Ujedinjenje Albanije i Kosova

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Položaj Albanije (zeleno) i Kosova (narandžasto) u Evropi.

Ujedinjenje Albanije i samoproglašene Republike Kosovo je politička ideja, oživljena nakon što je Kosovo proglasilo nezavisnost 2008. godine.[1] Ova ideja je povezana sa iredentističkim konceptom Velike Albanije.[2][3][4]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Tokom protesta na Kosovu 1981. godine, Jugoslavija se plašila potencijalnog ujedinjenja Kosova sa Albanijom.[5] Početkom 1990-ih, izjave albanskih političara često su bile kontradiktorne u pogledu mogućnosti.[6] Politički aktivista Ukšin Hoti, osnivač Partije albanske nacionalne zajednice, koji je nestao u pritvoru srpske policije 1999. godine, bio je vatreni pristalica ujedinjenja Kosova sa Albanijom.[7] Arben Imami, političar iz Demokratske partije Albanije, 2001. je izjavio da ujedinjenje Kosova sa Albanijom treba da bude partijski cilj, ali je ova izjava naišla na kritike unutar njegove partije.[8]

Ahtisarijev plan je uslovio nezavisnost Kosova usvajanjem multietničkog „Kosova“, a ne albanskog identiteta.[9] Ipak, Galupova istraživanja su otkrila da bi 75% kosovskih Albanaca radije živelo ujedinjeno sa Albanijom u jednoj zemlji. Ista podrška je zabeležena i u Albaniji gde je 68% građana Albanije dalo prednost ujedinjenju Albanije sa Kosovom.[9] U 2017. godini, neki albanski političari, kao što je Ben Bluši, istupili su u prilog ujedinjenju.[10] Na Kosovu, politička partija Samoopredeljenje podržava ujedinjenje. Politička unija između dve države može dovesti Albaniju u diplomatski sukob sa Srbijom, koja Kosovo smatra svojom de jure teritorijom.

Hašim Tači je u maju 2019. predložio referendum o ujedinjenju Kosova i Albanije, ukoliko se spori proces integracije Evropske unije ne ubrza. Međutim, neki to jednostavno vide kao pokušaj Tačija da se „održi u centru pažnje“, bez ikakve stvarne namere da ujedini dve zemlje.[11]

Javno mnjenje[uredi | uredi izvor]

Bez obzira na ankete koje podržavaju ujedinjenje Kosova sa Albanijom, cilj albanskih političara je bio ulazak u NATO i EU, a ne nacionalno ujedinjenje.[12] Neki rimokatolici i pravoslavni hrišćani Albanci strahuju da bi svako eventualno ujedinjenje balkanskih oblasti koje dovodi značajan broj muslimana u novu državu moglo dovesti do sve veće „muslimizacije“ Albanije.[13]

Prema anketi Fondacije za otvoreno društvo iz 2019. koja je obuhvatila 2.504 ispitanika u obe zemlje, 79,4% kosovskih Albanaca je bilo za ujedinjenje između Albanije i Kosova, u poređenju sa 82,9% ispitanika u Albaniji. Na pitanje da li bi bili spremni da plate porez za ujedinjenje, 66,1% ispitanika na Kosovu se složilo, u poređenju sa samo 45,5% u Albaniji.[14]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Sharon L. Wolchik; Jane Leftwich Curry (2011). Central and East European Politics: From Communism to Democracy. Rowman & Littlefield. str. 390. ISBN 978-0-7425-6734-4. „Undoubtedly, Kosovo's independence has revived the idea of the national unification of Albanians” 
  2. ^ Tristan James Mabry; John McGarry (2013). Divided Nations and European Integration. University of Pennsylvania Press. str. 175. 
  3. ^ Lenard J. Cohen; Jasna Dragović-Soso (2008). State Collapse in South-Eastern Europe: New Perspectives on Yugoslavia's Disintegration. Purdue University Press. str. 194. 
  4. ^ Winston Langley (2013). Encyclopedia of Human Rights Issues Since 1945. Routledge. 
  5. ^ Howard Clark (2000). Civil Resistance in Kosovo. Pluto Press. str. 44—. ISBN 978-0-7453-1569-0. 
  6. ^ Geert-Hinrich Ahrens (6. 3. 2007). Diplomacy on the Edge: Containment of Ethnic Conflict and the Minorities Working Group of the Conferences on Yugoslavia. Woodrow Wilson Center Press. str. 323. ISBN 978-0-8018-8557-0. „CSCE mission of May 1992 judged that “on the question of the relations with Albania and of a possible unification, the answers were unclear, vague, and sometimes contraddictory” 
  7. ^ Heike Krieger (12. 7. 2001). The Kosovo Conflict and International Law: An Analytical Documentation 1974-1999. Cambridge University Press. str. 75. ISBN 978-0-521-80071-6. 
  8. ^ Maria Koinova (1. 7. 2013). Ethnonationalist Conflict in Postcommunist States: Varieties of Governance in Bulgaria, Macedonia, and Kosovo. University of Pennsylvania Press. str. 197. ISBN 978-0-8122-0837-5. 
  9. ^ a b Tristan James Mabry; John McGarry; Margaret Moore; Brendan O'Leary (30. 5. 2013). Divided Nations and European Integration. University of Pennsylvania Press. str. 182. ISBN 978-0-8122-4497-7. 
  10. ^ „Blushi: Nëse ndryshojnë kufijtë, Kosova të bashkohet me Shqipërinë [video]”. 
  11. ^ „Thaci's Pan-Albania Union Plea Scorned as Populism”. Balkan Insight (na jeziku: engleski). 2019-06-03. Pristupljeno 2019-06-09. 
  12. ^ Henry H. Perritt (2010). The Road to Independence for Kosovo: A Chronicle of the Ahtisaari Plan. Cambridge University Press. str. 94. ISBN 978-0-521-11624-4. 
  13. ^ Lesser, Ian O.; Larrabee, F. Stephen; Zanini, Michele; Vlachos-Dengler, Katia (2001). Greece's new geopolitics. Santa Monica: Rand Corporation. str. 51. ISBN 9780833032331. 
  14. ^ Demi, Agron; Çeka, Blendi (2019). Kosovo-Albania Interaction, knowledge, values, beliefs, cooperation and unification (PDF) (Izveštaj). Open Society Foundations. str. 38-39. Pristupljeno 2021-04-09. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Уједињење_Албаније_и_Косова&oldid=27031538”