.[36] Deluks izdanje „Viz medije” je zauzelo 172. mesto na „Dajmondovim” najboljih 300 grafičkih romana svih vremena 2013. godine.[37] Aj-Dži-En je Uzumaki: Spirala užasa proglasio kao drugu najbolju mangu iz horor/triler žanra.[38] Deb Aoki je za Uzumaki: Spirala užasa rekao da je klasik horor žanra.[39] Uzumaki se pojavio na listi „1001 stripa koji morate da pročitate pre nego što umrete” 2011. godine.[40] Časopis Maj Em je pohvalio mangu nazvavši je „jednom od najstrašnijih manga serijala.”[41]

U Manga: The Complete Guide (2007), Džejson Tompson je dao Uzumakiju tri i po zvedice i napisao je da, gledano u celini, manga je „elegantna i ponekad crnohumorna priča o logici iz snova i nihilizmu.”[42] Tompson je ponovo pisao o mangi na svom blogu House of 1000 Manga, hvaleći je zbog njene originalnosti jer se vrti oko „izvesnog, košmarnog, fatalističkog načina gledanja na svet.”[6] Scenarista i crtač stripova Sara Horoks je takođe pohvalila mangu navodeći pedantan i precizan način crtanja.[43]

Naslovna korica trećega tankobona (Uzumaki: Spirala užasa) srpskoga izdanja

Za prvi tankobon, Teron Martin iz „Anime njuz netvorka” dao mu je ocenu četiri od pet, hvaleći crtež i dizajn likova uključujući i novi dizajn omota kuće „Viz medija”. S druge strane, on je naveo da su „neki od pokušaja horora suviše besmisleni.”[44] Greg Hakman iz „Manije” dao mu je peticu, hvaleći Itovu dobro „izbrušen” crtež i njegovu sposobnost da formira delotvoran i sveobuhvatni zaplet priča koje su međusobno slabo povezane.[45] Barb Lin Kuper iz Sequential Tart-a je dala sedam od deset ocenu, hvaleći crtež[46] Ken Hejli iz PopCultureShock-a je dao peticu (od pet) mangi i pohvalio Itovu efektivnu upotrebu horor tela, iako je primetio da su neki efekti kletve bili biše duhoviti nego zastrašujući.[47]

Za drugi tankobon, Lin Kuper mu je dala osam od deset ističući da ono što je oduševljava u radu Džundžija Itoa je njegova varljiva jednostavnost i besprekorni svršetak.[48] Šina Maknil, takođe iz Sequential Tart-a, je dala devet od deset ocenu, ističući nove efekte kletve koju je Ito izmislio.[49] Hakman mu je dao četvorku (od pet) objašnjavajući da se razočarao promenom formata priča.[50]

Kada je pročitao poslednji tankobon, Hejli mu je ponovo dao peticu (od pet), hvaleći rad Džundžija Itoa što je dao odgovore na pitanja koja su prethodno postavljena, ali i to da ih nije dao na jednostavan način, već složen.[51] Lin Kuper mu je dao šest od deset kritikujući inicijalan kraj kao besmislen, a pozadinu kao nezanimljivu.[52]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Jonathan Ross (2007-04-16). „Kaidan”. Japanorama. Serija 3. Epizoda 5. BBC Choice/BBC Three. Pristupljeno 2014-05-05. 
  2. ^ „Ghost Story Roundtable”. Da Vinci Magazine. 10 (7): 184, 185. jul 2003. 
  3. ^ Ito, Junji (2001-10-06). „Afterword”. Uzumaki. Viz Media. str. 204, 205. ISBN 1-4215-1389-7. 
  4. ^ a b Mira Bai Winsby (2006-03-01). „Into the Spiral - A Conversation with Japanese Horror Maestro Junji Ito”. 78 Magazine. Arhivirano iz originala 2014-10-22. g. Pristupljeno 2014-04-18. 
  5. ^ „VIZ Media Releases a Deluxe, Hardcover Omnibus Edition of Junji Ito's Celebrated Horror Manga Uzumaki”. Anime News Network. 2013-10-18. Arhivirano iz originala 2018-11-05. g. Pristupljeno 2014-04-23. 
  6. ^ a b Thompson, Jason (2011-06-30). „Jason Thompson's House of 1000 Manga - Uzumaki”. House of 1000 Manga. Anime News Network. Arhivirano iz originala 2014-04-26. g. Pristupljeno 2014-04-18. 
  7. ^ うずまき (ビッグコミックス ワイド版) (na jeziku: japanski). ASIN 4091858163. 
  8. ^ うずまき (na jeziku: japanski). Shogakukan. Arhivirano iz originala 2014-04-13. g. Pristupljeno 2014-04-12. 
  9. ^ „Uzumaki 1 - Spirala užasa” (na jeziku: srpski). Darkwood. Arhivirano iz originala 2014-04-29. g. Pristupljeno 2014-04-29. 
  10. ^ „Uzumaki nº 01/6” (na jeziku: španski). Planeta DeAgostini. Arhivirano iz originala 2014-06-07. g. Pristupljeno 2014-06-03. 
  11. ^ „Spirale” (na jeziku: francuski). Tonkam. Arhivirano iz originala 2014-04-24. g. Pristupljeno 2014-04-23. 
  12. ^ „Uzumaki -Volume 2” (na jeziku: portugalski). Conrad Editora. Arhivirano iz originala 2006-11-04. g. Pristupljeno 2014-04-23. 
  13. ^ „Uzumaki” (na jeziku: poljski). Japonica Polonica Fantastica. Arhivirano iz originala 2014-06-06. g. Pristupljeno 2014-06-03. 
  14. ^ „Uzumaki Spiralerna del 1” (na jeziku: švedski). Galago. Arhivirano iz originala 2014-04-24. g. Pristupljeno 2014-04-23. 
  15. ^ 《漩渦》 1-3集完 (na jeziku: kineski). Tong Li Publishing. Arhivirano iz originala 2015-01-08. g. Pristupljeno 2014-04-23. 
  16. ^ 소용돌이 1~3(완) (na jeziku: korejski). Sigongsa. Arhivirano iz originala 2014-04-24. g. Pristupljeno 2014-04-23. 
  17. ^ うずまき 1 (na jeziku: japanski). Shogakukan. Arhivirano iz originala 2014-04-13. g. Pristupljeno 2014-04-12. 
  18. ^ „Uzumaki, 1. tom”. Darkwood. Arhivirano iz originala 20. 01. 2022. g. Pristupljeno 7. 3. 2022. 
  19. ^ うずまき 2 (na jeziku: japanski). Shogakukan. Arhivirano iz originala 2014-04-13. g. Pristupljeno 2014-04-12. 
  20. ^ „Uzumaki, 2. tom”. Darkwood. Arhivirano iz originala 20. 01. 2022. g. Pristupljeno 7. 3. 2022. 
  21. ^ うずまき 3 (na jeziku: japanski). Shogakukan. Arhivirano iz originala 2014-10-18. g. Pristupljeno 2014-04-12. 
  22. ^ „Uzumaki, 3. tom”. Darkwood. Arhivirano iz originala 20. 01. 2022. g. Pristupljeno 7. 3. 2022. 
  23. ^ „うずまき~電視怪奇篇~ WS 【ワンダースワン】” (na jeziku: japanski). Amazon.co.jp. Arhivirano iz originala 2020-09-02. g. Pristupljeno 2014-04-12. 
  24. ^ うずまき 〜電視怪奇篇〜 (na jeziku: japanski). Swan.Channel.or.jp. Arhivirano iz originala 2014-04-19. g. Pristupljeno 2014-04-16. 
  25. ^ „う ずまき~呪いシミュレーション~ WS 【ワンダースワン】” (na jeziku: japanski). Amazon.co.jp. Arhivirano iz originala 2020-09-02. g. Pristupljeno 2014-04-12. 
  26. ^ うずまき 〜呪いシミュレーション〜 (na jeziku: japanski). Swan.Channel.or.jp. Arhivirano iz originala 2014-04-19. g. Pristupljeno 2014-04-16. 
  27. ^ a b Mitchell, Elvis (2002-05-01). „Movie Review – Uzumaki – Film Review”. New York Times. Arhivirano iz originala 2017-07-02. g. Pristupljeno 2014-04-21. 
  28. ^ „Toonami Streams Uzumaki Horror Anime's Teaser”. Anime News Network. 2019-08-30. Arhivirano iz originala 2019-08-31. g. Pristupljeno 2019-08-30. 
  29. ^ Valentine, Eva (27. 3. 2020). „Adult Swim's Uzumaki Anime Progressing Well Despite Pandemic”. ComicBook. Arhivirano iz originala 28. 3. 2020. g. Pristupljeno 1. 4. 2020. 
  30. ^ Nelson, Joshua (9. 5. 2020). „Uzumaki Anime Adapt Process Has Junji Ito Feeling Like He's "Dreaming"”. Bleeding Cool. Arhivirano iz originala 18. 5. 2020. g. Pristupljeno 20. 5. 2020. 
  31. ^ Hodgkins, Crystalyn (26. 7. 2020). „Uzumaki Anime Delayed to 2021”. Anime News Network. Arhivirano iz originala 26. 7. 2020. g. Pristupljeno 26. 7. 2020. 
  32. ^ Antonio Pineda, Rafael (15. 6. 2021). „Uzumaki Horror Anime's Teaser Reveals Delay to October 2022 Due to COVID-19”. Anime News Network. Pristupljeno 6. 7. 2021. 
  33. ^ Mateo, Alex (27. 6. 2022). „Uzumaki Anime Gets Another Delay”. Anime News Network. Pristupljeno 27. 6. 2022. 
  34. ^ „Few Manga at Eisner Awards”. Anime News Network. Arhivirano iz originala 2014-04-08. g. Pristupljeno 2014-04-12. 
  35. ^ „Librarians Honor Sand Chronicles, Real, Uzumaki, Japan Ai”. Anime News Network. 2009-01-28. Arhivirano iz originala 2014-04-03. g. Pristupljeno 2014-04-12. 
  36. ^ „Great Graphic Novels for Teens”. ICv2. 2009-01-29. Arhivirano iz originala 2014-04-13. g. Pristupljeno 2014-04-12. 
  37. ^ „Top 300 Graphic Novels Actual--October 2013”. ICv2. Arhivirano iz originala 2014-08-11. g. Pristupljeno 2014-04-12. 
  38. ^ A. E. Sparrow (2007-10-30). „Top 10 Horror/Thriller Manga”. IGN. Arhivirano iz originala 2014-06-01. g. Pristupljeno 2014-05-31. 
  39. ^ „Horror Manga: 13 Creepy Comics and Gruesome Graphic Novels”. About.com. Arhivirano iz originala 2014-04-11. g. Pristupljeno 2014-04-23. 
  40. ^ Gravett, Paul, ur. (2011). 1001 Comics You Must Read Before You Die. New York: Universe Publishing. str. 692. ISBN 978-0-7893-2271-5. OCLC 698332761. 
  41. ^ Ian Wolf (novembar 2013). „Uzumaki Spiraling into Madness”. MyM (20): 70. ISSN 2049-8187. 
  42. ^ Thompson, Jason (2007-10-09). Manga: The Complete Guide. Del Rey Manga. str. 383. ISBN 978-0-345-48590-8. 
  43. ^ Sarah Horrocks (2013-05-30). „The Horrific Mechanations of Junji Ito's Uzumaki”. Mercurial Blonde. Arhivirano iz originala 2014-04-16. g. Pristupljeno 2014-04-15. 
  44. ^ Martin, Theron (2008-01-03). „Uzumaki GN1 review”. Anime News Network. Arhivirano iz originala 2014-04-09. g. Pristupljeno 2014-04-12. 
  45. ^ Greg Hackmann (2007-12-14). „Uzumaki Vol. #01”. Mania. Arhivirano iz originala 2009-02-01. g. Pristupljeno 2014-04-16. 
  46. ^ Barb Lien-Cooper (2002-02-01). „Uzumaki Vol. 1”. Sequential Tart. Arhivirano iz originala 2015-09-24. g. Pristupljeno 2014-04-16. 
  47. ^ Ken Haley (2007-10-10). „Manga Recon Spooktacular: Uzumaki and Gyo”. PopCultureShock. Arhivirano iz originala 1. 7. 2010. g. Pristupljeno 2014-04-19. 
  48. ^ Barb Lien-Cooper (2002-08-01). „Uzumaki Vol. 2”. Sequential Tart. Arhivirano iz originala 2015-09-24. g. Pristupljeno 2014-04-16. 
  49. ^ Sheena McNeil (2002-08-01). „Uzumaki Vol. 2”. Sequential Tart. Arhivirano iz originala 2015-09-24. g. Pristupljeno 2014-04-16. 
  50. ^ Greg Hackmann (2007-12-04). „Uzumaki Vol. #02”. Mania. Arhivirano iz originala 2009-04-21. g. Pristupljeno 2014-04-16. 
  51. ^ Ken Haley (2008-01-31). „Manga Minis, January 2008”. PopCultureShock. Arhivirano iz originala 1. 7. 2010. g. Pristupljeno 2014-04-19. 
  52. ^ Barb Lien-Cooper (2002-12-01). „Uzumaki Vol. 3”. Sequential Tart. Arhivirano iz originala 2015-09-24. g. Pristupljeno 2014-04-16. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Узумаки:_Спирала_ужаса&oldid=25993026”