Pređi na sadržaj

Ferdinand I, car Svetog rimskog carstva

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ukoliko ste tražili članak o austrijskom caru, pogledajte članak Ferdinand I od Austrije.
Ferdinand I Habzburški
Ferdinand I, car Svetog rimskog carstva
Lični podaci
Datum rođenja(1503-03-10)10. mart 1503.
Mesto rođenjaAlkala de Enares, Kastilja
Datum smrti27. jul 1564.(1564-07-27) (61 god.)
Mesto smrtiBeč, Austrija
Porodica
SupružnikAna od Češke i Ugarske
PotomstvoJohana od Austrije, Karl II Štajerski, Barbara of Austria, Margareta od Austrije, Eleonora od Austrija, Catherine of Austria, Queen of Poland, Magdalena of Austria, Maria of Austria, Ferdinand II, nadvojvoda Austrije, Ana od Austrije, Maksimilijan II, car Svetog rimskog carstva, Elizabeth of Austria, John of Habsburg, Helena von Österreich
RoditeljiFilip I od Kastilje
Huana I od Kastilje
DinastijaHabzburzi
Car Svetog rimskog carstva
PrethodnikKarlo V, car Svetog rimskog carstva
NaslednikMaksimilijan II, car Svetog rimskog carstva
Kralj Ugarske
Period1526 — 1563
PrethodnikLajoš II
NaslednikMaksimilijan II
Kralj Češke
Period1526 — 1562
PrethodnikLajoš II
NaslednikMaksimilijan II

Ferdinand I (nem. Ferdinand I) je bio car Svetog rimskog carstva, kralj Češke, Ugarske, Dalmacije, Hrvatske, Slavonije i drugih zemalja.[1][2] Rođen je 10. marta 1503. godine u Alkali de Enares, u Madridu, Kastilja, a umro je u 27. jula 1564. godine u Beču, u Austriji. Bio je sin Huane Kastiljanske i Filipa Lepog, i mlađi brat Karla V.

Ključni događaji tokom njegove vladavine bili su sukob sa Otomanskim carstvom, koje je 1520-ih godina započelo veliko napredovanje u centralnoj Evropi, i protestantska reformacija, koja je rezultirala nekoliko verskih ratova. Iako nije bio vojskovođa, Ferdinand je bio sposoban organizator sa institucionalnom maštom koji se fokusirao na izgradnju centralizovane vlade za Austriju, Mađarsku i Češku umesto da teži univerzalnoj monarhiji.[3][4] Ponovo je uveo velike inovacije svog dede Maksimilijana I, kao što je Hofrat (dvorsko veće) sa kancelarijom i riznicom pridruženom uz nju (ovaj put će struktura trajati do reforme Marije Terezije) i dodao svoje inovacije kao što je Rejtkamer (kancelarija za prikupljanje) i Ratni savet, zamišljeni da se suprotstave pretnji od Otomanskog carstva, a istovremeno uspešno pokore najradikalnije od svojih pobunjenih austrijskih podanika i pretvori političku klasu u Češkoj i Mađarskoj u habzburške partnere.[5][6] Iako je uspeo da uvede jedinstvene modele uprave, vlade Austrije, Češke i Mađarske su ipak ostale različite.[7][8] Njegov pristup carskim problemima, uključujući upravljanje, međuljudske odnose i verska pitanja je generalno bio fleksibilan, umeren i tolerantan.[9][10][11] Ferdinandov moto je bio Fiat iustitia, et pereat mundus:: „Neka se izvrši pravda, iako svet propadne“.[12]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Ferdinand je bio omiljeni unuk Fernanda Aragonskog, sa kojim je živeo u Aragonu, i koji ga je obrazovao u kastiljanskom duhu. Nakon proglašenja Karla za kralja Španije i njegovog dolaska na Iberijsko poluostrvo, Ferdinand je poslat u Holandiju, kako bi se izbegli sukobi oko prestola, jer je kraljev brat imao puno pristalica, i smatrao ga legitimnim naslednikom kastiljansko-aragonske krune, dok su Karla, koji čak nije ni španski govorio, smatrali strancem.

Nakon Maksimilijanove smrti, Karlo mu je ustupio titulu nadvojvode od Austrije i Sporazumom iz Vormsa 1521. godine dodelio habzburško nasleđe - Gornju i donju Austriju, Štajersku, Korušku i Kranjsku, i kasnije, 1522, Tirol, Visoki Alzas i vojvodstvo Virtemberg.

Godine 1531. Ferdinand je bio izabran za Svetog rimskog cara, čime je postao naslednik Karla V. Više puta je upravljao državom u mnogobrojnim odsustvima svog brata.

Nakon abdikacije Karla V 1556, Ferdinand je preuzeo titulu svetog rimskog cara. Karlo V se složio da se njegov sin, Filip isključi iz nasledstva nemačke krune, čime je Ferdinandov zakoniti naslednik bio njegov najstariji sin, Maksimilijan II (1527—1576). Ferdinand I je time utemeljio austrijsku granu dinastije Habzburga koja je gotovo bez prekida nosila krunu careva Svetog rimskog carstva nemačke narodnosti sve do svog izumiranja 1740. godine.

Izbori za kralja Češke i Ugarske[uredi | uredi izvor]

Velika prekretnica u Ferdinandovom životu dogodila se neposredno nakon pogibije njegovog rođaka, češko-ugarskog kralja Lajoša II, koji je nastradao tokom Mohačke bitke (1526).[13] Pošto kralj nije imao neposrednog naslednika, u ugarskim zemljama je došlo do izbijanja unutrašnjeg rata oko nasleđa kraljevske vlasti.[14] Ferdinand je bio jedan od glavnih kandidata, pošto je bio oženjen kraljevom sestrom Anom Ugarskom, a kraljeva udovica Marija Habzburška bila je Ferdinandova rođena sestra. Ana i Marija su znatno pomogle Ferdinandu da dođe prvo do češkog, a potom i do ugarskog prestola.

Izbor za kralja Češke obavljen je već tokom jeseni 1526. godine, što je znatno ojačalo Ferdinandove izglede za dobijanje ugarske krune. Na državnom saboru u Požunu, koji je održan 17. decembra 1526. godine, okupljeno plemstvo je proglasilo izbor Ferdinanda za novog kralja Ugarske, Dalmacije, Hrvatske, Slavonije i svih ostalih krunovina koje su se računale kao zemlje krune Svetog Stefana. Ovu odluku ugarskog sabora je potom primio i hrvatski sabor, na svom zasedanju koje je održano od 31. decembra 1526. do 1. januara 1527. godine u utvrđenom gradu Cetinu (Cetinski sabor). Požunskim izborom, ugarske zemlje su dobile vladara iz dinastije Habzburga, čime označen početak novog razdoblja u njihovoj istoriji.

Za vreme Ferdinandove vladavine, u pograničnim oblastima habzburškog dela Hrvatske i Slavonije dolazi do naseljavanja znatnog broja pravoslavnih Srba, koji su po doseljavanju stupali u vojnu službu, čime su dolazili pod upravu krajiških vlasti.[15] Pojedini srpski prvaci u Ugarskoj uživali su veliko poverenje kralja Ferdinanda, a jedan od njih je bio i Pavle Bakić, kome je Ferdinand dodelio titulu srpskog despota (1537).[14]

Porodično stablo[uredi | uredi izvor]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Ernest Gvozdeni
 
 
 
 
 
 
 
8. Fridrih III, car Svetog rimskog carstva
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Cimbarka od Mazovije
 
 
 
 
 
 
 
4. Maksimilijan I Habzburški
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Duarte I Portugalski
 
 
 
 
 
 
 
9. Eleonora od Portugalije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Eleonora Aragonska, kraljica Portugalije
 
 
 
 
 
 
 
2. Filip I od Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Filip Dobri
 
 
 
 
 
 
 
10. Karlo Smeli
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Izabela od Portugala
 
 
 
 
 
 
 
5. Marija od Burgundije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Šarl I, vojvoda od Burbona
 
 
 
 
 
 
 
11. Izabela Burbon
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Agnes od Burgundije
 
 
 
 
 
 
 
1. Ferdinand I, car Svetog rimskog carstva
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Fernando I od Aragona
 
 
 
 
 
 
 
12. Huan II od Aragona
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Eleonora od Albukerka
 
 
 
 
 
 
 
6. Fernando II od Aragona
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Fadrique Enríquez de Mendoza
 
 
 
 
 
 
 
13. Huana Enrikez
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Merina de Cordova
 
 
 
 
 
 
 
3. Huana od Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Enrike III od Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
14. Huan II od Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Katarina Lankasterska
 
 
 
 
 
 
 
7. Izabela I od Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Infante João, Lord of Reguengos
 
 
 
 
 
 
 
15. Izabela od Portugala
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Izabela od Braganse
 
 
 
 
 
 

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Ferdinand I | Holy Roman emperor”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-09-10. 
  2. ^ Milan Kruhek: Cetin, grad izbornog sabora Kraljevine Hrvatske 1527, Karlovačka Županija, 1997, Karslovac
  3. ^ Pánek, Jaroslav; Tůma, Oldřich (15. 4. 2019). A History of the Czech Lands (na jeziku: engleski). Charles University in Prague, Karolinum Press. str. 214. ISBN 978-80-246-2227-9. Pristupljeno 13. 12. 2021. 
  4. ^ Fichtner, Paula Sutter (7. 3. 2017). The Habsburg Monarchy, 1490-1848: Attributes of Empire (na jeziku: engleski). Macmillan International Higher Education. str. 18. ISBN 978-1-137-10642-1. Pristupljeno 13. 12. 2021. [mrtva veza]
  5. ^ Berenger, Jean; Simpson, C. A. (22. 7. 2014). A History of the Habsburg Empire 1273-1700 (na jeziku: engleski). Routledge. str. 263. ISBN 978-1-317-89569-5. Pristupljeno 13. 12. 2021. 
  6. ^ Fichtner 2017, str. 18, 19. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFFichtner2017 (help)
  7. ^ Evans, R. J. W. (3. 8. 2006). Austria, Hungary, and the Habsburgs: Central Europe C.1683-1867 (na jeziku: engleski). Oxford: Oxford University Press. str. 82. ISBN 978-0-19-928144-2. Pristupljeno 13. 12. 2021. 
  8. ^ Fichtner 2017, str. 19. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFFichtner2017 (help)
  9. ^ Thomas, Alfred (2007). A Blessed Shore: England and Bohemia from Chaucer to Shakespeare (na jeziku: engleski). Cornell University Press. str. 171. ISBN 978-0-8014-4568-2. Pristupljeno 13. 12. 2021. 
  10. ^ Fichtner, Paula S. (1982). Ferdinand I of Austria: The Politics of Dynasticism in the Age of the Reformation (na jeziku: engleski). East European Monographs. str. 4. ISBN 978-0-914710-95-0. Pristupljeno 13. 12. 2021. 
  11. ^ Ingrao, Charles W. (1994). State and Society in Early Modern Austria (na jeziku: engleski). Purdue University Press. str. 31. ISBN 978-1-55753-047-9. Pristupljeno 13. 12. 2021. 
  12. ^ Stone, Jon R. (2005). The Routledge Dictionary of Latin Quotations: The Illiterati's Guide to Latin Maxims, Mottoes, Proverbs and Sayings (na jeziku: latinski). Psychology Press. ISBN 978-0415969093. 
  13. ^ Rokai 2002.
  14. ^ a b Ivić 1914.
  15. ^ Dabić 2000.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Ferdinand I, car Svetog rimskog carstva na Vikimedijinoj ostavi.


Nadvojvoda Austrije
1521 — 1564.
Kralj Češke
1526 — 1562.
Kralj Ugarske
1526 — 1563.
Car Svetog rimskog carstva
1558 — 1564.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фердинанд_I,_цар_Светог_римског_царства&oldid=27552861”