Ulan Bator

Uredi veze
Koordinate: 47° 55′ 13″ S; 106° 55′ 02″ I / 47.920278° S; 106.917222° I / 47.920278; 106.917222
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ulan Bator
Ulaanbaatar
ᠤᠯᠠᠭᠠᠨᠪᠠᠭᠠᠲᠤᠷ
Kolaž grada
Zastava
Zastava
Grb
Grb
Administrativni podaci
Država Mongolija
Stanovništvo
Stanovništvo‍
 — 2021.1.672.627[1]
 — gustina311 st./km2
Geografske karakteristike
Koordinate47° 55′ 13″ S; 106° 55′ 02″ I / 47.920278° S; 106.917222° I / 47.920278; 106.917222
Aps. visina1350 m
Površina4.704,4 km2
Ulan Bator na karti Mongolije
Ulan Bator
Ulan Bator
Ulan Bator na karti Mongolije
Poštanski broj210 xxx
Pozivni broj+976 (0)11
Veb-sajt
www.ulaanbaatar.mn

Ulan Bator (mon. Улаанбаатар) je glavni grad Mongolije. Nalazi se na nadmorskoj visini od 1350 m, na reci Tul. Prema proceni iz 2013. godine, grad je imao preko 1,3 miliona stanovnika. On je najhladnija prestonica na svetu u pobledu prosečne godišnje temperature.[2] Grad je osnovan 1639. godine kao nomadski budistički monaški centar, menjajući lokaciju 28 puta, a trajno je naseljen na svojoj modernoj lokaciji 1778. godine.

Tokom svojih ranih godina, kao Örgöö (anglizovano kao Urga), postao je istaknuti religiozni centar Mongolije i sedište Jebcundamba Kutuktua, duhovnog poglavara loze Gelug tibetanskog budizma u Mongoliji. Nakon regulisanja Ćing-ruske trgovine Ugovorom iz Kjahte 1727. godine, otvorio se karavanski put između Pekinga i Kjahte, duž kojeg je grad na kraju naseljen. Sa slomom dinastije Ćing 1911. godine, grad je bio žarište napora za nezavisnost, što je dovelo do proglašenja Bogd kanata 1911. predvođenog 8. Jebcundamba Kutuktuom, ili Bogd kanom, i ponovo tokom komunističke revolucije 1921. godine. Proglašenjem Mongolske Narodne Republike 1924. godine, grad je zvanično preimenovan u Ulan Bator i proglašen glavnim gradom zemlje. Moderno urbanističko planiranje počelo je tokom 1950-ih, pri čemu je većina starih okruga zamenjena stanovima u sovjetskom stilu. Ulan Bator je 1990. godine bio mesto velikih demonstracija koje su dovele do tranzicije Mongolije ka demokratiji i tržišnoj ekonomiji. Od 1990. godine, priliv migranata iz ostatka zemlje doveo je do eksplozivnog rasta njenog stanovništva, od kojih veliki deo živi u gerskim okruzima, što je dovelo do štetnog zagađenja vazduha zimi.

Ulan Bator, kojim se upravlja kao nezavisnom opštinom, okružen je provincijom Tov, čiji glavni grad Zunmod leži 43 km (27 mi) južno od grada. Sa populacijom od nešto više od 1,6 miliona prema podacima iz decembra 2022. godine, grad sadrži skoro polovinu ukupnog stanovništva zemlje.[3] Kao glavni grad zemlje, on služi kao njeno kulturno, industrijsko i finansijsko srce i centar njene transportne mreže.[4]

Ime grada[uredi | uredi izvor]

U periodu 1639–1706, grad je bio poznat pod imenom Urga (mon: Өргөө, stan), a od 1706–1911. kao Ih Hure (mon: Их = veliki, Хүрээ = logor). Po sticanju nezavisnosti 1911, ime grada je promenjeno u Nijslel Hure (mon: Нийслэл = glavni, Хүрээ = logor).

Kada je Mongolija 1924. proglašena za narodnu republiku, njena prestonica je dobila sadašnje ime, u značenju „crveni heroj“. To se ime odnosi na nacionalnog junaka Damdina Suhbatora koji je uz pomoć Crvene armije oslobodio Mongoliju od Kineza. Njegova statua se nalazi na glavnom gradskom trgu.

Geografija[uredi | uredi izvor]

Ulan Bator se nalazi na oko 1.500 m nadmorske visine, istočnije od centra Mongolije na reci Tuli, pritoci Selenge, u podnožju planine Bogd Kan. Bogd Kan je široka, pošumljena planina koja se uzdiže do 2.250 m iznad Ulan Batora. Ona predstavlja granicu između stepske zone na jugu i šumske oblasti na severu. Ona je takođe jedan od najstarijih rezervata, zaštićena zakonom još u 18. veku. Šume koje okružuju grad sastoje se od zimzelenih borova, listopadnih četinara i breze, dok se šuma oko rečne doline sastoji od širokolisne, listopadne topole, vrbe i bresta. Poređenja radi, Ulan Bator se nalazi na istoj geografskoj širini kao i Beč, Minhen i Orlean. Leži na približno istoj dužini kao Čungking, Hanoj i Džakarta.

Klima[uredi | uredi izvor]

Zahvaljujući svojoj velikoj nadmorskoj visini, relativno velike geografske širine, udaljenosti od više stotina kilometara od obale, kao i efekata sibirskog anticiklona, Ulan Bator predstavlja najhladniju prestonicu na svetu,[5] sa uticajima monsuna, hladne polu-sušne klime koja se graniči sa subpolarnom i vlažnom kontinentalnom klimom.

Grad ima kratka i topla leta, a duge, hladne i suve zime. Najhladnije januarske temperature, obično pre izlaska sunca, su između -36 i -40 °C, bez vetra, zbog temperaturne inverzije. Većina godišnje količine padavina od 267 mm padne od juna do septembra. Najveća zabeležena količina padavina ikad zabeležena je 659 mm u astronomskoj opservatoriji na planini Bogd Kan. Ulan Bator ima prosečnu godišnju temperaturu od -0,4 °C.[6]
Grad leži u zoni večitog leda, što znači da je građenje teško na zaklonjenim mestima zbog toga što se tamo led ne topi u potpunosti, ali je lakše na čistijim mestima gde se led otopi za vreme leta. Prigradski stanovnici žive u tradicionalnim jurtama.[7] Ekstremne temperature idu od −49 °C do 38,6 °C.[8][9][10]

Klima Ulan Batora
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) −2,6
(27,3) 		11,3
(52,3) 		17,8
(64) 		28,0
(82,4) 		33,5
(92,3) 		38,3
(100,9) 		39,0
(102,2) 		34,9
(94,8) 		31,5
(88,7) 		22,5
(72,5) 		13,0
(55,4) 		6,1
(43) 		39,0
(102,2)
Maksimum, °C (°F) −15,6
(3,9) 		−9,6
(14,7) 		−0,7
(30,7) 		9,7
(49,5) 		17,8
(64) 		22,5
(72,5) 		24,5
(76,1) 		22,3
(72,1) 		16,7
(62,1) 		7,6
(45,7) 		−5,0
(23) 		−13,5
(7,7) 		6,4
(43,5)
Prosek, °C (°F) −21,6
(−6,9) 		−16,6
(2,1) 		−7,4
(18,7) 		2,0
(35,6) 		10,1
(50,2) 		15,7
(60,3) 		18,2
(64,8) 		16,0
(60,8) 		9,6
(49,3) 		0,5
(32,9) 		−11,9
(10,6) 		−19,0
(−2,2) 		−0,4
(31,3)
Minimum, °C (°F) −25,9
(−14,6) 		−22,2
(−8) 		−13,6
(7,5) 		−4,3
(24,3) 		3,3
(37,9) 		9,6
(49,3) 		12,9
(55,2) 		10,6
(51,1) 		3,6
(38,5) 		−4,8
(23,4) 		−15,7
(3,7) 		−22,9
(−9,2) 		−5,8
(21,6)
Apsolutni minimum, °C (°F) −42,2
(−44) 		−42,2
(−44) 		−38,9
(−38) 		−26,1
(−15) 		−16,1
(3) 		−3,9
(25) 		−0,2
(31,6) 		−2,2
(28) 		−13,4
(7,9) 		−22,0
(−7,6) 		−37,0
(−34,6) 		−37,8
(−36) 		−42,2
(−44)
Količina padavina, mm (in) 2
(0,08) 		3
(0,12) 		4
(0,16) 		10
(0,39) 		21
(0,83) 		46
(1,81) 		64
(2,52) 		70
(2,76) 		27
(1,06) 		10
(0,39) 		6
(0,24) 		4
(0,16) 		267
(10,51)
Dani sa kišom 0,1 0,03 0,2 2 7 13 16 14 8 2 0,2 0,2 63
Dani sa snegom 8 7 7 7 3 0,3 0,2 0,4 2 6 8 10 59
Relativna vlažnost, % 78 73 61 48 46 54 60 63 59 60 71 78 62
Sunčani sati — mesečni prosek 179,1 204,8 265,2 262,5 299,3 269,0 249,3 258,3 245,7 227,5 177,4 156,4 2.794,5
Izvor #1: Pogoda.ru.net[11]
Izvor #2: NOAA (sun, 1961–1990)[12]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Stanovništvo[uredi | uredi izvor]

Demografija
2000.2010.
760.0771.159.899

Privreda[uredi | uredi izvor]

Panorame[uredi | uredi izvor]

Zaisan Memorial, 2013

Znamenitosti[uredi | uredi izvor]

Redovni turistički vodiči obično preporučuju manastir Gandan, socijalistički spomen-kompleks u Zajsanu sa prelepim pogledom na grad, Zimski dvorac na planini Bogd Kan, trg Sukbatar i obližnji manastir Čojin Lama. Osim toga, u Ulan Batoru postoji veliki broj muzeja, a najpoznatiji su Nacionalni istorijski muzej i Prirodnjački muzej. Popularne destinacije za jednodnevne izlete su nacionalni park Terelj, ruševine manastira Manzušir na južnim padinama planine Bogd Kan i velika konjanička statua Džingis Kana podignuta 2006. godine.

309 m visoka kula Morin Kur planirano je da se izgradi pored centralnog stadiona. Predviđeno je da se izgradnja završi do 2018. godine.[13] Drugi budući neboderi su 34-spratni Šangri-La 2 luksuzni hotel (izgradnja bi trebalo da traje do kraja 2015. godine)[14] [15] i 41-spratna kula Mak koju gradi južnokorejska firma.[16]

  • Ruševine hrama iz 1749. godine u kompleksu manastira Manjušri
    Ruševine hrama iz 1749. godine u kompleksu manastira Manjušri
  • Zgrada manastira Dambadardžalin (1765) u okrugu Sukbatar
    Zgrada manastira Dambadardžalin (1765) u okrugu Sukbatar
  • Bogato ukrašeni stubovi ispred preostalog Dari Ek hrama (1778), danas Dolma Ling samostana
    Bogato ukrašeni stubovi ispred preostalog Dari Ek hrama (1778), danas Dolma Ling samostana
  • Hram Daškojling manastira (1778).
    Hram Daškojling manastira (1778).
  • Jedini preostali drveni stub Gungačojlin hrama (1809), preživeo paljenje i sečenje 1938. godine
    Jedini preostali drveni stub Gungačojlin hrama (1809), preživeo paljenje i sečenje 1938. godine
  • Čogčin Dugan hram (1838).
    Čogčin Dugan hram (1838).
  • Vadžradara hram (1841) u centru. Zuu hram (1869) sa leve strane povezan prolazom izgrađenim 1945-1946.
    Vadžradara hram (1841) u centru. Zuu hram (1869) sa leve strane povezan prolazom izgrađenim 1945-1946.
  • Hram Erdem iz 1893.
    Hram Erdem iz 1893.
  • Nogun Laviran hram, takođe iz 1893.
    Nogun Laviran hram, takođe iz 1893.
  • Zimska palata na planini Bogd Kan, izgrađena 1903. godine od strane cara Nikolaja II Aleksandroviča[17]
    Zimska palata na planini Bogd Kan, izgrađena 1903. godine od strane cara Nikolaja II Aleksandroviča[17]
  • Zanabazarski muzej lepih umetnosti izgrađen 1905. godine[18]
    Zanabazarski muzej lepih umetnosti izgrađen 1905. godine[18]
  • Istorijski muzej Ulan Batora, izgrađen 1904. godine
    Istorijski muzej Ulan Batora, izgrađen 1904. godine
  • Bočna kapija i Hram mira u okviru kompleksa hrama Čojdžin Lama, izgrađen 1904-1908.
    Bočna kapija i Hram mira u okviru kompleksa hrama Čojdžin Lama, izgrađen 1904-1908.
  • Ulaz u hram Čojdžin Lama
    Ulaz u hram Čojdžin Lama
  • Prolaz hrama
    Prolaz hrama
  • Hram iz 1919-1920.
    Hram iz 1919-1920.
  • Rezidencija princa Čin Vang Kandordža (ministra spoljnih poslova) izgrađena 1913. godine
    Rezidencija princa Čin Vang Kandordža (ministra spoljnih poslova) izgrađena 1913. godine
  • Najstariji i najveći šoping centar u gradu
    Najstariji i najveći šoping centar u gradu
  • Centralni poslovni okrug
    Centralni poslovni okrug
  • Biciklistička staza u nacionalnom parku, gde je moguće iznajmiti bicikle
    Biciklistička staza u nacionalnom parku, gde je moguće iznajmiti bicikle

Partnerski gradovi[uredi | uredi izvor]

Ulan Bator je pobratimljen sa:[19][20]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Hүn am, oron suucnы 2020 onы ulsыn ээlžit toollogo - Niйslэliйn nэgsэn dүn” (PDF). 1212.mn. Pristupljeno 2021-04-24. 
  2. ^ Sen Nag, Oishimaya (2021-01-21). „The Coldest Capital Cities In The World”. WorldAtlas. Pristupljeno 2022-12-12. 
  3. ^ „Niйslэliйn statistikiйn gazar – Statistik үzүүlэlt – 01. Hүn amыn too, hүйsээr, onы эhэnd, mяngan hүn” (na jeziku: mongolski). Statis.ub.gov.mn. Arhivirano iz originala 2013-12-02. g. Pristupljeno 2014-09-07. 
  4. ^ „Tөriйn үйlčilgээniй portal” (na jeziku: mongolski). Ulaanbaatar.mn. Arhivirano iz originala 6. 8. 2012. g. Pristupljeno 24. 11. 2013. 
  5. ^ Montsame News Agency (2006). Mongolia. str. 35. ISBN 978-99929-0-627-9. 
  6. ^ „Climatological Normals of Ulan Bator”. Hong Kong Observatory. Arhivirano iz originala 23. 10. 2019. g. Pristupljeno 14. 4. 2010. 
  7. ^ Matt Rosenberg Geography Expert. „coldcapital.html”. Geography.about.com. Arhivirano iz originala 28. 12. 2011. g. Pristupljeno 17. 10. 2015. 
  8. ^ „Extreme Temperatures Around the World”. Pristupljeno 14. 1. 2013. 
  9. ^ „KLIMAT ULAN-BATORA” (na jeziku: ruski). Pogoda.ru.net. Pristupljeno 4. 1. 2015. 
  10. ^ „Ulaanbaatar Climate Normals 1961-1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Pristupljeno 4. 1. 2015. 
  11. ^ KLIMAT ULAN-BATORA (na jeziku: ruski). Pogoda.ru.net. Pristupljeno 4. 1. 2015. 
  12. ^ „Ulaanbaatar Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Arhivirano iz originala 10. 10. 2017. g. Pristupljeno 4. 1. 2015. 
  13. ^ „CTBUH Joins Launch of Mongolian Tower”. Ctbuh.org. 22. 10. 2013. Arhivirano iz originala 03. 12. 2013. g. Pristupljeno 17. 10. 2015. 
  14. ^ „M-Si-Эs Gruppыn Alban ёsnы vэbsaйt”. Mcs.mn. Arhivirano iz originala 10. 10. 2017. g. Pristupljeno 17. 10. 2015. 
  15. ^ „Tatah hүč XXK | Gravity LLC”. Journey.mn. Arhivirano iz originala 3. 12. 2013. g. Pristupljeno 17. 10. 2015. 
  16. ^ „41 давхар â€œĐœĐ°Đş цаПхагâ€? â€œĐ˘Ń?ĐłŃˆŃ‚ пНантâ€? ĐĽĐĽĐš-иКн даКргаар ĐąĐžŃ Đ˝Đž”. Tegshtplant.mn. Arhivirano iz originala 3. 12. 2013. g. Pristupljeno 17. 10. 2015. 
  17. ^ Majer, Zsuzsa; Teleki, Krisztina. „Monasteries and Temples of Bogdiin Khьree, Ikh Khьree or Urga, the Old Capital City of Mongolia in the First Part of the Twentieth Century” (PDF). Budapest: Documentation of Mongolian Monasteries. str. 36. Arhivirano iz originala (PDF) 27. 2. 2009. g. Pristupljeno 30. 1. 2009. 
  18. ^ „Zanazabar Museum of Fine Arts”. Zanabazarmuseum.org. Arhivirano iz originala 24. 09. 2011. g. Pristupljeno 18. 4. 2012. 
  19. ^ „"Ulaanbaatar olon ulsыn өdөrlөg-2019" arga hэmžээ эhэllээ”. ulaanbaatar.mn (na jeziku: mongolski). Ulaanbaatar. 2019-10-21. Arhivirano iz originala 2020-11-11. g. Pristupljeno 2020-11-11. 
  20. ^ „Hotыn darga S.Batbold Tokio hotыn zasag darga Юriko Koйkэtэй uulzlaa”. ulaanbaatar.mn (na jeziku: mongolski). Ulaanbaatar. 2017-04-20. Arhivirano iz originala 2020-10-22. g. Pristupljeno 2020-11-11. 
  21. ^ „Ulaanbaatar hottoй ah, dүү hotuud”. barilga.mn (na jeziku: mongolski). Barilga. Pristupljeno 2020-11-11. 
  22. ^ „友好城市”. haikou.gov.cn (na jeziku: kineski). Haikou. Arhivirano iz originala 2021-09-22. g. Pristupljeno 2020-11-11. 
  23. ^ „银川市友好城市及交流合作情况”. yinchuan.gov.cn (na jeziku: kineski). Yinchuan. Pristupljeno 2020-11-11. 
  24. ^ „Meždunarodnыe otnošeniя”. admirk.ru (na jeziku: ruski). Irkutsk. Arhivirano iz originala 2020-02-22. g. Pristupljeno 2020-02-04. 
  25. ^ „Goroda-pobratimы”. krskstate.ru (na jeziku: ruski). Krasnoyarsk Krai. Arhivirano iz originala 2021-02-25. g. Pristupljeno 2020-11-11. 
  26. ^ „Our Sister Cities”. denversistercities.org. Denver Sister Cities. Pristupljeno 2020-11-11. 
  27. ^ „Sister Cities of Ankara”. ankara.bel.tr. Ankara. Arhivirano iz originala 2013-04-28. g. Pristupljeno 2020-11-11. 
  28. ^ „30 Kardeşli Gaziantep”. gazianteppusula.com (na jeziku: turski). Gaziantep Pusula. 2015-12-02. Pristupljeno 2021-01-18. 
  29. ^ „Partners across the world.”. bonn.de. Bonn. Pristupljeno 2020-11-11. 
  30. ^ „Maardu partner cooperations”. maardu.kovtp.ee. Maardu linn. Pristupljeno 2020-11-11. 
  31. ^ „Meždunarodno sъtrudničestvo”. strelcha.bg (na jeziku: bugarski). Strelcha. Pristupljeno 2020-11-11. 
  32. ^ „International Sister Cities”. tcc.gov.tw. Taipei City Council. Pristupljeno 2020-11-11. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Улан_Батор&oldid=27737491”