Univerzitet u Varšavi

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Univerzitet u Varšavi
Uniwersytet Warszawski
Logo Univerziteta u Varšavi
lat. Universitas Varsoviensis
Tipdržavni
Osnivanje1816.
Zadužbina$373 miliona
RektorAlojzy Nowak
Administrativno
osoblje		7.250 (2017)
Broj studenata54.800
Preddiplomci44.400 (2017)
Postdiplomci3.000 (2017)
LokacijaVaršava,  Poljska
Kampusurban
AfilijacijeEUA,
Socrates-Erasmus,
EATE,
UNICA
Veb-sajtwww.uw.edu.pl
Spoljašnji video-zapis
Najvažnije informacije o Varšavskom univerzitetu u video snimku od 36 sekundi
Studiranje na Univerzitetu u Varšavi
Prezentacija Univerziteta u Varšavi
Upis na Univerzitet u Varšavi - korak po korak
Poljsko javno zdravstvo osiguranje za međunarodne studente Univerziteta u Varšavi

Univerzitet u Varšavi (polj. Uniwersytet Warszawski) je poljski javni univerzitet. To je najveći univerzitet u Poljskoj. Zapošljava oko 6.000 ljudi, uključujući više od 3.100 nastavnika. Na univerzitetu se godišnje školuje oko 53.000 studenata, među kojima 9.200 studenata na postdiplomskim i doktorskim studijama. Univerzitet pruža oko 37 različitih oblasti, na 25 fakulteta i više od 100 specijalizacija u društvenim, tehničkim i prirodnim naukama.

Istorijski nazivi za Univerzitet u Poljskoj su: Kraljevski univerzitet u Varšavi, Carski univerzitet u Varšavi i Univerzitet Jozefa Pilsudskog u Varšavi. Univerzitet u Varšavi je osnovan 19. novembra 1816. godine u Varšavi od strane Komisije za verske konfesije i javno prosvećivanje.[1]

Među istaknutim bivšim studentima univerziteta su šefovi država, premijeri, dobitnici Nobelove nagrade, uključujući ser Džozefa Rotblata i Olgu Tokarčuk, kao i nekoliko istorijski važnih pojedinaca u svojim oblastima, kao što su Frederik Šopen, Hilari Koprovski, Bohdan Pačinjski, Vaclav Sjerpinjski, Alfred Tarski, Boleslav Prus, Ludvik Zamenhof i Florijan Znanjecki.

Univerzitet u Varšavi trenutno[2][uredi | uredi izvor]

Danas je Varšavski univerzitet najveći i jedan od najstarijih univerziteta u Poljskoj, a ujedno i najduže funkcionišući univerzitet u glavnom gradu. Od marta 2018. godine univerzitet je član Alijanse 4 EU+ (savez sedam evropskih univerziteta: Karlov univerzitet, Univerzitet Hajdelberg, Univerzitet Sorbona, Univerzitet u Kopenhagenu, Univerzitet u Ženevi, Univerzitet u Milanu i Univerzitet u Varšavi. Alijansa ima za cilj jačanje saradnje u istraživanju, obrazovanju i mobilnosti istraživača i studenata, kao i razvoj aktivnosti u inovacijama i preduzetništvu.)[3], koja ima status evropskog univerziteta na konkursu koji je raspisala Evropska komisija. Univerzitet u Varšavi je u oktobru 2019. pobedio na takmičenju u programu „Inicijativa izvrsnosti – istraživački univerzitet“ u organizaciji Ministarstva nauke i visokog obrazovanja.

Godine 2020. godine bilo je: 37404 studenta (diplomskih i master studija) i 2127 studenata doktorskih studija, 7815 zaposlenih uključujući: 3974 akademska nastavnika, 783 inženjersko-tehničkih radnika, 366 bibliotekara i 2692 administrativnih službenika.

Univerzitet nudi oko 37 različitih oblasti studija, 25 fakulteta i preko 100 specijalizacija u oblastima humanističkih, tehničkih i prirodnih nauka.

Istorijat[uredi | uredi izvor]

Inicijator osnivanja univerziteta Stanislav Kostka Potocki, predsednik Osbora za verske konfesije i javno prosvećivanje

Početni period za vladavine Aleksandra I[uredi | uredi izvor]

Kraljevski univerzitet u Varšavi (1816–1831)

Osnovan je kao Kraljevski univerzitet 19. novembra 1816. godine (1816–1831) kada je deobom Poljske Varšava odvojena od najstarijeg i najuticajnijeg Jagelonskog univerziteta u Krakovu i Akademije u Vilniusu. U novembru 1816. godine Stanislav Kostka Potocki, šef Komisije za verske veroispovesti i narodno prosvećivanje, i Stanislav Stašić predstavili su projekat osnivanja Kraljevskog univerziteta u Varšavi sveruskom caru. Car Aleksandar I Pavlovič je dozvolio osnivanje pet fakulteta: pravnog, medicinskog, filozofskog, teološkog i fakulteta za društvene nauke. Ovo je postignuto spajanjem dve škole koje je za vreme Vojvodstva Varšave osnovala Komora narodnog obrazovanja: Pravnog i administrativnog fakulteta (procenjeno 1808) i Medicinskog fakulteta, poznatog i kao Akademski medicinski fakultet (procenjeno 1809). Nakon dodavanja, univerzitet se sastojao od 5 fakulteta. Univerzitet se brzo širio, ali je zatvoren tokom Novembarskog ustanka 1830. godine.

  • Pravne i upravne nauke, koje je činilo 9 odeljenja (Pripremne nauke; Pandekti; Staro poljsko pravo i istorija poljskog prava; Aktuelno građansko pravo; Krivično pravo, Građanski i krivični postupak i Ustav; Kanonsko pravo; Politička ekonomija, Upravno pravo, Pravna policija i finansijska nauka; Nauka o trgovini, Trgovačko pravo i statistika; Tehnologija, poljoprivreda i šumarstvo: do 1819). Odeljenje je zapošljavalo, između ostalih, Jan Vincenti Bandtkie, Vaclav Aleksander Maciejovski i Friderik Florian Skarbek.[4][5]
  • Medicinske nauke, koja se sastojala od 10 odeljenja (teorijska, praktična i komparativna anatomija; farmacija, farmakologija, policijska i pravna hemija; fiziologija i dijetetika; opšta patologija, istorija medicine i propedeutika; medicinska materija, toksikologija i formulacija; teorijska hirurgija; operativna hirurgija; Patologija i detaljna terapija, Akušerstvo, Bolesti trudnoće, Akušeri i novorođenčadi, Epizootske bolesti, Pravna medicina i Medicinska policija). Odeljenje je zapošljavalo, između ostalih, Andrzej Franciszek Ksaveri Dibek, Emilian Klemens Novicki i Jan Bogumil Freier.[6]
  • Bogoslovlje, koje je činilo 6 odeljenja (Sveto pismo i pomoćne nauke; Crkvena istorija; Crkveno pravo; Dogmatsko bogoslovlje; Moralno bogoslovlje; Pastirsko bogoslovlje). Radio je na odeljenju, između ostalih: prvi rektor Varšavskog univerziteta Vojčeh Švejkovski.
  • Filozofiju (osnovana 1817. godine), gde je, između ostalih, predavao Adam Zabelevič.[7]
  • Nauke i likovne umetnosti – prvi počasni dekan i profesor u godinama 1816–1818 bio je čuveni slikar Marčelo Bačareli.[1] U ovu granu uključen je i Institut za muziku i deklamaciju. Godine 1826. Muzički odsek Univerziteta je transformisan u Glavnu muzičku školu (u njoj je, između ostalih, studirao i Frederik Šopen).[8]

Sveruski car Nikolaj I je 1830. godine preimenovao univerzitet u Kraljevski Aleksandrovski univerzitet u znak sećanja na svog brata Aleksandra I (koji je preminuo 1825. godine).[9] Posle pada Novembarskog ustanka, u kome je učestvovalo mnogo studenata, univerzitet je zatvoren.[5]

Period posle Novembarskog ustanka (1831—1869)[uredi | uredi izvor]

U okviru represije nakon poraza Novembarskog ustanka, poljsko visoko obrazovanje je likvidirano. Većina zbirki Varšavskog univerziteta odneta je u Sankt Peterburg.[traži se izvor] Godine 1857. u Varšavi je otvorena Medicinsko-hirurška akademija, koju su činila dva fakulteta (medicinski i farmaceutski). Godine 1862. akademija je postala deo Varšavske glavne škole (Varšavskaa Glavna škola).[6] SGV je imao četiri fakulteta: (1) Pravni i Administrativni, (2) Filološki i Istorijski, (3) Matematički i Fizički i (4) Medicinski. Jozef Mjanovski je postao rektor univerziteta. Škola je zatvorena 5 godina nakon smirivanja Januarskog ustanka (1869).[10]

Carski univerzitet u Varšavi (1870–1915)

Pečat Carskog univerziteta u Varšavi

Ponovo je otvoren 1857. u obližnjoj palati Stašica kao Medicinsko-hirurška akademija, samo sa medicinskim i farmaceutskim fakultetima. Svi kampusi na poljskom jeziku su zatvoreni 1869. nakon neuspelog Januarskog ustanka, ali je univerzitet uspeo da obrazuje 3000 studenata, od kojih su mnogi postali važan deo poljske inteligencije. U međuvremenu je glavna zgrada fakulteta ponovo otvorena kao Carski ruski univerzitet sa ciljem obrazovanja vojnog osoblja.

Period Druge Poljske Republike (1915–1939)[uredi | uredi izvor]

Univerzitet Jozefa Pilsudskog u Varšavi (1935—1949)

Preko 70% studenata su bili poljske narodnosti, ali nakon revolucije iz 1905, odnos se spustio na ispod 10% zbog bojkota. Univerzitet je ponovo osnovan tokom Prvog svetskog rata, a broj studenata je 1918. procenjen na 4.500. Nakon sticanja nezavisnosti Poljske, nova vlada se usredsredila na poboljšanje univerziteta, i do početka 1930-ih univerzitet je postao najveći u Poljskoj. Osnovani su novi fakulteti, a nastavni planovi su prošireni. Univerzitet je bio nazvan po šefu države i maršalu Poljske Jozefu Pilsudskom nakon njegove smrti 1935. godine.

Period Drugog svetskog rata[uredi | uredi izvor]

Nakon Drugog svetskog rata i razaranja Varšave, univerzitet je ponovo otvoren 1945. godine.

Period Narodne Republike Poljske (1945–1989)[uredi | uredi izvor]

Univerzitet u Varšavi (1945–)

Posle rata vraćen je naziv Varšavski univerzitet. 16. decembra 1945. godine[11] nastavu je započelo preko 4.000 učenika. Uredbom Ministarskog saveta od 24. oktobra 1949. godine ukinuti su Medicinski i Farmaceutski fakulteti, a na njihovo mesto osnovana je Medicinska akademija (koja je kasnije, 2008. godine, transformisana u Medicinski univerzitet u Varšavi). Godine 1950. Fakultet humanističkih nauka je podeljen na tri odseka: Filozofski i Društveni, Istorijski i Filološki. Godine 1952. Fakultet veterinarske medicine je uklonjen sa univerziteta i osnovan je Veterinarski fakultet Univerziteta u Varšavi. Godine 1954. uklonjeni su i Evangelistički i Katolički bogoslovski fakultet, odvojeni i transformisani u Hrišćansku teološku akademiju, odnosno Katoličku bogoslovsku akademiju.

Univerzitet u Varšavi je bio važan opozicioni centar u vreme Poljske Narodne Republike. Pedesetih godina 20. veka, iz političkih razloga, sledeći ljudi su bili isključeni iz nastave sa učenicima: Vladislav Tatarkievič[12], Stanislav Osovski[13] i Marija Osovska[14]. U oktobru 1966. godine Lešek Kolakovski je održao predavanje na Univerzitetu u Varšavi na temu „Razvoj poljske kulture u poslednjih 10 godina“, zbog čega je isključen iz Poljske ujedinjene radničke partije. U martu 1968. godine na univerzitetu su bile masovne studentske demonstracije. Stefan Žolkjevski, Zigmunt Bauman, Lešek Kolakovski, Bronislav Bačko i Marija Hiršovič su potom uklonjeni sa Univerziteta. U periodu 1980–1981. godine, postojala je senatska komisija za analizu neodgovarajućih kadrovskih odluka vlasti Univerziteta u Varšavi donetih u periodu 1968–1980. godina, kojom je predsedavao Klemens Šanjavski.

Godine 1980. osnovan je Muzej Univerziteta u Varšavi, prvobitno smešten u palati Kazimierzovski. Iste godine je Henrik Samsonovič postao rektor, ali su ga dve godine kasnije komunističke vlasti uklonile sa položaja tokom vanrednog stanja. Tokom ovog perioda internirani su i: Andrzej Bogusłavski, Klemens Šaniavski, doc. Dr. Joana Mantel-Niećko, doc. Dr. Jadviga Pužinjina i doc. Dr. Hanna Svida-Ziemba. Ministar Benon Miškevič je 1984. godine blokirao izbor Klemensa Šanjavskog za rektora.[15]

Studentski štrajk 1988. godine

Univerzitet u Varšavi posle 1989. godine[uredi | uredi izvor]

U periodu od 1994–1998. godine izgrađena je nova zgrada Univerzitetske biblioteke u Povisleu. Zvanično otvaranje je upriličeno 1999. godine. Nakon ulaska Poljske u Evropsku uniju (2004. godine), Univerzitet u Varšavi je dobio mnoga sredstva za investicije iz strukturnih fondova Evropske unije. Tada su izgrađene institucije Centar bioloških i hemijskih nauka, Centar novih tehnologija, kao i prvi deo zgrade lingvističkih fakulteta.[16]

Godine 2015. prema sporazumu zaključenom između Poljsko-američke fondacije za slobodu i Univerziteta u Varšavi, osnovana je Škola za obrazovanje Poljsko-američke fondacije za slobodu i Univerziteta u Varšavi (originalni naziv na poljskom jeziku Szkoła Edukacji Polsko-Amerykańskiej Fundacji Wolności i Uniwersytetu Warszawskiego ili skraćeno Szkoła Edukacji PAFW i UW).[17]

Univerzitet u Varšavi je 2016. godine proslavio svoj 200. rođendan. Slogan proslave bio je „Dva veka. Dobar početak“. Ovom prilikom na univerzitetu su se tokom cele godine održavali jubilarni događaji, konferencije, skupovi, izložbe i umetnički događaji.

Univerzitet je 2016. godine najavio višegodišnji program za 2016–2025, čiji su ciljevi bili: razvoj transdisciplinarnih projekata, veća internacionalizacija univerziteta, razvoj programa cjeloživotnog učenja, razvoj akademskog preduzetništva, podrška inovativnim oblicima obrazovanje i unapređenje kvaliteta javnog života.[18]

Rektori Univerziteta u Varšavi i Medicinskog univerziteta u Varšavi su 2018. godine potpisali pismo o namerama za osnivanje federacije. Oba univerziteta su planirala da zajednički sprovode odabrana istraživanja, oblasti studija, nastavne aktivnosti i zajedničko obrazovanje doktoranada. Savez Univerziteta u Varšavi i Medicinski univerzitet u Varšavi počeo je sa radom 2020. godine.[19]

U martu 2020. godine, rektor Univerziteta u Varšavi Marcin Pałis zatvorio je univerzitet za sve studente, studente i zaposlene za period od 10. marta do 14. aprila zbog globalne pandemije KOVID-19.[20]

U maju 2023. godine Univerzitet je odlikovan Počasnim znakom „Za zasluge za Mazoviju“.[21]

Kampus Univerziteta u Varšavi[uredi | uredi izvor]

Univerzitet u Varšavi poseduje ukupno 126 zgrada. U glavnom kampusu su u toku dalja izgradnja i energičan program renoviranja. Univerzitet se prostire po celom gradu, iako je većina zgrada koncentrisana u dve oblasti.

Univerzitetski život je usredsređen na tri kampusa[22]:

  1. Glavni kampus
  2. Kampus Ohota
  3. Kampus Sluzeviec

Glavni kampus

Glavni kampus Univerziteta u Varšavi nalazi se u centru grada, pored ulice Krakovskie Pžedmiečie. istorijska lokacija Univerziteta u Varšavi, u blizini centra grada, dom humanističkih i društvenih nauka, vlasti UV i kancelarija centralne administracije (Kancelarija za prijem, Kancelarija za međunarodne odnose, Kancelarija za studentska pitanja, Kancelarija za doktorske i postdiplomske studije). Sastoji se od nekoliko istorijskih palata, od kojih je većina nacionalizovana u 19. veku. Glavne zgrade uključuju:

  • Palata Kazimiežovski (ime na poljskom jeziku Pałac Kazimierzowski) – sedište rektora i Senata;
  • Palata Uruski (ime na poljskom jeziku Pałac Uruskich) – leva strana ulaza u glavnu kapiju, u kojoj se nalazi Odsek za geografiju i regionalne studije
  • Stara biblioteka (ime na poljskom jeziku Stary BUW) – od nedavnog renoviranja, zgrada za dodatna predavanja;
  • Glavna škola (ime na poljskom jeziku Szkoła Główna) – nekadašnje sedište Glavne škole do Januarskog ustanka 1863. godine, kasnije Biološki fakultet; sada, od renoviranja, sedište Instituta za arheologiju;
  • Auditorium Maksimum (ime na poljskom jeziku Auditorium Maximum) – glavna sala za predavanja, sa sedištima za nekoliko stotina studenata.

Zgrada Varšavske univerzitetske biblioteke je kratka šetnja nizbrdo od glavnog kampusa, u naselju Povisle u Varšavi.[23] U podnožju Varšavske strmine, ispod glavnog kampusa Univerziteta u Varšavi, na obali reke Visle, krajem 1990-ih nalazilo se novo sedište Univerzitetske biblioteke (Dobra 56/66). U zgradi se nalazi i Fakultet za pravo i administraciju (Lipova 4). U Bednarskoj ulici nalazi se Odsek za koreologiju[24] Fakulteta za orijentalistiku i Fakulteta za novinarstvo, informatiku i bibliologiju (i Akademski radio Kampus) sa sedištem u zgradi kupatila Teodozja Majevska i u ulici Dobra 55. postoji deo Fakulteta savremenih jezika i Fakulteta primenjene lingvistike. U budućnosti se planira dalje širenje univerzitetskih institucija u ovom delu Povisle.

Kampus Ohota (Kampus prirodnih nauka)

Drugi važan kampus, Kampus Ohota, nalazi se u blizini ulica Banaha i Pastera u Varšavi. Ovo je lokacija specijalno opremljena za odeljenja za hemiju, fiziku, biologiju, matematiku, računarstvo i geologiju, a sadrži i nekoliko drugih univerzitetskih zgrada kao što su Interdisciplinarni centar za matematičko i računarsko modeliranje, Laboratorija za teške jone u životnoj sredini u kojoj se nalazi ciklotron i objekat za proizvodnju PET radiofarmaceutika i sportski objekat. U okviru ovog kampusa je poslednjih godina izgrađeno nekoliko novih zgrada, a Odsek za fiziku se preselio sa svoje prethodne lokacije u ulici Hoža u Varšavi.

Zajedno sa zgradama drugih institucija, poput Instituta za eksperimentalnu biologiju, Instituta za radijum i Medicinskog univerziteta u Varšavi, kampus je deo skoro susedne oblasti naučnih i obrazovnih objekata koja pokriva prostor oko 43 hektara.

Kampus Sluzeviec

Kampus Sluzeviec je dom Fakulteta za menadžment i studentskih domova.dom Fakulteta za menadžment i studentskih domova.

Rangiranje[uredi | uredi izvor]

Varšavski univerzitet jedan je od najboljih poljskih univerziteta. Poljski časopis „Perspektive” (mesečni edukativni časopis za mlade, koji izlazi od 1998. godine u Varšavi) ga je rangirao kao najbolji poljski univerzitet u 2010., 2011., 2014. i 2016. godini. Međunarodne rang-liste, poput ARWU-a i Univerzitetskog onlajn-rangiranja, rangiraju univerzitet kao najbolju poljsku instituciju višeg nivoa.[25] Na listi 100 najboljih evropskih univerziteta sastavljenoj od strane University Web Ranking, Univerzitet u Varšavi stavljen je na 262. mesto u svetu.[26] Pregled liste QS World University Rankings pozicionirao je Univerzitet u Varšavi kao drugu najbolju visokoobrazovnu instituciju u Istočnoj Evropi 2024. godine, a na 92. poziciju u Evropi.[27]

Fakulteti[uredi | uredi izvor]

Kada je osnovan početkom 1800-ih, Univerzitet u Varšavi je imao 5 fakulteta. Danas Univerzitet u Varšavi se sastoji od 126 zgrada i obrazovnih kompleksa sa 25[28] fakulteta na kojima se studiraju: biologija, hemija, novinarstvo i političke nauke, filozofija i sociologija, fizika, geografija i regionalne studije, geologije, istorija, primenjena lingvistika i slovenska filologija, filologija, pedagogija, poljski jezik, pravo i javna administracija, psihologija, primenjene društvene nauke, menadžment i matematika, računarstvo i mehanika. Fakultet novinarstva i političkih nauka je 2016. godine podeljen na dve celine – Fakultet za novinarstvo, informatiku i knjige i Fakultet političkih nauka i međunarodnih studija. 1. septembra 2020. godine počelo je sa radom pet novih fakulteta: Arheološki fakultet, Istorijski fakultet, Sociološki fakultet, Filozofski fakultet i Fakultet kulture i umetnosti. Od 1. septembra 2022. godine otvoren je Medicinski fakultet (prvi studenti medicine počeli su studije 1. oktobra 2023. godine).

  1. Arheološki fakultet
  2. Biološki fakultet
  3. Geološki fakultet
  4. Ekonomski fakultet
  5. Istorijski fakultet
  6. Medicinski fakultet
  7. Pedagoški fakultet
  8. Pravno-administrativni fakultet
  9. Sociološki fakultet
  10. Hemijski fakultet
  11. Fakultet kulture i umetnosti
  12. Fakultet ekonomskih nauka
  13. Fakultet za geografiju i regionalne studije
  14. Fakultet za novinarstvo, informatiku i bibliografiju
  15. Fakultet za menadžment
  16. Fakultet matematike, informatike i mehanike
  17. Fakultet savremenih jezika
  18. Fakultet za orijentalistiku
  19. Fakultet liberalnih umetnosti
  20. Fakultet za polonistiku
  21. Fakultet političkih nauka i međunarodnih studija
  22. Fakultet primenjenih društvenih nauka i resocijalizacije
  23. Fakultet za psihologiju
  24. Filozofski fakultet
  25. Fizički fakultet

Ostale osnovne organizacione jedinice[uredi | uredi izvor]

  • Centar poljskog jezika i kulture za strance „Polonikum“[29]
  • Evropski centar Univerziteta u Varšavi[30]
  • Centar za obuku nastavnika stranih jezika i evropskog obrazovanja na Univerzitetu u Varšavi[31]
  • Institut Amerike i Evrope na Univerzitetu u Varšavi[32]
  • Centar za arheologiju Mediterana Univerziteta u Varšavi prof. Kazimeža Mihalovskog[33]
  • Centar za nove tehnologije Univerziteta u Varšavi[34]
  • Institut za društvene nauke profesor Robert Zajonc[35]
  • Interdisciplinarni centar za matematičko i računarsko modeliranje[36]
  • Centar za istraživanje antikviteta Jugoistočne Evrope[37]
  • Centar za istraživanje migracija[38]
  • Laboratorija za teške jone životne sredine na Univerzitetu u Varšavi[39]

Međuresorne organizacione jedinice

  • Centar za forenzičke nauke Univerziteta u Varšavi[40]
  • Centar za proučavanje teritorijalne samouprave i lokalnog razvoja
  • Centar za biološke i hemijske nauke Univerziteta u Varšavi
  • Visoka škola za međuoblastne individualne studije u humanističkim i društvenim naukama[41]
  • Visoka škola za međufakultetske individualne studije matematike i prirodnih nauka[42]
  • Univerzitetski centar za istraživanje prirodne sredine i održivog razvoja[43]

Organizacione jedinice na nivou univerziteta

  • Arhiv Varšavskog univerziteta
  • Univerzitetska biblioteka u Varšavi
  • Centar za otvoreno i multimedijalno obrazovanje
  • Akademski hor Univerziteta u Varšavi
  • Erazmova katedrala u Roterdamu
  • Katedrala Tadeuša Mazovieckog
  • UNESKO Katedra za održivi razvoj
  • Muzej Varšavskog univerziteta
  • Studij fizičkog vaspitanja i sporta
  • Škola stranih jezika na Univerzitetu u Varšavi
  • Pozorište Hibridi Univerziteta u Varšavi
  • Univerzitetski centar za transfer tehnologije
  • Univerzitetski centar za istraživanje prirodne sredine i održivog razvoja
  • Univerzitetski volonterski centar
  • Otvoreni univerzitet Univerziteta u Varšavi
  • Izdavačka kuća Univerziteta u Varšavi
  • Ansambl pesama i igre Varšavskog univerziteta „Varšavjanka“

Subjekti koji obavljaju poslovnu delatnost

  • Kancelarija za veštačenje Centra za forenzičke nauke
  • Centar za analizu političkih nauka Univerziteta u Varšavi

Ostale jedinice

  • Centar za francusku kulturu i frankofone studije
  • Škola za obrazovanje Poljsko-američke fondacije za slobodu i Univerziteta u Varšavi

Usluge za studente[uredi | uredi izvor]

Informacioni centar[44] Welcome Point je centralna informativna usluga za međunarodne zaposlene, posetioce i studente. Organizacija sarađuje sa Prijemnom kancelarijom, Kancelarijom za međunarodne odnose, Kancelarijom za studentska pitanja i drugim univerzitetskim jedinicama kako bi svojim korisnicima pružili relevantne i ažurne informacije o pitanjima vezanim za Univerzitet, studentske aktivnosti i svakodnevni život.

Centar za psihološku pomoć Univerziteta u Varšavi[45]

Centar za psihološku pomoć Univerziteta u Varšavi (naziv na posljskom jeziku Centrum Pomocy Psychologicznej Uniwersytetu Warszawskiego (CPP UW)), skraćeno CPP UV je centar koji nudi kratkoročnu psihološku pomoć zajednici Univerziteta u Varšavi.

Centar UV je osnovan 2018. godine od strane zaposlenih na Fakultetu za psihologiju Univerziteta u Varšavi. Od 2022. godine postao je centralna administrativna jedinica koja pruža psihološku podršku univerzitetskoj zajednici. Tim Centra za psihološke i savetodavne usluge Varšavskog univerziteta čine stručnjaci koji pružaju besplatnu poverljivu podršku u obliku prilagođenom potrebama i mogućnostima dotičnog studenta ili člana osoblja Univerziteta u Varšavi. Usluge Centra su različite prirode u zavisnosti od potreba i zahteva pojedinca. Ovo može uključivati pojedinačne konsultacije, seriju sastanaka o intervenciji, individualnu kratkoročnu psihoterapiju, vremenski ograničenu grupnu psihoterapiju ili fokusiranu mogućnost učešća u radionicama i psihoedukativnom radu. Svoje klijente edukuju i o mogućnosti dobijanja specijalističke psihološke i psihijatrijske pomoći van CPP UV, u zavisnosti od trenutnih potreba mentalnog zdravlja osobe koja traži takvu pomoć. Takođe sprovode niz aktivnosti za promovisanje mentalnog zdravlja i blagostanja, pružamo administrativnu i suštinsku podršku drugim jedinicama Univerziteta u Varšavi. Važno je napomenuti da u svakoj fazi rada sa klijentima, aktivisti Centra su dužni da čuvaju najstrožu poverljivost i pružaju pomoć u skladu sa pravilima Etičkog kodeksa za psihologe koji je izradilo Poljsko udruženje psihologa i Etičkog kodeksa za psihoterapeute Sekcije za psihoterapiju Poljske psihijatrijske asocijacije.

Kontakt[46]

Centar za psihološku pomoć UV radi od ponedeljka do četvrtka od 10 do 14 časova bez prethodnog zakazivanja. Konsultacije na engleskom jeziku se održavaju četvrtkom od 11 do 13 časova. Obezbjeđeno je i onlajn savjetovanje, dostupno i izvan radnog vremena Centra.

Unija studenata Univerziteta u Varšavi[47]

Unija studenata deluje preko svojih organa. Unija studenata Varšavskog univerziteta može se podeliti na centralne i fakultetske sindikate. Na centralnom nivou, čine ga predsednik, odbor Unije studenata, Studentski parlament Univerziteta u Varšavi, Izborna komisija, Komisija za reviziju i Odbor za žalbe. Organ na individualnom nivou je Savet učenika.

Najvažnije zakonodavno telo Studentske unije je Studentski parlament Univerziteta u Varšavi[48], čije nadležnosti obuhvataju izbor ljudi na različite funkcije u Uniji studenata, uključujući predsednika Unije studenata i njihov odbor. Sindikati studenata fakulteta osnivaju se u svim organizacionim jedinicama Univerziteta koje se bave obrazovanjem. Unije studenata fakulteta predstavljaju studente na fakultetskom nivou, njihovi članovi se biraju na izborima koje organizuje Izborna komisija Saveza studenata Univerziteta u Varšavi. U sastavu Unije studenata je i 6 Veća domova. Predsednici svih 6 saveta domova predsedavaju glavnim savetom domova.

Besplatni časovi poljskog jezika za studente[49] U okviru akademskog programa, Univerzitet u Varšavi svim stranim studentima nudi mogućnost upisa na kurs poljskog za strance koji je besplatan. Vodi ga Centar za poljski jezik i kulturu za strance Polonikum tokom cele školske godine.[50] Pored tipičnih časova jezika, predavači se fokusiraju na praktično usvajanje poljskog jezika. Učenici učestvuju u filmskim projekcijama, multimedijalnim programima koji ih upoznaju sa poljskom istorijom i kulturom, kao i u etnografskim radionicama.

Rektorske vlasti[uredi | uredi izvor]

Rektor i dekani Varšavske ekonomske škole

Rektori Univerziteta u Varšavi

Prorektori Univerziteta u Varšavi

Rektorska ovlašćenja u mandatu 2016–2020[51]

  • rektor: dr hab. Marcin Palis, prof. Univerziteta u Varšavi
  • prorektor za razvoj: dr hab. Ana Giza-Poleščuk, prof. Univerziteta u Varšavi
  • prorektor za studente i kvalitet obrazovanja: dr hab. Jolanta Hoinska-Mika, prof. Univerziteta u Varšavi
  • prorektor za naučne poslove: dr hab. Maciej Duščik
  • prorektor za ljudske resurse i finansijsku politiku: prof. Dr. Andžej Tarlecki

Rektorska ovlašćenja u mandatu 2020–2024[52]

  • urednik: prof. Dr. Alojzi Novak
  • prorektor za razvoj: prof. Dr. Eva Krogulec
  • prorektor za saradnju i poslove zaposlenih: prof. Dr. Sambor Gruča
  • prorektor za naučnoistraživački rad: prof. Dr. Zigmunt Lalak
  • prorektor za studente i kvalitet obrazovanja: dr hab. Slavomir Zoltek, prof. Univerzitet u Varšavi

Poznate osobe[uredi | uredi izvor]

Poznati studenti[uredi | uredi izvor]

David Ben-Gurion


Poznati profesori[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Józef Bieliński: Królewski Uniwersytet Warszawski (1816–1831). Warszawa: skład główny Gebethner i Wolff, [druk:] W. L. Anczyc i Spółka, 1907.
  2. ^ https://www.uw.edu.pl/uniwersytet/fakty-i-liczby/.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  3. ^ https://welcome.uw.edu.pl/4eu-alliance/.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  4. ^ T. 4: Oświecenie. W: Bibliografia Literatury Polskiej – Nowy Korbut. Warszawa: Państwowy Instytut Wydawniczy, 1966, s. 197–198.
  5. ^ a b https://web.archive.org/web/20160605130351/http://www.wpia.uw.edu.pl/wydzial/o-wydziale/
  6. ^ a b https://web.archive.org/web/20110630070155/http://wum.edu.pl/uczelnia/o-uczelni/historia
  7. ^ https://filozofia.uw.edu.pl/historia/.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  8. ^ https://web.archive.org/web/20161122144434/http://www.chopin.edu.pl/pl/uniwersytet/dzieje-uczelni.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  9. ^ Postanowienie dozwalające Uniwersytetowi Warszawskiemu przyiąć nazwanie Uniwersytetu Królewsko-Alexandrowskiego z dnia 18 (30) marca 1830 r. – Dz.Pr.K.P. Tom XIII, Nr 51, s. 86–90.
  10. ^ https://www.gutenberg.czyz.org/word,75778.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  11. ^ Krzysztof Jabłoński i in.: Warszawa: portret miasta. Warszawa: Arkady, 1984, s. strony nienumerowane (Kronika odbudowy, budowy i rozbudowy 1945−1982). ISBN 83-213-2993-4
  12. ^ https://web.archive.org/web/20161002082243/http://www.kulturologia.uw.edu.pl/page.php?page=biografia&haslo=tatarkiewicz.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  13. ^ https://web.archive.org/web/20150521235301/http://www.kulturologia.uw.edu.pl/page.php?page=biografia&haslo=ossowski.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  14. ^ https://web.archive.org/web/20150521235216/http://www.kulturologia.uw.edu.pl/page.php?page=biografia&haslo=ossowska.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  15. ^ http://www.solidarnosc.uw.edu.pl/index.php/kalendarium.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  16. ^ (PDF) https://www.uw.edu.pl/wp-content/uploads/2018/01/uw_miejsca_fakty_liczby_przewodnik_2018.pdf.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  17. ^ https://www.uw.edu.pl/dla-polonistow-i-matematykow/.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  18. ^ https://www.uw.edu.pl/uniwersytet/program-wieloletni-uniwersytet-warszawski-2016-2025/.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  19. ^ https://www.uw.edu.pl/rektorzy-uw-i-wum-podpisali-list-intencyjny-w-sprawie-federacji/.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  20. ^ https://www.uw.edu.pl/zarzadzenie-rektora-uw-z-10-marca-2020-r-w-sprawie-zapobiegania-rozprzestrzenianiu-sie-wirusa-covid-19-wsrod-spolecznosci-uw/.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  21. ^ https://www.uw.edu.pl/odznaka-honorowa-dla-uw/.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  22. ^ https://welcome.uw.edu.pl/during-your-stay/finding-your-way-around-uw/.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  23. ^ „10 lat Biblioteki Uniwersyteckiej na Powiślu” (na jeziku: poljski). Pristupljeno 3. 9. 2022. 
  24. ^ http://www.koreanistyka.orient.uw.edu.pl/historia.html.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  25. ^ „University of Warsaw”. ShanghaiRanking-Univiersities (na jeziku: engleski). Pristupljeno 24. 2. 2024. 
  26. ^ QS World University Rankings: Eastern Europe 2024 (na jeziku: engleski) https://www.topuniversities.com/universities/university-warsaw. Pristupljeno 24. 2. 2024.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  27. ^ QS World University Rankings: Eastern Europe 2024 (na jeziku: engleski) https://www.topuniversities.com/europe-university-rankings-eastern-europe. Pristupljeno 24. 2. 2024.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)</
  28. ^ https://en.uw.edu.pl/about-university/faculties/.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  29. ^ https://polonicum.uw.edu.pl/en/about-centre-polonicum.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  30. ^ https://www.ce.uw.edu.pl/.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  31. ^ http://cknjoiee.uw.edu.pl/en/7585-2/.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  32. ^ https://www.iaie.uw.edu.pl/.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  33. ^ https://pcma.uw.edu.pl/en/.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  34. ^ https://cent.uw.edu.pl/en/.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  35. ^ http://iss.uw.edu.pl/.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  36. ^ https://icm.edu.pl/en/.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  37. ^ https://novae.uw.edu.pl/o-nas/.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  38. ^ https://www.migracje.uw.edu.pl/o-nas/informacje-ogolne/.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  39. ^ https://www.slcj.uw.edu.pl/pl/home/.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  40. ^ https://cnsuw.pl/.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  41. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 19. 02. 2020. g. Pristupljeno 24. 02. 2024. 
  42. ^ http://mismap.uw.edu.pl/.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  43. ^ https://web.archive.org/web/20201031053520/http://test.msos.uw.edu.pl/pl/msos/czym-jest-msos.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  44. ^ https://welcome.uw.edu.pl/welcome-point/.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  45. ^ https://cpp.uw.edu.pl/en/about-us/.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  46. ^ https://www.facebook.com/CPP.UW/posts/pfbid02mQV6oxoCygnDCNLijRLkTxUcxjW66QBoSF73aTfWnz9trHJ4uLK6ZYTpTduyS5enl.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  47. ^ https://samorzad.uw.edu.pl/en.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  48. ^ https://parlament.uw.edu.pl/en/home/.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  49. ^ https://www.nohanet.org/uniwersytet-warszawski.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  50. ^ https://polonicum.uw.edu.pl/en/trimestrial-courses#learn-polish-with-the-polonicum-university-of-warsaw.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  51. ^ https://www.uw.edu.pl/uniwersytet/wladze-i-administracja/.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  52. ^ https://www.uw.edu.pl/nowy-zespol-rektorski-uw-rozpoczyna-urzedowanie/.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  53. ^ Emanuel Ringelblum: The Creator of "Oneg Shabbat" Holocaust Research Project.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Univerzitet u Varšavi na Vikimedijinoj ostavi.


Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Józef Bieliński: Królewski Uniwersytet Warszawski (1816–1831). Warszawa: skład główny Gebethner i Wolff, [štampa:] W. L. Anczyc i Spółka, 1907.
  • Krzysztof Jabłoński i in.: Warszawa: portret miasta. Warszawa: Arkady, 1984, s. strony nienumerowane (Kronika odbudowy, budowy i rozbudowy 1945−1982). ISBN 83-213-2993-4.

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Istorija Univerziteta u Varšavi
  • Ulazna vrata glavnoga kampusa 1944. godine
    Ulazna vrata glavnoga kampusa 1944. godine
  • Važne zgrade Univerziteta u Varšavi
  • Glavni univerzitetski kampus
    Glavni univerzitetski kampus
  • Zgrada Univerzitetske biblioteke u ul. Dobra 56/66
    Zgrada Univerzitetske biblioteke u ul. Dobra 56/66
  • Jedna od univerzitetskih biblioteka
    Jedna od univerzitetskih biblioteka
  • Glavni ulaz u zgradu Univerziteta u Varšavi
    Glavni ulaz u zgradu Univerziteta u Varšavi
  • Opservatorija
    Opservatorija
  • Fakulteti Univerziteta u Varšavi
  • Sedište Fakulteta Liberalne umetnosti i Dekanata Filozofskog i sociološkog fakulteta u ul. Novi Svjat 69
    Sedište Fakulteta Liberalne umetnosti i Dekanata Filozofskog i sociološkog fakulteta u ul. Novi Svjat 69
  • Sedište Ekonomskog fakulteta u ul. Dluga 44/50
    Sedište Ekonomskog fakulteta u ul. Dluga 44/50
  • Sedište Fakulteta za psihologiju u ul. Stope 5/7
    Sedište Fakulteta za psihologiju u ul. Stope 5/7
  • Fakultet primenjene lingvistike
    Fakultet primenjene lingvistike
  • Fakultet prava i administracije
    Fakultet prava i administracije
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Универзитет_у_Варшави&oldid=27812696”