Uskoplje (župa)
Uskoplje je bila župa u srednjovekovnoj Bosni. Nalazila se u sastavu zemlje Donji Kraji.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Župa Uskoplje obuhvatala je gornji tok reke Vrbas u dužini od 6 sati jahanja. Uskoplje je bila važna raskrsnica puteva još u periodu Rimskog carstva, a o putevima u srednjem veku svedoče nekoliko putopisaca. Prvi pomen župe Uskoplje nalazimo u Barskom rodoslovu (Letopis popa Dukljanina). Uskoplje se navodi uz župe Plivu i Luku kao jezgro zemlje Donji Kraji. Naziv župe Uskoplje još uvek nije objašnjen. Karl Pač je smatrao da je naziv "Uskoplja" ilirskog porekla, kao i Skoplje, dok je Đoko Mazović smatrao da naziv potiče od geografske osobine ovog prostora - usko polje. Župa Uskoplje se dalje, sa crkvom svetog Jovana, pominje u povelji ugarskog kralja Bele iz 1244. godine, a zatim u dubrovačkim izvorima iz 1283. i 1300. godine. Tada su zabeležena tri slučaja trgovine robljem u ovim krajevima. U povelji iz 1366. godine pominje se župa Pliva i Uskoplje koje se nalazilo istočno od Plive. Granica između dve župe bila je planinska kosa Kriva Jela. Kriva Jela razdvaja gornji tok Vrbasa od doline reke Plive. Župa Uskoplje pominje se u provalama Turaka 1414. i 1456. godine. U domaćim izvorima, jedini podatak o Uskoplju je u povelji kralja Stefana Tomaša iz 1446. godine. Vojvoda Vladislav Hercegović dobio je od ugarskog kralja Matije Korvina župu Uskoplje sa gradom Veselom Stražom (1463). Turci dve godine kasnije osvajaju veći deo teritorija Vladislava Hercegovića. Najverovatnije tada osvajaju i Uskoplje. Kao nahija, Uskoplje se pominje 1468/9. godine. U mirovnom sporazumu sa Ugarskom, pominju se gradovi Beograd (Prusac), Sused i Fenarlik.
Nije poznat centar župe Uskoplje, mada se zna da je on uvek bio u jednom utvrđenom mestu. Uzima se da je župa Uskoplje zauzimala Skopljansko polje (između Gornjeg i Donjeg Vakufa). Na zapadu se graničila sa župom Plivom, na jugozapadu se dodirivala sa župom Kupres. Dalje je južnu granicu činilo bilo Raduše, Divan, Zec-planina. U putopisu iz 1547. godine, putnici koji su obilazili Ramu otišli su u Uskoplje, u selo Privor. Petar Marković, jedan od putnika, zabeležio je da se grad nalazi na obali reke Vrbas. Na istoku, granica župe Uskoplje prema Lepenici bila je planina Vranica preko koje se, kroz Sarajevska vrata, dolazilo do sela Ceste (Gornji Vakuf). Granica sa župom Lašvom bila je planina Štit. Na severu se Uskoplje graničilo sa župom Lukom.
Oblast Uskoplje bila je relativno dobro naseljena, sa tri utvrđenja i dvanaest gradova. Na obroncima planina sa obe strane Vrbasa uočljivi su tragovi rudarskih aktivnosti. Od gradova u Uskoplju zabeležena su tri: Vesela Straža, Beograd-Prusac i Sused. Ne zna se gde su se nalazile dve tvrđave: Gornji i Donji Novi, pored kojih je prošao Kuripečić 1530. godine. Sva gradska utvrđenja nalazila su se na istaknutim uzvišenjima da bi ih bilo lako braniti. Podgrađe Suseda zabeleženo je u turskim izvorima kao selo Gračanica. Grad je između 1444. i 1454. godine bio u sastavu države Stefana Vukčića Kosače. O gustini naseljenosti pojedinih naselja u Uskoplju saznajemo iz turskih izvora. Prema popisu (početak 16. veka) Uskoplje je imalo 48 sela sa 477 kuća. Jedno selo je u proseku imalo oko 9 kuća.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- Mrgić, Jelena (2002). Donji Kraji: Krajina srednjovekovne Bosne. Beograd: Filozofski fakultet.
- Mrgić, Jelena (2008). Severna Bosna: 13-16. vek. Beograd: Istorijski institut.
- Ćirković, Sima (1964). Istorija srednjovekovne bosanske države. Beograd: Srpska književna zadruga.