Festival

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Seoska gozba. Faksimil duboreza Sandrin ili Verd Galant, šaljivi rad sa kraj 16. veka (izdanje 1609.)
Procesija u čast Izide, prikaz egipatskog festivala Navigium Isidis Frederika Artura Bridžmana (1903)

Festival (lat. festivus[1]) je niz svečanih priredbi koje se u određeno vreme održavaju po unapred određenom programu.[2] Festivali se uglavnom uvek završavaju dodelom nagrada.[2] Poznati festivali su: festival piva u Minhenu — Oktoberfest, filmski festival u Kanu, Evrovizija i drugi. Festival predstavlja tipične slučajeve glokalizacije, kao i međusobne veze visoke kulture i niske kulture.[3]

Praznici često služe za ispunjavanje specifičnih zajedničkih svrha, posebno u pogledu komemoracije ili zahvalnosti bogovima, boginjama ili svecima: oni se nazivaju zaštitnički festivali. Oni takođe mogu da obezbede zabavu, što je bilo posebno važno za lokalne zajednice pre pojave zabave masovne proizvodnje. Festivali koji se fokusiraju na kulturne ili etničke teme takođe nastoje da informišu članove zajednice o njihovim tradicijama; učešće starijih koji dele priče i iskustva pruža sredstvo za jedinstvo među porodicama.[4] Polaznici festivala često su motivisani željom za bekstvom, socijalizacijom i drugarstvom; praksa je viđena kao sredstvo za stvaranje geografske povezanosti, pripadnosti i prilagodljivosti.[5][6]

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Festival u Antverpenu, Belgija, 17. vek

Reč „festival“ je prvobitno korišćena kao pridev iz kasnog četrnaestog veka, poreklom iz latinskog preko starofrancuskog.[7] Na srednjeengleskom, „festival dai“ je bio verski praznik.[8] Prva zabeležena upotreba kao imenica je iz 1589. godine (kao „Festifall“).[7] Gozba je prvi put ušla u upotrebu kao imenica oko 1200. godine,[9] a prva zabeležena upotreba kao glagol bila je oko 1300. godine.[10]

Reč gala potiče od arapske reči khil'a, što znači odeća časti.[11] Reč gala je prvobitno korišćena za opisivanje „praznične haljine“, ali je postala sinonim za „festival“ počevši od 18. veka.[12]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Festivali su dugo bili značajni u ljudskoj kulturi i nalaze se u gotovo svim kulturama.[13][14] Značaj festivala, za sadašnjost, nalazi se u privatnom i javnom, svetovnom i verskom životu.[15] Drevna grčka i rimska društva su se u velikoj meri oslanjala na praznike, kako zajedničke tako i administrativne.[16] Saturnalije su verovatno bile uticajne na Božić i karneval.[17] Proslavljanje društvenih prilika, religije i prirode bilo je uobičajeno.[17] Specifični festivali imaju istoriju dugu vekovima i festivali su se uopšteno razvili tokom poslednjih nekoliko vekova – neki tradicionalni festivali u Gani, na primer, prethodili su evropskoj kolonizaciji iz 15. veka.[6][17][18] Festivali su napredovali nakon Drugog svetskog rata.[17] Oba osnovana 1947. godine, Avinjonski festival i Edinburški festival Frindž su bili zapaženi u oblikovanju modernog modela festivala.[19] Umetnički festivali su postali istaknutiji na prelazu u 21. vek.[15] U moderno doba, festivali su komercijalizovani kao globalna turistička perspektiva iako su obično javni ili neprofitni.[20][21]

Tipovi festivala[uredi | uredi izvor]

Obim festivala varira; po lokaciji i posećenosti, mogu se kretati od lokalnog do nacionalnog nivoa.[22][17] Muzički festivali, na primer, često okupljaju različite grupe ljudi, tako da su i lokalizovane i globalne.[23] „Velika većina“ festivala je, međutim, lokalna, skromna i populistička.[24] Obilje festivala značajno otežava kvantifikovanje njihovog ukupnog broja.[15] Postoje značajne varijacije među festivalima, izvan binarnih dihotomija svetog i sekularnog, ruralnog i urbanog, ljudi i establišmenta.[24]

Verski festivali[uredi | uredi izvor]

Među mnogim religijama, gozba je skup proslava u čast Boga ili bogova.[25] Gozba i festival su istorijski zamenljivi. Većina religija ima festivale koji se ponavljaju svake godine, a neki, kao što su Pasha, Uskrs i Kurban-bajram, su pokretni praznici - to jest, oni koji su određeni ili lunarnim ili poljoprivrednim ciklusima ili kalendarom koji se koristio u to vreme. Sed festival, na primer, slavio je tridesetu godinu vladavine egipatskog faraona, a zatim svake tri (ili četiri u jednom slučaju) godine nakon toga.[26] Među Ašantima, većina njihovih tradicionalnih festivala povezana je sa sajtovima za koje se veruje da su sveti sa nekoliko bogatih bioloških resursa u svojim netaknutim oblicima. Dakle, godišnje obeležavanje festivala pomaže u održavanju plovnosti očuvanog prirodnog lokaliteta, pomažući u očuvanju biodiverziteta.[27]

U hrišćanskom liturgijskom kalendaru postoje dva glavna praznika, tačno poznati kao praznik Rođenja Gospodnjeg (Božić) i praznik Vaskrsenja (Uskrs), ali manji praznici u čast lokalnih svetih zaštitnika slave se u gotovo svim zemljama pod uticajem hrišćanstva. U katoličkom, pravoslavnom i anglikanskom liturgijskom kalendaru postoji veliki broj manjih praznika tokom cele godine koji obeležavaju svece, svete događaje ili doktrine. Na Filipinima, svaki dan u godini ima najmanje jedan poseban verski festival, bilo katoličkog, islamskog ili autohtonog porekla.[28]

Budistički verski festivali, kao što je Esala Perahera, održavaju se u Šri Lanki i Tajlandu.[29] Hinduistički festivali, kao što je Holi, su veoma stari. Zajednica Sika slavi Vajsaki festival koji obeležava novu godinu i rođenje Kalse.[30]

Religious festivals

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Reč „festival“ vodi poreklo iz latinskog jezika: Školski rečnih stranih reči, Ljubo Mićunović, 429. str. ISBN 978-86-7446-132-7.
  2. ^ а б Мала школска енциклопедија. ISBN 978-86-331-2950-3. str. 143.
  3. ^ Caves, R. W. (2004). Encyclopedia of the City. Routledge. str. 264. ISBN 9780415252256. 
  4. ^ „Why festivals are important”. www.thenews.com.pk (na jeziku: engleski). Pristupljeno 10. 2. 2023. 
  5. ^ Davies, Karen (2021). „Festivals Post Covid-19”. Leisure Sciences. 43 (1–2): 184—189. ISSN 0149-0400. S2CID 225693273. doi:10.1080/01490400.2020.1774000. 
  6. ^ a b Quinn, Bernadette (2003). „Symbols, practices and myth-making: Cultural perspectives on the Wexford Festival Opera”. Tourism Geographies. 5 (3): 329—349. ISSN 1461-6688. S2CID 143509970. doi:10.1080/14616680309710. Arhivirano iz originala 28. 8. 2022. g. Pristupljeno 21. 8. 2022. 
  7. ^ a b „Home : Oxford English Dictionary”. www.oed.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-03-17. [mrtva veza]
  8. ^ „festival - Middle English Compendium”. quod.lib.umich.edu. Pristupljeno 2023-03-17. 
  9. ^ „Home : Oxford English Dictionary”. www.oed.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-03-17. [mrtva veza]
  10. ^ „Home : Oxford English Dictionary”. www.oed.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-03-17. [mrtva veza]
  11. ^ James E Glevin (2020). The Modern Middle East: A History. Oxford University Press. str. 21. ISBN 978-0190074067. 
  12. ^ „gala (n.)”. Arhivirano iz originala 27. 6. 2020. g. Pristupljeno 27. 6. 2020. 
  13. ^ Cudny 2016, str. 13.
  14. ^ Falassi, Alessandro, ur. (1987). Time Out of Time: Essays on the Festival. University of New Mexico Press. str. 1. ISBN 0-8263-0932-1. OCLC 15017471. 
  15. ^ a b v Quinn, Bernadette (2005). „Arts Festivals and the City”. Urban Studies. 42 (5–6): 927—943. ISSN 0042-0980. S2CID 154354884. doi:10.1080/00420980500107250. 
  16. ^ Brandt, J. Rasmus; Iddeng, Jon W., ur. (2012). Greek and Roman Festivals: Content, Meaning, and Practice (1st izd.). Oxford University Press. str. 1. ISBN 978-0-19-969609-3. 
  17. ^ a b v g d Cudny, Waldemar (2014). „The Phenomenon of Festivals: Their Origins, Evolution, and Classifications”. Anthropos. 109 (2): 640—656. ISSN 0257-9774. JSTOR 43861801. doi:10.5771/0257-9774-2014-2-640. Arhivirano iz originala 23. 8. 2022. g. Pristupljeno 23. 8. 2022. 
  18. ^ Odotei, Irene (2002). „Festivals in Ghana: Continuity, Transformation and Politicisation of Tradition”. Transactions of the Historical Society of Ghana (6): 17—34. ISSN 0855-3246. JSTOR 41406666. Arhivirano iz originala 24. 8. 2022. g. Pristupljeno 24. 8. 2022. 
  19. ^ Bartie, Angela (2013). The Edinburgh Festivals: Culture and Society in Post-war Britain. Edinburgh University Press. str. 6. ISBN 978-0-7486-7030-7. doi:10.3366/edinburgh/9780748670307.001.0001. Arhivirano iz originala 28. 8. 2022. g. Pristupljeno 24. 8. 2022. 
  20. ^ Prentice, Richard; Andersen, Vivien (2003). „Festival as creative destination”. Annals of Tourism Research (na jeziku: engleski). 30 (1): 7—30. doi:10.1016/S0160-7383(02)00034-8. Arhivirano iz originala 23. 6. 2022. g. Pristupljeno 21. 8. 2022. 
  21. ^ Andersson, Tommy D.; Getz, Donald (2008). „Stakeholder Management Strategies of Festivals”. Journal of Convention & Event Tourism (na jeziku: engleski). 9 (3): 199—220. ISSN 1547-0148. S2CID 154831702. doi:10.1080/15470140802323801. Arhivirano iz originala 27. 8. 2022. g. Pristupljeno 28. 8. 2022. 
  22. ^ Cudny 2016, str. 15.
  23. ^ Hondros, Konstantin; Silva, Glaucia Peres da, ur. (2019). Music Practices Across Borders : (E)Valuating Space, Diversity and Exchange. Transcript. str. 86. ISBN 978-3-8394-4667-6. OCLC 1105916920. 
  24. ^ a b Waterman, Stanley (1998). „Carnivals for elites? The cultural politics of arts festivals”. Progress in Human Geography. 22 (1): 54—74. ISSN 0309-1325. S2CID 144867877. doi:10.1191/030913298672233886. 
  25. ^ Bleeker, Claas Jouco (1967). Egyptian Festivals: Enactments of Religious Renewal (na jeziku: engleski). Brill Archive. Arhivirano iz originala 28. 8. 2022. g. Pristupljeno 27. 8. 2022. 
  26. ^ „Heb-Sed (Egyptian feast)”. Encyclopædia Britannica. Arhivirano iz originala 4. 5. 2015. g. Pristupljeno 16. 4. 2014. 
  27. ^ Robson, James P. (2007). „Local approaches to biodiversity conservation: lessons from Oaxaca, southern Mexico”. International Journal of Sustainable Development. 10 (3): 267. ISSN 0960-1406. doi:10.1504/ijsd.2007.017647. 
  28. ^ „Calendar of Philippine Festivals and Monthly Observances / Theme | Tourism Promotions Board”. www.tpb.gov.ph. Pristupljeno 10. 2. 2023. 
  29. ^ Gerson, Ruth (1996). Traditional festivals in ThailandNeophodna slobodna registracija. Kuala Lumpur; New York: Oxford University Press. ISBN 9676531111. 
  30. ^ Roy, Christian (2005). „Sikh Vaisakhi: Anniversary of the Pure”. Traditional Festivals, Vol. 2 [M – Z]: A Multicultural Encyclopedia. ABC-CLIO. str. 480. ISBN 978-1-57607-089-5. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Festival na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фестивал&oldid=27556214”