Pređi na sadržaj

Urokljive oči

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Urokljivo oko, mozaik.

Termin urokljive oči (zlo oko) jeste mitološki termin koji predstavlja oči za koje se veruje da prouzrokuju zlo svojim zlonamernim odsjajem, koji se obično daje nekoj osobi kada nije svesna. Datira barem iz grčke klasične antike, 6. veka pre nove ere, gde se pojavio na halkidskim posudama za piće, poznatim kao „čaše za oči“,[1] kao vrsta apotropejske magije.[2]

Mnoge kulture veruju da će primanje urokljivog oka izazvati nesreću ili povredu,[3] dok druge veruju da je to neka vrsta natprirodne sile koja baca ili odražava zlonamerni pogled, želeći zlo drugima (posebno nevinim). Starije iteracije simbola su često bile napravljene od keramike ili gline; međutim, nakon proizvodnje staklenih perli u mediteranskom regionu otprilike 1500. godine pre nove ere, perle urokljivih očiju su popularizovane kod Feničana, Persijanaca, Grka, Rimljana i Osmanlija.[4] Plava je verovatno korišćena jer ju je bilo relativno lako stvoriti; međutim, moderne zle oči mogu biti različitih boja.

Horusovo oko.

Ideja izražena ovim terminom dovodi do toga da mnoge različite kulture preduzimaju zaštitne mere protiv njega, pri čemu oko 40% svetske populacije veruje u urokljive oči.[5] Koncept i njegovo značenje se veoma razlikuju među različitim kulturama, ali je posebno istaknuto na Mediteranu i jugoapadnoj Aziji. Ideja se više puta pojavljuje u jevrejskoj rabinskoj literaturi.[6] Druge popularne amajlije i talismani koji se koriste za odbijanje urokljivih očiju uključuju hamsu, dok Italija (posebno južna Italija) koristi niz drugih jedinstvenih čari i gestove za odbranu od zlog oka, uključujući korničelo, kimarutu i ​​znak rogova.

Dok je egipatsko Horusovo oko sličan simbol zaštite i dobrog zdravlja, grčki talisman zlog oka posebno štiti od zlonamernih pogleda. Slično se veruje da su idoli oka (oko 8700–3500. p. n. e.) iskopani u hramu Tel Brak Aj da su bile figurice ponuđene bogovima, a prema Metropoliten muzeju umetnosti, nisu povezane sa verovanjem u zlo oko.[7]

Srbija[uredi | uredi izvor]

Srbija ima mnoga sujeverja koje lokalno stanovništvo posmatra. Pogotovo kada je porodica u pitanju, Srbi imaju čitav niz nepisanih pravila kojih se pridržavaju kako bi sprečili zloglasno 'zlo oko' i zaštitili svoje najmilije. Društvo nalaže da se bebi nikada ne kupuju pokloni dok se ne rodi. A kada se rodi, obavezno nazvati novorođenče ružnim. Ako se kaže bilo šta dobro, odojče će biti podložno zlim očima.[8]

Kod svih slovenskih naroda prisutno je verovanje o postojanju uroka i mogućnosti da se neko ili nešto urekne, tj. da se nanese zlo pogledom ili rečima. Urokom se može smatrati „magijska opsena koja nastaje pogledom zlih ili urokljivih očiju, zatim rečima uz iznenađenje, čuđenje, i hvalisanjem nekoga ili nečega”. Urok, takođe, mitološki označava i demona bolesti. Smatra se da se ureći mogu ljudi, životinje, biljke, tj. usevi, ali i predmeti. Najosetljivije grupe ljudi koje mogu podleći uroku jesu „osobe na granici promene statusa u okviru date kulture (trudnice, mala deca, mlada i mladoženja) ili osobe koje po nekim obeležjima izlaze iz zaštitnog pojasa kulture (goli i prljavi), ili su u nekom graničnom stanju (bolesnici i ranjenici, gladne osobe, zaspale osobe)”.[9]

Ipak, postoje i oni ljudi i životinje koji ne mogu biti urečeni. Zaštićeni od uroka su tzv. obeleženi ili „načeti” ljudi, zatim oni koji su ružni ili stari, kao i oni kojima se nema na čemu pozavideti. Pored ovih grupa, tu su i oni ljudi koji imaju veze sa verom ili crkvom, kao i ženska deca koja se u srpskom narodu „manje cene nego muška i smatraju se kao imunija prema zlim očima”. Ljudi koji mogu ureći nekoga ili nešto to najčešće čine nesvesno, hvaljenjem nekoga ili čuđenjem nekome, kao i sopstvenim tzv. urokljivim pogledom, ali ima i onih koji to čine sa namerom, češće uz pomoć reči i predmeta, a oni se smatraju vešcima i vešticama.[9]

Uricanje pogledom (urokljiv pogled) u vezi je sa izrazom zle oči / zlo oko, koji označava ’oči čiji pogled prouzrokuje bolest, nesreću’. Interesantno je da zle oči mogu imati i ljudi koji ne misle zlo, npr. deca koja su odbijena od sisanja pa ponovo vraćena: „u Lužnici i Nišavi ’kad se dete odbije, ne sme se više puštati da sisa, jer svi ’povratnjaci’ kad odrastu imaju zle oči i mogu svakog da ureknu’. Isto je takvo verovanje i u okolini Jagodine, u Soko Banji, Aleksincu i Vrnjcima. U Dinićevom rečniku bolest urokljivih očiju objašnjava se na sledeći način: „Ovu bolest dobijaju ljudi i stoka ako ih pogleda neko ko ima zle, urokljive oči. On u stvari ne želi da im nanese zlo, ali je nemoćan jer je, po narodnom verovanju, ili rođen u subotu ili odbijan od sise pa povraćan”. Najčešće, ljudi koji imaju urokljive oči imaju i neki beleg ili neko drugo neobično obeležje na telu. Na primer, „u srpskom narodu se često čuje da se treba čuvati ’obeleženih’ ljudi, to jest ljudi sa razrokim očima, gustim i sraslim obrvama, maljama, iskrivljenim licem, sa ranama, gubama, čvorugama, ili ljudi koji su bez brade i brkova.[9]

Bosna i Hercegovina[uredi | uredi izvor]

Muslimansko stanovništvo Bosne i Hercegovine veruje da postoje osobe sa zlim očima koje, kad pogledaju čovjeka, životinju ili biljku, nanose im zlo.[10] Na postojanje zlih pogleda, aludira i ajet iz Kur’ana: „Gotovo da te nevernici pogledima svojim obore kada Kur'an slušaju govoreći: „On je, uistinu, luda!“[11] Premda veoma staro, verovanje u zle i urokljive oči i danas je veoma rašireno među narodima južnoslavenskog prostora. Dolaskom islama, verovanje u zle i urokljive oči još više je pojačano, jer ga, uz navedeni citat iz Kur’ana, podržavaju i određene izreke Božijeg Poslanika. Prema predaji rekao je: „Urokljivo oko je istina, i ako ima išta da pretiče sudbinu, onda je to urokljivo oko...“[12]

Veruje se da zlo nosi onaj ko zavidi, te se kao lek protiv urokljivog oka uči i kao hamajlija koristi poglavlje iz Kur’ana, Al-Falak, koje u prevodu na srpski jezik glasi: „Reci: „Utečem se Gospodaru svitanja od zla onoga što stvara, i od zla mrkle noći kada razastre tmine, i od zla smutljivca kada smutnje sije, i od zla zavidljivca kada zavist krije.“[13]

Pored ljudi, od zlih očiju veoma često stradaju i životinje. Smatra se da za stoku nema većeg zla od čuđenja, a lek protiv toga je izreka: „Mašala!“[14] Na taj način se stoka štiti od zlog oka i uroka.

Turska[uredi | uredi izvor]

Tipična zaštita je nazar napravljen od ručno rađenog stakla sa koncentričnim krugovima ili suzama u tamno plavoj, beloj, svetloplavoj i crnoj boji, povremeno sa žuto-zlatnom ivicom.[15]

Kulture koje imaju nazare ili neke varijacije uključuju Tursku, Rumuniju, Albaniju, Severnu Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, Grčku, Kipar, Siriju, Liban, Palestinu, Egipat, Jermeniju, Iran, Indiju, Pakistan, Uzbekistan, Avganistan, Irak i Azerbejdžan, gde se nazar često kači u domove, kancelarije, automobile, dečiju odeću ili ugrađuje u nakit i ukrase.[15] Oni su popularan izbor suvenira kod turista.[16]

Etiopija[uredi | uredi izvor]

Verovanje u zlo oko, ili Buda (var. bouda), je široko rasprostranjeno u Etiopiji.[17] Generalno se veruje da je Budim moć koju drže i poseduju oni iz druge društvene grupe, na primer među metalcima. Neki etiopski hrišćani nositi amajliju ili talisman, poznat kao kitab, ili će prizivati Božje ime, da bi odagnao štetne posledice Bude. Dužnik, koji je ili nezaređeni sveštenik ili obrazovan laik, stvoriće ove zaštitne amajlije ili talismane.[18]

Senegal[uredi | uredi izvor]

Ekvivalent zlog oka u Volofu bi bio "tijat". Veruje se da se lepi predmeti mogu slomiti ako ih drugi zavidno gledaju. Da bi odbili efekat urokljivog oka, Senegalci mogu da nose narukvice od kauri školjki. To su morske školjke za koje se kaže da apsorbuju negativnu energiju tijata i postepeno potamne sve dok se narukvica ne pukne. Takođe je uobičajeno da sujeverni ljudi nose „gris-gris“ napravljen od marabuta da bi izbegli nesreću.

Pakistan[uredi | uredi izvor]

U Pakistanu se zlo oko zove Nazar (نظر). Ljudi obično mogu da pribegnu čitanju poslednja tri poglavlja Kurana i za to se obično kaže da odagna uroke. Razumevanje urokljivih očiju varira u zavisnosti od nivoa obrazovanja. Neki smatraju da je upotreba crne boje korisna u zaštiti. Drugi koriste "taviz" da odagna urokljiv pogled. Vlasnici kamiona i drugih vozila javnog prevoza se obično mogu videti kako koriste malu crnu tkaninu na branicima da bi sprečili urokljivo oko.[19]

Italija[uredi | uredi izvor]

Dva ručna znaka (znak smokve i znak sa rogovima) korišćena u Italiji protiv zlog oka (1914).

Korničelo, "mali rog", takođe nazvan korneto ("mali rog"), je dugačka, nežno uvijena amajlija u obliku roga. Korničeli su obično isklesani od crvenog korala ili napravljeni od zlata ili srebra. Tip od roga koji treba da kopiraju nije uvijeni ovčji ili kozji rog, već kao uvrnuti rog afričke elande ili ljute papričice.[20]

Razne amajlije od zla oka iz Italije kao što su korničelo, kimaruta i lunula (1895).

Jedna ideja da grube sugestije koje daju seksualni simboli odvlače vešticu od mentalnog napora potrebnog da se uspešno izvrši prokletstvo. Druga je da, pošto je efekat oka bio da isuši tečnost, isušivanje falusa (što rezultira muškom impotencijom) bi se sprečilo traženjem utočišta u vlažnim ženskim genitalijama. Među starim Rimljanima i njihovim kulturnim potomcima u mediteranskim nacijama, oni koji nisu bili ojačani faličnim čarima morali su da koriste seksualne gestove da bi izbegli urokljive oči. Takvi gestovi uključuju češanje po testisima (za muškarce), kao i gest mano kornuta i znak smokve; pesnica sa palcem pritisnutim između kažiprsta i srednjeg prsta, koji predstavlja falus unutar vagine. Pored faličkih talismana, statue ruku u ovim gestovima, ili prekrivene magijskim simbolima, Rimljani su nosili kao talismane.

Vlasnik zlog oka, jetatore, opisuje se s upečatljivim izgledom lica, visokih obrva sa oštrim pogledom koji mu iskače iz očiju. Često ima reputaciju potajne umešanosti sa mračnim silama i predmet je ogovaranja da se bavi magijom i drugim zabranjenim praksama. Uspešni ljudi koji imaju ogroman lični magnetizam brzo postaju poznati kao jetatori. Papa Pije se plašio svog urokljivog oka, a čitav ciklus priča o katastrofama koje su se dogodile za njim bio je aktuelan u Rimu tokom poslednje decenije 19. veka. Javne ličnosti svih vrsta, od pesnika do gangstera, pripisivale su svoje specijalizovane sposobnosti snazi očiju.[21]

Meksiko[uredi | uredi izvor]

Mal de oho (šp. Mal de ojo; „biti bolestan od pogleda oka“) se često javlja bez dimenzije zavisti, ali ukoliko je zavist deo ohoa, ona je varijanta osnovnog osećaja nesigurnosti i relativne ranjivosti prema moćnim, neprijateljskim silama u okruženju. U svojoj studiji o medicinskim stavovima u dolini Santa Klara u Kaliforniji, Margaret Klark dolazi do suštinski istog zaključka: „Među narodom koji govori španski u Sal si Puedesu, pacijent se smatra pasivnom i nedužnom žrtvom zlonamernih sila u svom okruženju. Te sile mogu biti veštice, zli duhovi, posledice siromaštva ili virulentne bakterije koje napadaju njegovo telo. Žrtveni jarac može biti socijalni radnik koji dolazi u posetu koji nesvesno može "baciti zlo oko'... Meksički narodni koncepti bolesti su delimično zasnovani na ideji da ljudi mogu biti žrtve nemarnog ili zlonamernog ponašanja drugih".

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Eye cup | Museum of Cycladic Art”. cycladic.gr. Arhivirano iz originala 19. 10. 2021. g. Pristupljeno 2021-12-12. 
  2. ^ Hildburgh, W. L. (1946). „Apotropaism in Greek Vase-Paintings”. Folklore. 57 (4): 154—178. JSTOR 1257502. doi:10.1080/0015587X.1946.9717831. .
  3. ^ Ross, Colin Andrew (2010). „Hypothesis: The Electrophysiological Basis of Evil Eye Belief”. Anthropology of Consciousness (na jeziku: engleski). 21 (1): 47—57. doi:10.1111/j.1556-3537.2010.01020.x. 
  4. ^ Smith, Elaine (2019-12-06). „Beware the Evil Eye. Or Buy One, Just for Kicks”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2021-12-12. 
  5. ^ Galt, Anthony H. (1982). „The evil eye as synthetic image and its meanings on the Island of Pantelleria, Italy”. American Ethnologist. 9 (4): 664—681. JSTOR 644689. doi:10.1525/ae.1982.9.4.02a00030. .
  6. ^ Ulmer, Rivka (1994). The Evil Eye in the Bible and in Rabbinic Literature (na jeziku: engleski). KTAV Publishing House, Inc. ISBN 978-0-88125-463-1. 
  7. ^ „Eye idol | Middle Uruk”. www.metmuseum.org. Pristupljeno 2021-12-12. 
  8. ^ „Superstitious Serbia”. Balkan Insight (na jeziku: engleski). 2010-05-10. Pristupljeno 2021-12-12. 
  9. ^ a b v Đorđević, Vesna; Aksić, Nina (2019). „Urok u srpskoj narodnoj tradiciji”. Percepcia Nadprirodzena Vo Frazeologii, Slavofraz 2019 (na jeziku: srpski): 120—126. 
  10. ^ Tihomir Đorđević, Zle oči u verovanju Južnih Slovena, Prosveta, Beograd, 1985.
  11. ^ Kur’an, Al-Qalam, 51.
  12. ^ El-Munziri, Muslimova zbirka hadisa – sažetak, prijevod s arapskog Muhamed Mrahorović …, El-Kalem, Sarajevo, 2004. godine, hadis br. 1454, str. 645.
  13. ^ Kur’an, Al-Falaq, 1-5.
  14. ^ Izraz kojim se napredak u porodici i imetku veže za Alaha.
  15. ^ a b LONELY PLANET, Princeton University Press, 2020-09-15, str. 76—78, S2CID 19396043, doi:10.2307/j.ctvz93912.37, Pristupljeno 2021-12-12 
  16. ^ „The History and the Meaning of the Turkish Evil Eye” (na jeziku: engleski). 2020-05-05. Pristupljeno 2021-12-12. 
  17. ^ „About this Collection | Country Studies | Digital Collections | Library of Congress”. Library of Congress, Washington, D.C. 20540 USA. Pristupljeno 2021-12-12. 
  18. ^ „FindArticles.com | CBSi”. findarticles.com. Pristupljeno 2021-12-12. 
  19. ^ SALIENT FEATURES OF EVIL EYE BELIEF AND PRACTICE, The Lutterworth Press, 2016-06-30, str. 47—266, doi:10.2307/j.ctv1131hck.9, Pristupljeno 2021-12-12 
  20. ^ „The Corno (Italian Horn Amulet)”. www.luckymojo.com. Pristupljeno 2021-12-12. 
  21. ^ The Evil eye. Clarence Maloney. New York: Columbia University Press. 1976. ISBN 0-231-04006-7. OCLC 2225086. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Урокљиве_очи&oldid=27677927”